Kanader CL-215

Kanader CL-215
	Kanader CL-215
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1969.
Dužina	19,82
Razmah krila	28,60
Visina	8,92
Površina krila	100,33
Prazan	12.160
Normalna poletna	19.731
Klipno-elisni motor	2 h Pratt & Whitney R-2800-83AM
Snaga	2 x 1.566 kW
Maks. brzina na Hopt	291 km/h
Dolet	2.094 km
Plafon leta	4.450 m

Kanader CL-215 je kanadski dvomotorni, višesedi, visokokrilni avion potpuno metalne konstrukcije sa zatvorenom kabinom, avion amfibija (konstrukcije leteći čamac) koji se koristio kao protiv požarni avion.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Ideja o projektovanju aviona prvenstveno za suzbijanje šumskih požara koje je zbog neprohodnosti veoma teško gasiti sa tla rođena je 1963. godine na Simpozijumu o borbi protiv šumskih požara u Otavi Kanada. Kanadska firma za proizvodnju aviona Kanader (Canadair) koja je imala iskustva sa proizvodnjom hidroaviona Katalina (Consolidated PBY Catalina) pa je na bazi ovog aviona napravila projekt aviona amfibije u obliku čamca koji je mogao da puni rezervoare sa vodenih površina (mora, jezera i reka) u toku leta (bez sletanja) i na taj način znatno povećao broj dejstava iznad požarom zahvaćenog područja. Prototip ovog aviona je prvi put poleteo 23. oktobra 1967. godine a praktična primena počela juna meseca 1969. godine. Proizvodio se od 1969 do 1990. u kanadskoj firmi Canadair, proizvedeno je ukupno 125 ovih aviona.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Kanader CL-215 je dvomotorni višesedni avion-amfibija, slobodno noseći visokokrilac, metalne konstrukcije u koga su ugrađivani 18-to cilindrični radijalni klipni motori sa vazdušnim hlađenjem. Namena mu je bila pre svega protiv požarni avion (vodeni bombarder) ali se koristio i kao putnički ili transportni avion. Kao putnička varijanta imao je putničku kabinu sa 18 sedišta a kao kargo je mogao da ponese preko 3 t tereta. Protiv požarni avion je bio opremljen rezervoarima za vodu i hemikalije i sistemom za punjenje rezervoara u toku leta. Konstrukcija aviona je bila leteći čamac a stajni trap mu je bio tipa tricikl prednja noga mu se potpuno uvlačila u trup aviona a glavne noge u bočne stranice trupa.

Trup aviona je monokok konstrukcija napravljena od duraluminijuma kako noseća rebra tako i obloga (kora) trupa aviona. Poprečni presek trupa je pravougaonog oblika. Pogonska grupa: Za pogon aviona Kanader CL-215 su korišćena dva klipna radijalna vazduhom hlađena motora sa osamnaest cilindara poređana u dve zvezde po devet cilindara (dupla zvezda) Pratt & Whitey R.2800-83AM snage 1.566 kW svaki, smešteni na gornjoj površini krila. Na vratilu motora se nalazila trokraka Hamilton Standard Hidromatic metalna elisa promenljivog koraka. Krila aviona su sa dve ramenjače kutijastog tipa. Oblik krila je pravougaoni a osa krila je upravna u odnosu na trup aviona. Konstrukcija je metalna a obloga od aluminijumskog lima zakivcima pričvršćena za noseću konstrukciju. Vertikalni i horizontalni stabilizatori kao i kormilo pravca kao noseću konstrukciju imaju konstrukciju i oblogu od duraluminijuma. Stajni trap je uvlačeći tipa tricikl.

Varijante aviona Kanader[uredi | uredi izvor]

CL-215-1A10 - originalni model aviona CL-215 sa klipnim motorima Pratt & Whitney R-2800, proizvedeno 125 primeraka .
CL-215-6B11 - varijanta CL-215T: modernizovan avion CL-215, kod koga su klipni motori zamenjeni turboelisnim motorima PW123AF, izvršena konverzija dva aviona.
CL-215-6B11 - varijanta CL-415: Canadair CL-415, (poznat i pod nazivom Bombardier 415) poboljšana aerodinamika, oprema, turboelisni motori PW123AF, povećana brzina, kapacitet rezervoara i ekonomičnost. To je model koji se još nalazi u proizvodnji.

Zemlje koje su koristile avione Kanader CL-215[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

U periodu od 1969. do 1990. je proizvedeno 125 ovih aviona. Od tog broja dva su napravljena kao putnički avioni namenjeni za primorski avio saobraćaj a svi ostali avioni su napravljeni kao protiv požarni avioni.

Kanader CL-215 je avion koji je u stanju uzeti sa vodene površine 5.455 litara vode za svega 12 sekunda i transportovati ih na mesto gde se treba gasiti požar. Prvi model ovog aviona je poleteo 23. oktobra 1967. godine, a prva intervencija je bila u junu 1969. godine. Pokretala su ga dva klipna radijalna motora Pratt & Whitney R-2800 sa 18 cilindara. Negde su ove avione zvali i "Patak". Brzina kojom se kretao dok je zahvatao vodu je bila oko 140-150 km/h. Staza koja mu treba za zahvatanje vode je oko 1,5 kilometar. Zanimljiv je podatak da svu količinu vode ispušta u jednoj sekundi. Avion je imao mogućnost da uzetu vodu meša sa hemikalijama i tako povećava efikasnost u gašenju vatre. Kapacitet je od oko 75 do 125 zahvata i ispuštanja vode u jednom danu u zavisnosti od udaljenosti požara od zahvatališta sa vodom. Avioni su se mogli puniti vodom i na aerodromima ukoliko su letilišta opremljena odgovarajućom infrastrukturom. U tom slučaju broj sletanja i poletanja u toku jednog dana su znatno manji.

Ovi avioni su prodati u preko deset zemalja ali su se koristili u znatno više zemalja na bazi iznajmljivanja i pomoći u vanrednim situacijama. Zbog svojih letnih osobina, pouzdanosti, dugovečnosti i kapaciteta smatraju se najboljim avionima u svojoj klasi.

Avion Kanader CL-215 u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Ratno vazduhoplovstvo JNA je pet Kanadera CL-215 nabavilo 1981. godine i oni su formirali vatrogasnu eskadrilu JNA i sve do izbijanja građanskog rata u Hrvatskoj bili smešteni u bazi Zemunik kraj Zadra.

Ovi avioni su dve decenije uspešno gasili požare širom Jugoslavije a najčešće su korišćeni u toku letnjih meseci na dalmatinskom priobalju, korišćeni su čak i na Debelom brijegu 1991. godine dok su ispod njih besneli sukobi na dubrovačkom ratištu. U tom periodu jedan od ovih aviona Reg. broj 72201 se srušio 11. jula 1984. godine nedaleko od Zadra, a četiri su ostala u operativnoj upotrebi.

Koliko su bili uspešni svedoči podatak da jedan od nekadašnjih jugoslovenskih Kanadera CL-215 i danas drži svetski rekord u broju bacanja "vodenih bombi" u jednom danu. Posada koju su činili kapetan Radovan Katanić i kopilot Radoslav Kujundžić je gaseći veliki požar na ostrvu Hvaru 1983, izvela čak 225 bacanja vode za 24 sata, što je neprevaziđen rezultat u svetu.

Pored korišćenja Kanadera u gašenju požara ovi avioni su se u Jugoslaviji koristili i za borbu protiv insekata (komaraca i šumskih štetočina).

Literatura[uredi | uredi izvor]

Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
Komanda RV i PVO,Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.
Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]