Karoserija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Karoserije putničkih vozila: limuzina/sedan, karavan i hečbek.

Karoserija je gornji deo motornog vozila koji se pričvršćuje na osnovni donji deo vozila koji se naziva šasija ili ram.

Osobine[uredi]

Karoserije automobila s početka 20. veka

Karoserije u kojima se prevoze putnici ili teret razlikuju se međusobno prema konstrukciji, dimenzijama, nameni i vrsti materijala. Karoserija treba da pruži što manji otpor pri kretanju kroz vazdušnu sredinu. Karoserije naročito putničnih vozila moraju biti aerodinamičnije, jer će im otpor oblika biti manji, zatim moraju i spolja biti fino obrađene da otpor trenja čestica vazduha o karoseriju bude što manji. Treba da ima i što manju težinu i da pri kretanju vozila izaziva što manju buku, da bude kompaktna i sa što manje sastavnih delova.

Kod prvih vozila upotrebljavale su se karoserije sa drvenim kosturom, ali je drvo naročito zbog truljenja, veoma brzo izašlo iz upotrebe kao osnovni materijal. Prve drvene konstrukcije zamenile su karoserije kod kojih se kombinovalo drvo i čelik. S vremenom, drvo kao materijal potpuno izlazi iz upotrebe i prelazi se na izradu čeličnih karoserija. Kosturi karoserija se rade od čeličnih U profila, urađenih od čeličnog lima debljine najviše 2 mm. Takvi se limovi daju lako oblikovati. Ovakav kostur se presvlači presovanjem, oblikovanim elementima od čeličnog lima debljine 0,5 do 0,7 mm, a ovi se elementi, zavrtnjima ili zakivcima, rastaljivo međusobno spajaju ili zavaruju.

Klasična celočelična karoserija putničkog vozila se radi odvojeno od okvira vozila, a sklop je: školjka, prednji i zadnji blatobrani, vrata, poklopac motora i poklopac prtljažnog prostora.

U poslednje vreme sve više se kao materijal za izradu karoserija uvode legure aluminijuma i plastične mase. Osim manje težine, prednost im je i veća otpornost na koroziju.

Samonoseća karoserija[uredi]

Karoserija Sitroen Traksion Avanta

Savremena putnička vozila i autobusi rade se na takozvanim samonosećim karoserijama. Nekada su karoserija i šasija bile različiti sastavni delovi vozila, šasija je noseći sklop od kutijastih ili cevastih nosača spojenih u dno vozila, na kom su bili pričvršćeni motor s menjačem i obe osovine, a karoserija je bila samo spoljašnja školjka vozila pričvršćena na šasiju. Kod samonosećih karoserija je noseći element sama karoserija. Po načinu izade razlikuje se školjkaste i skeletne samonoseće karoserije i samonoseće karoserije s pomoćnim okvirima.

Karoserija se sastoji od elemenata iz čeličnog lima i čeličnih profila međusobno tako zavarenih da poseduju veliku sposobnost nošenja i krutost. Prednost samonosećih karoserija je u manjoj težini i relativno jednostavnom ostvarivanju aerodinamičkog oblika. Pošto samonoseća karoserija kao celina predstavlja i šasiju i karoseriju, mora se rešiti tako da krutost konstrukcije ne bude znatnije ugrožena. Prednost joj je što se radi kao jedna celina koja bolje podnosi opterećenje i što ne može doći do rasklimavanja pojedinih elemenata. U slučaju havarije veoma teško se dovodi u prvobitno stanje jer se gubi geometrija vozila. Najrasprostranjenije rešenje samonosećih karoserija su rešetkaste ili skeletne samonoseće karoserije. Takva karoserija se sastoji od presovanog jezgra otvorenog ili zatvorenog profila koji zajedno sa odgovarajućim površinama čini skelet karoserije. On na sebe prima sva opterećenja, pa ostale površine karoserije mogu biti od tanjeg lima, ili od nekog drugog materijala kao što je plastika.

Karoserije putničkih vozila[uredi]

Sedan i karavan koji ima i D stub.

Oblici karoserija putničkih vozila rezultat su niza zahteva, među kojima su funkcionalnost, aerodinamika, stabilnost, komfornost, sigurnost, estetski zahtevi. Osnovne osobenosti putničkih vozila su savremene aerodinamične linije karoserije, nisko težište kao uslov stabilnosti, maksimalna udobnost putnika, velika sigurnost karoserije s obzirom na moguća deformisanja, što bolja vidljivost.

Karoserije putničkih vozila se rade sa dvoja, troja, četvora ili petora vrata, sa različitim brojem sedišta. Danas su u najvećoj primeni sledeći tipovi karoserija putničkih vozila:

  • zatvorena karoserija sa dvoja ili četvora vrata, dva ili tri reda sedišta bez unutrašnje pregrade, to je takozvani sedan karoserija. Ako se postavi pregrada iza prvog reda sedišta, tada je to limuzina. Međutim, u mnogim slučajevima ove dve vrste karoserija se svrstavaju u jednu kategoriju.
  • hečbek ima zasečen zadnji kraj sa troja ili petora vrata,
  • liftbek ima izgled sedana, ali se kod ove karoserije zadnje staklo podiže zajedno sa poklopcem prtljažnika,
  • karavan ima produžen zadnji kraj, obično je veći od hečbeka i sedana,
  • kupe je zatvorena karoserija sa dvoja vrata i jednim ili dva reda sedišta,
  • kabriolet je otvorena karoserija koja obično ima krov koji se može sklapati,
  • kombi ima zatvorenu karoseriju pogodnu za prevoz putnika ili tereta, dvoja ili četvora vrata i često vrata na zadnjoj strani vozila.
  • miniven (monovolumen) ima izgled povišenog karavana i sa skraćenim motornim prostorom,
  • terenska ili SUV vozila su vozila koja se dobro snalaze izvan asfalta, imaju pogon na svim točkovima, reduktor, blokadu diferencijala i veći klirens, međutim postoje terenci pod nazivom krosover koji su namenjeni uglavnom za gradsku vožnju i ne moraju obavezno da imaju navedene osobine,
  • pikap su terenska vozila sa otvorenim prtljažnim prostorom.

Pored pomenutih, postoje još karoserije sportskih vozila i vozila specijalne namene koja spadaju u ovu kategoriju, kao vozila hitne pomoći, vatrogasna vozila, komunalna, auto-cisterne, vojna i policijska vozila, hladnjače i drugo.

Galerija[uredi]

Literatura[uredi]

  • Todorović, Predrag (1990). Motorna vozila. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Sarajevo. str. 210. ISBN 86-01-02613-3. 

Spoljašnje veze[uredi]