Queen

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Квин)
Brajan Mej, Fredi Merkjuri
Džon Dikon, Rodžer Tejlor
Muzički rad
Aktivni period1970—danas
Osnivanje1970. god.; pre 54 godine (1970) (London, Ujedinjeno Kraljevstvo)
Žanrrok
Izdavačke kuće
  • EMI
  • Parlophone
  • Elektra
  • Capitol
  • Hollywood
  • Island
  • Virgin EMI
Članovi
Sadašnji članoviBrajan Mej
Rodžer Tejlor
Bivši članoviFredi Merkjuri
Džon Dikon
Ostalo
Povezani članci
Veb-sajtqueenonline.com

Queen (transkr. Kvin) britanski su rok sastav osnovan u Londonu 1970. Njihova klasična postava bila je Fredi Merkjuri (glavni vokal, klavir), Brajan Mej (gitara, vokal), Rodžer Tejlor (bubnjevi, vokal) i Džon Dikon (bas). Na njihova najranija dela uticali su progresivni rok, hard rok i hevi metal, ali se bend postepeno upuštao u konvencionalnija i radijski prilagođena dela uključivanjem drugih stilova, poput arena roka i pop roka.

Pre nego što su osnovali Kvin, Mej i ​​Tejlor su svirali zajedno u bendu Smile. Merkjuri je bio ljubitelj Smilea i ohrabrio ih je da eksperimentišu sa složenijim scenskim nastupima i tehnikama snimanja. Pridružio se 1970. i predložio ime "Queen". Dikon je regrutovan u februaru 1971. godine, pre nego što je bend objavio svoj istoimeni debi album 1973. Kvin je prvi put ušao u UK sa svojim drugim albumom, Queen II, 1974. Sheer Heart Attack kasnije te godine i A Night at the Opera 1975. doneli su i postigli međunarodni uspeh. U poslednjoj je predstavljena "Bohemian Rhapsody", koja je ostala na prvom mestu u Velikoj Britaniji devet nedelja i pomogla popularizaciji formata muzičkog spota.

Na albumu News of the World iz 1977. godine nalaze se pesme "We Will Rock You" i "We Are the Champions", koje su postale himne na sportskim događajima. Do ranih 1980-ih, Kvin su bili jedan od najvećih stadionskih rok bendova na svetu. "Another One Bites the Dust" sa albuma The Game (1980) postao je njihov najprodavaniji singl, dok je njihov kompilacijski album iz 1981. Greatest Hits najprodavaniji album u Velikoj Britaniji i devet puta je platiniran u SAD. Njihov nastup na koncertu Lajv ejdu 1985. godine prema raznim publikacijama svrstava se među najveće u istoriji roka. U avgustu 1986. godine Merkjuri je poslednji put nastupio sa Kvinom u engleskom Nebvortu. Godine 1991. umro je od upale pluća - komplikacije AIDS-a - i Dikon se penzionisao 1997. Od 2004. Mej i ​​Tejlor su putovali pod imenom "Kvin +" sa vokalistima Polom Rodžersom i Adamom Lambertom.

Kvin su globalno prisutni u popularnoj kulturi više od pet decenija. Procene njihove rekordne prodaje kreću se od 170 do 300 miliona, što ih čini jednim od najprodavanijih muzičkih umetnika na svetu. Godine 1990. Kvin je dobila Brit nagradu za izuzetan doprinos britanskoj muzici. Oni su 2001. uvedeni u dvoranu slavnih rokenrola, a svaki član koji je komponovao hit singlove sva četiri su 2003. uvedena u dvoranu slavnih tekstopisaca. 2005. godine dobili su nagradu Ivor Novelo za izuzetnu zbirku pesama od Britanske Akademije kantautora, kompozitora i autora, a 2018. im je uručena nagrada Gremi za životno delo.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Bend je osnovan 1971. godine (u punom sastavu).

Prvi album ne baš inventivnog naziva Queen prošao je relativno loše, bez većeg hita, i nikako nije najavljivao jednu od najblistavijih rok karijera. Već sa drugim albumom stvari su postale mnogo jasnije, da bi u godinama koje slede Kvin izrastao u vodeću rok atrakciju u svetu. Kvin se smatra najuspešnijim britanskim bendom u poslednjih 30 godina, do danas zadržavši ogroman broj fanova širom sveta. Iako često osporavani i nipodaštavani od strane kritičara (koje je Merkjuri nazivao „isfrustriranim gubitnicima koji nikad nisu ništa uradili u životu") grupa se smatra jednim od pionira glem-roka (glam-rock), hard-roka i hevi-metala. U višemesečnoj anketi Kanala 4 i eminentnog VH1 muzičkog kanala iz 1999. godine, Kvin je izabran za drugu najveću grupu svih vremena, odmah iza Bitlsa. Postali su članovi Rokenrol Kuće Slavnih (Rock and Roll Hall of Fame) 2001. godine. Od 1973. do 2005. prodali su između 250 i 300 miliona ploča.

Najveći uspeh im je bila pesma Boemska rapsodija (engl. Bohemian Rhapsody) iz 1975. godine. Bila je broj jedan 9 nedelja na britanskim top-listama, a zabeležila je uspeh širom sveta. Takođe je prva pesma sa pravim video-klipom, što će se ubrzo posle toga pokazati kao standard za sve veće grupe. Interesantno je da Fredi Merkjuri, koji je napisao ovu pesmu, nikada nije želeo da otkrije o čemu pesma zapravo govori. Brajan Mej je više puta rekao da mu uopšte nije jasno o čemu se radi u pesmi, što važi i za ostale članove grupe. Samim tim se otvorilo dosta špekulacija među kritičarima i fanovima, od toga da pesma govori o maloletničkoj delinkvenciji, do toga da je prosatanistička i ima razne skrivene poruke.

Kvin u Frankfurtu (1984)

Bend je prestao sa intenzivnim radom nakon smrti frontmena Fredija Merkurija 24. novembra 1991, iako se nikad nije zvanično raspao. Dikon se zvanično povukao iz muzike ubrzo potom. Mej i Tejlor i dalje učestvuju na povremenim nastupima i humanitarnim koncertima.

Godine 2005, je počela turneja u saradnji sa pevačem Polom Rodžersom. U ovom, izmenjenom sastavu ne učestvuje Džon Dikon, a zvanični naziv grupe na koncertima je „Kvin + Pol Rodžers“ (engl. Queen+Paul Rodgers). Na koncertima izvode većinom hitove grupe Kvin, uz nekoliko prepoznatljivih Rodžersovih pesama. Od 2012 Brajan i Rodžer uspešno sarađuju sa Američkim pevačem Adamom Lambertom, sa kojim su od 2014 do 2018 održali više zajedničkih svetskih turneja. Za leto 2019 Kvin + Adam Lambert su zakazali novu turneju po Sjedinjenim Američkim državama i Kanadi.

Logo[uredi | uredi izvor]

Logo grupe Kvin, ili njihov grb je kreacija Fredija Merkjurija, nastala pred izlazak prvog albuma, mada se ne nalazi na njegovom omotu. Ovaj logo je odmah postao prepoznatljivi simbol svima koji su za grupu Kvin znali, bili obožavaoci ili ne. Na logou se nalaze horoskopski znaci sve četvorice članova: dva lava za Lavove (Dikon i Tejlor), kraba za Raka (Mej), i dve vile za Devicu (Merkjuri). Lavovi se nalaze sa obe strane stilizovanog latiničnog slova "Q", kraba je iznad tog slova, sa plamenim jezicima iznad, a vile sede ispod svakog od lavova. Unutar slova "Q" je kruna, a čitav logo natkriljuje ogromni feniks. Merkjuri je u kasnijem periodu često govorio da je logo naprosto deo vremena u kom je nastao (odnosno 70-ih), a osim na omotima albuma, često je mogao biti viđen na prednjoj strani bubnjeva Rodžera Tejlora na koncertima tokom 70-ih. Grb, odnosno logo grupe Kvin je imao nekoliko dizajna sa identičnim motivima, ali drugačije stilizovanih, jednobojnih ili u punom koloru.

Nastupi[uredi | uredi izvor]

Zbog odnosa Fredija Merkjurija prema publici, nastupi grupe Kvin su bili rasprodati mesecima ranije. Kvin se tri puta pojavio na listi najposećenijih koncerata na listi. Prvi put 20. marta 1981. na stadionu Morombi, u Sao Paulu, kad je bilo više od 131.000 ljudi na koncertu. Dan kasnije koncert je posetilo 120.000 ljudi. Njihov zadnji nastup uživo je bio u Nebvort parku. Na koncert je došlo 125.000 ljudi. Njihove pesme kao "We Will Rock You", "Radio Ga Ga" i "We Are The Champions" napisane su u stilu da bi je mogli izvoditi sa publikom. U toku karijere grupe Kvin nastupili su na preko 700 koncerata širom sveta. Jedan od njihovih najvažnijih nastupa je bio na Lajv ejdu.

Istorija[uredi | uredi izvor]

1995—2003: Made in Heaven, koncert 46664[uredi | uredi izvor]

Statua Merkjurija pored Ženevskog jezera u Montreu, Švajcarska

Poslednji album Kvina sa Merkjurijem, pod nazivom Made in Heaven, objavljen je 1995. godine, četiri godine nakon njegove smrti.[1] Na albumu se pesme poput pesama Too Much Love Will Kill You i Heaven for Everyone, napravljene su od Merkjurijevih poslednjih snimaka iz 1991. godine, materijala koji je preostao iz njihovih prethodnih studijskih albuma i prerađenog materijala sa solo albuma Meja, Tejlora i Merkjurija. Album sadrži i pesmu Mother Love, poslednji vokalni snimak Merkjurija, koji je završio koristeći bubanj mašinu, preko koje su Mej, Tejlor i Dikon kasnije dodali instrumental.[2] Nakon završetka pretposlednjeg stiha, Merkjuri je rekao bendu da se „ne oseća tako sjajno” i rekao, „završiću ga kada se vratim, sledeći put”. Merkjuri se nikada nije vratio u studio, ostavljajući Meja da snimi poslednji stih pesme.[3] Obe faze snimanja, pre i posle smrti Merkjurija, završene su u studiju benda u Montreu, Švajcarska.[4] Album je dostigao broj jedan u Velikoj Britaniji nakon objavljivanja, što je njihov deveti album broj jedan, i prodat je u celom svetu u preko 20 miliona primeraka.[5][6] Dana 25. novembra 1996. godine u Montreu je otkrivena statua Merkjurija koja gleda na Ženevsko jezero, skoro pet godina od dana njegove smrti.[4][7]

Vi momci treba da izađete i nastupate ponovo. Ovo sada je kao da imate Ferarija u garaži koji čeka na vozača.

—Elton Džon, o tome da Kvin nema pevača od smrti Fredija Merkjurija.[8]

Godine 1997. Kvin se vratio u studio kako bi snimio No-One but You (Only the Good Die Young), pesmu posvećenu Merkjuriju i svima onima koji umiru prerano.[9] Izdata je kao bonus pesma na kompilacijskom albumu Queen Rocks kasnije te godine.[10] U januaru 1997. Kvin je izveo The Show Must Go On uživo sa Eltonom Džonom u Bežar baletu u Parizu, što je bio poslednji nastup i javno pojavljivanje Džona Dikona, koji je odlučio da se povuče.[11] Koncert u Parizu bio je drugi put da je Kvin svirao uživo od smrti Merkjurija, što je navelo Eltona Džona da ih ponovo pozove da nastupaju.[8] Brajan Mej i Rodžer Tejlor nastupili su zajedno na nekoliko ceremonija dodele nagrada i dobrotvornih koncerata, sa raznim gostujućim pevačima kao glavnim vokalom. Za to vreme, nastupali su kao Kvin + praćeni imenom gostujućeg pevača. Godine 1998. duo se pojavio na koncertu Lučana Pavarotija, kada je Mej izvodio Too Much Love Will Kill You sa Pavarotijem, a kasnije sa Zukerom Radio Ga Ga, We Will Rock You i We Are the Champions. Oni su ponovo prisustvovali i nastupali na koncertu Pavarotija u Modeni, Italija, u maju 2003. godine.[12] Nekoliko gostujućih pevača snimilo je nove verzije Kvinovih hitova pod imenom Kvin +, kao što je Robi Vilijams, koji daje vokal za pesmu We Are the Champions kao saundtrek za film A Knight's Tale (2001).[13]

Zvezda Kvina na Holivudskoj stazi slavnih u 6358 Holivud bulevaru

Godine 1999. objavljen je album Greatest Hits III. Album, između ostalih, sadrži saradnju Kvin + Vajklef Žan na rep verziji pesme Another One Bites the Dust. Na albumu se nalaze i uživo verzije pesama Somebody to Love sa Džordžom Majklom i The Show Must Go On sa Eltonom Džonom.[14] Do tada, Kvinova ogromna prodaja albuma stavila ih je na drugo mesto umetnika u Velikoj Britaniji sa najprodavanijim albumima svih vremena, iza Bitlsa.[6] Kvin je 18. oktobra 2002. godine nagrađena 2.207. Zvezdom na Stazi slavnih u Holivudu, za njihov rad u muzičkoj industriji, koja se nalazi na 6358 Holivud bulevaru.[15] Dana 29. novembra 2003. godine, Mej i Tejlor su nastupili na koncertu 46664 koji je vodio Nelson Mandela na stadionu Grin Point, Kejptaun, kako bi podigli svest o širenju HIV / AIDS-a u Južnoj Africi.[16] Nova pesma, Invincible Hope, sa Mandelinim govorom i pripisana Kvin + Nelsonu Mandeli, izvedena je tokom koncerta, a kasnije objavljena na EP-u 46664: One Year On.[17] Tokom tog perioda, Mej i Tejlor su boravili u Mandelinom domu, diskutujući o tome kako bi se moglo pristupiti problemima u Africi, a dve godine kasnije bend je postao ambasador za 46664.[16]

2004—2009: Kvin + Pol Rodžers[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Queen + Paul Rodgers
l-r:Paul Rodgers, Roger Taylor, and Brian May live in 2005 for the Queen + Paul Rodgers tour
Kvin na nastupu sa Polom Rodžersom tokom njihove turneje iz 2005. godine

Krajem 2004. godine, Mej i Tejlor su objavili da će se ponovo okupiti i vratiti na turneju 2005. godine sa Polom Rodžersom (osnivačem i bivšim pevačem grupa Free i Bad Company). Internet stranica Brajana Meja je takođe navela da će Rodžers biti predstavljen sa Kvinom kao Kvin + Pol Rodžers, ne zamenjujući Merkjurija. Dikon, koji se povukao sa muzičke scene, nije učestvovao u ovom projektu.[18] U novembru 2004. godine, Kvin je bila među grupama koje su nastupile na UK Music Hall of Fame, a ceremonija dodele nagrada je bila prvi događaj na kojem se Rodžers pridružio Meju i Tejloru kao vokal.[16]

Između 2005. i 2006. godine, Kvin + Pol Rodžers su krenuli na svetsku turneju, što je bila prva turneja Kvina od njihove poslednje turneje sa Fredijem Merkjurijem 1986. godine.[19] Tejlor je rekao: „Nikada nismo mislili da ćemo ponovo otputovati, Pol je došao slučajno i činilo se da imamo hemiju. Pol je baš odličan pevač. On ne pokušava da bude Fredi.”[19] Prvo su nastupali po Evropi, potom u Japanu, a nakon toga u Sjedinjenim Državama 2006. godine.[20] Kvin je primila nagradu VH1 Rock Honors u Mandalej Bej ivents centru u Las Vegasu, Nevada, 25. maja 2006. godine.[21] Foo Fighters su odali počast, izvodeći pesmu Tie Your Mother Down kako bi otvorili ceremoniju, a nakon toga su se na pozornici pridružili Mej, Tejlor i Rodžers, koji su izveli selekciju hitova Kvina.[22]

Queen + Paul Rodgers, koncert na Trgu slobode u Harkovu, Ukrajina, 12. septembra 2008. godine

Dana 15. avgusta 2006. godine, Mej je potvrdio preko svog sajta i fan kluba da će Kvin + Pol Rodžers početi da snima svoj prvi studijski album početkom oktobra, a koji će biti snimljen na „tajnoj lokaciji”.[23] Kvin + Pol Rodžers su nastupili na 90. rođendanu Nelsona Mandele održanom u Hajd parku u Londonu 27. juna 2008. godine, u sećanje na Mandelin devedeseti rođendan, i ponovo promovisali svest o HIV / AIDS pandemiji.[24] Prvi album Kvin + Pol Rodžers, pod nazivom The Cosmos Rocks, objavljen je u Evropi 12. septembra 2008. i u Sjedinjenim Državama 28. oktobra 2008. godine.[25] Nakon objavljivanja albuma, bend je ponovo otišao na turneju po Evropi, započinjući istu na Trgu slobode u Harkovu pred 350.000 ukrajinskih fanova.[26] Koncert u Harkovu je kasnije objavljen na DVD-u.[26] Turneja se potom preselila u Rusiju, a bend je imao dva rasprodata koncerta u Moskovskoj areni.[27] Nakon što je završio prvu etapu svoje opsežne evropske turneje, koja je obuhvatala 15 rasprodatih koncerata u devet zemalja, britanski deo turneje prodat je u roku od 90 minuta od puštanja karata u prodaju i obuhvatala je tri koncerta u Londonu, od kojih prvi bio u O2 areni 13. oktobra.[28] Poslednji deo turneje održan je u Južnoj Americi i obuhvatao je rasprodati koncert u Estadio Hose Amalfitani, Buenos Ajres.[27]

Kvin i Pol Rodžers su se zvanično rastali bez neprijateljstva 12. maja 2009. godine.[29] Rodžers je izjavio: „Moj dogovor sa [Kvinom] bio je sličan mom aranžmanu sa Džimijem [Pejdžom] u The Firm u smislu da nikada nije rečeno da će to biti stalni aranžman”.[29] Rodžers nije odbacio mogućnost ponovnog rada sa Kvinom.[30][31]

2009—2011: Prekid saradnje sa EMI-jem, 40. godina rada[uredi | uredi izvor]

Dana 20. maja 2009, Mej i Tejlor su izveli We Are the Champions uživo u finalu sezone American Idol-a sa pobednikom Krisom Alenom i drugoplasiranim Adamom Lambertom koji je obezbedio vokalni duet.[32] Sredinom 2009. godine, nakon što su se Queen + Paul Rodgers rastali, Kvin je na svom veb-sajtu objavio novu kompilaciju najvećih hitova pod nazivom Absolute Greatest. Album je objavljen 16. novembra i dostigao je broj 3 na zvaničnoj britanskoj listi.[33] Album sadrži 20 najvećih hitova Kvina koji obuhvataju celu njihovu karijeru, a objavljen je u četiri različita formata: singl disk, dvostruki disk (s komentarima), dvostruki disk sa knjigom i vinil ploča.[traži se izvor] Pre objavljivanja, Kvin je organizovala onlajn takmičenje kako bi fanovi pogodili spisak pesama, a sve kao promociju za album.[34] Dana 30. oktobra 2009. godine, Mej je na svom sajtu odgovorio na pismo fanova u kojem je naveo da Kvin nema nameru da ima turneje tokom 2010. godine, ali da postoji mogućnost nastupa.[35] Mej i Tejlor su 15. novembra 2009. godine izveli Bohemian Rhapsody uživo u britanskoj TV emisiji The X Factor zajedno sa finalistima.[36]

Mnogi od vas će pročitati delove na internetu o tome da Kvin menja izdavačku kuću i zato sam hteo da vam potvrdim da je bend potpisao novi ugovor sa Universal Music ... želimo da se zahvalimo EMI timu za njihov naporan rad tokom svih ovih godina, za brojne uspehe i uspomene, i naravno, radujemo se nastavku rada sa EMI Music Publishing koji se brine o našim poslovima pisanja pesama. Sledeće godine ćemo početi da radimo sa našom novom izdavačkom kućom na proslavi 40. godišnjice Kvina i najavićemo sve detalje planova u naredna 3 meseca. Kao što je Brajan već rekao, naredni potezi Kvina će uključivati studijski rad, kompjutere i rad uživo.

—Džim Bič, menadžer Kvina, o promeni izdavačke kuće.[37]

Mej i Tejlor su 7. maja 2010. objavili da su napustili svoju izdavačku kuću, EMI, nakon skoro 40 godina.[38] Dana 20. avgusta 2010. godine, menadžer Kvina, Džim Bič, objavio je njuzleter u kojem se navodi da je bend potpisao novi ugovor sa Universal Music.[37] Tokom intervjua za HARDtalk na Bi-Bi-Siju 22. septembra, Mej je potvrdio da su potpisali novi ugovor sa Island Records, podružnicom Universal Music Group.[39][40] Međutim, Hollywood Records je ostao kao izdavačka kuća grupe u Sjedinjenim Državama i Kanadi. Shodno tome, po prvi put od kasnih 1980-ih, Kvinova izdanja sada imaju istog distributera širom sveta, pošto Universal distribuira i za izdavačku kuću Island i za Hollywood (neko vreme krajem 1980-ih, Kvin je sarađivala sa Capitol Records koji je bio deo EMI-ja za SAD).[41]

Dana 14. marta 2011, na 40. godišnjicu benda, Kvinovih prvih pet albuma su ponovo objavljeni u Velikoj Britaniji i nekim drugim teritorijama kao remasterizovana deluks izdanja (američke verzije su objavljene 17. maja).[42] Drugih pet albuma Kvina bili su objavljeni širom sveta 27. juna, sa izuzetkom SAD i Kanade (27. septembar).[43][44] Poslenjih pet je objavljeno u Velikoj Britaniji 5. septembra.[45]

U maju 2011, vokalista Peri Farel iz Džejns adikšona napomenuo je da Kvin trenutno traži svog nekadašnjeg i sadašnjeg lajv basistu Krisa Čanija da se pridruži bendu. Farrel je izjavio: „Moram da zadržim Krisa od Kvina, koji ga žele i oni ga neće dobiti osim ako ništa ne radimo. Onda ga mogu imati.”[46] Tokom istog meseca, Pol Rodžers je izjavio da će možda uskoro ponovo ići na turneju sa Kvinom.[47] Na dodeli nagrada Broadcast Music, Incorporated (BMI) održanog u Londonu 4. oktobra te godine, Kvin je dobila nagradu BMI Icon Award u znak priznanja za njihov uspeh u Sjedinjenim Državama.[48][49] Na dodeli Evropske MTV muzičke nagrade 2011. godine, 6. novembra, Kvin je primila nagradu Global Icon Award, koju je Kejti Peri uručila Brajanu Meju.[50] Kvin je zatvorila ceremoniju dodele nagrada, sa Adamom Lambertom na vokalima, izvodeći pesme The Show Must Go On, We Will Rock You i We Are the Champions.[50] Saradnja je dobila pozitivan odgovor i od publike i od kritičara, što je rezultiralo spekulacijama o budućim zajedničkim projektima.[51]

2011—danas: Kvin + Adam Lambert, Queen Forever[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Queen + Adam Lambert
Queen + Adam Lambert, koncert u TD Garden, Boston, u julu 2014. godine

Dana 25. i 26. aprila, Mej i Tejlor su se pojavili u jedanaestoj sezoni American Idol-a u Nokija teatru u Los Anđelesu, izvodeći miks pesama Kvina sa šest finalista prvog dana, a narednog dana su izveli Somebody to Love sa bendom Queen Extravaganza.[52] Kvin je trebalo da bude glavna grupa na Sonisphere festivalu u Nebvortu 7. jula 2012. godine sa Adamom Lambertom,[53] ali je festival otkazan.[54] Poslednji koncert Kvina sa Fredijem Merkjurijem bio je u Nebvortu 1986. godine. Brajan Mej je izjavio: „To je za nas veliki izazov, i siguran sam da bi Adam opravdao Fredijevo poverenje.”[51] Kvin je izrazila razočarenje zbog otkazivanja i izjavila da su tražili drugo mesto za nastup.[55] Kvin + Adam Lambert su imali još dva nastupa u Hamersmit Apolu, London, 11. i 12. jula 2012.[56][57] Oba koncerta su rasprodata u roku od 24 sata od puštanja karata u prodaju.[58] Treći datum u Londonu zakazan je za 14. jul.[59] Dana 30. juna, Kvin + Lambert su nastupili u Kijevu, Ukrajina, na zajedničkom koncertu sa Eltonom Džonom za Fondaciju Elena Pinčuk ANTIAIDS.[60] Kvin je takođe nastupao sa Lambertom 3. jula 2012. godine na moskovskom Olimpijskom stadionu,[61][62] i 7. jula 2012. na opštinskom stadionu u Vroclavu, Poljska.[63]

Kvin na nastupu sa Adamom Lambertom tokom njihove turneje iz 2017. godine.

Kvin je 12. avgusta 2012. godine nastupila na ceremoniji zatvaranja Letnjih olimpijskih igara 2012. godine u Londonu.[64] Nastup na Olimpijskom stadionu u Londonu otvoren je posebnim remasterizovanim video klipom Merkjurija na pozornici u kojoj je izveo svoju rutinu poziva i odgovora tokom njihovog koncerta 1986. godine na stadionu Vembli.[65] Nakon toga, Mej je izveo deo soloa pesme Brighton Rock pre nego što mu se pridružio Tejlor i solo umetnica Džesi Džej za izvođenje pesme We Will Rock You.[65][66]

Dana 20. septembra 2013. godine, Kvin + Adam Lambert nastupili su na muzičkom festivalu iHeartRadio u MGM Grand hotelu & kazinu u Las Vegasu.[67] Kvin + Adam Lambert su obilazili Severnu Ameriku u leto 2014. godine[68][69] i Australiju i Novi Zeland u avgustu i septembru iste godine.[70] U intervjuu za Roling stoun, Mej i Tejlor su rekli da iako je turneja sa Lambertom kratkotrajna stvar, oni su otvoreni za to da on postane zvanični član i da stvaraju novi materijal sa njim.[71]

U novembru 2014. godine Kvin je izdao novi album Queen Forever.[72] Album je u velikoj meri kompilacija ranije objavljenog materijala, ali sadrži tri nove numere sa Merkjurijevim vokalima uz podršku preživelih članova grupe. Jedna nova numera, There Must Be More To Life Than This, predstavlja duet Merkjurija i Majkla Džeksona.[73] Kvin + Adam Lambert nastupili su u Sentral holu u Vestminsteru, u centru Londona na Novogodišnjem koncertu ispod Big Bena na Novogodišnju noć 2014. i na Novogodišnji dan 2015. godine.[74]

U 2016. godini grupa je krenula širom Evrope i Azije na Kvin + Adam Lambert letnju festivalsku turneju 2016. Ova turneja uključivala je zatvaranje festivala Isle of Wight u Engleskoj 12. juna, gde su izveli Who Wants to Live Forever kao počast žrtvama masovne pucnjave u gej noćnom klubu u Orlandu, Florida, koja se desila ranije tog dana.[75] Potom su 12. septembra po prvi put nastupili u Parku Hajarkon u Tel Avivu, Izrael, pred 58.000 ljudi.[76] Kao deo Kvin + Adam Lambert turneje 2017–2018, grupa je obišla Severnu Ameriku u leto 2017. godine, obišla Evropu krajem 2017, pre nego što je nastupala u Australiji i Novom Zelandu u februaru i martu 2018. godine.[77] Dana 24. februara 2019. godine, Kvin + Adam Lambert otvorili su 91. ceremoniju dodele nagrada u Dolbi teatru u Holivudu, Los Anđeles.[78] U julu 2019. godine oni će krenuti na severnoamerički deo turneje The Rhapsody Tour, a karte su rasprodate već u aprilu.[79] Grupa će obići Japan i Južnu Koreju u januaru 2020. godine, a mesec dana nakon toga i Australiju i Novi Zeland.[80][81][82]

Muzički stil i uticaji[uredi | uredi izvor]

Brajan Mej svira svoju ručno napravljenu gitaru Red Special u O2 areni u Londonu 2017. godine. On je koristio gotovo isključivo samo ovu gitaru otkad je došao u bend ranih 1970-ih.

Kvin je umetnički uticaj pokupio od britanskih rok umetnika iz 1960-ih i ranih 1970-ih, kao što su Bitlsi, Kinks, Krim, Led Cepelin, Pink Flojd, Hu, Blek Sabat, Slade, Dip parpl, Dejvid Bouvi, Genesis i Yes,[83] a pored toga i američki gitarista Džimi Hendriks uticao je na Merkjurija.[84][85] Početkom 1970-ih, muzika Kvina je okarakterisana kao „susret Led cepelina i Jesa” zbog njihove kombinacije „ekstremnih akustičnih/električnih gitara i epskih pesama inspirisanih fantazijom”.[86] U svojoj knjizi o esenšl hard roku i hevi metalu, Edi Trank je opisao Kvin kao „hard rok bend u osnovi, ali sa visokim nivoom veličanstva i teatralnosti koji je doneo nešto za svakoga”, a primetio je da je bend „zvučao britanski”.[87]

Grupa Kvin je komponovala muziku koja je inspirisana različitim muzičkim žanrovima.[88] Muzički stilovi i žanrovi sa kojima su povezani su progresivni rok (poznat i kao simfonijski rok),[89][90][91] art rok,[92] glam rok,[89] arena rok,[89] hevi metal,[89] pop rok,[89] psihodelični rok,[93] barokni pop,[94] i rokabili.[94] Kvin je takođe pisala pesme koje su inspirisane različitim muzičkim stilovima koji se obično ne povezuju sa rok grupama, kao što su opera,[95] mjuzikhol,[95] narodna muzika,[96] jevanđelje,[97] regtajm,[98] i dens / disko.[99] Njihov singl Another One Bites the Dust iz 1980. godine postao je veliki hit singl u fank rok žanru.[100] Nekoliko Kvinovih pesama napisano je tako da publika treba da učestvuje u izvođenju istih, kao što su We Will Rock You i We Are the Champions.[101][102] Slično tome, Radio Ga Ga je postao favorit tokom uživo izvođenja zato što bi „gomile ljudi pljeskale kao da su bile na mitingu u Nirnbergu”.[103]

Godine 1963, tinejdžer Brajan Mej i njegov otac su napravili svoju gitaru Red Special, koja je sa namerom dizajnirana za fidbek.[104][105] Mej je koristio Vox AC30 pojačala gotovo isključivo od upoznavanja svog dugogodišnjeg heroja Rorija Galaghera na koncertu u Londonu tokom kasnih 1960-ih / ranih 1970-ih.[106] Eksperimentisanje zvukom je u Kvinovim pesmama jasno vidljivo. Svojstvena karakteristika muzike Kvina su vokalne harmonije koje se obično sastoje od glasova Meja, Merkjurija i Tejlora koji se najbolje čuju na studijskim albumima A Night at the Opera i A Day at the Races. Neke od osnova za razvoj ovog zvuka mogu se pripisati producentu Roju Tomasu Bejkeru i inženjeru Majku Stounu.[107][108] Pored vokalnih harmonija, Kvin je bio poznat i po glasovima koji su imitirali zvuk velikog hora putem overdabova. Na primer, prema rečima Brajana Meja, u pesmi Bohemian Rhapsody postoji preko 180 vokalnih overdabova.[109] Vokalne strukture benda su često bile upoređivane sa Bič bojsima.[92][110]

U režiji Brusa Gauersa, revolucionarni promotivni video za pesmu Bohemian Rhapsody pokazao je da bend usvaja „dekadentni” glam senzibilitet.[111] Repliciranje Mik Rokove fotografije benda sa naslovne strane albuma Queen II — koja je i sama inspirisana fotografijom glumice Marlen Ditrih iz Šangaj ekspresa (1932) — video se otvara sa „Kvinom čiji članovi stoje u formaciji dijamanta, glave nagnute kao statue sa Uskršnjeg ostrva” u skoro potpunom mraku dok pevaju akapela deo.[111] Dejvid Malet je režirao nekoliko njihovih kasnijih muzičkih spotova, od kojih neki koriste snimke iz klasičnih filmova: Under Pressure uključuje neme filmove iz 1920-ih, Oklopnjača Potemkin Sergeja Ajzenštajna i Nosferatu F. V. Murnaua; video iz 1984. za pesmu Radio Ga Ga uključuje snimke iz filma Metropolis (1927) Frica Langa, a video iz 1995. godine za pesmu Heaven for Everyone prikazuje snimke Melijesovog Putovanja na Mesec (1902) i Nemogućeg putovanja (1904).[112] Prvi deo Maletovog muzičkog spota za I Want to Break Free ismevao je popularnu britansku seriju Coronation Street.[113] Muzički spot za Innuendo kombinuje stop moušon animaciju sa rotoskopingom i članovima benda koji se pojavljuju kao ilustracije i slike preuzete iz ranijih muzičkih spotova Kvina, na isti način kao u britanskom filmu 1984.[114]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Godine 2002, Kvinova pesma Bohemian Rhapsody proglašena je za „omiljeni hit svih vremena” u anketi koju je sproveo British Hit Singles & Albums.[115] Godine 2004, pesma je uvedena u Gremijevu dvoranu slavnih.[116] Mnogi naučnici smatraju da je muzički spot za pesmu Bohemian Rhapsody revolucionaran, pripisujući to popularizaciji medijuma. Rok istoričar Pol Fols izjavio je da je pesma „široko priznata kao prvi globalni hit singl za koji je prateći video bio ključan za marketinšku strategiju”,[117] a video je pozdravljen kao pokretač MTV doba.[118] U decembru 2018. godine, Bohemian Rhapsody je postala najgledanija pesma 20. veka, i najpopularnija klasična rok pesma svih vremena.[119] Broj preuzimanja pesme i originalnog videa premašio je 1,6 milijardi u globalnim uslugama striminga na zahtev.[120] Uvažena zbog njihovog arena rok stila, anketa iz 2005. godine je ocenila da je Kvinov nastup na Lajv Ejdu 1985. godine bio najbolji lajv nastup u istoriji.[101][121] Godine 2007, oni su takođe izabrani za najveći britanski bend u istoriji od strane slušalaca Bi-Bi-Si Radija 2.[122]

Ako morate da se vratite nazad i gledate jedan nastup, onda to mora biti Kvin. To nije bio samo trenutak koji je definisao karijeru ... rokenrol je možda dostigao vrhunac tada. Fredi Merkjuri na pozornici u Lajv Ejdu je vrhunac rokenrola. Za bend za koji su neki ljudi rekli da je iscrpljen, to je bio najupečatljiviji, zapanjujući, besprekoran, moćan i slavljen nastup. To je sve što želiš u rokenrolu.

—Marta Kvin u govoru za MTV iz jula 2015. godine povodom 30. godišnjice Lajv Ejda.[123]

Od 2005. godine, prema Ginisovoj knjizi rekorda, albumi Kvina su proveli ukupno 1.322 nedelje (dvadeset šest godina) na britanskim listama, više vremena nego bilo koji drugi albumi bilo koje grupe.[124] Takođe, 2005. godine, sa objavljivanjem njihovog lajv albuma sa Polom Rodžersom, Kvin je prešla na treće mesto na listi muzičara sa najviše ukupnog vremena provedenog na britanskim top listama.[125] Godine 2006, album Greatest Hits je bio najprodavaniji album u istoriji UK čarta, sa 5.407.587 prodatih kopija, što je 604.295 kopija više od njihovog najbližeg konkurenta, Bitlsovog albuma Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band. Njihov album Greatest Hits II je deseti bestseler, sa 3.746.404 prodate kopije.[126]

Bend je objavio ukupno osamnaest albuma broj jedan, osamnaest singlova na prvom mestu, i deset DVD-ja po broju 1 širom sveta, što ih čini jednim od najprodavanijih muzičkih izvođača na svetu. Kvin je prodao više od 170 miliona ploča, sa nekim procenama koje premašuju 300 miliona ploča širom sveta,[101][127][128][129][130] uključujući 34,5 miliona albuma u SAD 2004. godine.[131] Uveden u Rokenrol kuću slavnih 2001. godine, bend je jedina grupa u kojoj je svaki član komponovao više od jednog singla na broju 1 na top listama, a sva četiri člana su uvedena u Kuću slavnih kompozitora 2003. godine.[132][133] Godine 2009. We Will Rock You i We Are the Champions uvedeni su u Gremi kuću slavnih,[134][135] a drugi je proglašen omiljenom svetskom pesmom na globalnoj Soni Erikson muzičkoj anketi 2005. godine.[136] Grupa je od strane Britanske akademije pisaca, kompozitora i autora dobila nagradu Ajvor Novelo za izvanredan doprinos britanskoj muzici 1987. godine, a istu nagradu za izvanrednu kolekciju pesama 2005. godine.[137][138] Godine 2018. dodeljena im je nagrada Gremi za životno delo.[139]

Kvin je jedan od najcenjenijih bendova ikada, prema rečima Nika Vejmauta, menadžera zvaničnog veb-sajta benda.[140] Istraživanje iz 2001. godine otkrilo je postojanje 12.225 sajtova posvećenih Kvinovim butlegovima, što je najveći broj za bilo koji bend.[141] Butleg snimci su doprineli popularnosti benda u određenim zemljama u kojima je zapadna muzika cenzurisana, kao što je Iran.[142] U projektu pod nazivom Queen: The Top 100 Bootlegs, mnogi od njih su zvanično postali dostupni za preuzimanje za nominalnu naknadu sa veb-sajta Kvina, uz profit koji ide u Fond Merkjuri Feniks.[140] Roling stoun je rangirao Kvin na 52. mesto na listi „100 najvećih umetnika svih vremena”,[143] dok je Merkjurija stavio na 18. mesto na listi najvećih pevača,[144] a Meja kao 26. na listi najvećih gitarista svih vremena.[145] Čitaoci Roling stouna proglasili su Merkjurija drugim najvećim frontmenom.[146] Kvin se takođe našla na 13. mestu na VH1-ovoj listi 100 najvećih umetnika hard roka,[147] a 2010. godine je bila 17. na VH1-ovoj listi 100 najvećih umetnika svih vremena.[148] Godine 2012, čitaoci Gigwise-a su nazvali Kvin najboljim bendom u proteklih 60 godina.[149] Edi Trank je tvrdio da je važnost Kvina, kao i Tin Lizija i Dip parpla, u Sjedinjenim Američkim Državama bila potpuno neprepoznata, jer su na drugim mestima „često nastupali sa mnogo većom publikom na stadionima”.[87] Kvin je prestao da nastupa po SAD 1982. godine, jer je njihov uspeh počeo da slabi, ali su nastavili sa „jugernaut” turnejama, popunjavajući stadione i arene na međunarodnom nivou osamdesetih godina, do njihove poslednje turneje (sa Merkjurijem) 1986. godine.[94]

Uticaj[uredi | uredi izvor]

Sa 10 godina, Tom Jorke iz Rejdioheda napravio je svoju gitaru kao pokušaj imitiranja Brajana Meja.

Kvinu je pripisan značajan doprinos žanrovima kao što su hard rok i hevi metal.[87][150] Mnogi muzičari su ovaj bend navodili kao bend koji je uticao na njih. Pored toga, raznovrsni su bendovi i umetnici koji su kao svoj uticaj navodili Kvin ili su prema bendu izražavali divljenje i obuhvataju različite generacije, države i žanrovi, uključujući bendove i muzičare iz hevi metala: Džudas prist,[151] Ajron mejden,[152] Metalika,[153] Drim tijater,[154] Trivium,[155] Megadet,[156] Antraks,[157] Melvins,[158] Slipknot[159] and Rage Against the Machine;[160] hard roka: Gans en’ rouziz,[161] Def Leppard,[162] Van Halen,[163] Mötley Crüe,[164] Stiv Vaj,[165] the Cult,[166] the Darkness,[167] Kid Rok[168] i Fu fajtersi;[169] alternativnog roka: Nirvana,[170] Rejdiohed,[171] Trent Reznor,[172] Muse,[173] Red hot čili pepers,[174] Jane's Addiction,[175] Flejming lips,[176] i Smešing pampkins;[177] šok roka: Marilyn Manson;[178] pop roka: Kilersi,[179] Maj kemikal romans,[180] i Panic! at the Disco;[181] i popa: Majkl Džekson,[182] Džordž Majkl,[183] Robi Vilijams,[184] Adel,[185] Lejdi Gaga,[186] Kejti Peri,[187] and Saj.[188]

Početkom sedamdesetih godina, Kvin je pomogao razvoju i evoluciji hevi metala tako što je odbacio veći deo uticaja bluza.[189][190] Njihova pesma Stone Cold Crazy iz 1974. navođena je kao preteča spid metala.[191] Metalika je snimila kaver verziju pesme Stone Cold Crazy, koja se prvi put pojavila na albumu Rubáiyát: Elektra's 40th Anniversary 1990. godine, i Metalici donela drugu Gremi nagradu za najbolji metal nastup 1991. godine.[192] Tom Jorke iz Rejdioheda dobio je svoju prvu gitaru kada je imao sedam godina, ohrabren nakon što je video Brajana Meja u prenosu koncerta Kvina.[171] Sa 10 godina, Jorke je napravio svoju gitaru, pokušavajući da imitira ono što je Mej uradio sa svojim modelom Red Special, ali nije bio zadovoljan rezultatima.[193] Kvin je potom bila jedna od prvih grupa koje su uticale na muziku Rejdioheda.[171]

U drugim medijima[uredi | uredi izvor]

Mjuzikl[uredi | uredi izvor]

Statua Merkjurija u pozorištu Dominion u Vest Endu, gde je Kvinov i Ben Eltonov mjuzikl We Will Rock You izvođen od 2002. do 2014. godine

U maju 2002. godine, mjuzikl ili „rok teatrala” bazirana na pesmama Kvina, pod nazivom We Will Rock You, premijerno je prikazan je u pozorištu Dominion na londonskom Vest Endu.[101] Mjuzikl je napisao britanski komičar i autor Ben Elton u saradnji sa Brajanom Mejom i Rodžerom Tejlorom, a u produkciji Roberta de Nira. Od tada je prikazivan u mnogim gradovima širom sveta.[101] Premijerno prikazivanje mjuzikla poklopilo se sa zlatnim jubilejom kraljice Elizabete II. Kao deo proslave jubileja, Brajan Mej je izveo solo na gitari pesme God Save the Queen,[194] koja se nalazi na Kvinovom albumu A Night at the Opera, na krovu Bakingemske palate. Snimak ovog izvođenja korišćen je kao video za pesmu za DVD izdanje povodom 30. godišnjice albuma A Night at the Opera.[195][196] Nakon premijere u Las Vegasu 8. septembra 2004. godine, Kvin je primljen u holivudski Rokvok u Sanset Bulevaru, Los Anđeles.[197]

Mjuzikl We Will Rock You u Tokiju, Japan, novembar 2006. godine

Originalna predstava u Londonu je trebalo da bude zatvorena u subotu, 7. oktobra 2006. godine, u pozorištu Dominion, ali zbog javnog zahteva, mjuzikl je izvođen do maja 2014. godine.[198] We Will Rock You je postao najduži mjuzikl koji je ikada izvođen u ovom vrhunskom londonskom pozorištu, prestigavši prethodnog rekordera, muzikl Grease.[199] Brajan Mej je 2008. godine izjavio da razmišljaju o pisanju nastavka za We Will Rock You.[200] Mjuzikl je obišao Veliku Britaniju 2009. godine i bio izvođen u pozorištu Mančester palas, Sunderland empajru, na hipodromu u Birmingemu i Bristolu i Edinburg plejhausu.[201]

Šon Bovim je napisao Queen at the Ballet, počast Merkjuriju, koji koristi Kvinovu muziku kao saundtrek za plesače, koji interpretiraju priče iza pesama poput Bohemian Rhapsody, Radio Ga Ga i Killer Queen.[202] Muzika Kvina se pojavljuje i u komediji Power Balladz brodvejske produkcije, od kojih je najpoznatija pesma We Are the Champions, a dva izvođača ovog šoua veruju da je pesma „vrhunac umetničkog dostignuća u svoje vreme”.[203]

Digitalna oblast[uredi | uredi izvor]

U saradnji sa Electronic Arts, Kvin je 1998. objavio kompjutersku igru Queen: The eYe.[204] Sama muzika — pesme iz bogate diskografije Kvina, u mnogim slučajevima remiksovane u nove instrumentalne verzije — uglavnom su bile dobro prihvaćene, ali je iskustvo igre bilo ometeno lošim gejmplejem. Dodatni problem je bilo ekstremno dugo razvojno vreme, što je rezultiralo grafičkim elementima koji su se već činili zastarelim do trenutka objavljivanja.[205]

Pod nadzorom Meja i Tejlora, kreirani su brojni projekti restauracije koji uključuju dugotrajne audio i video kataloge Kvina. DVD izdanja njihovog koncerta na Vembliju iz 1986. godine (pod nazivom Live at Wembley Stadium), koncert u Milton Kejnsu 1982. (Queen on Fire – Live at the Bowl), i dva Greatest Video Hits (izdanje 1 i 2, koji su trajali sedamdesetih i osamdesetih) u kojima je muzika benda remiksovana u 5.1 i DTS zvuk. Do sada su samo dva albuma, A Night at the Opera i The Game, u potpunosti remiksovani u višekanalni zvuk visoke rezolucije na DVD-audio. A Night at the Opera je ponovo objavljena sa nekim izmenjenim 5.1 miksovima i pratećim video zapisima 2005. godine za 30. godišnjicu originalnog izdanja albuma (CD + DVD-video set). Godine 2007, izdato je blu-rej izdanje Kvinovih prethodno objavljenih koncerata, Queen Rock Montreal & Live Aid, što je bio njihov prvi projekat u 1080p HD.[206]

Kvin je više puta predstavljen u Guitar Hero franšizi: naslovna numera Killer Queen u originalnom Guitar Hero-u, We Are The Champions, Fat Bottomed Girls i saradnja sa Polom Rodžersom C-lebrity u „track pack” za Guitar Hero World Tour, Under Pressure sa Dejvidom Bouvijem u Guitar Hero 5,[207] I Want It All u Guitar Hero: Van Halen,[208] Stone Cold Crazy u Guitar Hero: Metallica,[209] i Bohemian Rhapsody u Guitar Hero: Warriors of Rock.[210] Dana 13. oktobra 2009. godine, Brajan Mej je otkrio da su u toku pregovori o igri posvećenoj rok grupi Kvin.[211]

Kvin je takođe bio više puta predstavljen u Rock Band franšizi: „track pack” od 10 pesama koje su kompatibilne sa Rock Band, Rock Band 2 i Rock Band 3 (tri od njih su takođe kompatibilne sa Lego Rock Band-om). Njihov hit Bohemian Rhapsody predstavljen je u Rock Band 3 sa punom harmonijom i podrškom za ključeve. Bend se takođe pojavio u video igri Lego Rock Band kao lego avatari.[212]

U martu 2009, Sony Computer Entertainment je izdao verziju njihove franšize za karaoke SingStar, brendiranu grupom Kvin. Igra, koja je dostupna na PlayStation-u 2 i PlayStation-u 3, nosi naziv SingStar Queen i ima 25 pesama na PS3 i 20 na PS2.[213] We Will Rock You i druge pesme Kvina se takođe pojavljuju u DJ Hero-u.[214]

Pesma One Vision je uspešno predstavljena u video igri Grand Theft Auto IV na fiktivnoj radio stanici Liberty Rock Radio 97.8,[215] dok se Radio Ga Ga prikazuje na trejleru i u saundtreku igre Grand Theft Auto V.[216]

Film i televizija[uredi | uredi izvor]

Saundtrek za film Flash Gordon iz 1980. godine snimio je Kvin. Bend je takođe doprineo muzici za Highlander (originalni film iz 1986. godine),[217] sa pesmama A Kind of Magic, One Year of Love, Who Wants to Live Forever, Hammer to Fall i temom Princes of the Universe, koja je takođe korišćena kao tema TV serije Highlander (1992–1998).[218] U Sjedinjenim Američkim Državama, Bohemian Rhapsody je ponovo objavljena kao singl 1992. godine, nakon što se pojavila u komediji Wayne's World.[219] Nakon toga, singl je dostigao broj dva na Bilbord Hot 100 listi (dok je pesma The Show Must Go On bila prva numera na singlu), što je pomoglo da se ponovo pokrene popularnost benda u Severnoj Americi.[219][220]

Robi Vilijams, na sceni 2015. sa slikom Kvina u pozadini, izveo je pesmu "We Are the Champions" za srednjovekovni avanturistički film iz 2001. godine Priča o vitezu.

Nekoliko filmova sadrži pesme Kvina u izvođenju drugih umetnika. Verzija Somebody to Love u izvođenju En Hatavej je bila u filmu iz 2004. godine Ella Enchanted.[221] Britani Marfi je 2006. godine snimila kaver iste pesme za film Happy Feet iz 2006. godine.[222] Godine 2001. verziju pesme The Show Must Go On izveli su Džim Brodbent i Nikol Kidman u filmskom mjuziklu Moulin Rouge![223] Film A Knight's Tale iz 2001. ima verziju pesme We Are the Champions u izvođenju Robija Vilijamsa i Kvina; u filmu se pojavljuje i pesma We Will Rock You koju izvodi srednjovekovna publika.[224]

Pesma I Was Born to Love You je korišćena kao tematska pesma japanske televizijske drame Pride na televiziji Fudži 2004. godine, u kojoj glume Takuja Kimura i Juko Takeuči. Saundtrek emisije sadrži i druge pesme Kvina.[225] Pesma Don't Stop Me Now pojavljuje se u televizijskoj emisiji Bi-Bi-Sija Top Gear, a 2005. pesma je proglašena za „najbolju pesmu za vožnju ikada" od strane gledalaca serije.[226]

Držeći se tradicije imenovanja epizoda svake sezone po pesama iz 1970-ih rok bendova, osma i završna sezona That '70s Show imala je epizode nazvane po Kvinovim pesmama. Bohemian Rhapsody je služila kao premijera sezone.[227] Sa unosom za 1977. godinu, Kvin je ušla u VH1-ovu seriju I Love the '70s, prenošenoj u SAD.[228] Simpsonovi su napravili priče koje su sadržavale Kvinove pesme poput We Will Rock You, We Are the Champions (obe peva Homer), i You're My Best Friend.[229] Poslednja pesma se takođe pojavljuje u Family Guy, kao i pesma Another One Bites the Dust, dok je epizoda emisije Killer Queen nazvana po pesmi Kvina i u njoj se pojavljuje ta pesma.[230]

Dana 11. aprila 2006. godine, Brajan Mej i Rodžer Tejlor pojavili su se na televizijskoj emisiji American Idol. Svaki takmičar je morao da peva pesmu Kvina tokom te nedelje takmičenja. Pesme koje su se pojavile na emisiji uključivale su Bohemian Rhapsody, Fat Bottomed Girls, The Show Must Go On, Who Wants to Live Forever, i Innuendo. Brajan Mej je kasnije kritikovao emisiju zbog uređivanja određenih scena,[231] zbog čega je, između ostalog, vreme koje je grupa provela sa takmičarem Ejs Jangom izgledalo negativno, uprkos tome što je bilo suprotno. Tejlor i Mej su se ponovo pojavili u finalu sezon ovog šou programa u maju 2009. godine, izvodeći We Are the Champions sa finalistima Adamom Lambertom i Krisom Alenom.[32] Dana 15. novembra 2009, Brajan Mej i Rodžer Tejlor pojavili su se u televizijskoj emisiji The X Factor u Velikoj Britaniji.[232]

Godine 2007, Kvin je bio jedan od glavnih umetnika u petoj epizodi serije Bi-Bi-Sija i VH1 Seven Ages of Rock — fokusirajući se na stadionski rok, a sama epizoda je nazvana We Are the Champions.[233] U jesen 2009. godine, u seriji Glee je srednjoškolski hor pevao pesmu Somebody to Love kao svoj drugi nastup u epizodi The Rhodes Not Taken. Izvođenje te pesme našlo se na prvom CD-u šoua pod nazivom Volume 1.[234] U junu 2010. hor je izveo Another One Bites the Dust u epizodi Funk.[235] Nedelju dana nakon toga, epizoda Journey to Regionals, predstavila je suparnički hor koji izvodi celu pesmu Bohemian Rhapsody. Pesma se našla i na EP-u za tu epizodu. U maju 2012, hor je izveo pesmu We Are the Champions u epizodi Nationals, a pesma se našla na albumu The Graduation Album.[236]

Boemska rapsodija[uredi | uredi izvor]

U intervjuu za Bi-Bi-Si septembra 2010. godine, Brajan Mej je najavio da će Saša Baron Koen igrati Merkjurija u biografskom filmu o bendu,[237] dok je Tajm sa odobravanjem komentarisao njegove pevačke sposobnosti i vizuelnu sličnost sa Merkjurijem.[238] Ipak, jula 2013. godine, Baron Koen je odustao od uloge zbog „kreativnih razlika” između njega i preostalih članova benda.[239] Decembra iste godine objavljeno je da je Ben Višo, poznat po tumačenju Q-a u Džejms Bondovom filmu Skyfall, moguća zamena za Barona Koena u ulozi Merkjurija,[240] ali se Višo povukao nekoliko meseci kasnije zbog neizvesnosti kako je film napredovao.[241]

Projekat je povratio zamah 2016. godine. Objavljeno je 4. novembra da je film osigurao podršku kompanija 20th Century Fox, New Regency i GK Films. Do tada je radni naslov filma bio Bohemian Rhapsody, po istoimenoj pesmi benda. Potom je objavljeno da Fredija Merkjurija igra Rami Malek, a snimanje je počelo početkom 2017.[242] Film je napisao Entoni Makarten, koji je zajedno sa Peterom Morganom napisao i priču, a koji je bio nominovan za Oskara za svoje scenarije za filmove The Queen i Frost/Nixon.[243]

Boemska rapsodija, koja je objavljena oktobra 2018. godine, fokusira se na godine osnivanja grupe i period do proslavljenog nastupa na koncertu Lajv Ejd 1985. godine.[244] Film je zaradio preko 900 miliona dolara širom sveta,[245] što ga čini najprodavanijim muzičkim biografskim filmom svih vremena.[246] Uprkos mešovitim recenzijama, osvojio je nagradu Zlatni globus za najbolji film u kategoriji drama. Malek je dobio veliko priznanje i brojne pohvale za svoj portret Merkjurija, uključujući i Oskara za najboljeg glumca.[247] Dok je Lajv Ejd pohvaljen, kritika je došla zbog toga što nisu istraživali složenije teme koje su uključivale Merkjurija, dok je Džoni Oleksinski iz Njujork posta izjavio: „Ono što smo na kraju želeli od Boemske rapsodije nisu bili koncerti sa karbonskim kopijama, ali uvid u život duboko povučene, komplikovane i internacionalno voljene zvezde.[248] Nakon objavljivanja filma, pesma Bohemian Rhapsody se ponovo našla na američkoj Bilbord Hot 100 listi po treći put (nakon što je ranije bila na istoj 1976. i 1992. godine) i to na 33. mestu 12. novembra 2018.[249]

Članovi[uredi | uredi izvor]

Sadašnji članovi[uredi | uredi izvor]

Bivši članovi[uredi | uredi izvor]

Kolaboracije[uredi | uredi izvor]

Trenutni članovi tokom tura[uredi | uredi izvor]

  • (engl. Spike Edney) – klavijature, klavir, ritam gitara, prateći vokali (1984—danas)
  • (engl. Neil Fairclough) – bas gitara, prateći vokali (2011—danas)
  • (engl. Tyler Warren) – perkusije, bubnjevi, prateći vokali (2017—danas)

Bivši članovi tokom tura[uredi | uredi izvor]

  • Morgan Fišer (engl. Morgan Fisher) – klavijature, klavir (1982)
  • (engl. Fred Mandel) – klavijature, klavir (1982)
  • Dejvid Grosman (engl. David Grosman) – bas gitara (1998–2004)
  • (engl. Jamie Moses) – ritam gitara, prateći vokali (1998–2009)
  • Deni Miranda (engl. Danny Miranda) – bas gitara, prateći vokali (2005–2009)
  • (engl. Rufus Tiger Taylor) – perkusije, bubnjevi, prateći vokali (2011–2017)

Rani članovi[uredi | uredi izvor]

  • Majk Groz (engl. Mike Grose) – bas (1970)
  • Bari Mičel (engl. Barry Mitchell) – bas (1970–1971)
  • Dag Bogi (engl. Doug Bogie) – bas (1971)

Vremenska linija[uredi | uredi izvor]

Nagrade i nominacije[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Spisak nagrada i nominacija grupe Kvin

Turneje[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Živi nastupi grupe Kvin

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Diskografija grupe Kvin

Studijski albumi[uredi | uredi izvor]

Merkjurijeva statua u Montreu, Švajcarska

11 od 15 albuma je bilo broj 1 u Velikoj Britaniji.

Koncertni albumi[uredi | uredi izvor]

Kvin sa Lambertom, 2014.

Kompilacije[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ queen, official, Freddie Mercury, Brian May, Roger Taylor, John Deacon. „Made in Heaven”. Queenonline.com. 
  2. ^ Lemieux, Patrick (2013). The Queen Chronology: The Recording & Release History of the Band. Lulu. str. 86. 
  3. ^ „Inside the studio where Freddie Mercury sang his last song”. The Telegraph. 25. 10. 2015. 
  4. ^ a b „Mercury, heavy metal and a jazz explosion”. The Sydney Morning Herald. Arhivirano iz originala 08. 11. 2012. g. Pristupljeno 02. 07. 2019. 
  5. ^ Michaels, Sean (20. 3. 2008). „We will rock you – again”. The Guardian. London. Pristupljeno 16. 1. 2011. 
  6. ^ a b Jackson, Laura (2002). Queen: The Definitive Biography. London: Piatkus. str. 2. ISBN 978-0-7499-2317-4. 
  7. ^ Montreuxmusic – Freddie Mercury statue. EMI international. Arhivirano 2012-03-26 na sajtu Wayback Machine
  8. ^ a b „Crowning Glory”. Queenzone.com. Arhivirano iz originala 7. 12. 2010. g. Pristupljeno 11. 8. 2011. 
  9. ^ „Queen Press Release – No One But You”. Queenarchives.com. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  10. ^ „Queen: No-one But You/Tie Your Mother Down”. Chart Stats. 
  11. ^ [1] Arhivirano 2013-11-05 na sajtu Wayback Machine
  12. ^ Mr.Scully. „Brian May + Roger Taylor live in Parco Novi Sad, Modena, Italy (Pavarotti & Friends)”. Queenconcerts.com. 
  13. ^ „Soundtrack for "A Knight's Tale"”. Internet Movie Database. 
  14. ^ „Music – John Deacon”. BBC. Arhivirano iz originala 24. 04. 2010. g. Pristupljeno 2. 6. 2010. 
  15. ^ „Queen honoured with Hollywood star”. BBC News. 18. 10. 2002. 
  16. ^ a b v „Brian May – Ambassadors – 46664”. 46664.com. 30. 11. 2003. Arhivirano iz originala 4. 10. 2011. g. 
  17. ^ „iTunes of Hope”. NME. Pristupljeno 2. 6. 2019. 
  18. ^ „Queen News March 2006”. brianmay.com. Arhivirano iz originala 29. 08. 2013. g. Pristupljeno 02. 07. 2019. 
  19. ^ a b Owen Gibson (5. 7. 2005). „Queen most loved band”. The Guardian. London. 
  20. ^ „Queen + Paul Rodgers Concertography”. Ultimatequeen.co.uk. 
  21. ^ Cohen, Jonathan (6. 4. 2006). „VH1 Rock Honors To Salute Kiss, Queen”. Billboard. Pristupljeno 23. 12. 2017. 
  22. ^ „Queen & Foo Fighters "We Will Rock You/We Are The Champions" Live at Rock Honors 2006”. VH1. 3. 12. 2010. Arhivirano iz originala 01. 07. 2014. g. Pristupljeno 02. 07. 2019. 
  23. ^ May, Brian (15. 8. 2006). „USA Convention Story and Queen and Paul Rodgers Heading Towards a Studio Assignation”. Arhivirano iz originala 24. 5. 2012. g. 
  24. ^ „Mandela concert line-up unveiled”. BBC News. 6. 5. 2008. 
  25. ^ Michaels, Sean (20. 3. 2008). „We will rock you – again”. The Guardian. London. Pristupljeno 16. 1. 2011. 
  26. ^ a b „Queen & Paul Rodgers – Live In Ukraine DVDs!”. Daily Record. Scotland. Arhivirano iz originala 5. 3. 2012. g. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  27. ^ a b Mr.Scully. „Queen live on tour: Queen + Paul Rodgers 2008”. Queenconcerts.com. Arhivirano iz originala 21. 07. 2011. g. Pristupljeno 02. 07. 2019. 
  28. ^ „QUEEN + PAUL RODGERS: UK Tour Press Release”. Queenworld.com. 8. 10. 2008. 
  29. ^ a b „Queen end collaboration with Paul Rodgers”. NME. 14. 5. 2009. 
  30. ^ „Paul Rodgers, Queen Split: "It Was Never a Permanent Arrangement"”. idiomag. 13. 5. 2009. Pristupljeno 14. 5. 2009. 
  31. ^ „Queen and Paul Rodgers split”. idiomag. 14. 5. 2009. Pristupljeno 14. 5. 2009. 
  32. ^ a b Kaufman, Gil (20. 5. 2009). „Kris Allen, Adam Lambert Tear Up Queen's 'We Are The Champions' – News Story | MTV News”. MTV. Pristupljeno 2. 6. 2010. 
  33. ^ „Chart Archive: Top 40 Official UK Albums Archive – 28th November 2009”. The Official Charts Company. Arhivirano iz originala 6. 7. 2012. g. Pristupljeno 4. 8. 2011. 
  34. ^ Absolute Greatest Tracklist Revealed! Arhivirano 2012-04-02 na sajtu Wayback Machine
  35. ^ Brian May. „WHAT'S NEW”. Arhivirano iz originala 04. 07. 2008. g. Pristupljeno 02. 07. 2019. 
  36. ^ „X Factor twins John and Edward in final six”. The Belfast Telegraph. 16. 11. 2009. Pristupljeno 16. 11. 2009. 
  37. ^ a b „Queen News August 2010”. Brianmay.com. Arhivirano iz originala 15. 11. 2018. g. Pristupljeno 7. 11. 2010. 
  38. ^ Paphides, Pete (2. 6. 2010). „Can EMI pick up the pieces?”. The Times. London. Pristupljeno 27. 6. 2010. 
  39. ^ „Hardtalk Interview Part 1”. YouTube. Pristupljeno 20. 12. 2010. 
  40. ^ „Hardtalk Interview Part 2”. YouTube. Pristupljeno 20. 12. 2010. 
  41. ^ Collett-White, Mike (8. 11. 2010). „Queen Signs To Universal, Preps Remastered Albums”. Billboard. Pristupljeno 17. 7. 2014. 
  42. ^ „First Five Albums Re–Released Today!”. Queen. 14. 3. 2011. Pristupljeno 25. 5. 2011. 
  43. ^ „Press Release: Second Five Albums Re-Issued on 27th June”. Queen. 5. 4. 2011. Pristupljeno 25. 5. 2011. 
  44. ^ queen, official, Freddie Mercury, Brian May, Roger Taylor, John Deacon. „Second Set of Re-issues: Out This Week!”. Queenonline.com. 
  45. ^ „Press Release: Final Five Albums Re-Issued On 5th September”. Queen. Pristupljeno 22. 7. 2011. 
  46. ^ „Perry Farrell Battles Queen for a Bassist, Plots Dream Lineup for Lollapalooza 2012”. Spinner. Arhivirano iz originala 28. 05. 2011. g. Pristupljeno 02. 07. 2019. 
  47. ^ „Paul Rodgers to tour with Queen again?”. Queenzone.com. 31. 5. 2011. Arhivirano iz originala 4. 6. 2011. g. 
  48. ^ „Queen take the Icon prize at BMI Awards”. NME. 5. 10. 2011. 
  49. ^ „Queen, the Script, Andrew Frampton, Fraser T. Smith & more honored at 2011 BMI London Awards”. Bmi.com. 4. 10. 2011. 
  50. ^ a b Source: Penny Newton (6. 11. 2011). „Katy and Adam Honour Queen”. MTV. Arhivirano iz originala 03. 10. 2012. g. Pristupljeno 02. 07. 2019. 
  51. ^ a b „Adam Lambert to perform with Queen at Sonisphere”. BBC. 20. 2. 2012. 
  52. ^ „The Queen Extravaganza: 'Somebody to Love' on American Idol”. Rolling Stone. 27. 4. 2012. Arhivirano iz originala 21. 01. 2015. g. Pristupljeno 01. 07. 2019. 
  53. ^ „Queen + Adam Lambert = Saturday night partytime”. Sonisphere.co.uk. Arhivirano iz originala 21. 2. 2012. g. 
  54. ^ „Sonisphere festival cancelled”. sonisphere. Arhivirano iz originala 31. 3. 2012. g. Pristupljeno 29. 3. 2012. 
  55. ^ queen, official, Freddie Mercury, Brian May, Roger Taylor, John Deacon. „Sonisphere – Statement from Queen”. Queenonline.com. 
  56. ^ „Press Release: Queen To Play Hammersmith”. 12. 4. 2012. Pristupljeno 12. 4. 2012. 
  57. ^ „Queen + Adam Lambert Playing Four Shows This Summer”. Billboard. 
  58. ^ „Queen + Adam Lambert Hammersmith Shows – SOLD OUT”. 19. 4. 2012. Pristupljeno 19. 4. 2012. 
  59. ^ „After 'Instant' Sell-out, Queen and Adam Lambert Add Third London Dat ...”. 8. 7. 2012. Arhivirano iz originala 8. 7. 2012. g. 
  60. ^ „Queen Rock Kiev With Adam Lambert”. Ultimateclassicrock.com. 1. 7. 2012. 
  61. ^ „Press Release: Queen + Adam Lambert Will Rock Moscow”. 28. 2. 2012. Pristupljeno 3. 3. 2012. 
  62. ^ „Adam Lambert has second show with Queen”. USA Today. 28. 2. 2012. 
  63. ^ „Press Release: Queen + Adam Lambert Announce Poland Show”. 27. 4. 2012. Pristupljeno 30. 4. 2012. 
  64. ^ „Olympics Closing Ceremony: Jessie J Joins Queen For 'We Will Rock You' Performance”. Capital Radio. 12. 8. 2012. 
  65. ^ a b Rees, Jasper (13. 8. 2012). „Olympics closing ceremony: A long goodbye to the Games”. BBC. 
  66. ^ Silverman, Rosa (13. 8. 2012). „Record TV audience for Olympics Closing ceremony”. The Daily Telegraph. London. Pristupljeno 22. 9. 2013. 
  67. ^ „Lineup announced for the 2013 iHeartRadio festival”. CBS News. 15. 7. 2013. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  68. ^ „Queen and Adam Lambert reunite for Summer Tour”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 09. 10. 2014. g. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  69. ^ „Queen + Adam Lambert Announce Summer Tour”. Billboard. 6. 3. 2014. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  70. ^ „Queen Australian tour announced with best Freddie Mercury replacement”. The Sydney Morning Herald. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  71. ^ „Q&A: Queen, Adam Lambert Talk New Tour, Pressure and John Deacon”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 22. 11. 2014. g. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  72. ^ „Brian May – BBC Wales Interview”. YouTube. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  73. ^ „Queen Forever”. Allmusic. 9. 5. 2016. 
  74. ^ „Queen and Adam Lambert to perform New Year's Eve concert broadcast on BBC One”. BBC.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 1. 2019. 
  75. ^ „Isle of Wight Festival: Queen pay tribute to Orlando shooting victims”. BBC. 14. 6. 2016. 
  76. ^ „After Four Decades, Queen Rock Israel with Help From Adam Lambert”. Billboard. 16. 9. 2016. 
  77. ^ „Queen + Adam Lambert Plot U.S. Summer Tour”. Rolling Stone. 26. 1. 2017. Arhivirano iz originala 11. 12. 2017. g. Pristupljeno 3. 2. 2017. 
  78. ^ „Watch Queen and Adam Lambert’s Oscars 2019 opening performance”. Oscars. Pristupljeno 28. 2. 2019. 
  79. ^ „Watch "The Queen + Adam Lambert Story" Monday, April 29”. ABC. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  80. ^ „British rock band Queen to bring 2020 Rhapsody Tour to Japan”. The Japan Times. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  81. ^ „British rock band Queen to come to South Korea”. The Korea Herald. Pristupljeno 3. 6. 2019. 
  82. ^ „Queen + Adam Lambert set to tour Australia after Bohemian Rhapsody success”. Sydney Morning Herald. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  83. ^ Queen's influences;
  84. ^ „Tony Iommi, Neal Schon, Brian May Talk Jimi Hendrix On Planet Rock Special”. Blabbermouth.net. 3. 3. 2010. Pristupljeno 9. 10. 2015. 
  85. ^ Georg Purvis (2007). "Queen: Complete Works". p. 251. Reynolds & Hearn
  86. ^ Ramirez, Aj (8. 6. 2011). „In the Lap of the Gods: The First Five Queen Albums”. PopMatters. Pristupljeno 16. 10. 2015. 
  87. ^ a b v Trunk, Eddie (2011). Eddie Trunk's Essential Hard Rock and Heavy Metal. Abrams. ISBN 978-0810998315. Pristupljeno 4. 1. 2019. 
  88. ^ Masters, Tim (13. 10. 2009). „Queen star May hails Muse album”. BBC News. 
  89. ^ a b v g d Erlewine, Stephen Thomas. „Queen”. Allmusic. 
  90. ^ de Haan, Jan-Jaap. „Queen: A Night At The Opera”. Dutch Progressive Rock Page. Arhivirano iz originala 16. 10. 2015. g. Pristupljeno 14. 9. 2015. 
  91. ^ DeRogatis, Jim (14. 7. 2002). „Queen, A Day at the Races, A Night at the Opera”. jimdero.com. Pristupljeno 28. 12. 2015. 
  92. ^ a b Marsh, Dave (24. 2. 1977). „A Day At The Races”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 07. 10. 2017. g. Pristupljeno 9. 10. 2015. 
  93. ^ Scoppa, Bud (6. 12. 1973). „Sheer Heart Attack”. Rolling Stone (186). Arhivirano iz originala 30. 6. 2007. g. 
  94. ^ a b v Gilmore, Mikal (7. 7. 2014). „Queen's Tragic Rhapsody”. Rolling Stone. Pristupljeno 6. 1. 2019. 
  95. ^ a b Erlewine, Stephen Thomas. „A Night at the Opera”. AllMusic. Pristupljeno 28. 12. 2015. 
  96. ^ Erlewine, Stephen Thomas. „A Day at the Races”. AllMusic. Pristupljeno 28. 12. 2015. 
  97. ^ Christopher Knowles (2010). The Secret History of Rock 'n' Roll. Viva Editions. str. 162. ISBN 978-1573444057. 
  98. ^ Blake, Mark (2011). Is This the Real Life?: The Untold Story of Queen. Aurum Press Ltd. ISBN 978-1845137137. Pristupljeno 28. 12. 2015. 
  99. ^ Prato, Greg. „Hot Space”. Allmusic. 
  100. ^ Schaffner, Nicholas (1982). The British Invasion: From the First Wave to the New Wave. New York: McGraw-Hill. str. 254. 
  101. ^ a b v g d „For the first time ever ... Queen: Ten great hits from the sensational rock band”. Mail Online. London. 20. 4. 2014. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  102. ^ LG (6. 10. 1977). „Queen – Royal Legend: Detailed information about albums: News Of The World”. Queen.musichall.cz. Arhivirano iz originala 18. 07. 2011. g. Pristupljeno 11. 8. 2011. 
  103. ^ Paul Simpson (2003). The Rough Guide to Cult Pop. Rough Guides Ltd. str. 153. ISBN 978-1843532293. 
  104. ^ „Brian May Interview, The Music Biz (1992)”. Youtube.com. 16. 7. 2011. 
  105. ^ David McNamee (11. 8. 2010). „Hey, what's that sound: Homemade guitars”. Guardian. London. 
  106. ^ „Pro's Reply: Brian May”. Guitar Player. avgust 1975. str. 154.  (repr. January 2014)
  107. ^ „Roy Thomas Baker”. AllMusic.com. Pristupljeno 12. 7. 2010. 
  108. ^ „Mike "Clay" Stone, credits”. AllMusic.com. Pristupljeno 12. 7. 2010. 
  109. ^ Black, Johnny (2002). „The Greatest Songs Ever! Bohemian Rhapsody”. Blender. Arhivirano iz originala 2. 2. 2007. g. 
  110. ^ Cavanagh, David (11. 3. 2011). „Queen – The First Five Albums”. Uncut. Arhivirano iz originala 11. 07. 2015. g. Pristupljeno 16. 10. 2015. 
  111. ^ a b Hamrogue, Sasha; Bottomley, C. "Mick Rock: Shooting Up Arhivirano 2007-08-08 na sajtu Wayback Machine". VH1. 22 July 2004. Retrieved 9 March 2019.
  112. ^ Lemieux, Patrick (2013). The Queen Chronology: The Recording & Release History of the Band. Lulu. str. 40. 
  113. ^ Sutcliffe, Phil; Hince, Peter; Mack, Reinhold (15. 11. 2009). Queen: The Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock. MBI Publishing Company. str. 180. ISBN 978-0-7603-3719-6. 
  114. ^ Queen – Champions of the World video (1995)
  115. ^ „Queen rock on in poll”. BBC News. 8. 5. 2002. 
  116. ^ [2] Arhivirano 2010-12-24 na sajtu Wayback Machine
  117. ^ Fowles, Paul (2009). A Concise History of Rock Music. Mel Bay Publications, Inc. str. 243. ISBN 978-0786666430. 
  118. ^ Directed by Carl Johnston (4. 12. 2004). The Story of Bohemian Rhapsody (Television production). BBC. 
  119. ^ Thompson, Simon. „Queen's 'Bohemian Rhapsody' Is Officially The World's Most-Streamed Song”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 16. 12. 2018. 
  120. ^ „Queen's Bohemian Rhapsody becomes most-streamed song from the 20th century | Music | The Guardian”. The Guardian. Pristupljeno 16. 12. 2018. 
  121. ^ „Queen win greatest live gig poll”. BBC. 9. 11. 2005. 
  122. ^ „Queen declared 'top British band'”. BBC. 2. 1. 2007. 
  123. ^ „Live Aid Turns 30: The Backstage Scoop From The People Who Were There”. MTV. 11. 7. 2015. 
  124. ^ „Queen top UK album charts league”. News.bbc.co.uk. 4. 7. 2005. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  125. ^ Noah, Sherna (10. 12. 2005). „Queen closer to King as UK chart-toppers”. The Scotsman. Edinburgh. 
  126. ^ Brown, Mark (16 November 2006) Queen are the champions in all-time album sales chart The Guardian Retrieved 16 February 2011
  127. ^ „Queen Getting 'Global Icon' Nod at MTV Europe Awards”. Billboard. 19. 10. 2011. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  128. ^ „Queen 'planning to abandon EMI'”. Daily Express. Arhivirano iz originala 12. 01. 2012. g. Pristupljeno 6. 6. 2010. 
  129. ^ Joe Joseph (13. 10. 2006). „Paying homage to Queen Freddie”. The Times. London. Pristupljeno 20. 11. 2010. 
  130. ^ „BBC BREAKFAST NEWS VIDEO”. BBC NEWS. 6. 11. 2009. Pristupljeno 6. 11. 2009. 
  131. ^ „Top Selling Artists”. RIAA. 
  132. ^ „Rock and Roll Hall of Fame: Queen”. 2007. Pristupljeno 6. 2. 2010. 
  133. ^ „2003 Award and Induction Ceremony: Queen”. Songwritershalloffame.org. Arhivirano iz originala 17. 12. 2010. g. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  134. ^ „Grammy Hall of Fame Award”. The GRAMMYs. Arhivirano iz originala 22. 1. 2011. g. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  135. ^ „Queen enter Grammy Hall of Fame”. News.bbc.co.uk. 1. 12. 2008. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  136. ^ Haines, Lester (29 September 2005) 'We Are The Champions' voted world's fave song (Sony Ericsson world music poll) Retrieved 16 February 2011
  137. ^ "The 32nd Ivor Novello Awards" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. februar 2019). The Ivors. Retrieved 3 January 2018
  138. ^ "The 50th Ivor Novello Awards" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. jun 2018). The Ivors. Retrieved 3 January 2018
  139. ^ "Queen, Tina Turner to Receive Grammy Lifetime Achievement Award" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. jun 2018). Rolling Stone. Retrieved 8 March 2018
  140. ^ a b „Queen embrace new technology: whether it's remixing for DVD or releasing live sets online, the band have stayed at the forefront of change”. Music Week. 12. 11. 2005. Arhivirano iz originala 15. 5. 2013. g. 
  141. ^ „Classic bands top net bootleg chart”. BBC News. 22. 3. 2001. 
  142. ^ „People Watch”. Fort Worth Star-Telegram. 26. 8. 2004. 
  143. ^ Way, Gerard (29 April 2011). 100 Greatest Artists Of All Time: Queen Rolling Stone. Retrieved 23 May 2011
  144. ^ „100 Greatest Singers of All Time: Freddie Mercury”. Rollingstone.com. 
  145. ^ „100 Greatest Guitarists of All Time: Brian May”. Rollingstone.com. 
  146. ^ „2. Freddie Mercury”. Readers Pick the Best Lead Singers of All Time. Rolling Stone. 12. 4. 2011. Arhivirano iz originala 15. 4. 2011. g. Pristupljeno 16. 12. 2018. 
  147. ^ „VH1: '100 Greatest Hard Rock Artists'”. www.rockonthenet.com. Pristupljeno 2. 6. 2010. 
  148. ^ „VH1 Listed 100 Greatest Artists Of All Time”. Today24news.com. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  149. ^ „Queen named best band of the past 60 years”. Gigwise. 4. 6. 2012. 
  150. ^ "Queen, first non-blues based heavy metal band". Rolling Stone, Dec 1973.
  151. ^ „Rob Halford Tells Nikki Sixx That Adam Lambert Is Doing An 'Extraordinary' Job Fronting Queen”. Blabbermouth.net. 10. 7. 2014. Pristupljeno 8. 9. 2015. 
  152. ^ "Queen, 50 greatest songs as voted for by Maiden, Priest, Kiss, etc". Classic Rock magazine, October 2006.
  153. ^ Erlewine, Stephen Thomas; Prato, Greg. „Metallica”. Allmusic. 
  154. ^ „Dream Theater: Dragon Attack – A Tribute To Queen”. Arhivirano iz originala 20. 9. 2010. g. 
  155. ^ „TRIVIUM Frontman: 'If It Weren't For JAMES HETFIELD, I Literally Wouldn't Be Here'”. BLABBERMOUTH.NET (na jeziku: engleski). 13. 5. 2010. Pristupljeno 17. 4. 2016. 
  156. ^ „Baker's Dozen | Th1rt3en Best: Dave Mustaine Of Megadeth's Favourite Albums”. The Quietus. Pristupljeno 17. 4. 2016. 
  157. ^ „MP3 David Lee Roth Queen review”. Arhivirano iz originala 17. 12. 2017. g. Pristupljeno 2. 6. 2010. 
  158. ^ „Melvins' King Buzzo Talks About Queen's Influence in Exclusive Video”. Ultimate Classic Rock. Pristupljeno 17. 4. 2016. 
  159. '^ Sutcliffe, Phil (2009). Queen: the Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock (2015 izd.). Minneapolis, MN, USA: Voyageur Press. str. 227. ISBN 978-0-7603-4947-2. „Corey Taylor: 'The older I got, the more I got into Queen, and I got into the harmonies, which were just unreal ... It was one of those things where you go, 'Man I wish I would've started listening to this earlier.' I think Freddie Mercury was one of the best singers ever lived. I think he would look around at a lot of this stuff today and laugh his ass off 'cause it would be so funny to him. Then again, he'd probably be a god to some of these people because he was such a great frontman, such a good singer, and just incredibly gifted man.” 
  160. '^ Sutcliffe, Phil (2009). Queen: the Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock (2015 izd.). Minneapolis, MN, USA: Voyageur Press. str. 3. ISBN 978-0-7603-4947-2. „Tom Morello: 'There is no band remotely like them. There aren't even imitators that come within a hundred city blocks of Queen, and that can be said about very, very few bands. It's one of the few bands in the history of rock music that was actually best in a stadium. And I miss Freddie Mercury very much.” 
  161. ^ Erlewine, Stephen Thomas; Prato, Greg. „Guns N' Roses”. Allmusic. 
  162. ^ Erlewine, Stephen Thomas. „Def Leppard”. Allmusic. 
  163. ^ Erlewine, Stephen Thomas. Van Halen AllMusic. Retrieved 28 February 2012
  164. ^ "Queen: The Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock". p.27. Voyageur Press, 2009
  165. ^ Deacon, queen, official, Freddie Mercury, Brian May, Roger Taylor, John. „Steve Vai On Brian May”. www.queenonline.com. Arhivirano iz originala 26. 4. 2016. g. Pristupljeno 26. 4. 2016. 
  166. ^ „The Cult's Ian Astbury still seeking in this amazing interview – Louder Than War”. Louder Than War (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 4. 2016. 
  167. ^ Trendell, Andrew. „The Darkness on the magic of Queen | Gigwise”. gigwise.com. Pristupljeno 17. 4. 2016. 
  168. '^ Sutcliffe, Phil (2009). Queen: the Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock (2015 izd.). Minneapolis, MN, USA: Voyageur Press. str. 242. ISBN 978-0-7603-4947-2. „Kid Rock: 'I love Queen. The more you listen to Queen, the more you realize, especially if you're a musician, how much of a genius Freddie Mercury was, and Brian May and those guys are.” 
  169. ^ Arjun S Ravi (12. 10. 2007). „They're back: And thank God for the Foo Fighters”. Screen Weekly. Pristupljeno 2. 12. 2009. [mrtva veza]
  170. ^ Byrne, Ciar (21. 3. 2008). „The last days of Kurt Cobain, in his own words”. The Independent. London. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  171. ^ a b v McLean, Craig (18. 6. 2006). „All messed up”. The Guardian. London. 
  172. ^ „Nine Inches of Love”. TheNINHotline.com. Internet. 1. 3. 1992. Arhivirano iz originala 23. 03. 2010. g. Pristupljeno 27. 06. 2019. 
  173. ^ Jonathan Fisher (17. 6. 2006). „Muse talk to DiS: new album, Western films and WIN! WIN! WIN! / Music News // Drowned In Sound”. Drownedinsound.com. Arhivirano iz originala 10. 06. 2010. g. Pristupljeno 2. 6. 2010. 
  174. ^ „RHCP's Chad Smith | Modern Drummer Magazine”. Modern Drummer Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 4. 2016. 
  175. ^ Caplan, B. „Surfing, Pinball, and Weed: Perry Farrell on His Teen Years in Miami”. Miami New Times. Pristupljeno 17. 4. 2016. 
  176. '^ Sutcliffe, Phil (2009). Queen: the Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock (2015 izd.). Minneapolis, MN, USA: Voyageur Press. str. 2. ISBN 978-0-7603-4947-2. „Wayne Coyne: 'Musically they really are phenomenal. Freddie Mercury was just a beautiful singer, and they all are so great as musicians and have so many great moments where it's like, oh my God, here's a band that didn't hold back.” 
  177. ^ Erlewine, Stephen Thomas; Prato, Greg. „The Smashing Pumpkins”. Allmusic. 
  178. ^ Childers, Chad (15. 9. 2015). „17 Years Ago: Marilyn Manson Goes Glam With 'Mechanical Animals'”. Loudwire. Townsquare Media. Pristupljeno 30. 8. 2016. 
  179. ^ "The Killers channel Queen, Meat Loaf, for new album" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. mart 2018). Rolling Stone. Retrieved 13 July 2015
  180. ^ Leahey, Andrew My Chemical Romance Allmusic Retrieved 24 January 2011
  181. ^ „Panic! at the Disco's Brendon Urie Talks the Influence of Bowie, Queen and Sinatra on Death of a Bachelor”. Abcnewsradioonline.com. Arhivirano iz originala 03. 09. 2017. g. Pristupljeno 18. 1. 2016. 
  182. ^ Sutcliffe, Phil (2009). Queen: the Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock (2015 izd.). Minneapolis, MN, USA: Voyageur Press. str. 170. ISBN 978-0-7603-4947-2. 
  183. ^ Deming, Mark George Michael Allmusic.
  184. ^ People, Sunday. „Robbie Williams turned to Freddie Mercury for tour inspiration”. mirror. Pristupljeno 17. 4. 2016. 
  185. '^ Sutcliffe, Phil (2009). Queen: the Ultimate Illustrated History of the Crown Kings of Rock (2015 izd.). Minneapolis, MN, USA: Voyageur Press. str. 3. ISBN 978-0-7603-4947-2. „Adele: 'I love them. I'm the biggest Queen fan ever ... They're the kind of band that's just in your DNA, really. Everyone just knows who they are.” 
  186. ^ Dingwall, John (27. 11. 2009). „The Fear Factor; Lady Gaga used tough times as inspiration for her new album”. Daily Record. str. 48—49. Pristupljeno 25. 1. 2011. 
  187. ^ Leahey, Andrew Katy Perry Allmusic Retrieved 25 January 2011
  188. ^ "His Style Is Gangnam, and Viral Too". New York Times. Retrieved 31 August 2016
  189. ^ „Rolling Stone Magazine: Queen by Gordon Fletcher December 6, 1973”. Arhivirano iz originala 09. 04. 2018. g. Pristupljeno 3. 10. 2016. 
  190. ^ Classic Rock magazine, October 2006.
  191. ^ Jones, Chris (7. 6. 2007). „Queen Sheer Heart Attack Review”. BBC Music. Pristupljeno 3. 1. 2015. 
  192. ^ Morse, Steve (11. 1. 1991). „Grammys focus on fresh faces, jilt Madonna” (fee required). The Boston Globe. The New York Times Company. Pristupljeno 3. 1. 2015. 
  193. ^ „Here's The Thing with Alec Baldwin: interview with Thom Yorke”. WNYC. 1. 4. 2013. Arhivirano iz originala 21. 6. 2015. g. Pristupljeno 22. 6. 2015. 
  194. ^ May, Brian (1. 4. 2004). „Biography”. brianmay.com. Arhivirano iz originala 01. 12. 2017. g. Pristupljeno 26. 06. 2019. 
  195. ^ „A Night at the Opera, 30th Anniversary CD/DVD”. AllMusic. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  196. ^ „God Save The Queen”. Ultimatequeen.co.uk. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  197. ^ „RockWalk Inductees: Queen. Guitar Center's Hollywood Rockwalk”. Rockwalk.com. Arhivirano iz originala 04. 08. 2018. g. Pristupljeno 26. 06. 2019. 
  198. ^ "Queen musical We Will Rock You to close after 12 years". BBC. Retrieved 28 October 2014
  199. ^ „We Will Rock You”. London Theatre. Arhivirano iz originala 20. 08. 2011. g. Pristupljeno 26. 06. 2019. 
  200. ^ „Queen plan second stage musical”. BBC News. 15. 4. 2008. 
  201. ^ „We Will Rock You UK Tour”. Wewillrockyou.co.uk. 
  202. ^ Sewpersad, Roshan (21. 10. 2004). „Too little balls for balletomanes”. LitNet. Teater. South Africa. Arhivirano iz originala 10. 10. 2006. g. 
  203. ^ Christopher Isherwood (19 August 2010) Here They Go Again: Head-Banging Anthems of Their Youth The New York Times
  204. ^ „Queen: The Eye”. Ultimatequeen.co.uk. 13. 7. 2013. 
  205. ^ PC Review: Queen: The Eye Review Arhivirano 2011-04-04 na sajtu Wayback Machine
  206. ^ „Queen Rock Montreal (& Live Aid)”. Ultimatequeen.co.uk. 
  207. ^ „Rock Band's Queen 10-Pack in All Its Glory”. Kotaku.com. 2. 10. 2009. Pristupljeno 2. 6. 2010. 
  208. ^ „Exclusive: 'Guitar Hero: Van Halen' Song List”. Multiplayerblog.mtv.com. 5. 8. 2009. Arhivirano iz originala 10. 9. 2015. g. 
  209. ^ „Guitar Hero Metallica Track List: Queen – Stone Cold Crazy”. Guitarherosongs.co.uk. 
  210. ^ „'Guitar Hero: Warriors of Rock' Track List”. Multiplayerblog.mtv.com. 4. 6. 2010. 
  211. ^ Masters, Tim (13. 10. 2009). „Queen star May hails Muse album”. BBC News. 
  212. ^ „Queen Playable in Lego Rock Band along with their songs "We Will Rock You and We Are The Champions"”. 1up.com. 20. 10. 2009. Arhivirano iz originala 15. 5. 2013. g. Pristupljeno 2. 6. 2010. 
  213. ^ Previous post Next post (3. 2. 2009). „Singstar Queen Track Listing Revealed | GameLife”. Wired.com. Pristupljeno 2. 6. 2010. 
  214. ^ „Music, Current Set List”. DJ Hero. Arhivirano iz originala 23. 7. 2010. g. Pristupljeno 2. 6. 2010. 
  215. ^ „Grand Theft Auto IV soundtrack”. GTAIV.net. Arhivirano iz originala 14. 2. 2017. g. Pristupljeno 1. 5. 2013. 
  216. ^ „GTA V What You Need to Know About The New Trailers”. IGN. Pristupljeno 1. 5. 2013. 
  217. ^ Greg Prato (27. 1. 1981). „Flash Gordon (Original Soundtrack): Queen”. Allmusic.com. 
  218. ^ Sounds of the Future: Essays on Music in Science Fiction Film. p.19. Books.google.com. 
  219. ^ a b Billboard 25 July 1992. p.8. Books.google.com. 
  220. ^ Olson, James Stuart (1999). Historical dictionary of the 1970s p.292. Greenwood Publishing Group, 1999. Retrieved 30 May 2011
  221. ^ Heather Phares (6. 4. 2004). „Ella Enchanted Original Soundtrack”. Allmusic.com. 
  222. ^ Other reviews by Mike Brennan (14. 11. 2006). „Happy Feet Soundtrack”. Soundtrack.net. 
  223. ^ Stephen Thomas Erlewine (26. 2. 2002). „Moulin Rouge, Music from the Motion Picture”. Allmusic.com. 
  224. ^ "A Knight's Tale OST". All music. Retrieved 13 July 2015
  225. ^ Yukari Shima (14 November 2005) Japan Report BrianMay.com. Retrieved 11 June 2011
  226. ^ „Queen win Top Gears Best Driving Song ever poll”. Queenzone.com. 7. 8. 2005. Arhivirano iz originala 30. 9. 2011. g. Pristupljeno 11. 8. 2011. 
  227. ^ „Episode Guide”. That '70s Show. 1. 12. 2008. Arhivirano iz originala 11. 05. 2011. g. Pristupljeno 28. 06. 2019.  – Scholar search
  228. ^ „VH1 Takes Trip to The 1970s”. The Ledger. Pristupljeno 5. 4. 2019. 
  229. ^ „The Simpsons Archive: Music Featured on the Simpsons”. Snpp.com. 14. 11. 2012. Arhivirano iz originala 11. 5. 2008. g. 
  230. ^ McFarland, Kevin (11. 3. 2012). „Killer Queen”. The A.V. Club. Pristupljeno 5. 4. 2019. 
  231. ^ Lyndsey, Parker (13. 4. 2006). „Queen's Brian May Addresses 'Idol Fallout'”. Yahoo!. Arhivirano iz originala 27. 12. 2009. g. Pristupljeno 28. 06. 2019. 
  232. ^ „X Factor twins John and Edward in final six”. Belfast Telegraph. 16. 11. 2009. Pristupljeno 16. 11. 2009. 
  233. ^ „Seven Ages of Rock”. BBC. Pristupljeno 14. 6. 2019. 
  234. ^ „'GLEE: The Music, Volume 1' Track Listing Revealed”. Broadwayworld.com. Arhivirano iz originala 24. 7. 2012. g. Pristupljeno 16. 7. 2011. 
  235. ^ "Funk: Featured Music". Fox Retrieved 3 July 2011
  236. ^ „Glee: The Music, The Graduation Album”. The Official Music for Glee Site. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  237. ^ „Sacha Baron Cohen to play Freddie Mercury”. BBC News. 17. 9. 2010. Pristupljeno 22. 9. 2010. 
  238. ^ @megancarol (17. 9. 2010). „Sacha Baron Cohen to Play Freddie Mercury”. Newsfeed.time.com. 
  239. ^ Finke, Nikki (22. 7. 2013). „Sacha Baron Cohen Exits Freddie Mercury Biopic Over Creative Differences With Queen”. Deadline Hollywood. Pristupljeno 22. 7. 2013. 
  240. ^ „Ben Whishaw joins Freddie Mercury biopic”. BBC News. 10. 12. 2013. Pristupljeno 10. 12. 2013. 
  241. ^ „Queen Biopic Will Happen, Band Says”. The New York Times. Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  242. ^ Mike Fleming Jr (4. 11. 2016). „Queen Movie Amping Up With Bryan Singer & Rami Malek As Freddie Mercury”. Deadline. Arhivirano iz originala 5. 11. 2016. g. Pristupljeno 5. 11. 2016. 
  243. ^ „Queen's Freddie Mercury: taming the madness for Bohemian Rhapsody”. The Times. Pristupljeno 14. 11. 2018. 
  244. ^ „"Is it because I has a mankini?" Ali G creator to take on Queen”. The Independent. London. 17. 9. 2010. Pristupljeno 22. 9. 2010. 
  245. ^ “Bohemian Rhapsody”. Box Office Mojo. Retrieved 14 April 2019
  246. ^ „Bohemian Rhapsody: Queen biopic surpasses $900m at box office”. BBC. Pristupljeno 15. 4. 2019. 
  247. ^ Aridi, Sara (24. 2. 2019). „2019 Oscar Winners: The Full List”. The New York Times. Pristupljeno 11. 3. 2019. 
  248. ^ „Bohemian Rhapsody: Critics say Freddie Mercury film is a kind of magic”. BBC. Pristupljeno 31. 10. 2018. 
  249. ^ „Queen's 'Bohemian Rhapsody' Makes Rare Third Visit to Billboard Hot 100”. Billboard. Pristupljeno 14. 11. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Queen&oldid=27549963”