Karpmanov dramski trougao
Dramski trougao je socijalni model ljudske interakcije koji mapira vrste destruktivnih interakcija koje se mogu dogoditi među ljudima u konfliktu. [1] Model dramskog trougla je sredstvo koje se koristi u psihoterapiji, konkretno u transakcionoj analizi.
Poreklo
[uredi | uredi izvor]Dramski trougao je socijalni model čiji je tvorac Stiven Karpman, student Erika Berna, oca transakcione analize. Bern je ohrabrio Karpmana da objavi ono što je Bern nazvao Karpmanov trougao. Karpmanov članak objavljen je 1968. godine, za koji je dobio 1972. memorijalnu naučnu nagradu nazvanu po Eriku Bernu.
Kroz rad Karpmana i drugih autora, Karpmanov trougao je prilagođen za upotrebu u strukturnoj analizi i transakcionoj analizi. [2]
Teorija
[uredi | uredi izvor]Karpman je koristio trouglove za mapiranje sukobljenih ili dramatično povezanih ljudskih odnosa. [1] Karpmanov dramski trougao predstavlja vezu između lične odgovornosti i moći u sukobima i destruktivnih i promenljivih uloga koje ljudi igraju. [3] Definisao je tri uloge u sukobu: Progonitelj, Spasilac i Žrtva. Karpman je ove tri uloge postavio na izvrnuti trougao i naveo ih kao tri aspekta, odnosno lica drame. Karpman, koji je imao interesovanja za glumu izabrao je termin "dramski trougao", a ne izraz "konfliktni trougao", jer Žrtva u svom modelu ne predstavlja stvarnu žrtvu, već nekoga ko se oseća ili ponaša poput žrtve.
- Žrtva: Stav žrtve je "Jadan ja!" Žrtva se oseća žrtvom, potlačenom, bespomoćnom, beznadežnom, nemoćnom, sramotom osobom i čini se da nije u mogućnosti da donosi odluke, rešava probleme, uživa u životu ili postiže uvide. Žrtva će, ako ne bude progonjena, potražiti Progonitelja i Spasioca koji će joj spasiti dan, ali i uvećati negativna osećanja žrtve.
- Spasitelj: Spasilački stav je "Dozvolite da vam pomognem." Spasilac se, kao klasični pokretač, oseća krivim ako ne pomogne u nevolji. Ipak, njegovo spašavanje ima negativne efekte: Žrtvu drži zavisnom i daje žrtvi dozvolu da propadne. Kad Spasilac svoju energiju usmeri na nekoga drugog, omogućava sebi da ignoriše sopstvenu anksioznost i probleme. Ova spasilačka uloga je takođe presudna jer je njihov stvarni primarni interes zaista izbegavanje vlastitih problema prikrivenih kao briga za potrebe žrtve.
- Progonitelj: Progonitelj ima stav "Za sve ste krivi". Progonitelj kontroliše, optužuje, kritikuje, opresira, ljuti, autoritarno se ponaša, rigidno i superiorno.
Dramski trougao nastaje kada osoba preuzme ulogu Žrtve ili Progonitelja. Ova osoba tada oseća potrebu da se u sukob uključe ostali igrači. Kao što se to često dešava, Spasilac se ohrabruje da uđu u konkretnu situaciju. [4] Ovi angažovani igrači preuzimaju svoje uloge koje nisu statične, i zbog toga se mogu pojaviti različiti scenariji. Na primer, Žrtva može da uključi Spasioca, a zatim da se Spasilac prebaci na ulogu Progonitelja.
Motivacija za svakog učesnika i razlog zbog kojeg situacija traje je taj što svaki učesnik postiže svoje neizgovorene (a često nesvesne) psihološke želje ili potrebe na način na koji opravdava svoje ponašanje, a da ne mora da prizna širu disfunkciju ili nanetu štetu. Svaki učesnik deluje prema sopstvenim sebičnim potrebama, umesto da deluje na odgovoran ili altruistički način. [4]
Motivacije Spasioca su najmanje očigledne. U smislu dramskog trougla, spasilac je neko ko ima mešoviti ili tajni motiv da reši problem i čini se da ulaže velike napore da ga reši, ali takođe ima skriveni motiv da ne uspe ili da uspe na način koji mu donosi korist. Na primer, oni mogu da pojačaju samopoštovanje ili dobiju poštovan status spasavanja ili da izvuku užitak tako što neko zavisi od njih i veruje im, dok deluju na način koji naizgled pokušava da pomogne.
U nekim slučajevima, odnos između Žrtve i Spasioca može da bude odnos zavisnosti. Spasilac drži žrtvu zavisnom od sebe podstičući ulogu Žrtve. Žrtva zadovoljava svoje potrebe tako što će se Spasilac pobrinuti za njih.
Uopšteno, učesnici imaju primarnu ili uobičajenu ulogu (žrtva, spasilac, progonitelj) kada uđu u dramske trouglove. Učesnici prvo nauče svoju uobičajenu ulogu u porodici iz koje potiču. Iako svaki od učesnika ima svoju ulogu sa kojom se najviše identifikuje, jednom kada se nađu u trouglu, učesnici se rotiraju kroz sve uloge. [5]
Svaki trougao ima isplatu za one koji ga igraju. Antiteza dramskog trougla leži u otkrivanju načina kako lišiti aktere da im se ulazak u trougao isplati. [1]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v Johnson, R. Skip. „Escaping Conflict and the Drama Triangle”. BPDFamily.com. Pristupljeno 10. 6. 2015.
- ^ Karpmen, MD, Stephen. „Eric Berne Memorial Scientific Award” (PDF). karpmandramatriangle.com. Pristupljeno 10. 6. 2015.
- ^ Murdoch, B.Ed., Edna. „The Karpman Drama Triangle”. Coaching Supervision Academy. Arhivirano iz originala 11. 6. 2015. g. Pristupljeno 10. 6. 2015.
- ^ a b Berne, MD, Eric (1973). What Do You Say After You Say Hello?. Bantam Books. str. 186, 188, 307, 346. ISBN 9780553232677.
- ^ Forrest, SW, Lynne. „The Three Faces of Victim — An Overview of the Drama Triangle”. lynneforrest.com. Pristupljeno 11. 6. 2015.
