Kan kan

Anri de Tuluz-Lotrek, reklama za kan kan trupu gospođice Eglantin (1895).

Offenbach Can-can

Kan kan (franc. cancan) je ples, vrsta živahnog galopa u dvočetvrtinskom taktu, koju izvodi par na balovima ili u kabareu. Pojavio je 1830ih na balovima radničke klase na Monparnasu. U prvo vreme se zvao „kaut“ ili „kaut-kan kan“ (chahut, chahut-cancan - znači skandalozni). Konzervativno društvo i moralisti nisu odobravali pojavu ovog plesa.

Godine 1850. Selest Mogador, profesionalna igračica, izmislila je verziju kan kana u kome igračice igraju u redu licem okrenute publici. Ovaj ples će kasnije dobiti ime „francuski kan kan“. Francuski kan kan ima živ i vrlo brz ritam, a plesačice moraju da pokažu agilnost koja se graniči sa akrobatikom. One nose duge crne čarape i duge haljine koje podižu i njima mašu. Ponekad u izvođenju učestvuju muškarci. Francuski kan kan je brzo osvojio klubove u Parizu, iako je imao reputaciju seksualno provokativnog plesa.

Najpoznatiju verziju kan kana komponovao je Žak Ofenbah (galop iz njegove komične opere Orfej u podzemlju). Ona se danas izvodi širom sveta. Pariski klubovi čuveni po kan kanu su Mulen ruž i Foli beržer.

Kan kan je bio inspiracija brojnih kompozitora, slikara i filmskih umetnika.