Karfiol

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Cvjetača ili Karfiol
Blumenkohl-1.jpg
Karfiol
Pripitomljen
Taksonomija
Carstvo: Plantae
Odeljak: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Red: Brassicales
Porodica: Brassicaceae
Rod: Brassica
Vrsta: B. oleracea
Varijetet: Brassica oleracea var. botrytis
L.
Karfiol, sirov
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija 104 kJ (25 kcal)
5 g
Šećeri 1,9 g
Prehrambena vlakna 2 g
0,3 g
1,9 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(4%)
0,05 mg
Riboflavin (B2)
(5%)
0,06 mg
Niacin (B3)
(3%)
0,507 mg
Vitamin B5
(13%)
0,667 mg
Vitamin B6
(14%)
0,184 mg
Folat (B9)
(14%)
57 μg
Vitamin C
(58%)
48,2 mg
Vitamin E
(1%)
0,08 mg
Vitamin K
(15%)
15,5 μg
Minerali
Kalcijum
(2%)
22 mg
Gvožđe
(3%)
0,42 mg
Magnezijum
(4%)
15 mg
Mangan
(7%)
0,155 mg
Fosfor
(6%)
44 mg
Kalijum
(6%)
299 mg
Natrijum
(2%)
30 mg
Cink
(3%)
0,27 mg
Ostali konstituenti
Voda 92 g

Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Cvjetača ili Karfiol (Brassica oleracea var. botrytis) je jedan od kultivara (uzgojenih sorti) divljeg kupusa. Naziv potiče od italijanske reči cavoli fiori. Poreklom je iz Male Azije i Mediterana.

Značaj[uredi]

Karfiol je jednogodišnja kupusnjača, pripada grupi najkvalitetnijeg povrća kod koga se za ishranu koristi nerazvijena zbijena cvast (glava, „ruža”)najčešće bele boje.Karfiol karakteriše zadebljalo i skraćeno stablo i sočna (najčešće bela) drška cvasti, radi koje se uzgaja. Navedeni sočni delovi biljke koriste se u ishrani ljudi. „Ruža” može se jesti sveža, kuvana ili ukiceljena (u turšiji). Jestivi delovi mogu sadržati mnogo sirovih proteina sa značajnim sadržajem esencijalnih aminokiselina, vitamina C, a posebno vitamina B2, gvožđa i fosfora. Energetska vrednost karfiola je (98kJ).

Morfološke osobine[uredi]

  • Koren karfiola je vretenast i razgranat, slabije razvijen nego kod kupusa.
Ljubičasti karfiol
  • Stablo je visine 20-80 cm.
  • List je krupan, elipsastog oblika glatke površine sa slabije ili jače nazubljenim ivicama. Listovi rozete su sedeći, tamnozelene ili sivozelene boje sa izraženom nervaturom.
  • Ruža nastaje kada karfiol ima 9-12 listova i kao rezultat intezivnog rasta vršnog pupoljka. Ruža je bela, svetložute, zelene ili crvene boje, slabije, jače ili potpuno prekrivena listovima rozete. Delovanjem direktong Sunčevog zračenja menja boju,pri čime se gubi kvalitet. Iz donjih i gornih delova ruže obarzuje se cvetna stabla.
Žuti karfiol

Sorte karfiola su:

  • erfurtski tip
  • italijanki tip
  • erfurtski rani tip
  • snežna gruda tip
  • danski eksnopm tip
  • trogirski kasni tip

Uslovi uspevanja[uredi]

Karfiol je osetljiv na visoke temperture. Optimalna temperatura za rast je 18 °C, dok na 25 °C dolazi do zaustavljanja rasta i cvetanja. Najbolje uspeva na vlažnost zemljista od 80% PBK i 85% relativne vlažnosti vazduha. Najbolje uspeva na srednje teškim plodnim zemljištima neutralnim do slabo kisle reakcije zemljista.

Tehnologija proizvodnje[uredi]

Polje karfiola

Karfiol se gaji na prvom mestu u prodoredu uz đubrenje oranskim đubrivom. Dobre pretkulture su leguminoze, salata, spanać, krompir, a ne treba ga gajiti posle biljaka iz iste familije. Najčešće se gaji iz rasada. Za sadnju karfiola na 1ha potrebno je 300-400 semena. Rane i srednjerane sorte sade se na rastojanju redova 50-70cm, u redu 45-60cm, a kasne na veće rastojanje 60-70cm. U proleće sadi se tokom aprila, a krajem juna i početkom jula za jesenju berbu. Karfiol zahteva dovoljno vlage u zemljištu i zato se redovno zaliva(2-6 puta zavisno od vremena i uslova gajenja) Redovno zalivanje obezbeđuje neophodnu potrebu „ruže” za relatvinu vlažnost vazduha. Bere se u tehnološkoj zrelosti, a može se započeti kada „ruža” ima prečnik 10-15cm. Bere se pri suvom vremenu odsecanjem „ruže” sa ili bez nekoiliko listova rozete.

  • Proizvodnja semena u kontinentalnim uslovima je teška zbog duge vegetacije i osetljivosti na visoke temperature u fazi cvetanja. Proizvodnja se u kontinentalnim uslovima započinje zimskom svetvom i pikiranjem u zasićeno prostoru sa grejanjem, i ranom sadnjom u proleće i to razvijenog rasada u fazi 10-12 lista. Sadnja se obavlja na rastojanju od 50-70cm i u redu 40-50cm. U mediteranskom području setva je krajem septembra, a sadnja u oktobru. Sazrevanje semena je krajem jula sa ostavrenim prinosom od 200-400kg/ha.

Botanička klasifikacija karfiola[1][uredi]

Klasifikacija se vrši na osnovu habitusa biljke, svojstva listova i cvasti:

  • Erfutska – dugi listovi, bele cvasti, slabo zaštidene, skolone

razrastanju (npr. sorta Suprimax);

  • Alfa – veliki broj listova i slabo zaštidena cvast (novije sorte

dobro zaštidene);

  • Mechelse – Belgijske sorte, srdenje bujne za proizvodnju u

zaštidenom prostoru;

  • Lecerf – Francuskog porekla, bujnog porasta i

neujednačenih cvasti;

  • Jesenji orijaši – izrazito bujne biljke, dobro zaštidena cvast,

prinosne, poreklom sa mediterana;

  • Talijanski orijaši – zimske sorte bujnog rasta i doro

zaštidenih cvasti;

  • Walcherse – otporna na niske temperature ( u fazi rozete i

do -10 °C).

Vidi još[uredi]

ishrana/karfiol-sastav-i-lekovito-dejstvo

Literatura[uredi]

  • Branka Lazić: Povrtarstvo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, prvo izdanje 2003.

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]