Kamehameha III

Kralj Kamehameha III
Lični podaci
Puno ime	Kivalao Kauikeaoula
Datum rođenja	(1814-03-17)17. mart 1814.
Mesto rođenja	Veliko ostrvo (Havaji), Kraljevina Havaji
Datum smrti	15. decembar 1854.(1854-12-15) (40 god.)
Mesto smrti	Honolulu - Oahu, Kraljevina Havaji
Grob	Kraljevski mauzolej
Porodica
Supružnik	Kalama
Potomstvo	Keaveaveulaokalani I Keaveaveulaokalani II Albert Kunuiakea Kivalao.
Roditelji	Kamehameha I Keopuolani
Dinastija	Kamehameha
Kralj Havajskih ostrva
Period	1825—1854
Prethodnik	Kamehameha II
Naslednik	Kamehameha IV
Potpis

Kamehameha III rođen (17. marta 1814 - 15. decembra 1854) bio je treći kralj Kraljevine Havaja od 1825. do 1854. Njegovo rođeno ime bilo je Keaveaveula Kivalao Kauikeaouli Kaleiopapa, a zatim je postalo Keaveaveula Kivalao Kauikeaoula Kalanikau Iokikilo Kivalao, kada je stupio na presto Kamehameha III. Treći havajski kralj, sin prvog kralja Kamehameha I.

Biografija

Kamehameha III u vojnoj uniformi

Kauikeaouli je rođen u zalivu Keauhou, na ostrvu Havaji, najvećem ostrvu arhipelaga Havajska ostrva. Bio je drugi sin kralja Kamehameha I i njegove najuzvišenije supruge, kraljice Keopuolani, rođene na Mauiju. Rani istoričari sugerisali su jun ili jul 1814, ali jedan od prihvaćenih datuma je 11. avgust 1813. Biograf P. Kristian Klieger kao rođendan navodi 17. mart 1814. Bio je iz najviše kapu loze. Kauikeaouli je bio oko 16 godina mlađi od svog brata Liholiha, koji je vladao kao Kamehameha II počev od 1819. godine. Nazvan je Kauikeaouli (smešten u tamne oblake) Kaleiopapa Kuakamanolani Mahinalani Kalaninuivaiakua Keaveave ulaokalani (crvena staza ili put kojim se bog spušta s neba) po dedi sa majčine strane Kivalao. Bio je obećan da ga usvoji Kuakini, ali kada se pojavio mrtvorođeni na porodu, Kuakini je odbio da ga uzme.

Ali poglavica Kaikioeva pitao je svog Kaula (proroka) Kapihe, koji je izjavio da će beba biti živa. Kauikeaouli je očišćen, položen na stenu, ventiliran, moljen i poškropljen vodom dok nije disao, kretao se i plakao. Molitva Kapihe bila je Kaonohiokala, „Božje dete“. Stena je sačuvana kao spomenik u zalivu Keauhou. Data je Kaikioevi za uzvišenje.

Kauikeaouli je imao problematično detinjstvo. Bio je rastrgan između puritanskih hrišćanskih smernica koje je kraljevstvu nametnulo Kuhina Nui (kraljica regent), koja je bila njegova maćeha Kaahumanu, i želje da poštuje drevne tradicije. Pod uticajem tadašnjeg guvernera Oahua Bokija i mladog havajsko-tahitijskog sveštenika po imenu Kaomi, Kauikeaoulijev partner Aikane, pobunio se protiv njegovih hrišćanskih učenja, stvorio je tajni poredak Hulumanu (ptičje pero) i imenovao Kaomi za svog suvladara umesto Kinau. Do 1835. godine vratio se ponovo putevima misionara.

Vladavina

Kamehameha III i kraljica Kalama sa Albert Kunuiakea

Pod njegovom vlašću, Havaji su od apsolutne monarhije prešli u ustavnu monarhiju potpisivanjem Ustava iz 1840. godine, što je bio prvi ustav na havajskom jeziku, i Ustava iz 1852. Bio je najdugovečniji vladajući monarh u istoriji Kraljevine Havaja vladao je 29 godina i 192 dana, iako je na početku svoje vladavine bio pod vlašću kraljice Kaahumanu i kasnije Kaahumanu II. Njegov cilj je bio da pažljivo uravnoteži modernizaciju prateći zapadne puteve, a istovremeno drži svoju naciju netaknutom. Kada je Kauikeaouli stupio na presto 1835. godine, domaćeg stanovništva je bilo oko 150 000, koje je u vreme dolaska kapetana Kuka na Havaje 1778. godine bilo manje od trećine havajskog stanovništva. Tokom njegove vladavine taj broj se prepolovio. zbog niza epidemija.

Brak i deca

Na drevnim Havajima, viši slojevi brak sa bliskim članom kraljevske porodice smatrali su odličnim načinom održavanja čistih krvnih linija. Njegov brat Liholiho (kralj Kamehameha I) i njegova kraljica Kamamalu bili su polusestra i bratski par. Voleo je svoju sestru Nahienaena i planirao je da je oženi od detinjstva, ali misionari su se usprotivili uniji zbog njene percepcije incesta.

Godine 1832. predloženo je da Kamanele, ćerka guvernera Džona Adamsa Kuakinija, bude najprikladnija za njegovu kraljicu u pogledu starosti, čina i obrazovanja. Kamanele je umrla pre venčanja 1834. Umesto toga, Kamehameha III je odlučio da se oženi Kalama Hakaleleponi Kapakuhaili protiv želje Kinau. Kalamin otac bio je Naihekukui. Posle smrti njegove sestre krajem 1836. godine, venčao se sa Kalamom 14. februara 1837. godine u hrišćanskoj ceremoniji. Kamehameha III i Kalama imali su dvoje dece, princ Keaveaveulaokalani I i princ Keaveaveulaokalani II, obojica su umrli kao novorođenčad. On i njegova ljubavnica Jane Lahilahi, ćerka očevog savetnika Džon Janga, imali su dva vanbračna sina: Kivalao, kojeg je Kamehameha prvobitno uzeo na vaspitanje, umro je mlad, dok je drugi blizanac Albert Kunuiakea preživeo, a kasnije su ga usvojili Kamehameha i njegova supruga kraljica Kalama. Kunuiakea je odrastao, ali je umro bez dece (1851–1902).

Vlada

Kamehameha III usmerio je razvoj prvih formalnih pisanih zakona na Havajima. 1838. viši savetnik Hoapili ubedio je bivšeg misionara Vilijama Ričardsa da napusti crkvu i postane politički savetnik. Ričards (iako ni sam nije imao pravno obrazovanje) podučavao je Kamehameha III i njegove odbornike zapadnim idejama vladavine prava i ekonomije. Njihov prvi akt bila je deklaracija o ljudskim pravima 1839.

Pod francuskom ratnom pretnjom, rimokatolicizam je legalizovan Ediktom o toleranciji 1839. godine, i uveden je prvi pravni zakon. Kamehameha III je takođe doneo ustav iz 1840. godine, prvi na Havajima. Ovo je postavilo temelje za uspostavljanje sudske i izvršne grane vlasti, a 1848. godine pod Maheleom je uveden sistem vlasništva nad zemljom. Deklaracija o pravima iz 1839. godine, Ustav iz 1840. godine i različiti zakoni doneti od 1840. do 1842. godine zajednički su nazivani Kumu Kanavai ili „pravni osnov“. Objavljeni su zajedno u dvostrukoj havajsko/engleskoj knjizi sa plavom koricom, slično pravnim zakonima država Nove Engleske u to vreme, i kako su na engleskom postali poznati kao Plavi zakoni. Kumu Kanavai se uglavnom zasnivao na autohtonim tradicijama Havaja, raznim zakonima donetim od 1823. godine i principima hrišćanske Biblije.

Kamehameha III i kraljica Kalama

Narednih nekoliko godina, Kamehameha III je preselio glavni grad iz Lahaine u Honolulu. U septembru 1840. godine, je stigao Čarls Vilks iz Istraživačke ekspedicija Sjedinjenih Država, koja je trajala u periodu od 1838. do 1842. godine. Kamehameha III je bio srećan što je pružio podršku istraživačima i za prevodioca imenovao lekara misionara Gerit P. Jud. Lekar je lečio mnoge mornare koji su patili od visinske bolesti prilikom njihovog uspona na Mauna Loa. Vilkes je jako sve podržavo i otišao je tek marta 1841. godine.

U februaru 1843. godine, britanski kapetan Lord Džordž Pole izvršio je pritisak na Kamehameha III da preda Havajsko kraljevstvo britanskoj kruni, ali je Kamehameha III skrenuo pažnju Londona na kapetanove nevaljale akcije koje su na kraju obnovile nezavisnost kraljevine. Nepunih pet meseci kasnije, britanski admiral Ričard Darton Tomas odbacio je Poleauletove postupke i kraljevstvo je obnovljeno 31. jula. Na kraju ovog perioda neizvesnosti, kralj je izgovorio rečenicu koja je na kraju postala moto Havaja: Ua Mau ke Ea o ka ʻina i ka Pono - „Život zemlje je ovekovečen u pravdi“. Tada se 31. jul slavio kao La Hoʻihoʻi Ea, Dan obnove suvereniteta, zvanični državni praznik kraljevine. Kasnije te godine, 28. novembra, Velika Britanija i Francuska zvanično su priznale nezavisnost Havajskog kraljevstva, i postalo je nacionalni praznik, La Kuʻokoʻa - Dan nezavisnosti.

1840-ih formalno zakonodavno telo Havajskog kraljevstva i Kabineta zamenilo je neformalno veće šefova. Poglavice su postale Dom plemića, po uzoru na britanski Dom lordova. Sedam izabranih predstavnika bio je početak demokratske vlade. Kabinet se sastojao od tajnog odbornika i pet moćnih ministara vlade. Jud je proglašen za najmoćnije mesto ministra finansija. Granični advokat Džon Rikord bio je državni tužilac, Robert Krajton Vajli državni sekretar, Ričard državni sekretar, a Keoni Ana ministar unutrašnjih poslova.

Kamehameha III je takođe rukovodio formalizacijom sudskog sistema i vlasništva nad zemljištem. Slučajevi poput Ričard Čarlton i Ladd & Co. izazvali su incidente iz 1843 i kasnije parnice. Pod Kamehameha III, Havaji su brzo prešli sa autohtonih tradicija na novi pravni sistem zasnovan na angloameričkom običajnom pravu. Lorin Endruz je postao strani sudija 1845. Vilijam Litl Li (prvi koji je zapravo diplomirao na pravnom fakultetu) postao je prvi vrhovni sudija.

Komisija za mirnu raspodelu zemlje osnovana je 10. februara 1846. To je dovelo do onoga što se naziva Grejt Mahel iz 1848. godine, koji je preraspodelio zemlju između vlade, kralja, plemića i običnog stanovništva. Strancima je prvi put bilo dozvoljeno da poseduju jednokratnu naknadu za zemlju na Havajima. Mnogi građani nisu znali za program i izgubili su se u distribuciji. Dominacija Amerikanaca u njegovom kabinetu (koju su uravnotežili samo Skot Vili i poluhavajka Keoni Ana) takođe je obeshrabrila ljude. Ni tu nije bio kraj spoljnim sukobima. 1849. admiral Luis Tromelin predvodio je francusku invaziju na Honolulu. Francuzi su grad pljačkali i opljačkali nakon što je kralj odbio njehove zahteve. U septembru 1849. Judd je poslan sa naslednikom princom Aleksandrom Liholihom i Kamehameha V u diplomatsku misiju. Vratili su se sa novim ugovorom sa Sjedinjenim Državama, ali nisu uspeli u posetama Londonu i Parizu.

Ustav 1852. i naredni zakoni nastavili su da liberalizuju politiku. Sudski sistem je bio jedinstven, umesto da ima odvojene sudove za Havaje i strance. Lokalne havajske sudije postali su okružni sudije, a formiran je Vrhovni sud sa Li Endruz i Džon Papa. Pravila glasanja su formalizovana i ojačana je uloga Predstavničkog doma.

Kasnije godine

Kamehameha III i kraljica Kalama sa nećakinjom i nećacima

Kalifornijska zlatna groznica donela je povećanu trgovinu, ali i neke neželjene posetioce. Ranije duga putovanja oko Rt Horn ili iz Evrope značila su da su zaraženi mornari do njihovog dolaska bili ili oporavljeni ili zakopani u moru. Kratko putovanje iz Kalifornije donelo je nekoliko talasa bolesti koje su desetkovale domaće Havajce koji nisu imali imunitet. U leto 1853. epidemija velikih boginja prouzrokovala je hiljade smrtnih slučajeva, uglavnom na ostrvu Oahu. Jud, uvek u suprotnosti sa Vilijam, izgubio je podršku drugih koji su ga krivili zašto ne zaustavi bolest (ili su bili drugi politički razlozi da ga skinu s vlasti). Jud je bio primoran da podnese ostavku 3. septembra, a zamenio ga je Eliša Hant Alen na mestu ministra finansija.

Havaji su postali popularna zimska destinacija za frustrirane istraživače 1850-ih. Pričalo se da su neki bili filibusteri koji su se nadali da će profitirati od pobune. Jedna od prvih bila je grupa koju je vodio Samjuel Brenan, a koja nije pronašla narodnu podršku za ustanak koji su očekivali. Krajem 1853. pretnje, stvarne ili izmišljene, navele su kralja da razmotri aneksiju Sjedinjenim Državama. Vili i Li su ubedili kralja da insistira na tome da bi aneksija bila prihvatljiva samo ako Havaji postanu američka država.

Godine 1852. grupa misionara otišla je sa Havaja na ostrva Mikronezija. Sa sobom su nosili uvodno pismo sa zvaničnim pečatom kralja Kamehameha III, tada vladajućeg monarha na Havajskim ostrvima. Ovo pismo, prvobitno napisano na havajskom jeziku i upućeno različitim vladarima pacifičkih ostrva, delimično glasi: „Neki učitelji Svevišnjeg Boga, Jehova, plove na vaša ostrva da bi vam učinili njegovu reč poznatom za večno spasenje Preporučujem da izrazite zahvalnost i prijateljstvo ovim dobrim učiteljima i preporučujem vam da slušate njihova uputstva ... Savetujem vam da bacite svoje idole, uzmete Gospoda Jehova za svog Boga, obožavjate ga i volite i on će vas blagosloviti i spasiti.

16. maja 1854. kralj Kamehameha III proglasio je Havajsko kraljevstvo neutralnim u Krimskom ratu u Evropi. Tadašnje krize su prošle, ali kraljevo zdravlje je propadalo, što se često pripisivalo njegovom ponovnom pijenju. Pitanje aneksije takođe nije nestalo. Britanski ministar Vilijam Miler i francuski predstavnik Lusi Emil Perin usprotivili su se tom planu. Novi američki komesar Dejvid L. Greg dobio je uputstva od državnog sekretara Vilijam L. Mersi o ugovoru i aneksiji pregovar sa Vilijam do avgusta 1854. Nikada nije potpisan, a Senat ga možda nije ratifikovao. Iako je u SAD postojala određena podrška, trebalo je da prođe još 105 godina pre pune državnosti Havaja.

Smrt i sahrana

Sahrana Kamehameha III

Kamehameha III iznenada je umro 15. decembra 1854. godine nakon kratke bolesti koja je možda bila povezana sa moždanim udarom. Nasledio ga je nećak i usvojeni sin Aleksandar Liholiho, koji je proglašen kao kralj Kamehameha IV. Godine 1865. Kamehameha III je ponovo sahranjena u Kraljevskom mauzoleju na Havajima, poznatom kao Mauna Ala.

Vidi još

• Kraljevina Havaji
• Dinastija Kamehameha
• Spisak vladara Havaja

Literatura

• Cachola, Jean Iwata (1995). Kamehameha III : Kauikeaouli. Honolulu: Kamehameha Schools Press. ISBN 0-87336-033-8. 
• Klieger, P. Christiaan. Kamehameha III (First izd.). San Francisco, California. ISBN 978-0-97118-161-8. 
• Kamakau, Samuel Manaiakalani (1992). Ruling chiefs of Hawaii. Kamehameha Schools Press. ISBN 0-87336-014-1. 
• Klieger, P. Christiaan (1998). Moku'ula : Maui's sacred island. Honolulu: Bishop Museum Press. ISBN 1-58178-002-8. 

Spoljašnje veze

• Kamehameha, The Lonely One
• Geography of Hawaii