Karađorđe Petrović

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Đorđe Petrović
Karađorđe Petrović, by Vladimir Borovikovsky, 1816.jpg
Karađorđe, portret Vladimira Lukiča Borikovskog iz 1816. godine, Narodni muzej Beograd
Puno ime Đorđe Petrović
Datum rođenja (1762-11-16)16. novembar 1762.
Mesto rođenja Viševac
 Osmansko carstvo
Datum smrti 26. jul 1817.(1817-07-26) (54 god.)
Mesto smrti Radovanjski lug
 Kneževina Srbija
Dinastija Karađorđevići
Otac Petar Jovanović
Majka Marica rođ. Živković
Supružnik Jelena Petrović
Potomstvo Aleksa Karađorđević
Aleksandar Karađorđević
Sima
Sava
Sara
Poleksija
Stamenka.
Veliki vožd Srbije
Period 14. februar 18047. oktobar 1813.
Naslednik Miloš Obrenović
„Karađorđe” preusmerava ovde. Za druge upotrebe, pogledajte Karađorđe (višeznačna odrednica).
„Đorđe Petrović” preusmerava ovde. Za druge upotrebe, pogledajte Đorđe Petrović (višeznačna odrednica).

Đorđe Petrović (Viševac, 3/16. novembar 1762Radovanjski lug, 14/26. jul 1817), poznat kao Karađorđe i Crni Đorđe, je bio vođa Prvog srpskog ustanka i rodonačelnik dinastije Karađorđevića. Rođen je najverovatnije 16. novembra 1762.[a] godine u Viševcu u Osmanskom carstvu (danas Srbija) na Đurđic, od oca Petra i majke Marice. Tvrdi se najverovatnije, jer se za godinu rođenja pominje razdoblje od 1749. do 1770. godine.[b] Imao je dva sina, Aleksu i Aleksandra.

Poreklo[uredi]

Spomenik Karađorđu ispred Hrama Svetog Save na Vračaru u Beogradu, rad vajara Sretena Stojanovića.

Karađorđe potiče iz siromašne porodice. Majka mu je bila Marica Živković iz Masloševa u Šumadiji. Njegov otac je zbog siromaštva (bio je toliko siromašan da nije mogao da plaća porez pa bi ostali stanovnici sela u kojem je živeo morali da preuzmu ovu obavezu umesto njega[1]) često menjao spahije i mesto boravka, budući da Turci raju nisu preterano vezivali za baštinu. Kako je Đorđe stasavao i služio kod mnogo imućnijih Srba i Turaka, tako se i njihova materijalna situacija popravljala.

Ženidba i emigracija u Austriju[uredi]

Karađorđe Petrović. Delo Paje Jovanovića, crkva Zahvalnica-Radovanjski lug.

Đorđe Petrović se 1785/86. godine ženi Jelenom Jovanović. Prema nekim izvorima, Jelenini roditelji su bili imućniji i nisu dali svoju kćer, ali ju je Đorđe oteo i učinio svojom ženom. Posle ženidbe nije dugo ostao u Srbiji, jer je navodno ubio Turčina. Izbegao je u Srem sa svojom porodicom.

U tom zbegu se desio događaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike polemike među istoričarima - oceubistvo. Najverovatnija priča je da je njegov otac, koji je godinama služio kod Turaka, u jednom trenutku odlučio da nagovori sve da se vrate i nastave da žive kao do sada, služeći Turke. Svi u zbegu su to razumeli kao pretnju da će se vratiti u ropstvo ili u smrt. Kada je uvideo da majčino preklinjanje oca da odustane od povratka ne pomaže i da ima podršku svih, digao je ruku na oca, a potom je njegovog oca Petra dotukao momak iz pratnje. Ubistvo je, po Vuku Karadžiću, učinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva. 1796. godine, po povratku u Srbiju, Karađorđe se ispovedio i zamolio za oproštaj, koji je od sveštenstva dobio.

Karađorđe je ubio ne samo svog oca već i još jednog člana svoje porodice. Kada je ustanak počeo, sredinom 1806. obesio je brata Marinka jer je bio optužen da je silovao jednu Srpkinju u Topoli. Ta Karađorđeva prekost i surovost ulivala je strah svim Srbima, koji su pomislili da se mire sa Osmanlijama, i primoravala ih na poslušnost vođi ustanka.[2][3][4]

Austro-turski rat i povratak u Srbiju[uredi]

Pred kraj Austrijsko-turskog rata, 1787. godine, kod nas poznatijeg kao Kočina krajina, Karađorđe počinje da ratuje na strani Austrije protiv Turaka. Kao podoficir ratovao je ne oklevajući da se ogleda sa neprijateljem i ubija ugledne turske junake. Sredinom 1791. zaključuje se mir, Karađorđe dobija unapređenje i medalju za hrabrost i odmeće se u hajduke, gde predvodi veliku hajdučku družinu. Do opadanja hajdučije dolazi 1793/94. godine i Đorđe se povlači i živi mirno sa porodicom u Topoli.

Prvi srpski ustanak[uredi]

Glavni članak: Prvi srpski ustanak
Na slici se nalazi oružje koje je korišćeno u Prvom srpskom ustanku. Oružje sa slike je pripadalo vođi Prvog srpskog ustanka, Karađorđu.

Krajem 18. i početkom 19. veka povećala su se nasilja zulumi koje su Turci činili nad srpskim narodom. Ogromni nameti, samovolja i terorisanje naroda od strane Turaka i naročito janjičara, doveli su do udruživanja poznatih srpskih knezova i hajduka koji su se dogovarali o pobuni.[5]

Povod za Prvi srpski ustanak bio je krvavi događaj, poznat kao seča knezova. O tome je pevao Filip Višnjić u čuvenoj pesmi Početak bune protiv dahija. Ubijanjem viđenijih Srba i njihovih knezova, vođe janičara dahije hteli su da zaplaše i obezglave ceo srpski narod, kako bi onemogućili ustanak za koji su saznali da se sprema. Nije poznat tačan broj ubijenih uglednih Srba krajem januara i početkom februara 1804. godine u Šumadiji. Procenjuje se da ih je bilo između 70 i 150. U to vreme Karađorđe je bio poznati trgovac sa imanjem u Topoli, ispod uzvišenja Oplenac. Dahijske ubice su bile poslate i na njegovo imanje, ali Karađorđe je sa svojim naoružanim čobanima pobio i rasterao dahijske ljude. Zatim je napustio imanje i porodicu sklonio u zbeg, a on je otišao svom poznaniku harambaši Stanoju Glavašu.[6]

Dahijska suluda odluka o ubijanju svih uglednih Srba samo je ubrzala početak ustanka. Proneo se glas da dahije nameravaju da pobiju sve Srbe u Beogradskom pašaluku. Zato je u Orašcu, u Marićevića jaruzi, održan sastanak uglednih Srba, njihovih pratnji i hajduka. Sastanak je najverovatnije održan na Sretenje Gospodnje, 2.2.1804. godine, prema starom julijanskom kalendaru koji su Srbi tada koristili. Razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara iznosila je 12 dana, pa je sastanak po gregorijanskom kalendaru bio 14.2.1804. Danas je razlika kalendara povećana i ustanak se obeležava 15. februar 1804. Na Sastanku je bilo prisutno nekoliko stotina osoba iz Šumadije, a među njima i Đorđe (Georgije) Petrović poznati trgovac, snažan i krupan čovek, ali vrlo nagle naravi i spreman da lako ubije. Pre ustanka ubio je nekoliko Osmanlija i od njih dobio nadimak Kara (Crni) Đorđe. Kada je trebalo birati vođu ustanka Karađorđe je imao podršku Stanoja Glavaša i njegovih hajduka, ali i svih koji su želeli da vođa postane čovek čije ime će stvoriti strah kod dahija, a ohrabriti Srbe. Tako je Karađorđe izabran za vođu ustanika. Istog dana ustanici su zapalili dahijski han u Orašcu i počela je buna protiv dahija. To je bio i početak devetogodišnje Karađorđeve uprave ustaničkom Srbijom.[7]

Karađorđe je lično obilazio narod i dogovarao sa ostalim vođama tok borbe i pripreme za ustanak. Kao strog i dosledan, uživao je autoritet u narodu i među drugim vođama. Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i zbog spremnosti da bez kompromisa dođe do cilja. Pojavljivao se na svim važnijim bojištima i iza njega su ostale mnoge pobede često nad znatno brojnijom i bolje naoružanom turskom vojskom: Ivankovac, Mišar, Novi Pazar, Varvarin...

Slom ustanka[uredi]

Karađorđev pečat

Posle nekoliko godina borbi protiv Turaka i vladavine u oslobođenoj Srbiji, 1812. godine Karađorđe se morao suočiti sa vestima da su Rusi mirom u Bukureštu odobrili povratak turske vojske u ustaničku Srbiju. Pokušao je organizovati odbranu ustaničke srpske države 1813. godine, ali su znatno brojniji Turci odnosili pobede na svim bojištima. Karađorđe je uvideo da je dalja borba uzaludna i u oktobru 1813. godine prešao je u Austriju u koju su se sklonile i desetine hiljada izbeglih Srba. U njoj je proveo oko godinu dana, a 1814. godine prešao je u Rusiju.[8]

Kasnije, 1816. godine Karađorđe se pridružio grčkom pokretu za oslobođenje u želji da nastavi borbu za proterivanje Turaka i iz Srbije. Sledeće godine je došao tajno u Srbiju kako bi se sa Milošem Obrenovićem dogovorio o zajedničkoj akciji, ali je po Miloševoj naredbi ubijen u noći između 25. i 26. jula 1817. godine u selu Radovanju kod Velike Plane. Organizator ubistva je bio Vujica Vulićević, Karađorđev kum.[9][10]

O datumu rođenja[uredi]

Dan Karađorđevog rođenja nije zabeležen niti je kasnije, od njegovih savremenika, zapisan. Čudno je da se ni godina ne zna, odnosno u određivanju njegovog godišta se luta čitavih osamnaest godina, od 1752. do 1770. godine. Takođe je čudno da se ne pominje nijedan verski datum, što je bilo uobičajeno, vezan uz rođenje. Pogotovo što je on bio u pesmama opevani junak i vođa naroda, u njegovoj blizini su bili skoro svi pismeni Srbi tog vremena a ni svetske enciklopedije se ne slažu oko pretpostavljenog datuma.

Tako se 1766. godina, odnosno 3. septembar 1752. godine pojavljuju u zapadnoevropskim enciklopedijama.[11][12], u sovjetskoj 1752. godina[13], u američkoj 1752/1762.[14] a u domaćim izvorima kao najverovatnija se pominje 1768. godina[15] Prema Janićiju Đuriću, Karađorđevom ličnom sekretaru, Karađorđe je rođen 1752. godine.

Međutim, uz ime Karađorđa se pre vezuju priče o nebeskim pojavama kada je rođen. Tako se pominje svetlost na nebu i duga preko neba usred noći. Jedini pisani trag za vremena Karađorđevog života u kome se pominje dan rođenja je pismo ruskog poslanika u Beogradu Rodofinikina kada obaveštava svog pretpostavljenog da ga je "... Crni Đorđe pozvao u selo udaljeno sto vrsta na Đurđic da proslavimo dan njegovog rođenja i imendan".[16] Naime, često je detetu davano ime po prazniku na koje je rođeno. Đurđic je po julijanskom kalendaru 3. novembra, odnosno u 18. veku po gregorijanskom 14. novembra.

Upoređivanjem datuma prolazaka pojedinih kometa preko neba Srbije tih godina, postoji nekoliko kandidata. Međutim, Halejeva kometa jeste bila najsjajnija 13. marta 1759. godine, ali to nije blizu Đurđica već pre Đurđevdana. Jedna kometa je bila čak i sjajnija od Halejeve, ali se pojavila 11. juna 1758. godine što takođe ne odgovara Đurđicu. U svakom slučaju i u 1758. i u 1759. godini se na nebu pojavila kometa koja je mogla privući pažnju svedoka rođenja Đorđa.[17]

Potomci[uredi]

Karađorđe je osnivač srpske kraljevske loze Karađorđevića, njegovi sinovi su bili Aleksa i Aleksandar Karađorđević.

U popularnoj kulturi[uredi]

Porodica[uredi]

Roditelji[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti
Petar Jovanović
Marica Živković

Supružnik[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti
Jelena Jovanović
Jelena petrovic.jpg
1765. ili 1771. 9. februar 1842.

Deca[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Sima Karađorđević 1788. 1788. umro u detinjstvu
Sava Karađorđević 1793. 1847. Antonije Ristić
Sara Karađorđević 1795. 1852. Nikola Kara-Marković; Teodor Bojanić
Poleksija Karađorđević 1797. 1812. Jovica Milanović
Stamenka Karađorđević 1799. 1875. Dimitrije Ristić; Ilija Čarapić
Aleksa Karađorđević 1801. 1830. Marija Trokin
Knez Aleksandar
PrinceAlexander I w.jpg
11. oktobar 1806. 3. maj 1885. Persida Nenadović

Porodično stablo[uredi]

KaradjordjeviciFamilyTree.png

Pogledajte sliku porodičnog stabla (3722x1891, 339 Kb)

Napomene[uredi]

  1. po nekim podacima 1752.
  2. Vidi „O datumu rođenja

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Ljušić. str. 1.
  2. Andrić (2014). str. 146.
  3. „Vidovdan.org - Karađorđe - suprotstavljanje zlu silom”. www.vidovdan.org. 
  4. „Društvo”. www.novosti.rs. 
  5. Andrić (2014). str. 144-145.
  6. Andrić (2014). str. 145, 146.
  7. Andrić (2014). str. 146, 147.
  8. Andrić (2014). str. 159-162.
  9. Staletović, Ljiljana (22. jul 2012). „Voždova glava na dar sultanu”. nedeljnik Akter. Pristupljeno 7. novembra 2012. 
  10. Andrić (2014). str. 174.
  11. Larousse, Vol. I-M, 1930, Paris
  12. Brockhaus, 9, 1932, Berlin
  13. Bolьšaя Sovetskaя Эnciklopediя, Tom 20, 1955, Moskva
  14. Encyclopaedia Americana, Vol. 16, 1956, Washington
  15. Enciklopedija Jugoslavije, tom 5. 1962. Izdanje i naklada Leksikografskog zavoda FNRJ, Zagreb
  16. M. Vukićević, Karađorđe, knj. 1, Državna štamparija Kraljevine Srbije, Beograd, 1907
  17. Zbornik radova konferencije „Razvoj astronomije kod Srba III", O određivanju datuma Karađorđevog rođenja, publ. astronomsko društvo „Ruđer Bošković“ br 6, 2005, pp 329-333
  18. Restauriran najstariji srpski igrani film, 26. novembar 2011., RTS.
  19. Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa na Jutjubu, Prvi domaći nemi igrani film.
  20. Pesma sa Kumbare na IMDB
  21. Pesma sa Kumbare Film
  22. Sedam sati udara, Etno grupa „Trag”, Zvanični Jutjub kanal.
  23. Roj na IMDB
  24. Roj Film
  25. Karađorđeva smrt na IMDB
  26. Karađorđeva smrt na Jutjubu, Zvanični kanal RTS Kulturno - umetnički program
  27. Вук Караџић na sajtu IMDb (engleski)
  28. Vuk Karadžić na Jutjubu TV serija
  29. На трагу Карађорђа na sajtu IMDb (engleski)
  30. Na tragu Karađorđa na Jutjubu Dokumentarna TV serija

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]


Prethodnik:
Osnivač
dinastije

Karađorđevići
Naslednik:
Knez Aleksandar Karađorđević