Katarina Zaharija

Katarina Zaharija
Katarina Zaharija
Lični podaci
Datum smrti	23. avgust 1462.
Dinastija	Paleolozi

Katarina Zaharija ili Katarina Paleolog (grč. Αἰκατερίνα Παλαιολογίνα, umrla 26. avgusta 1462. godine) je bila ćerka kneza Kneževine Ahaja Centuriona II Zaharije i vizantijske plemkinje koja potiče iz plemićkih porodica Asen-Paleolog i porodice Camblakon.^[1] Septembra 1429. godine, bila je verena za vizantijskog despota Moreje Tomu Paleologa i udala se za njega januara 1430. godine, u Mistri.^[2]^[3]

Georgije Sfrances u svojoj Kratkoj istoriji pominje Kidonida Camblakona pored despota Tome Paleologa, kojeg naziva najvoljenijim tečom svoje žene. Godine 1459. ovaj čovek je podstakao despota Tomu na rat protiv njegovog brata despota Dimitrija II Paleologa.^[4] Kidonid Camblakon je bio oženjen sestrom Katrinine majke.^[1] U Kalavriti je sačuvana palata poznata u regionu kao „palata Paleologina“, koju je, prema predanju, despot Konstantin Paleolog poklonio svojoj snaji despini Katarini, i po njoj je dobila ime.^[5]

Katarina je ostala u Moreji kao Tomina supruga sve do osmanskog osvajanja 1460. godine, nakon čega je pobegla sa mužem i decom na ostrvo Krf koje su držali Venecijanci. Georgije Sfrances je neko vreme delovao kao sluga u Katrininom domaćinstvu.^[6] Elena Camblakon, supruga Sfrancesa, bila je Katarinina rođaka, sa strane njene majke Asenine-Paleologine.^[1] Umrla je 26. avgusta 1462. godine i sahranjena je u manastiru Jasona i Sosipatra.^[2] Erudita i kasnije profesor grčkog jezika Hermonim Georgios napisao je hvalospev Katarini.^[7] Hermonim je bio blizak Tominoj porodici. Rekao je da je epitaf despini Katarini napisao ne iz dužnosti, već iz dubokog divljenja prema njoj. U njemu oplakuje njenu smrt i hvali je kao „božansku caricu“ i „najskromniju i najhrabriju od žena“.^[8]

Biografija

Kao princeza Kneževine Ahaje udala se za vizantijskog despota Tomu Paleologa, sina vizantijskog cara Manojla II i srpske princeze Jelene Dragaš. On je postavljen za despota Moreje gde je i živeo sa despinom Katarinom.^[9] Imali su četvoro dece, sinove Andreja i Manojla, kao i ćerke despinu Jelenu^[10] (supruga despota Lazara Brankovića od Srbije) i veliku kneginju Sofiju (supruga velikog kneza Ivana III Rjurikoviča).

Porodično stablo

Preci Katarina Zaharija

Centurion I Zaharija

Andonikos Asen Zaharija

Centurion II Zaharije

Erard III

nepoznat

Katarina Zaharija

Madalena Akioli

Leonardo II Toko

Krusa Toko

Literatura

Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
Jelena Paleolog-Branković: žena despota Lazara Brankovića (1456—1458), Dejan Nikolić

Reference

^ ^a ^b ^v Sturdza, Mihail Dimitri (1999). Grandes familles de Grèce: d'Albanie et de Constantinople. pp. 372–373.
^ ^a ^b Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Kaplaneres, Sokrates; Leontiadis, Ioannis (1989). "21342. Παλαιολογίνα Αἰκατερίνα". Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). Vol. 9. Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften.
^ Setton, Kenneth M.; Hazard, Harry W., eds. A History of the Crusades, Volume III: The Fourteenth and Fifteenth Centuries. Madison and London: University of Wisconsin Press. 1975. str. 792. ISBN 0-299-06670-3. . .
^ Sphrantzes, Georgios (2006). Short History (in Greek). Athens: Kanakis. p. 227. ISBN 960-7420-94-2.
^ ekalavrita-Το Αρχοντικό της Παλαιολογίνας Archived 2021-05-10 at the Wayback Machine, ανακτήθηκε 26 Ιανουαρίου 2019
^ Sphrantzes, Georgios (2006). Short History (in Greek). Athens: Kanakis. p. 16. ISBN 960-7420-94-2.
^ https://www.miet.gr/en/book-list/book-Hermonymos-A-study-in-scribal-literary-and-teaching-activities-in-the-fifteenth-and-early-sixteenth-centuries Hermonymos. A study in scribal, literary and teaching activities in the fifteenth and early sixteenth centuries.
^ Kalatzi, Maria (2009). Hermonymos. . A study in scribal, literary and teaching activities in the fifteenth and early sixteenth centuries. p. 36.
^ Kazhdan 1991
^ „Snaju bira svekrva”. 5. 2. 2011. Pristupljeno 10. 11. 2017.

Literatura

Spoljašnje veze

Snaju bira svekrva („Večernje novosti“, 5. februar 2011)

[Именован-20251117125332-1] v Sturdza, Mihail Dimitri (1999). Grandes familles de Grèce: d'Albanie et de Constantinople. pp. 372–373.

[Именован_2-20251117125332-2] Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Kaplaneres, Sokrates; Leontiadis, Ioannis (1989). "21342. Παλαιολογίνα Αἰκατερίνα". Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). Vol. 9. Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften.

[3] Setton, Kenneth M.; Hazard, Harry W., eds. A History of the Crusades, Volume III: The Fourteenth and Fifteenth Centuries. Madison and London: University of Wisconsin Press. 1975. str. 792. ISBN 0-299-06670-3. . .

[4] Sphrantzes, Georgios (2006). Short History (in Greek). Athens: Kanakis. p. 227. ISBN 960-7420-94-2.

[5] vrita-Το Αρχοντικό της Παλαιολογίνας Archived 2021-05-10 at the Wayback Machine, ανακτήθηκε 26 Ιανουαρίου 2019

[6] Sphrantzes, Georgios (2006). Short History (in Greek). Athens: Kanakis. p. 16. ISBN 960-7420-94-2.

[7] ttps://www.miet.gr/en/book-list/book-Hermonymos-A-study-in-scribal-literary-and-teaching-activities-in-the-fifteenth-and-early-sixteenth-centuries Hermonymos. A study in scribal, literary and teaching activities in the fifteenth and early sixteenth centuries.

[8] Kalatzi, Maria (2009). Hermonymos. . A study in scribal, literary and teaching activities in the fifteenth and early sixteenth centuries. p. 36.

[ODB-9] Kazhdan 1991

[10] „Snaju bira svekrva”. 5. 2. 2011. Pristupljeno 10. 11. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]