Каранфили
| Karanfili Vremenski raspon:
| |
|---|---|
| |
| Dianthus deltoides | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Podred: | |
| Porodica: | Caryophyllaceae Juss.
|
| Potporodice | |
| |
Karanfili (lat. Caryophyllaceae)[1] su porodica biljaka koja obuhvata 86 rodova sa oko 2.200 vrsta[2]. Porodica je kosmopolitski rasprostranjena i prisutna od tropskih i pustinjskih do visokoplaninskih i antarktičkih staništa.
Opis[uredi | uredi izvor]
Biljke iz porodice karanfila su jednogodišnje ili višegodišnje, zeljaste i poludrvenaste, poneke imaju formu lijana ili jastučića[3]. Kora stabla je obično periciklična, a nodusi stabla su naduveni[4]. Listovi su prosti, celi po obodu, uski, delimično sa zaliscima, a kod većine predstavnika dekusirano raspoređeni. Stome su često dijacitične[4].
Aktinomorfni cvetovi su grupisani u različite tipove cimozne cvasti, među kojima je dihazijum najrasprostranjeniji[3]. Retko se cvetovi nalaze pojedinačno. Kod najvećeg broja predstavnika cvetovi su hermafroditni, ali ima i onih sa jednopolnim cvetovima (npr. neke vrste roda Silene). Polen je heksaporatan, nektarije se nalaze na cvetnoj loži. Prisutan je sistem sporofitne samoinkompatibilnosti za sprečavanje samooplođenja.
Plod kod predstavnika ove porodice je većinom čaura, kod nekih su zastupljene orašica i bobica[3]. Seme poseduje perisperm. Broj hromozoma n = 7–15, 17[4].
Filogenija i sistematika porodice[uredi | uredi izvor]
Porodica Caryophyllaceae spada u istoimeni red (Caryophyllales), u kome su joj najsrodnije porodice Achatocarpaceae i Amaranthaceae(štirevi). Najstariji fosil koji govori o starosti porodice karanfila je polen vrste Periporopollenites polyoratus iz gornje krede (kat Kampan)[4]. Od krede do danas evoluciju porodice je karakterisala velika diverzifikacija rodova i procesi koevolucije sa oprašivačima (npr. rod Silene sa noćnim leptirima) i gljivama (mikoriza).
Porodica karanfila se tradicionalno deli na tri podporodice: Alsinoideae, Paronychioideae i Silenoideae (Caryophylloideae). Predstavnici podporodice Paronychioideae se smatraju primitivnim, karakteriše ih prisustvo zalistaka i odsustvo kruničniih listića. Kod predstavnika podporodice Alsinoideae čašični listići su slobodni, a krunični poseduju otvorenu nervaturu. U potfamiliji Silenoideae čašični listići su srasli, a krunični listići imaju nokatac.
Molekularna istraživanja filogenetskih odnosa u okviru porodice pokazla su da je potporodica Paronychioideae parafiletska[2][4][5], obuhvata nekoliko primitivnih grana porodice. Parafilija je prisutna i u potporodici Alsinoideae[2] te se novi sistemi klasifikacije očekuju.
Spisak rodova[6][uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Prilog II — Zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva” (PDF). Zavod za zaštitu prirode Srbije. str. 9. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 3. 2022. g. Pristupljeno 25. 2. 2023.
- ^ a b v Fior S., Karis P.O., Casazza G., Minuto L., Sala F. 2006. Molecular phylogeny of the Caryophyllaceae (Caryophyllales) inferred from chloroplast matK and nuclear rDNA ITS sequences Архивирано на сајту Wayback Machine (10. фебруар 2010). American Journal of Botany 93: 399–411
- ^ a b v Tatić B., Blečić V. 1988. Sistematika i filogenija viših biljaka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd. стр. 267—268.. ISBN 978-86-17-00545-8.
- ^ a b v g d Stevens, P. F. (2001 onwards). Caryophyllaceae. Angiosperm Phylogeny Website., Приступљено 25. 9. 2009.
- ^ Smissen R.D., Clement J.C., Garnock-Jones P.J., Chambers G.K. 2002. Subfamilial relationships within Caryophyllaceae as inferred from 5' ndhF sequences Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2010). American Journal of Botany 89: 1336-1341
- ^ Spisak rodova
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji na Ostavi
Novosti na Vikinovostima
Podaci na Vikipodacima
Taksonomija na Vikivrstama