Kartuzijanska mačka

Kartuzijanska mačka
Zemlja porekla
Francuska

Kartuzijanska mačka (franc. Chartreux, ostala imena: Manastirska mačka, Plava francuska mačka) je jedna od najstarijih rasa domaće mačke, poreklom iz Francuske.

Karakteristike

Telo ove rase je snažno i čvrsto, srednje dužine, jakih kostiju i mišićavo. Naglašava se da se izgled ove mačke nije promenio od prvog opisa iz 1558. godine. Dugačke su 20 do 25 cm, a teške od 3 do 6 kg. Noge su kratke i tanke. Oči su više okrugle nego bademaste, bakarne ili zlatne boje.

Izraz lica je kao da se osmehuje, po čemu je i dobila nadimak nasmejana mačka. Glava je široka, njuška dugačka, a vilica jaka. Jastučići na kraju njuške su mali i neproporcionalni u odanosu na veličinu glave. Rep je proporcionalan, deblji u korenu. Šape su okrugle, sa jakim kandžama.

Prihvataju se nijanse plave boje, ali je više cenjena dlaka koja ima preliv srebrne. Krzno zahteva mnogo nege, ponekad više nego kod dugodlakih mačaka.

Poreklo

Prve opise kartuzijanske mačke nalazimo u francuskim spisima iz 16. veka. Prvo su ih gajili monasi iz manastira Kartuzijan-Šartre, zbog izuzetno kvalitetnog krzna, koje je skoro nepromočivo. DO 1920. godine u Francuskoj je ostalo samo nekoliko primeraka ove rase, ali zahvaljujući dvema odgajivačnicama, rasa je opstala. Tokom Drugog svetskog rata odgajivači su morali da pare kartuzijanske mačke sa persijskim i britanskim kratkodlakim mačkama, kako bi ih sačuvali od potpunog nestanka. Na zahtev FIFe, 1950. zabranjeno je parenje sa bilo kojom drugom rasom.

U SAD kartuzijanska mačka je prvi put predstavljena 1970. godine.

Temperament

Kartuzijanske mačke su izuzetno snažne i dobri su lovci. Veoma su tolerantne. Mogu veoma lako da nauče da šetaju na povocu. Tihe su i nisu agresivne prema ljudima i drugim mačkama.