Kanadbak
Kanadbak, takođe poznat kao Kanara, bio je iranski plemić, koji je bio kanarang za vreme vladavine sasanidskog kralja Hozroja II (vladao 590-628.) i raznih drugih sasanidskih vladara, među kojima je bio i Jezdigerd III (vladao 632-651) , poslednji sasanidski kralj.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Kanadbak se prvi put pominje 628. godine, kao jedan od zaverenika koji je svrgnuo Hozroja II.[1] Nakon svrgavanja Hozroja, njegov sin Kavad II se krunisao kao šahanšaha Sasanidskog carstva. Tri dana kasnije, Kavad je naredio Mihru Hormozdu da pogubi oca. 632. godine, posle perioda puča i pobuna, Jezdigerd III je krunisan za kralja Sasanidskog carstva u Estahru. Godinu dana kasnije, muslimanski Arapi napali su Persiju, a do 636. godine kampovali su u Kadisiji, gradu u blizini Ktesifona, glavnog grada Sasanidskog carstva.
Sasanidski spahbed, Rostam Farohzad, je zatim pripremio kontranapad i pripremio vojsku koja je obuhvatala: frakciju Parsig pod Piruz Hozrojem, Bahmanom Džadujem i Hormuzanom. Pahlav frakcija bila je pod samim Rostamom i Mihranom Razijem. Jermenski kontingent bio je pod Galinijem i Mušegom III Mamikonianom. U vojsci su bili i sam Kanadbak i njegov sin Šahrijar bin Kanara.[2] Tokom bitke, sasanidska vojska je poražena, a Šahrijar je, zajedno s Muselom, Bahmanom, Galinijem i Rostamom, ubijen.
Kanadbak je potom pobegao u svoja područja u Abaršahru, a kasnije se spominje 652. godine, kada je Abdulah ibn Aamir izvršio invaziju na Horasan, i sklopio ugovor s njim. U sporazumu je Kanadbak pristao da plaća danak Arapima dok su pod njegovom kontrolom idalje ostaleteritorije oko Tusa. Međutim, Karenidi iz Nišapura pod Burzin Šahom i Savar Karinom, zapretili su i Kanadbaku i Abdulahu, i povratili teritoriju u Horasanu, koja je nekada bila pod njihovom kontrolom.[3] Uz obećanje da će mu vratiti izgubljene teritorije, Kanadbak je pristao da pomogne Abdulahu uz zauzimanje Nišhapura od karenidskih pobunjenika. Abdulah i Kanadbak su počeli da pljačkaju oblasti Nišapur i žestoko su se borili kako bi zauzeli grad.
Tada je Savar pokušao da se pomiri sa Abdulahom i rekao mu je da će otvoriti kapije Nišapura ako ga on pomiluje.[4] Abdulah se složio, međutim, kad su se otvorile kapije, ušao koz kapiju sa svojom vojskom i počeo da pljačka grad i ubija građane, sve dok mu Kanadbak nije rekao: "O Amir, kad jednom pobedite i trijumfalno oprosite to je veća [vrlina] nego osveta i odmazda. " Abdullah je tada uradio kako je potonji rekao i vratio grad u Kanadbakove domene.[5] Šta se nakon Kanadbaka dogodilo nije poznato. Za iranskog plemića iz 10. veka Abu Mansur Mamaria, pričalo se da je poreklom od Kanadbaka.[6]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Pourshariati 2008, str. 173
- ^ Pourshariati 2008, str. 232–233, 269
- ^ Pourshariati 2008, str. 274
- ^ Pourshariati 2008, str. 273
- ^ Pourshariati 2008, str. 272, 275–276
- ^ Khalegi-Motlagh (1983), p. 337
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Houtsma, Martijn Theodoor, ur. (1993). E.J. Brill's first encyclopaedia of Islam 1913-1936, Volume VIII. BRILL. ISBN 90-04-09794-5.
- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London, United Kingdom: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.
- Khalegi-Motlagh, Dj. (1983). „ABŪ MANṢŪR MAʿMARĪ”. Encyclopaedia Iranica, Vol. I, Fasc. 4. str. 337.