Kardiogeni šok

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kardiogeni šok
Narušen protok kroz srčane krvne sudove, jedan je od najčešćih uzroka KŠ
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostkardiologija, urgentna medicina

Kardiogeni šok (KŠ) nastaje uslijed akutnog popuštanja srca, koje se karakteriše malim sistolnim volumenom krvi (količina krvi koju srce izbaci u toku jedne sistole) i nemogućnošću postizanja zadovoljavajućeg minutnog volumena srca (proizvod sistolnog volumena i srčane frekvencije).[1][2][3][4][5][6][7]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Stanja i bolesti koje mogu dovesti do razvoja kardiogenog šoka sa oštećenjem kontraktilnosti lijeve i/ili desne komore su: infarkt miokarda, kardiomiopatija, hipoksija, acidoza, predoziranje beta-blokatorima, antiaritmici, antagonisti kalcijumovih kanala. Takođe, aritmije (tahiaritmija i bradiaritmija), zatim akutna insuficijencija aortnog i mitralnog zaliska, ruptura međukomorskog septuma i papilarnih mišića, kontuzija srca mogu dovesti do naglog razvoja kardiogenog šoka.

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Patofiziološki mehanizmi u KŠ međusobno su povezani i čine komplikovan začarani krug ili cirkulus viciozus. Ako se kaoprimer uzme ishemiju ili infarkt koji dovode do ejekcione disfunkcije i pada minutnog volumena srca nastaje dalji pada krvnog pritiska -TA (TA = MV h SVR) a pad TA do hipoperfuzije. Hipoperfuzija srca dovodi do pada sistolnih funkcija.

Shematizovani prikaz kardiogenog šoka

Zbog umanjenja sistolnih funkcije dolazi do porasta dijastolnog pritiska (rast PCW) koji vodi diastolnoj disfunkciji. Sve ovo dalje vodi ka sve većoj hipoperfuziji miokarda i drugih tkiva i porastu inflamatornih faktora i laktične acidoze, tako da je tok sličan hipovolemijskom obliku šoka.

Faktori rizika

Najčešći faktori rizika za pojavu KŠ su sledeći:

  • akutni infarkt miokarda ili ranije preležan IM
  • starost, ženski pol,
  • šećerna bolest

Znaci i simptomi[uredi | uredi izvor]

Znaci i simptomi kardiogenog šoka pored opštih gorenavedenih su:

  • hipotenzija kao posljedica otkazivanja srčane pumpe i smanjene sistolne funkcije,
  • kongenstija plućne cirkulacije sa razvojem plućnog edema usled dijastolnog opterećenja srca (insuficijencija lijeve komore), proširene jugularne vene na vratu (insuficijencija desne komore).

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Ultrazvučna slika srca nakon kardiogenog šoka usled miokarditisa

Diferencijalno dijagnostički u odnosu na hipovolemijski i distributivni šok, kod kardiogenog šoka inspekcijom se vide proširene jugularne vene na vratu, povišeni centralni venski pritisak (utvrđen PCWP (engl. Pulmonary Capillary Wedge Pressure ) kateterom koji je primenjen u plućnoj arteriji u svrhu merenja pritiska u njoj) dok su kod hipovolemijskog šoka vene na vratu kolabirane a centralni venski pritisak i PCWP su sniženi. Razlikovanje kardiogenog šoka od obstruktivnog šoka je teže a i simptomatika je slična, te se ne retko embolija pluća i tamponada srca pripisuju kardiogenom šoku.

Ehokardiogram

Ehokardiogram sa doplerom je obavezan u KŠ. Ovaj pregled može pokazati.

  • hipokinezije, akinezije i diskinezije srčanog zida,
  • eventualno postojanje rupture zida srca ili septuma (pregrade),
  • prisustvo slobodne tečnosti u srčanoj kesi (perikardu).

Disekcije aorte kao i valvularni poremećaji se obično lako vizualizuju prilikom eho pregleda. Merenje hemodinamskih parametara tokom pregleda olakšava dijagnostiku i davanje prognoze KŠ.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Kardiopulmonalne reanimacija u kardiogenog šoku
Kauzalna (potporna) terapija

Terapija kardiogenog šoka treba da je po mogućnosti kauzalna. Ako se radi o akutnom infarktu miokarda vrši se liza tromba fibrinoliticima (streptokinaza, alteplaza), kod predoziranja blokatorima kalcijevih kanala primenjuje se kalcijum, kod aritmija primjena odgovarajućih antiaritmika.

Da bi se postigla normalna respiratorna funkcija uključuje se kiseonik (4-8 l) ili vrši endotrahealna intubacija sa mehaničkom ventilacijom ili bez nje.

Kod dekompenzovanog šoka (TA sistolni < 90 mmHg) primenjuje se u infuziji dopamin 2-10 µg/kg/min, a ako je potrebno adrenalin.[8] Ako se radi o kompenzovanom šoku (TA sistolni ≥90 mmHg) aplikuje se u infuziji dopamin i/ili dobutamin po 2-10 µg/kg/min. ili u kombinaciji. Ako je indikovano može se dati milrinon (amp. 10mg/10 ml; derivat bipiridina koji selektivno inhibira izoenzim III fosfodiesteraze mišićnih ćelija srca i njegovih krvnih sudova što dovodi do porasta količine intracelularnog cAMP-a koji utiče na razmjenu jona kalcijuma). Milrinon pojačava snagu srčanog mišića sa manjim povećanjem frekvencije srca nego što je to slučaj kod primjene dopamina.

Kod plućne kongestije i volumnog opterećenja srca u kompenzovanom šoku potrebno je rasteretiti srce diureticima (npr. furosemid 10-80 mg i. v.) i vazodilatatorima koji prije svega dilatiraju vene-preload i na taj način smanjuju količinu krvi koja dospijeva u plućnu cirkulaciju i srce koje se time manje opterećuje (npr. nitroglicerin 0,3-3 µg/kg/min intra venozna infuzija). Vazodilatatori se kombinuju sa kateholaminima (dopamin, dobutamin, adrenalin) što je poželjno i logično.

Treba biti obazriv kod dekompenzovanog šoka, u postavljanju indikacija za aplikaciju lijekova koji imaju ili mogu imati vazodilatatorna svojstva, kao što su analgetici i sedativi.

Revaskularizacija srčanog mišića

Primena klasične potporne terapije, uključujući dopamin, inhibitore dobutamina i fosfodiesteraze, kao i savremena trombolitička terapija nisu značajno uticali na smanjenje smrtnosti kod ovih pacijenata.[9] Sa druge strane, više manjih randomizovanih studija ukazalo je povoljniji efekat intraaortne balon pumpe i rane revaskularizacije infarkta miokarda kod ovih pacijenata.[10][11]

Na osnovu rezultata randomizovanih studija ACC/AHA komitet za lečenje akutnok infarkta miokarda u svojim poslednjim preporukama smatra ranu revaskularizaciji srčanog mišića terapijom izbora kod bolesnika sa akutnim infarktom miokarda i kardiogenim šokom.[12] usled akutne disfunkcije leve komore.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rippe, James M.; Irwin, Richard S. (2003). Irwin and Rippe's intensive care medicine. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-3548-3. OCLC 53868338. 
  2. ^ Marino 1998
  3. ^ Society of Critical Care Medicine (2001). Fundamental Critical Care Support. Society of Critical Care Medicine. ISBN 978-0-936145-02-0. OCLC 48632566. 
  4. ^ Jameson, J. N. St C. & Dennis L. Kasper; Harrison, Tinsley Randolph; Braunwald, Eugene; Fauci, Anthony S.; Hauser, Stephen L; Longo, Dan L. (2005). Harrison's principles of internal medicine. New York: McGraw-Hill Medical Publishing Division. ISBN 978-0-07-140235-4. 
  5. ^ Ausiello, D. A.; Cecil, Russell L.; Goldman, Lee (2004). Cecil textbook of medicine. Philadelphia: W.B. Saunders. ISBN 978-0-7216-9652-2. 
  6. ^ Warrell, D. A. (2003). Oxford textbook of medicine. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-262922-7. 
  7. ^ Shock: An Overview Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јун 2017) PDF by Michael L. Cheatham, MD, Ernest F.J. Block, MD, Howard G. Smith, MD, John T. Promes, MD, Surgical Critical Care Service, Department of Surgical Education, Orlando Regional Medical Center, Orlando, Florida
  8. ^ Holier J. Karliner JS. O'Rourke RA, Pitt W, Ross J Jr. Effectiveness of dopamine in patients with cardiogenic shock. Am J Cardiol 1973; 32(1): 79-84
  9. ^ ISIS-3: a randomised comparison of streptokinase vs tissue plasminogen activator vs anistreplase and of aspirin plus heparin vs aspirin alone among 41.299 cases of suspected acute myocardial infarction [editorial]. ISIS-3 (Third International Study of Infarct Survival). Collaborative Group. Lancet 1992; 339(8796): 753-70.
  10. ^ Branko Gligic, Radoslav Romanovi, Savremeno lecenje kardiogenog soka. Vojnosanitetski pregled 2003; 60(6): str. 707—714.
  11. ^ Flaherty JT, Becker LC, Weiss JL, Brinker JA, Bulkley BH, Gerstenblith G, et al. Results of a randomized prospective trial of intraaortic balloon counterpulsation and intravenous nitroglycerin in patients with acute myocardial infarction. J Am Coll Cardiol 1985; 6(2): : 434-46
  12. ^ Stomel RJ, Rasak M, Bates ER. Treatment strategies for acute myocardial infarction complicated by cardiogenic shock in a community hospital. Chest 1994; 105(4): 997-1002.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Jameson, J. N. St C. & Dennis L. Kasper; Harrison, Tinsley Randolph; Braunwald, Eugene; Fauci, Anthony S.; Hauser, Stephen L; Longo, Dan L. (2005). Harrison's principles of internal medicine. New York: McGraw-Hill Medical Publishing Division. ISBN 978-0-07-140235-4. 
  • Ausiello, D. A.; Cecil, Russell L.; Goldman, Lee (2004). Cecil textbook of medicine. Philadelphia: W.B. Saunders. ISBN 978-0-7216-9652-2. 
  • Warrell, D. A. (2003). Oxford textbook of medicine. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-262922-7. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кардиогени_шок&oldid=27553189”