Kantakuzinova letopis
Kantakuzinova letopis ili Kantakuzinova hronika potiče iz poslednje decenije 17. veka i predstavlja prvi sistematski prikaz srednjovekovne vlaške države. [1]
Istoriografija ima legendarni karakter i od 19. veka je kao predmet informacija o istoriji Vlaške (1290-1690) izazvala burne istorijske rasprave i kontroverze. U stvari, Kantakuzinova hronika predstavlja zbirku književnih hronika kojima je cilj da povoljno predstave očima čitaoca vladavinu dinastije Kantakuzino. Dolaskom na vlast Šerbana Kantakuzina, hronika se slobodno prepisuje i širi. Kantakuzinova Biblija je takođe objavljena u to vreme.
Hronika obuhvata razdoblje od oko 400 godina, ali je podeljena na dve - prvih 370 godina i poslednjih 30 godina, što nagoveštava da je njen korpus sastavljen oko 1660. godine, tj. odmah posle vladavine Mateja Basaraba i pobune sejmene i domobrane. Istraživači ove hronike smatraju da je to sastavljanje između izgubljene anonimne hronike vladavine Mateja Basaraba i druge anonimne hronike iz sredine 17. veka. Hronika je sačuvana u brojnim različitim transkriptima, što otežava kritičko proučavanje.