Kvantitativni poremećaji pamćenja
Kvantitativni poremećaji pamćenja predstavlja promenu obima i jasnoće reprodukcije.[1]
Poremećaji pamćenja se dele na kvalitativne, kvantitativne i poremećaje vremenskog toka događaja.[2][3].[4][5][6][7]
Klinički oblici kvantitativnih poremećaaja su:[1]
Hipermnezija[uredi | uredi izvor]
Hipermnezija podrazumeva izuzetno pojačanu sposobnost reprodukcije događaja koji se se već dogodili i to do najsitnijih detalja. Normalno je da se čovek bolje priseća detalja koji su afektivno prebnojeni, međutim, pored toga postoje i posebno obdareni ljudi (veštaci pamćenja), koji su u stanju da upamte neobično veliki broj detalja. Ova sposobnost međutin, ne mora biti usko povezana s oštom inteligencijom subjekta. Hipermneziju u patološkim slučajevima srećemo kod delirantnih stanja, u toku epileptične aure, u izrazito stresnim situacijama, pogotovu ako je pritom i život ugrožen (davljenje na primer). Sreće se kod maničnih i hipomaničnih poremećaja. Zapaža se i kod febrilnih stanja, pod dejstvom amfetamina (psihoaktivna supstanca), i drugih halucinogenih droga. Prenaglašena sposobnost prisećanja detalja se sreće i kod paranoika, koji se priseća svakog detalja koji bi mogao imati izvesne mere sa njegovim sumanutim idejama.[8][3][4][1]
Hipomnezija[uredi | uredi izvor]
Hipomnezija predstavlja umanjenu sposobnost upamćivanja i reprodukcije.hipomanija može biti organska, koja se javlja u sklopu usporenog misaonog toka, kod hipovigilne pažnje, nesigurne orijentacije i smaljene kritičnosti. Funkcionalnu hipomaniju karakteriše selektivno oštećenje i odnosi se samo na izvesne sadržaje.[8][9][3][1]
Prolazna zaboravnost[uredi | uredi izvor]
Prolazna zaboravnost se javlja u okviru stanja sa naglašenim emocionalnim tonom: strah, bes, pospanost, zamor i sl.[9]
Amnezija[uredi | uredi izvor]
Amnezija predstavlja odsustvo pamćenja, ilinesposobnost reprodukcije događaja iz određenog vremenskog perioda. Amnezije se mogu manihestvovati u vidu delimične (izostaju određeni sadržaji iz celine) amnezije, trajne (nemogućnost prisećanja svih događaja i doživljaja u određenom vremenskom periodu, najčešće u poremećaju svesti), amnezije. [8][3][4][1]
Prema etiologiji, amnezije delimo na:
- Organske amnezije, koje su posledica delovanja fizičkih, infektivnih ili toksičnih agensa na mozak (zapađenje mozga, potresi mozga, zapaljenjske promene, spoljašnji ili unutrašnji izvori trovanja, poremećaji krvotoka u mozgu, epileptičke krize).[10]
- Funkcionalne amnezije ili psihogene amnezije, nastaju kao posledica funkcionalnih promena svesti (suženja svesti). Nema znakova organskih oštećenja mozga.[9]
Retrogradna amnezija[uredi | uredi izvor]
Retrogradna amnezija se odnosi na nemogućnost prisećanja za događaje koji su se desili neposredno pre fizičke povrede glave i konsekutivnog prekuda kontinuiteta svesti. Nemogućnost prisećanja može obuhvatati period različitog trajanja. Najduži perid je odmah nakom osvešćenja, a sa daljim oporavkom se skraćuje. Praksa pokazuje da se retrogradna amnezija majčešće "zadržava" nekoliko sekundi neposredno pre povređivanja. Retrogradna amnezija se može javiti usled fizičkih povreda glave - potresa ili nagnječenja glave, neuspelog vešanja, akutnog trovanja, aplikovanja elektrokonvulzivne terapije i slično.[9][3][1]
Kongradna amnezija[uredi | uredi izvor]
Kongradna amnezija podrazumeva period nesećanja za zbivanja u periodu izmenjenog stanja svesti, tj. nema potpunog prekida u vreme povrede. Nesećanje postoji samo za period kontinuiteta svesti.[9][3][1]
Anterogradna amnezija[uredi | uredi izvor]
Anterogradna amnezija Označava nemogućnost prisećanja za zbivanja tokom perioda "normalizacije" stanja svesti neposredno posle potpunog prekidanjenog kontinuiteta. Karakteristična je za senilnu cerebralnu degeneraciju.[9][3][1]
Lakunarna amnezija[uredi | uredi izvor]
Lakunarna ili ograničena amnezija obuhvata samo neki izolovani događaj, ili grupu događaja, koji su obično imali jako afektivno značenje. Može se javiti i kao posledica organskih oštećenja, arteriosklroze cerebralnih krvnih sudova, kao posedica delirantnih stanja i u periodima oscilacije nivoa svesti, budnosti pacijenata.[3][4][1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z Goran Z. Golubović. Osnovi opšte psihopatologije. Unigraf Niš, 2008
- ^ Marić J. Klinička psihijatrija. Megraf, Beograd, 2001.
- ^ a b v g d đ e ž Kecmanović D. Simptomi i sindromi psihičkih poremećaja. Medicinska knjiga, Beograd - Zagreb, 1988.
- ^ a b v g Radojčić B. M. Psihopatologija. Medicinska knjiga, Beograd - Zagreb, 1987.
- ^ Golubović G. Z. Psihopatologija opši deo. Zdravstveni centar, Bor, 2004.
- ^ Desimiorović V. Medicinska psihologogija sa osnovama psihopatologije. Nauke, Beograd, 1997.
- ^ Krajger-Guzina A. Psihijatrija za defektologe. Naučna knjiga. Beograd, 1995.
- ^ a b v Stojiljković S. Psihijatrija sa medicinskom psihologijom. Medicinska knjiga, Beograd - Zagreb.1984.
- ^ a b v g d đ Miomir Lj. Leštarević, Forenzička psihopatologija, Beograd 2005
- ^ sommotio-cerebri-potres-mozga (pristupljeno 14.11.2013. god)
