Katarina I Aleksejevna
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Dodavanje vikiveza, prebacivanje u perfekat. |
| Katarina I Aleksejevna | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 15. april 1684.[1] |
| Mesto rođenja | Rongu, Livonija, danas Estonija |
| Datum smrti | 17. maj 1727. (43 god.) |
| Mesto smrti | Sankt Peterburg, Ruska Imperija |
| Porodica | |
| Supružnik | Petar Veliki |
| Potomstvo | Ana Petrovna, Jelisaveta I Petrovna, Veliki vojvoda Petar Petrovič, Natalija Petrovna |
| Dinastija | Romanov |
| Naslednik | Petar II Aleksejevič |
| Potpis | [[File: |frameless|upright=0.72|alt=]] |
 Carski monogram Katarine I Aleksejevne | |
Katarina I Aleksejevna (rus. Екатерина I Алексеевна; Rongu, 15. april 1684[1] — Sankt Peterburg, 17. maj 1727) bila je druga žena Petra Velikog i carica Rusije od 1725. do 1727. godine.
Mladost i udaja za Petra Velikog[uredi | uredi izvor]
Bila je kći litvanskog seljaka poljskog porekla. Roditelji su joj umrli od kuge, pa je odrasla kao sluškinja luteranskog sveštenika Ernsta Glika. Kasnije je radila kao služavka Aleksandra Menjšikova, prijatelja Petra Velikog. Menšikov ju je upoznao s Petrom nakon neverstva Petrove ljubavnice. Katarina i Petar su se tajno venčali 1707. godine.[2] Imali su devetoro dece, od kojih su Jelisaveta (1709) i Ana (1708) preživele detinjstvo. Zvanično su se venčali u Sankt Peterburgu 9. februara 1712. godine. Po njoj je 1723. godine grad Jekaterinburg na Uralu dobio ime.[3]
Početak vladavine[uredi | uredi izvor]
Godine 1724, Katarina je imenovana za Petrovog savladara. To je urađeno zato što Petar nije želeo da odmah posle njega dođe njegov unuk Petar, kasnije Petar II, koji je tada bio suviše mlad da bi vladao. Stoga je njegova poslednja želja bila da Katarina nasledi ruski presto i bude vladar Rusije. Posle Petrove smrti 1725, savet na čelu sa Menjšikovom je proglasio Katarinu za vladara Rusije. Pravu vlast su tokom preostale dve godine njenog života imali Menjšikov i Vrhovni tajni savjet.
Katarina je prepustila vlast nad državom svome prijatelju Menšikovu dok je ona bila zaokupljena dvorskim zabavama, pijankama i uživanju u takvom raskalašnom životu.
Smrt[uredi | uredi izvor]
Umrla je sa 43 godine, dve godine nakon svoga muža. Mnogi izvori tvrde da je carica Katarina I umrla od tuberkuloze, mada je bilo opšte poznato u ruskoj javnosti da je carica Katarina jako volela da pije alkohol.[traži se izvor]
Regnalne titule[uredi | uredi izvor]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Encyclopædia Britannica
- ^ Hughes 2004, str. 136.
- ^ „Istoriя Ekaterinburga”. www.ekburg.ru.
Reference[uredi | uredi izvor]
- Hughes, Lindsey (2004). „Catherine I of Russia, Consort to Peter the Great”. Ur.: Campbell Orr, Clarissa. Queenship in Europe 1660-1815: The Role of the Consort. Cambridge University Press. str. 131—154. ISBN 0-521-81422-7.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga.
- Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Romanovs. The third film. Peter I, Catherine I na sajtu YouTube – Historical reconstruction "The Romanovs". StarMedia. Babich-Design(Russia, 2013)
.svg){kind=small}
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
