Ketrin Zita Džouns

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ketrin Zita Džouns
Ketrin Zita Džouns na Trajbeka filmskom festivalu 2012. godine
Lični podaci
Puno imeKetrin Džouns
Datum rođenja(1969-09-25)25. septembar 1969. (54 god.)
Mesto rođenjaTrebojt, Svonzi, Vels, UK
Zanimanjeglumica
Porodica
SupružniciMajkl Daglas (v. 2000)
Deca2
Rad
Aktivni period1990—danas
Zvanični veb-sajt
www.catherinezetajones.com
Veza do IMDb-a

Ketrin Zita Džouns (engl. Catherine Zeta-Jones; Trebojt, kod Svonzija, 25. septembar 1969) velška je glumica. Rođena i odrasla u Svonziju, Zita Džouns je u mladosti težila da bude glumica. Kao dete igrala je u Vest End pozorištu i to u mjuziklima Annie i Bugsy Malone. Pohađala je Umetničku obrazovnu školu u Londonu i to smer muzičko pozorište, a svoj scenski proboj imala je 1987. godine kada je tumačila glavnu ulogu u mjuziklu 42nd Street. Njen debi na ekranu bio je ne toliko uspešni francusko-italijanski film 1001 noć (engl. 1001 Nights) iz 1990, a veći uspeh ostvarila je u britanskoj televizijskoj seriji The Darling Buds of May (1991—1993). Iznenađena time što je u britanskim filmovima reklamirana kao lepa devojka, Zita Džouns se preselila u Los Anđeles.

U Holivudu se etablirala ulogama koje su istakle njen seksepil, poput akcionog filma Maska Zoroa (engl. The Mask of Zorro) (1998) i filma Klopka (engl. Entrapment, 1999). Dobila je pozitivne kritike za svoje uloge osvetoljubive trudnice u filmu Putevi droge (engl. Traffic, 2000) i pevačice ubice u mjuziklu Čikago (engl. Chicago) iz 2002. godine; za potonju ulogu osvojila je Oskara i BAFTA nagradu za najbolju sporednu glumicu. Potom je glumila u visokoprofilnim filmovima više od decenije, uključujući komediju Zavedi me, razvedi me (engl. Intolerable Cruelty, 2003), film Igraj svoju igru 2 (2004), komediju Terminal (engl. The Terminal, 2004) i romantičnu komediju Bez rezervacije (engl. No Reservations, 2007). Nakon toga su usledile manje uloge pošto se Zita Džouns vratila na pozornicu i glumila ostarelu glumicu u predstavi A Little Night Music (2009), osvojivši nagradu Toni za nju. Zita Džouns je sa prekidima nastavila da radi tokom 2010-ih, glumeći u psihološkom trileru Neželjeno dejstvo (engl. Side Effects, 2013) i akcionom filmu Opasni penzioneri 2 (engl. Red 2, 2013), a glumila je i Oliviju de Heviland u televizijskoj seriji Feud (2017).

Dobitnica je nekoliko priznanja, uključujući nagradu Oskar, Britansku filmsku nagradu (BAFTA) i nagradu Toni, a 2010. je odlikovana Ordenom Britanskog carstva (engl. Commander of the Order of the British Empire, skraćeno CBE) za svoje filmske i humanitarne poduhvate. Podržava razne dobrotvorne ustanove i akcije, i istaknuta je javna ličnost koja podržava brendove. Njena borba sa depresijom i bipolarnim poremećajem bila je ispraćena i dokumentovana u medijima. Udata je za američkog glumca Majkla Daglasa, sa kojim ima dvoje dece.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo, mladost i prvobitna pozorišna karijera[uredi | uredi izvor]

Okrug Mambls, mesto gde je odrasla

Rođena je 25. septembra 1969. u Svonziju u Velsu, kao ćerka Dejvida Džounsa, vlasnika fabrike slatkih proizvoda, i njegove supruge Patriše (rođ. Fer), šnajderke.[1][2][3] Otac joj je Velšanin, a majka je irskog katoličkog porekla.[4] Ime je dobila po bakama, Zeti Džouns i Ketrin Fer.[5] Ima starijeg brata Dejvida i mlađeg brata Lindona, koji je radio kao zastupnik prodaje pre nego što se upustio u filmsku produkciju.[6][7] Odgajana je u predgrađu Mambls.[8] Pošto je bila hiperaktivno dete, majka ju je poslala u školu plesa Hejzel Džonson kada joj je bilo četiri godine.[9] Školovala se u školi Dambarton Haus, privatnoj školi u Svonziju.[6] Potiče iz skromne porodice, ali se njihovo bogatstvo poboljšalo kada su osvojili 100.000 funti na takmičenju za bingo, što im je omogućilo da plaćaju časove plesa i baleta za svoju ćerku.[5]

Učestvovala je u školskim predstavama od malih nogu i privukla pažnju lokalnih medija kada je svojim pevanjem pesme Šerli Basi pobedila na lokalnom talent takmičenju.[10][11] Kao deo plesne trupe, stalno je putovala u London, gde je bila na audicijama za uloge u pozorištu.[12] Sa devet godina izabrana je da glumi jednu od siročadi u mjuziklu Annie u Vest Endu, a u ranim tinejdžerskim godinama postala je nacionalna šampionka step plesa.[9][10] Godine 1981. igrala je glavnu ulogu u mjuziklu Annie koja je izvođena u Pozorištu u Svonziju.[2][5] Dve godine kasnije, ona je igrala glavnu ulogu Talule u predstavi Bugsy Malone u Vest End produkciji.[10] Sa 15 godina je napustila školu i odlučila da živi u Londonu, kako bi se u potpunosti posvetila glumačkoj karijeri; takođe je bila zauzeta jer je nastupala na turneji, izvodeći predstavu The Pajama Game.[10][13] Opisujući svoje tinejdžerske godine u Londonu, ona je rekla: „Vratila bih se na audicije, a zatim presvukla kostim ili opet navukla nove hulahopke i otišla na novu audiciju. Možda mi je ponekad trebalo dva pokušaja, ali uvek sam dobijala posao. Shvatala sam ono što su oni želeli”.[9] Završila je Umetničku školu u Čizviku u Londonu, pohađajući trogodišnji kurs muzičkog pozorišta.[14][15]

Godine 1987, kada je imala 17 godina, izabrana je za drugu zamenu vodeće glumice u predstavi 42nd Street. Tokom jednog od nastupa, i glavna glumica i njena prva zamena bile su nedostupne, pa su je zamolili da igra ulogu Pegi Sojer — devojčice iz hora koja postaje zvezda. Producent je bio impresioniran njenim glumačkim sposobnostima pa je Ketrin igrala tu ulogu sledeće dve godine.[4][16][17] Njena sledeća scenska pojava bila u Engleskoj nacionalnoj operi u Londonskom Koloseumu 1989, gde je glumila Me Džouns u predstavi Street Scene Kurta Vejla.[14][18]

Karijera[uredi | uredi izvor]

1990—1996: Debi na ekranu i borbe sa karijerom[uredi | uredi izvor]

Godine 1990. ostvarila je svoj filmski debi u filmu 1001 noć reditelja Filipa de Broka. Ovaj francusko-italijanski film, snimljen na osnovu persijske zbirke priča Hiljadu i jedna noć, prikazuje priču iz perspektive Šeherezade, jedne od mlada kralja Šahrijara (Tjeri Lermit).[19] Film nije ostvario najbolji uspeh, a prema De Brokovoj kolumni u Dejli telegrafu, film se „najbolje pamti po svojim prijatnim golim scenama”.[20] Veći uspeh usledio je kada je glumila uz Dejvida Džejsona i Pem Feris u britanskoj komično-dramskoj televizijskoj seriji The Darling Buds of May od 1991. do 1993. godine. Serija je zasnovana na istoimenom romanu H. E. Bejtsa, a ona u njoj tumači ulogu najstarije kćerke porodice koja živi u britanskom selu tokom 1950-ih.[4][21] Serija je u to vreme bila najviše ocenjena televizijska emisija u zemlji, a ona je za svoju ulogu stekla široko javno priznanje; rekla je: „Bukvalno, sa sat vremena televizije, moj život se potpuno promenio. Nigde nisam mogla da odem.”[12][22]

Nakon kratkog nastupa kao Beatriz Enrikes de Arana u neuspešnom avanturističkom filmu Kristifor Kolumbo: Otkriće (engl. Christopher Columbus: The Discovery) iz 1992. godine,[23] tumačila je trbušnu plesačicu u epizodi televizijske serije Džordža Lukasa Hronike mladog Indijane Džounsa (engl. The Young Indiana Jones Chronicles) iz 1992.[24] Zatim je glumila ambicioznu vojvotkinju u filmu Splitting Heirs (1993), drami režisera Roberta Janga o dvoje dece (Erik Ajdl i Rik Morenis) koji su razdvojeni po rođenju. Recenzije za film bile su negativne, mada je kritičar Vinsent Kenbi iz Njujork tajmsa smatrao da je ona bila „vrlo zabavna”.[25][26] Godine 1994. Ketrin je glumila melanholičnu Eustasiju Vi u televizijskom filmu Povratak domoroca, adaptaciji istoimenog romana Tomasa Hardija iz 1878. godine, a iste godine tumačila je i suprugu lika koga je tumačio Lojd Oven u televizijskoj ratnoj drami The Cinder Path.[27][28] Potom je glumila istoimenog glavnog junaka u biografskom filmu Katarina Velika iz 1995. godine. Kritičarka Lisa Neselson iz Varajetija smatra da je miniserija „jarko obojena”, ali i „šuplja”, mada je smatrala da Zita Džouns „daje određenu gracioznost i odlučnost njenom liku”.[29] Glumila je pragmatičnu devojku lika Šona Petrvija u filmu Blue Juice (1995) koji je promovisan kao prvi britanski film o surfovanju, a koga je kritičar Leonard Maltin opisao kao film sa „površnom i predvidljivom” produkcijom.[30][31]

Iznenađena time što je u britanskim filmovima reklamirana kao lepa devojka, preselila se u Los Anđeles. Primetila je: „Podigla se čitava buka oko toga ko sam i sa kim sam i sa kim nisam izlazila. Bila sam samo prilično lepo lice i veliko poprsje i ništa drugo. Ljudi u poslu verovali su ono što su čitali o meni. Zato sam odlučila da se odselim i počnem sve iznova.”[32] Verovala je da joj je anonimnost s kojom se suočila u Americi pomogla da dobije uloge zasluženo, a ne zbog svog javnog imidža.[12][32] Tako je nakon dolaska u Ameriku tumačila lik Sale, sledbenice zlikovca Draksa (Trit Vilijams) u superherojskom filmu Fantom (engl. The Phantom, 1996), sa Bilijem Zejnom u naslovnoj ulozi.[33] Recenzent za Varajeti smatrao je da se Zita-Džouns ističe u svom delu, ali je film generalno loše prošao kod kritike i malo je zaradio.[33][34] Međutim, Si-Bi-Esova televizijska ministerija Titanik (engl. Titanic, 1996) bila je bolje prihvaćena.[32] U njoj se pojavila uz Pitera Galagera i Džordža Si Skota, a tumačila je glavnu ulogu Izabel Paradin, mlade majke koja se bavila vanbračnom aferom na RMS Titaniku.[35]

1998—2000: Holivudski proboj i uspeh[uredi | uredi izvor]

Ketrin Zita Džouns na premijeri filma Klopka na 52. Filmskom festivalu u Kanu 1999. godine

Stiven Spilberg primetio je Zitu Džouns u Titaniku i preporučio je Martinu Kempbelu, koji je u to vreme režirao Masku Zoroa (engl. The Mask of Zorro, 1998) za Spilbergovu produkcijsku kompaniju. Kembel ju je uvrstio kao vodeću glumicu umesto Izabele Skorupko, koja je bila njegov originalni izbor za film.[36] Zajedno sa sa Entonijem Hopkinsom i Antoniom Banderasom u naslovnim ulogama, film priča priču o Zorou (Hopkins), meksičkom ratniku koji namerava da se osveti za smrt svoje supruge i nađe izgubljenu ćerku Elenu. Pronašla je sličnosti između svoje „volatilne” keltske ličnosti i latino temperamenta njenog karaktera, a u pripremi za ulogu je vežbala plesanje, jahanje i mačevanje i išla na časove dikcije.[37][38] Snimanje akcionih i plesnih sekvenci, dok je nosila teške korsete u vlažnoj meksičkoj pustinji, pokazalo se kao izazov za nju, ali je otkrila da je iskustvo bilo „vredno patnje”.[36] Masku Zoroa su kritičari pozitivno ocenili i film je zaradio preko 250 miliona američkih dolara širom sveta.[39][40] Ova uloga se za nju pokazala kao pravi proboj pa je nominovana za MTV filmsku nagradu za najveće glumačko otkriće.[41][42]

Prvo njeno izdanje iz 1999. godine bio je film Klopka, u kojem je, uz Šona Konerija, glumila zavodljivog agenta osiguranja u potrazi za lopovom umetninama. Uprkos negativnom prijemu kritike, film je ostvario uspeh u bioskopima;[43][44] Dženet Mezlin iz Njujork tajmsa smatra da je film pružio Ziti-Džouns mogućnost da „pokaže svoje ’ljigave’ veštine”, i Deson Houv iz Vošington pousta pozvao je gledaoce da cene seksepil koji joj je ona unela u ulogu.[45][46] Kasnije te godine Ketrin se pojavila zajedno s Lijamom Nisonom i Lili Tejlor u filmu Posednuće, obradi istoimenog filma iz 1963. koji govori o timu stručnjaka koji istražuju paranormalne pojave u ukletom dvorcu. Ovaj horor dobio je uglavnom loše kritike, ali je ipak dobio značajnu svetsku publiku.[47][48] U oštrom pregledu, kritičar Mik Lasal napisao je da „Zita Džouns izgleda manje kao glumica, a više kao lepo lice” i da nema ničeg „interesantnog u tome”.[49]

Nakon što je tumačila sporednu ulogu pored Džona Kusaka u komediji High Fidelity (2000), glumila je u filmu Putevi droge (engl. Traffic) Stivena Spilberga (2000).[50] U ovom trileru, koji govori o zloupotrebi droga, sa Majklom Daglasom i Benisiom del Torom u glavnim ulogama, ona je glumila Helenu Ajalu, trudnu suprugu narkobosa koja preuzima posao kada njen muž bude uhapšen. Iako je Soredberg prvobitno napisao ulogu za majku dvoje dece, promenio je istu u ulogu trudnice na predlog Zite-Džouns, kako bi se prilagodio njenoj trudnoći.[51] Film je dobio odlične kritike i imao veliku zaradu,[52][53] a Dalas Obzerver je film opisao kao „izvanredno dostignuće u filmskom stvaralaštvu, lepo i brutalno delo”.[54] Edvard Gatmen iz San Francisko kronikla smatra da se Zita-Džouns izdvaja iz filmske postave i nazvao ju je „senzacionalnom” u sceni u kojoj se ona sukobljava sa dilerom iz Tihuane, dodajući da „prozračnim uverenjem ona elektrifikuje trenutak koji je mogao biti apsurdan”.[55] Filmska postava filma Putevi droge osvojila je nagradu Udruženja filmskih kritičara za istaknutu postavu, a Ketrin je nominovana za nagradu Zlatni globus za najbolju sporednu glumicu.[56][57]

2001—2004: Čikago i druge uloge[uredi | uredi izvor]

Romantična komedija America's Sweethearts bio je jedini film koji je snimila tokom 2001. godine. Tumačila je ulogu pronicljive filmske zvezde, zajedno sa Džulijom Roberts, koja je glumila njenu nedovoljno samouverenu ćerku. Kritičar Rodžer Ebert uporedio je film sa mjuziklom Singin' in the Rain (1952), navodeći da prvi ne može da se poredi s drugim, ali je smatrao da je Zita Džouns u njenom delu prikladno „hladna i manipulativna”.[58] Sledeće godine glumila je zajedno sa Rene Zelveger kao pevačica ubica u noćnom klubu Velma Keli u filmu Čikago (engl. Chicago, 2002), koji je predstavljao adaptaciju istoimenog brodvejskog mjuzikla reditelja Roba Maršala. Izgled i manirizam svog karaktera zasnovala je na glumici Luis Bruks, a kako scenario nije pružio pozadinsku priču za Keli, ona se trudila da kroz „male stvari i nijanse” radi na tome da što bolje prenese „vatrenost i očaj” svog lika.[59] Film i sam njen nastup dobili su pozitivne kritike.[60] Vilijam Arnold iz Sijetl Post-intelidžensera smatrao je da je glumica na pravi način odglumila „izvrsno statuesknu i kučkastu salonsku boginju”, a Dejvid Edelstajn iz magazina Slejt napisao je da Zita Džouns „ima tinjajuće poverenje koje vam odmara mozak od njenog plesa — iako je savršena igračica, sa veličanstvenim udovima i dominantnim rascepom”, a posebno je pohvalio njeno izvođenje pesme All That Jazz.[61][62] Čikago je zaradio 306 miliona američkih dolara širom sveta i bio je dobitnik Oskara za najbolji film.[63] Za svoj nastup, između ostalih nagrada i nominacija, osvojila je Oskara, nagradu Udruženja filmskih kritičara i nagradu BAFTA za najbolju sporednu glumicu.[64]

Nakon uspeha u filmu Čikago, pozajmila je glas princezi Marini u Sinbadu: Legenda o sedam mora (engl. Sinbad: Legend of the Seven Seas, 2003), animiranom filmu u kojem je Bred Pit davao glas Sinbadu Moreplovcu. Prema njenim rečima, ovaj projekat ju je privukao kako bi svojoj deci pružila priliku da je „čuju i steknu osećaj o njoj na filmu”,[65] ali je film u svakom slučaju bio veoma popularan i zaradio dosta novca.[66][67] Takođe, 2003. godine je glumila zajedno sa Džordžom Klunijem u komediji braće Koen pod nazivom Zavedi me, razvedi me. Film je ostvario veliki uspeh u bioskopima, a glumila je ženu koja se neprestano razvodi i koja se zaljubljuje u advokata za razvode (Kluni).[68] Pišući za časopis Empajr, kritičar Dejmon Vajz nazvao je film „zaslepljujuće ekscentričnom komedijom” i naveo da se Zita Džouns pokazala „zadivljujuće sposobnosti za pričalicu stare škole”.[69] Drugi recenzenti pohvalili su hemiju između Klunija i nje.[70]

Godine 2004. Stiven Spilberg joj je prišao da glumi nesigurnu hostesu u komediji Terminal (engl. The Terminal), filmu o čoveku (Tom Henks) koji je zarobljen na međunarodnom aerodromu JFK kada mu je uskraćen ulazak u Sjedinjene Države. Spilberg je imao nameru da ona igra ulogu snažne žene, sa ranjivošću u svom karakteru,[12] ali kritičar A. O. Skot smatra da je on zapravo koristio nju zbog „njenog izgleda, a ne zbog lukavosti, samopodrugljivoj duhovitosti koja je njeno tajno oružje kao komičarke”.[71] Terminal je naišao na dobru reakciju publike.[72] Potom je usledila saradnja sa Soderbergom, kada je snimila Igraj svoju igru 2 (engl. Ocean's Twelve), nastavak njegovog filma Igraj svoju igru (engl. Ocean's Eleven, 2001), koji ju je takođe ujedinio sa zvezdama poput Klunija, Pita i Robertsove. U produkciji filma, koji je sniman u više evropskih zemalja, našla se u ulozi Izabel Lahiri, agenta Europola, i lika u koga se zaljubljuje lik koga tumači Bred Pit.[73][74] Pol Klinton sa Si-En-Ena napomenuo je da je njena seksualna privlačnost umnogome doprinela filmu.[75] Nasuprot tome, Ken Taker iz Njujork magazina tvrdi da je njen lik suvišan za zaplet filma.[76] Uprkos podeljenom mišljenju kritičara, nastavak filma je zaradio preko 360 miliona američkih dolara širom sveta.[77][78]

2005—2010: Smanjenje obima posla i povratak na pozornicu[uredi | uredi izvor]

U nastavku Maske Zoroa, koji je poneo ime Legenda o Zorou (engl. The Legend of Zorro, 2005), ponovo je uz Banderasa tumačila ulogu Elene. Radnja filma postavljena je 10 godina nakon prvog dela i prati Elenu koja se bori sa bračnim životom.[41] Za razliku od originala, film nije imao dobre kritike niti je dobro prošao u bioskopima.[79][80] Tokom 2006. godine nije imala nijedno filmsko izdanje. Biografski film o Hariju Hudiniju, naslovljen kao Death Defying Acts (2007), sa Gajem Pirsom u ulozi Hudinija, prikazao je kao škotskog prevaranta koji tvrdi da ima psihičke moći. I kritika i gledaoci su uglavnom negativno ocenili film.[81][82]

Tokom 2007. godine glumila je zajedno s Aronom Ekhartom i Abigejl Breslin u romantičnoj komediji Bez rezervacije, obradi nemačkog filma Mostly Martha (2001). Film govori o ambicioznoj kuvarici čiji se život menja na bolje kada se, nakon smrti sestre, kod nje preseli njena mlada nećaka (Breslin). Pripremajući se za svoj deo, Ketrin je radila u kuhinji u njujorškom restoranu Fiamma Osteria.[83][84] Klaudija Puig iz Ju-Es-Ej tudej smatra da Zita Džouns „blista kao lik koji fino uravnotežuje neprijatnu uzdržljivost sa simpatičnom privlačnošću”, a Rodžer Ebert, uprkos tome što mu se nije svideo film, smatrao ju je „ubedljivom” u svojoj ulozi.[85][86] Sa ukupnim bruto zaradom od 92 miliona dolara, Mostly Martha je bio njen poslednji film u toj deceniji koji je ostvario veliku zaradu.[87]

Nakon filma Bez rezervacije, bila je znatno manje aktivna u narednih pet godina. Umesto toga, odlučila se da se fokusira na svoju porodicu i zdravlje, jer joj je dijagnostikovan bipolarni poremećaj, a njeni retki glumački nastupi bili su u manjim i manje uspešnim produkcijama.[88][89] Preuzela je ulogu 40-godišnje majke koja se zaljubljuje u mladog muškarca (Džastin Barta) u romantičnoj komediji The Rebound. Film je prikazivan izvan Sjedinjenih Država u periodu 2009—2010. godine, ali zbog finansijskih problema distributera (The Film Development), film se nije prikazivao u Americi.[90][91]

Ketrin Zita Džouns na dodeli nagrade Drama Desk 2010. godine, gde je osvojila nagradu za istaknutu glumicu u mjuziklu za svoju ulogu u predstavi A Little Night Music

Vratila se na pozornicu 2009. godine u novoj postavci mjuzikla A Little Night Music, koji je obeležio njen debi na Brodveju. Sa radnjom postavljenom u Švedskoj tokom ranog dvadesetog veka, mjuzikl prati odnos tri osobe (Zita Džouns, Ejndžela Lensbari i Aleksander Henson) tokom večere. Zita Džouns tumači Dezire Armfelt, staru glumicu, a posebno je privukla složenost predstave, navodeći: „To nije jedna od onih predstava gde možete kopati malo i izaći na drugi kraj. Ovde možete nastaviti sa kopanjem i kopanjem i kopanjem”.[9] Ona nije slušala prethodne snimke pesama u predstavi pošto je želela da iznese sopstvenu interpretaciju.[9] Kritičarka Kler Prentis iz Dejli telegrafa napisala je da je Zita Džouns u svoje izvođenje pesme Send in the Clowns unela „tihu, reflektivnu pronicljivost”, ali je Ema Broks iz Gardijana bila kritičnija, primetivši da je „sa svojim lepuškastim glasom, glavom koja se pomera tamo—amo, [ona] izgleda kao da je došla na audiciju za školu glume”.[64][92] Za svoj nastup, Ketrin je dobila nagradu Drama Desk za istaknutu glumicu u mjuziklu, kao i nagradu Toni za najbolju glumicu u mjuziklu.[93][94]

2012—danas: Povratak na film i televiziju[uredi | uredi izvor]

Nakon trogodišnjeg odsustva iz sveta glume, vratila se na ekrane filmom Lay the Favorite (2012), komedija u kojoj su glumili Brus Vilis i Rebeka Hol, a u kojoj je glumila ljubomornu ženu kockara (Vilis).[95][96] Kritike za film bile su negativne, a kritičarka Betsi Šarki iz Los Anđeles tajmsa (engl. Los Angeles Times) smatrala je da je Zita Džouns „previše kreštava da bi bila zabavna”.[97][98] U muzičkoj komediji Rock of Ages, u kome su glumili i Tom Kruz i Brajan Krenston, odigrala je ulogu religiozno konzervativne supruge gradonačelnika. Privukla ju je ideja da igra „noćnu moru od žene” i ulogu je zasnovala na političarki Mišel Bahman;[88] film je naišao na podeljena mišljenja kritike i nije ostvario uspeh u bioskopima.[99][100] Njeno poslednje filmsko izdanje iz 2012. bilo je Playing for Keeps, romantična komedija sa Džerardom Batlerom, koja se pokazala kao njen treći neuspeh u bioskopima te godine.[101]

U 2013. godini preuzela je vodeću ulogu u zločinačkom trileru Broken City, glumeći zajedno sa Markom Valbergom i Raselom Krouom. Film priča priču o privatnom detektivu (Valberg) koga gradonačelnik Njujorka (Krou) angažuje da špijunira svoju suprugu (Zita Džouns). Tod Makarti iz Holivud reportera (engl. Hollywood Reporter) smatrao je da Zita-Džouns „izgleda kao klasa sama po sebi i lepo igra ulogu”, a Lijam Lejsi iz Gloub end Mejla (engl. The Globe and Mail) primetio je da glumica predstavlja „pošteno, mada nepristojno, oličenje zavodnice u četrdesetim”.[102][103] Međutim, kao i u prethodnih nekoliko projekata Zite-Džouns, film nije bio previše gledan u bioskopima i dobio je loše kritike.[104][105] Ovo se promenilo kada je po treći put sarađivala sa Soderbergom na snimanju trilera Neželjeno dejstvo (engl. Side Effects, 2013).[106] U glavnoj ulozi sa Čeningom Tejtumom, Džudom Loom i Roni Marom, ona je tumačila misterioznog psihijatra koji preporučuje antidepresiv sa ozbiljnim nuspojavama. Piter Travers navodi da je film „pakao od trilera, turoban, sjajan i prepun iznenađenja” i smatra da je Zita Džouns u njemu pravi „dinamit”.[107]

U akcionoj komediji Opasni penzioneri 2 (engl. Red 2, 2013), koji je poslužio kao nastavak filma Opasni penzioneri iz 2010. godine, igrala je zavodljivog ruskog dvostrukog agenta, zajedno sa Brusom Vilisom, Helen Miren i Meri-Luiz Parker. Film, koji prati komične avanture penzionisanih špijuna, svideo se Ziti-Džouns zbog „akcije, humora [i] kvalitetne ironije u njemu”.[108] Pišući za Holivud reporter (engl. Hollywood Reporter), Džastin Lou napomenuo je da Zita Džouns „lepo predstavlja kombinaciju privlačnosti i pretnje ruske špijunke Katje”, a sa ukupnom bruto zaradom od 148 miliona američkih dolara, film je predstavljao njen najgledaniji film još od filma Bez rezervacije.[109][110]

Ketrin Zita Džouns je glumila Oliviju de Hevilend u televizijskoj seriji Feud (2017)

Nakon filma Opasni penzioneri 2, još jednom je napravila pauzu, rekavši: „Ako ću napuštati porodicu neko vreme, bilo bi bolje da to bude zbog uloge koju ranije nisam igrala, [u protivnom] radije ću ostati kod kuće”.[108] Sledeći film u kome je glumila bio je Dad's Army iz 2016. godine, gde je glumila zajedno sa Bilom Najtijem i Tobijem Džounsom. Film predstavlja britansku ratnu komediju zasnovanu na istoimenom televizijskom sitkomu, a Zita-Džouns je tumačila ulogu glamurozne novinarke koja izveštava o vodu britanske domobranske vojske sa sedištem u Volmingtonu na moru.[111] Katarina Brej iz Varajetija (engl. Variety) smatra da je film „simpatično, ali škrto vaskrsenje” popularnog sitkoma i veruje da iako Zita Džouns „u neku ruku pogađa potrebnu notu”, ona u filmu „nema dovoljno scena”.[112]

Vratila se na televiziju 2017. godine tumačeći glumicu Oliviju de Hevilend u prvoj sezoni dramske serije Rajana Marfija pod nazivom Feud, takođe poznata i kao Bette and Joan, a koja govori o suparništvu između glumica Džoun Kraford i Beti Dejvis (igrali su ih Džesika Lang i Suzan Sarandon, respektivno).[113] Dominik Peten iz Dedlajn Holivuda (engl. Deadline Hollywood) smatra da je Zita Džouns „predivno odglumila”, a Sonja Saraja iz Varajetija pohvalila ju je da je zaslužna za „najbolji preokret u emisiji”.[114][115] Nezadovoljna „neovlašćenom upotrebom njenog imena i identiteta” u seriji, De Hevilend, stara 101 godinu, tužila je mrežu i producente Feuda zbog upada u privatnost i druga prava ličnosti.[116][117] Tužbu je kasnije odbacio apelacioni sud u Kaliforniji.[118]

Tokom 2018. godine Zita-Džouns je glumila Griseldu Blanko, narko šeficu, u televizijskom filmu Cocaine Godmother. Uprkos nedelima lika, nju je privlačila hrabrost i sposobnost lika da se istakne u poslu u kojem dominiraju muškarci.[119] Pišući za IndiVajr (engl. IndieWire), Henh Ngajen je kritikovala odluku da Zita-Džouns glumi Latinoamerikanku, dodajući da „ona [ne samo da] nije neubedljiva, već je i nekako tuđa”.[120] Ipak, Zita-Džouns je kasnije nominovana za najbolju glumicu u televizijskom filmu na dodeli nagrade Women's Image Network.[121] Potom je igrala glavnu ulogu u komično-dramskoj seriji Queen America.[122] Da bi glumila lika koji ima bulimiju, iskoristila je svoja tinejdžerska iskustva u interakciji sa plesačima koji su patili od poremećaja ishrane.[123] U pozitivnoj recenziji, Džen Čeni iz Valčara (engl. Vulture) napisala je da je „Zita Džouns uvek u svom najboljem izdanju kada je vatrena, a ova uloga joj daje mnoštvo mogućnosti da se prebaci u zverski mod”.[124]

Druga zanimanja[uredi | uredi izvor]

Ketrin Zita Džouns 2006. godine

Pored svoje glumačke karijere, podržava razne dobrotvorne ustanove i akcije. Ona je zaštitnica dnevnog centra za invalide Swansea's Longfields i dala je značajne donacije centru.[125] Godine 2001. prodala je na aukciji odeću koju je nosila u filmu Maska Zoroa (1998) da bi prikupila sredstva za obolele od side u Africi.[126] Godine 2005. postala je ambasadorka Nacionalnog društva za sprečavanje okrutnosti prema deci kako bi podigla svest o zlostavljanju dece.[127] Takođe je podržala druge dobrotvorne organizacije za decu, između ostalih i Međunarodni centar za nestalu i iskorišćenu decu i Noah's Ark Appeal.[128][129] Osnivač je i domaćin A Fine Romance, godišnjeg dobrotvornog programa koji pomaže prikupljanju sredstava za Fond za filmsku i televizijsku mrežu, a takođe je i jedan od članova Fondacije Cinema for Peace.[130][131]

Početkom devedesetih se nakratko bavila i pevačkom karijerom. Godine 1992. dala je glas glumici Džin Simons u muzičkom prepričavanju Spartakusa (engl. Spartacus) Džefa Vejna, pod nazivom Jeff Wayne's Musical Version of Spartacus.[132] Tri godine kasnije, objavila je svoj prvi singl, In the Arms of Love, koji se našao na albumu Wayne's Wow!.[133] Potom je 1994. izdala duet sa Dejvidom Eseksom pod nazivom True Love Ways.[134]

Zita-Džouns je tokom karijere bila reklamna zastupnica za nekoliko marki i proizvoda. Godine 2002. proglašena je za globalnu ambasadorku kozmetičke kompanije Elizabeth Arden, Inc.[135] Takođe, te godine potpisala je ugovor sa telefonskom kompanijom T-Mobile za 10 miliona američkih dolara godišnje, postavši najbolje plaćena poznata ličnost u to vreme.[136][137] Godine 2017. Ketrin je lansirala svoju liniju proizvoda za uređenje doma pod nazivom Casa Zeta-Jones.[138] Iste godine glumila je u pozorišnoj predstavi The Children's Monologues, u kojoj je imala svoj monolog kao mlada devojka koja voli matematiku. Cilj ove predstave bio je prikupljanje sredstava za dobrotvornu organizaciju Dramatic Need koja pomaže afričkoj deci da nastave karijeru u umetnosti.[139]

Privatan život[uredi | uredi izvor]

Uspeh televizijske serije The Darling Buds of May (1991–1993) učinio je Zitu Džouns popularnom i poznatom u Britaniji, a njen lični život od tada je bio detaljno ispraćen u medijima.[5] Britanska štampa je naširoko izveštavala o njenim vezama početkom devedesetih sa televizijskom ličnošću Džonom Leslijem, pevačem Dejvidom Eseksom i pop zvezdom Mikom Haknelom.[5] Sredinom 1990-ih ona je bila kratko verena sa škotskim glumcem Angusom Makfadjenom.[5][140] U intervjuu za Dejli miror (engl. Daily Mirror) iz 1995. godine ona je opisala svoj način života: „Pijem, psujem, volim seks”.[5]

Ketrin Zita Džouns sa suprugom Majklom Daglasom na žurki Veniti Fer magazina (engl. Vanity Fair) povodom Trajbeka filmskog festivala 2012. godine

Glumca Majkla Daglasa, koji je rođen na isti dan kao i ona i 25 godina stariji od nje, upoznala na Filmskom festivalu u Dovilu u Francuskoj u avgustu 1998. godine, nakon što joj ga je predstavio Deni Devito.[141][142] Verili su se 31. decembra 1999, a venčali su se u hotelu Plaza u Njujorku, 18. novembra 2000, nakon što je Daglasov razvod bio okončan.[143] Svečanu ceremoniju, koja je koštala 1,5 miliona funti, Bi-Bi-Si je nazvao „venčanjem godine”.[144] Par je potpisao ugovor u vrednosti od milion funti sa časopisom OK! za objavljivanje slika sa događaja, a ostatim novinarima nije bilo dopušteno da uđe.[144] Uprkos tome, novinari magazina Hello! su prikriveno slikali ceremoniju, a par je uspešno tužio časopis za upad u privatnost.[144][145]

Sa Daglasom ima dvoje dece: sina, Dilana Majkla (rođen u avgustu 2000),[146] i kćer, Keris Zitu (rođena aprila 2003).[147] Porodica je živela na Bermudama do 2009. godine, a od 2016. živi u seoskom delu države Njujork.[108][148] Daglasu je 2010. dijagnostikovan rak jezika, a ona se suočila sa emocionalno turbulentnim vremenom; rekla je: „Kada se tako zavaravate [bolešću], počnete da gubite ravnotežu — nespavanje, briga, stres”.[108] Ovo je bio okidač koji je doveo do depresije i bipolarnog poremećaja.[108][149] Lečenje je potražila tako što se prijavila u bolnicu 2011, pa opet 2013. godine.[108][150] Zbog stresa i bolesti oboje njih, bračni par je odlučio da živi odvojeno od 2013. godine, iako nisu preduzeli zakonske mere kada je reč o razdvajanju ili razvodu.[151][152] Pomirili su se 2014. godine, a Daglas je izjavio da su „jači nego ikad”.[153]

U medijima[uredi | uredi izvor]

Ketrin Zita Džouns na Drama League dobrotvornoj gala večeri 2010. godine

Veliki broj medija opisivao je njenu lepotu i seksepil, uključujući magazin Pipl (engl. People), koji ju je 1998. godine svrstao na prvo mesto na njihovom spisku „Najlepših ljudi”.[154] Ona je nastavila da se pojavljuje na spisku od 2000. do 2004. godine.[154] Časopis Eskvajer (engl. Esquire) ju je 2003. nazvao najlepšom ženom na planeti.[155] U anketi koju je sprovela televizijska mreža Ou-Vi-Si 2011, proglašena je najlepšom Britankom.[156] Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske je 2010. godine odlikovalo Ordenom Britanskog carstva (engl. Commander of the Order of the British Empire, skraćeno CBE) zbog njenog doprinosa filmu i zbog dobrotvornog rada.[157] Godine 2019. nagrađena je Slobodom grada (engl. Freedom of the City) rodnog grada Svonzija.[158]

Novinarka Šejla Džonston iz Dejli telegrafa je 2010. godine opisala Zitu Džouns kao primer „krajnjeg samoostvarenog uspeha” i koja je „neprestano donosila smele odluke, i vrlo lepo se oblikovala u zanosnu zvezdu koja zrači klasičnim […] brendom glamura sa velikih ekrana”.[2] Gaj Adams iz Indipendenta (engl. The Independent) smatra da je njena ličnost „skromna i energična”, ali uzima u obzir i „čelično jezgro” u njenoj ličnosti van ekrana.[5] Uspeh u njenim ranim holivudskim filmovima Maska Zoroa (1998) i Klopka (1999) uglavnom se oslanjao na njen seksepil, ali kasnije je bila cenjena zbog svoje svestranosti.[9][17][159][160]

Putanja karijere i njen brak sa Daglasom bili su tema satire. Jedna od epizoda satirične britanske televizijske emisije Star Stories (2006–2008) iz 2006. godine bila je naslovljena Ketrin Zita Džouns — Njena potraga za samodokazivanjem... I takođe da pronađe ljubav (engl. Catherine Zeta-Jones—Her Quest to Prove Herself ... And Also Find Love), a koja priča njenu izmišljenu životnu priču.[161] Govoreći o tome kako je mediji vide, u intervjuu iz 2004. za Ju-Es-Ej vikend (engl. USA Weekend) primetila je: „Najveća zabluda o meni je ta da sam ja neka vrsta tvrdoglave, ambiciozne osobe koja radi sve što može da dobije sve što može. Ali nisam. Ja sam društveno veoma stidljiva.”[12] Štiti svoj javni imidž i pažljivo kontroliše upotrebu njenog lika. Kao što je podnela tužbu protiv radnji Helou magazina, ona je tužila i toples klub sa sedištem u Nevadi zbog korišćenja njenih slika za oglašavanje.[162] Godine 2003. slavni biograf Klif Gudvin napisao je neovlašćenu biografiju glumice, pod nazivom Ketrin Zita Džouns: Biografija (engl. Catherine Zeta Jones: The Biography), ali je objavljivanje iste odloženo na neodređeno vreme nakon što su njeni advokati zapretili da će podneti tužbe kako protiv protiv Gudvina, tako i protiv njegovog izdavača.[163]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Filmografija Ketrin Zite Džouns

Film[uredi | uredi izvor]

Naslov God.[a] Uloga Režiser(i) Napomena Ref.
1001 Nights 1990. Šeherezada Filip de Broka Film na francuskom jeziku [164]
Christopher Columbus: The Discovery 1992. Beatris Enrikez de Arana Džon Glen [165]
Splitting Heirs 1993. Kiti Farant Robert Jang [166]
Blue Juice 1995. Kloi Karl Prečezer [167][168]
The Phantom 1996. Sala Sajmon Vinder [169]
Maska Zoroa 1998. Elena Montero Martin Kempbel [170]
Klopka 1999. Virdžinija „Džin” Bejker Džon Amijel [171]
Posednuće 1999. Teodora Žan de Bont [172]
High Fidelity 2000. Čarli Nikolson Stiven Frirs [173]
Putevi droge 2000. Helena Ajala Stiven Soderberg [174]
America's Sweethearts 2001. Gven Herison Džo Rot [175]
Chicago 2002. Velma Keli Rob Maršal Takođe je i pevač za saundtrek filma i to na pesmama:
All That Jazz
Cell Block Tango
I Can't Do It Alone
Class
Nowadays/Hot Honey Rag
I Move On 		[176][177]
Sinbad: Legend of the Seven Seas 2003. Marina (glas) Tim Džonson
Patrik Gilmor 		[178]
Zavedi me, razvedi me 2003. Merilin Reksrot Braća Koen [179]
Terminal 2004. Amelija Voren Stiven Spilberg [180]
Igraj svoju igru 2 2004. Izabel Lahiri Stiven Soderberg [181]
Legenda o Zorou 2005. Elena de la Vega Martin Kempbel [182]
Bez rezervacije 2007. Kejt Armstrong Skot Hiks [183]
Death Defying Acts 2007. Meri Makgarvi Gilijan Armstrong [184]
The Rebound 2009. Sendi Bart Frojdlih [185]
Lay the Favorite 2012. Tulip Hejmovic Stiven Frirs [186]
Rock of Ages 2012. Patrisija Vitmor Adam Šenkman Takođe je i pevač na saundtreku i to na pesmama:
Hit Me with Your Best Shot
We Built This City 		[187][188]
Playing for Keeps 2012. Denis Gabrijela Mućino [189]
Broken City 2013. Ketlin Hostetler Alen Hjudžs [190]
Neželjeno dejstvo 2013. dr Viktorija Sibert Stiven Soderberg [191]
Opasni penzioneri 2 2013. Katja Petrokovič Din Perisot [192]
Dad's Army 2016. Rouz Vinters Oliver Parker [193]

Televizija[uredi | uredi izvor]

Naslov God. Uloga Napomena Ref.
Out of the Blue 1991 Nepoznato Televizijska epizoda [194]
The Darling Buds of May 1991—93. Merijet Televizijska serija [21][195]
The Young Indiana Jones Chronicles 1992. Maja Epizoda: "Palestine, October 1917" [196]
The Return of the Native 1994. Eustasija Vie Televizijski film [197]
The Cinder Path 1994. Viktorija Čapman Televizijska miniserija [198]
Catherine the Great 1995. Katarina II Televizijski film [199]
Titanic 1996. Izabela Paradin Televizijska miniserija [200]
Saturday Night Live 2005. Samu sebe (domaćin) Epizoda: "Catherine Zeta-Jones/Franz Ferdinand" [201]
Feud 2017. Olivija de Hevilend Televizijska antološka serija [202]
Cocaine Godmother 2018. Grizelda Blanko Televizijski film [203]
Queen America 2018—2019. Viki Elis Veb serija [204]

Predstave[uredi | uredi izvor]

Predstava God. Uloga Pozorište Ref.
Annie Nepoznato[b] Siroče Pozotište Viktorija Palas [9][10]
Annie 1981. Eni Pozorište u Svonziju [5]
Bugsy Malone 1983. Talula Pozorište Njenog veličanstva [206][207]
The Pajama Game 1985—86. Devojka iz hora Pozorište Hejmarket u Lesteru [208][209]
42nd Street 1987. Pegi Sojer Kraljevski teatar Druri Lejn [210]
Street Scene 1989. Me Džouns Londonski Koloseum [211][212]
Under Milk Wood 1992. Nepoznato AIR Studios [213]
A Little Night Music 2009—10. Dezire Armfelt Pozotište Volter Ker [214]
The Children's Monologues 2017. Devojčica opsednuta matematikom Karnegi Hol [139]

Poznati glumci sa kojima je sarađivala[uredi | uredi izvor]

Nagrade i nominacije[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Spisak nagrada i nominacija Ketrin Zite-Džouns
God.[v] Nagrada Kategorija Film Rezultat Ref.
1999. Nagrada Blockbuster Entertainment Omiljena nova glumica Maska Zoroa Osvojeno [215]
1999. Nagrada Saturn Najbolja glumica Maska Zoroa Nominacija [216]
1999. MTV filmska nagrada Najveće glumačko otkriće Maska Zoroa Nominacija [217]
1999. MTV filmska nagrada Najbolja borba (podelila zajedno sa Antoniom Banderasom) Maska Zoroa Nominacija [217]
1999. Evropska filmska nagrada Najbolja glumica – Po izboru gledalaca Klopka Osvojeno [218]
2000. Nagrada Zlatna malina Najgora glumica Klopka/
The Haunting 		Nominacija [219]
2000. Nagrada Blockbuster Entertainment Omiljena glumica – Akcija Klopka Osvojeno [220]
2000. Nagrada Blockbuster Entertainment Omiljena glumica – Horor The Haunting Nominacija [221]
2001. Nagrada Screen Actors Istaknuta filmska postava Putevi droge Osvojeno [222]
2001. Nagrada Zlatni globus Najbolja sporedna glumica Putevi droge Nominacija [223]
2001. Nagrada Blockbuster Entertainment Omiljena sporedna glumica – Drama Putevi droge Nominacija [224]
2001. Udruženje filmskih kritičara iz Čikaga Najbolja sporedna glumica Putevi droge Nominacija [225]
2001. Udruženje filmskih kritičara iz Dalas-Forta Najbolja sporedna glumica Putevi droge Nominacija [226]
2002. Nagrada Empajr Najbolja britanska glumica Putevi droge Nominacija [227]
2002. Društvo filmskih kritičara iz Bostona Najbolja sporedna glumica Chicago Drugoplasirana [228]
2003. Oskar Najbolja sporedna glumica Chicago Osvojeno [64]
2003. BAFTA nagrada Najbolja sporedna glumica Chicago Osvojeno [64]
2003. Nagrada Izbor kritičara Najbolja filmska postava Chicago Osvojeno [229]
2003. Nagrada Izbor kritičara Najbolja sporedna glumica Chicago Osvojeno [229]
2003. Nagrada za standardni večernji film Najbolja glumica Chicago Osvojeno [230]
2003. Nagrada SGA Istaknuta filmska postava Chicago Osvojeno [231]
2003. Nagrada SGA Istaknuta sporedna glumica Chicago Osvojeno [231]
2003. Udruženje filmskih kritičara iz Dalas-Forta Najbolja sporedna glumica Chicago Nominacija [232]
2003. Nagrada Zlatni globus Najbolja glumica Čikago Nominacija [57]
2003. Udruženje onlajn filmskih kritičara Najbolja sporedna glumica Čikago Nominacija [233]
2005. Nagrada Izbor kritičara Najbolja filmska postava Igraj svoju igru 2 Nominacija [234]
2005. Hasty Pudding Theatricals Žena godine — Osvojeno [235]
2006. Nagrada Izbor naroda Omiljena glumica Legenda o Zorou Nominacija [236]
2007. Savez filmskih novinarki Glumica kojoj je najpotrebniji novi agent — Nominacija [237]
2010. Nagrada Kruga kritičara Istaknuta glumica u mjuziklu A Little Night Music Osvojeno [238]
2010. Nagrada Drama Desk Istaknuta glumica u mjuziklu A Little Night Music Osvojeno [239]
2010. Nagrada Toni Najbolja glumica u mjuziklu A Little Night Music Osvojeno [240]
2019. Women's Image Awards Actress Made For Television Movie / Mini-Series Cocaine Godmother Nominacija [241]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Odnosi se na najranije izdanje filma
  2. ^ Mjuzikl se izvodio od 1978. do 1981. godine, ali datumi kada je Zita-Džouns nastupala nisu poznati.[205]
  3. ^ Odnosi se na godinu kada je održana ceremonija dodele nagrada

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Catherine Zeta Jones: a profile”. The Daily Telegraph. 13. 4. 2011. Arhivirano iz originala 17. 6. 2012. g. Pristupljeno 7. 2. 2013. 
  2. ^ a b v Johnston, Sheila (12. 6. 2010). „Catherine Zeta-Jones: the evergreen girl of the valleys”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 2. 1. 2014. g. Pristupljeno 7. 2. 2013. 
  3. ^ „Catherine Zeta-Jones”. People. Arhivirano iz originala 26. 1. 2013. g. Pristupljeno 7. 2. 2013. 
  4. ^ a b v Strejcek, Ginger. „Catherine the great”. Season. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  5. ^ a b v g d đ e ž z Adams, Guy (16. 4. 2011). „Catherine Zeta-Jones: Darling bud with a steely core”. The Independent. Arhivirano iz originala 20. 4. 2016. g. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  6. ^ a b Schneider, Karen S. (24. 1. 2000). „Glamor to Spare”. People. Arhivirano iz originala 24. 4. 2016. g. Pristupljeno 2. 4. 2016. 
  7. ^ Ralston, Gary (18. 11. 2000). „She'll Always Be a Girl from Mumbles; Why Superstar Catherine Will Never Forget Her Roots”. Daily Record. Arhivirano iz originalaNeophodna novčana pretplata 4. 5. 2016. g. Pristupljeno 5. 4. 2016 — preko HighBeam Research. 
  8. ^ Langley, William (1. 9. 2013). „Catherine Zeta-Jones: no fairy-tale ending”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 8. 8. 2016. g. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  9. ^ a b v g d đ e McGrath, Charles (6. 12. 2009). „Send in the Song-and-Dance Gal”. The New York Times. Arhivirano iz originala 19. 8. 2017. g. Pristupljeno 10. 10. 2014. 
  10. ^ a b v g d Fulton, Rick (1. 7. 1999). „The Frog Princess”. Daily Record. Arhivirano iz originalaNeophodna novčana pretplata 4. 5. 2016. g. Pristupljeno 5. 4. 2016 — preko HighBeam Research. 
  11. ^ Costello, John (16. 6. 2010). „The rise and rise of the irrepressible Ms Jones”. Irish Independent. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  12. ^ a b v g d Kennedy, Dana (13. 6. 2004). „Catherine Zeta Jones has arrived, but don't make a big deal about it”. USA Weekend. Arhivirano iz originala 16. 4. 2016. g. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  13. ^ Mansworth, Sasha (26. 6. 2004). „Catherine Zeta Jones Would Love the Chance to Return to the Stage”. Daily Record. Arhivirano iz originalaNeophodna novčana pretplata 3. 5. 2016. g. Pristupljeno 5. 4. 2016 — preko HighBeam Research. 
  14. ^ a b „Catherine Zeta Jones biography”. BBC News. 14. 6. 2010. Arhivirano iz originala 26. 9. 2009. g. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  15. ^ „Chiswick facts - Freebase”. Pristupljeno 9. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. decembar 2011)
  16. ^ „Helen Montagu West End producer who discovered Catherine Zeta-Jones”. The Daily Telegraph. 8. 1. 2004. str. 27. 
  17. ^ a b Dougharty, Margot (avgust 1998). Exposure. Los Angeles Magazine. str. 42. ISSN 1522-9149. Arhivirano iz originala 17. 2. 2017. g. 
  18. ^ Hischak, Thomas S. (2. 6. 2008). The Oxford Companion to the American Musical: Theatre, Film, and Television. Oxford University Press. str. 892. ISBN 978-0-19-533533-0. Arhivirano iz originala 17. 2. 2017. g. 
  19. ^ Zipes, Jack; Greenhill, Pauline (16. 9. 2015). Fairy-Tale Films Beyond Disney: International Perspectives. Routledge. str. 73. ISBN 978-1-134-62813-1. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  20. ^ „Philippe de Broca”. The Daily Telegraph. 29. 11. 2004. Arhivirano iz originala 1. 3. 2016. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  21. ^ a b „Face of the Day: Catherine Zeta Jones”. The Herald. 20. 6. 2000. Arhivirano iz originala 18. 4. 2016. g. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  22. ^ Butzel, Marsha; Lopez, Ana (januar 1994). Mediating the National. Taylor & Francis. str. 33. ISBN 978-3-7186-0570-5. Arhivirano iz originala 1. 3. 2017. g. 
  23. ^ Mendelson, Scott (13. 10. 2014). „When Christopher Columbus Flopped at the Box Office ... Twice”. Forbes. Arhivirano iz originala 20. 4. 2016. g. Pristupljeno 6. 4. 2016. 
  24. ^ „Catherine Zeta-Jones: Her Style Timeline”. Allure. Arhivirano iz originala 23. 4. 2016. g. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  25. ^ „Splitting Heirs (1993)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 6. 5. 2016. g. Pristupljeno 6. 4. 2016. 
  26. ^ Canby, Vincent (1. 5. 1993). „Review/Film; Trying to Kill One's Way To a Title”. The New York Times. Arhivirano iz originala 19. 4. 2016. g. Pristupljeno 6. 4. 2016. 
  27. ^ Tucker, Ken (2. 12. 1994). „The Return of the Native”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 18. 11. 2015. g. Pristupljeno 6. 4. 2016. 
  28. ^ Goble, Alan (1. 1. 1999). The Complete Index to Literary Sources in Film. Walter de Gruyter. str. 93. ISBN 978-3-11-095194-3. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  29. ^ Nesselson, Lisa (26. 2. 1995). „Review: Catherine the Great”. Variety. Arhivirano iz originala 18. 4. 2016. g. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  30. ^ Maltin, Leonard (2. 9. 2014). Leonard Maltin's 2015 Movie Guide. Penguin Group. str. 275. ISBN 978-0-698-18361-2. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  31. ^ Kelly, Brendan (31. 5. 1995). „Review: Blue Juice”. Variety. Arhivirano iz originala 30. 6. 2016. g. Pristupljeno 30. 5. 2016. 
  32. ^ a b v „Catherine Zeta Jones Interview: I Used to Be Just a Pretty Face with a Big Bust Now I Fight for Roles with Nicole Kidman”. Daily Mirror. 12. 12. 1998. Arhivirano iz originalaNeophodna novčana pretplata 4. 5. 2016. g. Pristupljeno 5. 4. 2016 — preko HighBeam Research. 
  33. ^ a b Muir, John Kenneth (13. 2. 2004). The Encyclopedia of Superheroes on Film and Television, 2nd ed. McFarland. str. 434. ISBN 978-0-7864-3755-9. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  34. ^ „Review: The Phantom”. Variety. 31. 12. 1995. Arhivirano iz originala 18. 4. 2016. g. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  35. ^ Anderson, D. Brian (22. 3. 2005). The Titanic in Print and on Screen: An Annotated Guide to Books, Films, Television Shows and Other Media. McFarland. str. 106—108. ISBN 978-0-7864-1786-5. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  36. ^ a b Strauss, Bob (24. 7. 1998). „'Zorro' Star Rose from 'Titanic'”. The Philadelphia Inquirer. Arhivirano iz originala 17. 4. 2016. g. Pristupljeno 6. 4. 2016. 
  37. ^ Marin, Rick (2. 5. 1999). „Zorro's Girl Outgrows Her Petticoats”. The New York Times. Arhivirano iz originala 7. 3. 2016. g. Pristupljeno 6. 4. 2016. 
  38. ^ Hiscock, John (28. 7. 2007). „Chef role a stretch for hopeless cook; Catherine Zeta-Jones spent”. Toronto Star. str. E06. 
  39. ^ „The Mask of Zorro (1998)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 22. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  40. ^ „The Mask of Zorro (1998)”. Box Office Mojo. 31. 12. 1998. Arhivirano iz originala 18. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  41. ^ a b Otto, Jeff (26. 10. 2005). „Interview: Catherine Zeta-Jones”. IGN. Arhivirano iz originala 27. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  42. ^ „1999 MTV Movie Awards”. MTV. Arhivirano iz originala 30. 6. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  43. ^ „Entrapment (1999)”. Box Office Mojo. 8. 8. 1999. Arhivirano iz originala 22. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  44. ^ „Entrapment (1999)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 22. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  45. ^ „'Entrapment': They're a Devilish Match, but Who's Conning Who?”. The New York Times. 30. 4. 1999. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  46. ^ „'Entrapment' (PG-13)”. The Washington Post. 30. 4. 1999. Arhivirano iz originala 23. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  47. ^ „The Haunting (1999)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 22. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  48. ^ „The Haunting (1999)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 5. 9. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  49. ^ LaSelle, Mick (23. 7. 1999). „'The Haunting' Is Pretty Stupid”. San Francisco Chronicle. Arhivirano iz originala 1. 7. 2016. g. Pristupljeno 30. 5. 2016. 
  50. ^ French, Philip (23. 7. 2000). „This one's a hit ...”. The Guardian. Pristupljeno 3. 12. 2008. 
  51. ^ King, Larry (21. 7. 2001). „Movie Star Catherine Zeta-Jones Discusses Her Life and Career”. CNN. Arhivirano iz originala 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  52. ^ „Traffic (2000)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 15. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  53. ^ „Traffic (2000)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 20. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  54. ^ Wilonsky, Robert (4. 1. 2001). „Dallas - Movies - American High”. Dallas Observer. Arhivirano iz originala 11. 05. 2008. g. Pristupljeno 17. 10. 2009. 
  55. ^ Guthman, Edward (5. 1. 2001). „Moving 'Traffic' / Soderbergh's riveting thriller lays open America's anti-drug campaign”. San Francisco Chronicle. Arhivirano iz originala 21. 4. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  56. ^ „7th Annual Screen Actors Guild Awards”. Screen Actors Guild. Arhivirano iz originala 17. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  57. ^ a b „Golden Globe Awards for 'Catherine Zeta-Jones'”. Hollywood Foreign Press Association. Arhivirano iz originala 20. 4. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  58. ^ Ebert, Roger (20. 7. 2001). „America's Sweethearts”. RogerEbert.com. Arhivirano iz originala 8. 4. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  59. ^ Gans, Andrew (20. 12. 2002). „Diva Talk: A Chat with "Chicago" Film's Velma Kelly, Catherine Zeta-Jones”. Playbill. Arhivirano iz originala 20. 4. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  60. ^ „Chicago”. Metacritic. Arhivirano iz originala 4. 12. 2010. g. Pristupljeno 9. 12. 2010. 
  61. ^ Arnold, William (27. 12. 2002). „Chichi 'Chicago': The musical makes a movie comeback”. Seattle Post-Intelligencer. Pristupljeno 17. 10. 2009. 
  62. ^ Edelstein, David (27. 12. 2002). „Cell Block Tango”. Slate. Arhivirano iz originala 6. 5. 2012. g. Pristupljeno 9. 12. 2010. 
  63. ^ „Chicago”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 17. 5. 2011. g. Pristupljeno 9. 12. 2010. 
  64. ^ a b v g Brocks, Emma (14. 12. 2009). „Singing and acting, but not at the same time – Zeta-Jones falters on Broadway”. The Guardian. Arhivirano iz originala 2. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  65. ^ „Wales — Arts — Catherine Zeta Jones — Catherine Zeta Jones interview: Sinbad: Legend of the Seven Seas”. BBC News. 28. 11. 2008. Arhivirano iz originala 26. 9. 2009. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  66. ^ „Sinbad: Legend of the Seven Seas (2003)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 5. 9. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  67. ^ Holson, Laura M. (21. 7. 2003). „Animated Film Is Latest Title to Run Aground at DreamWorks”. The New York Times. Arhivirano iz originala 25. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  68. ^ „Intolerable Cruelty (2003)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 10. 9. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  69. ^ Wise, Damon (1. 1. 2011). „Empire's Intolerable Cruelty Movie Review”. Empire. Arhivirano iz originala 3. 10. 2013. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  70. ^ „Intolerable Cruelty — Movie Reviews”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  71. ^ Scott, A. O. (18. 6. 2004). „An American's Paradise Lost and Found”. The New York Times. Arhivirano iz originala 19. 4. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  72. ^ „The Terminal (2004)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 21. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  73. ^ Carter, Kelly (27. 6. 2004). „No escaping fascination with 'Ocean's Twelve'”. USA Today. Arhivirano iz originala 4. 1. 2017. g. Pristupljeno 11. 4. 2016. 
  74. ^ Susman, Gary (11. 2. 2004). „Zeta-Jones completes the cast of Ocean's Twelve”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 10. 10. 2016. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  75. ^ Clinton, Paul (10. 12. 2004). „Review: 'Ocean's Twelve' high-spirited fun”. CNN. Arhivirano iz originala 20. 4. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  76. ^ Tucker, Ken. „Half-Baked Dozen”. New York. Arhivirano iz originala 23. 4. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  77. ^ „Ocean's Twelve (2004)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 22. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  78. ^ „Ocean's Twelve (2004)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 17. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  79. ^ „The Legend of Zorro”. Metacritic. Arhivirano iz originala 13. 1. 2011. g. Pristupljeno 9. 12. 2010. 
  80. ^ „The Legend of Zorro (2005)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 5. 9. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  81. ^ „Death Defying Acts (2008)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 22. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  82. ^ Goldstein, Gregg (17. 7. 2008). „Harvey and Bob hone their act”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 27. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  83. ^ Levitt, Beverly (25. 7. 2007). „Food gets top billing in 'No Reservations'”. Chicago Tribune. str. 6. 
  84. ^ Freydkin, Donna (18. 7. 2007). „Catherine Zeta-Jones makes 'No Reservations'”. USA Today. Arhivirano iz originala 23. 4. 2016. g. Pristupljeno 8. 4. 2016. 
  85. ^ Puig, Claudia (26. 7. 2007). „'No Reservations': Go ahead, bite”. USA Today. Arhivirano iz originala 31. 5. 2008. g. Pristupljeno 9. 12. 2010. 
  86. ^ Ebert, Roger (25. 7. 2007). „No Reservations Movie Review & Film Summary (2007)”. RogerEbert.com. Arhivirano iz originala 23. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  87. ^ „No Reservations”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 23. 3. 2010. g. Pristupljeno 9. 12. 2010. 
  88. ^ a b McQuoid, Debbie. „Just call me Cath”. Stylist. Arhivirano iz originala 23. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  89. ^ Jagernauth, Kevin. „Catherine Zeta-Jones Takes Up Residence in 'Broken City'”. IndieWire. Arhivirano iz originala 23. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  90. ^ „The Rebound (2009)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  91. ^ „Catherine Zeta-Jones movie could go direct-to-video”. Los Angeles Times. 5. 5. 2011. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  92. ^ Prentice, Claire (14. 12. 2009). „A Little Night Music at the Walter Kerr Theatre, review”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 23. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  93. ^ „Catherine Zeta Jones wins Tony Award”. BBC News. 14. 6. 2010. Arhivirano iz originala 8. 4. 2011. g. Pristupljeno 28. 1. 2011. 
  94. ^ Gans, Andrew (14. 9. 2010). „Winners of 55th Annual Drama Desk Awards Will Be Presented Trophies Sept. 16”. Playbill. Arhivirano iz originala 1. 7. 2016. g. Pristupljeno 30. 5. 2016. 
  95. ^ Graser, Marc (24. 2. 2012). „Heavy Hitters”. Variety. str. 8. 
  96. ^ Scott, A. O. (6. 12. 2012). „She Came to Sin City for a Wholesome Life”. The New York Times. Arhivirano iz originala 26. 12. 2015. g. Pristupljeno 31. 5. 2016. 
  97. ^ „Lay the Favourite (2012)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 12. 4. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  98. ^ Sharkey, Betsy (6. 12. 2012). „'Lay the Favorite' a contrived mess: movie review”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 23. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  99. ^ „Rock of Ages (2012)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 22. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  100. ^ „Rock of Ages (2012)”. Box Office Mojo. 16. 8. 2012. Arhivirano iz originala 5. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  101. ^ „Playing for Keeps (2012)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 21. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  102. ^ McCarthy, Todd (16. 1. 2013). „Broken City Review”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 27. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  103. ^ Lacey, Liam (18. 1. 2013). „Broken City: Flick starring Wahlberg, Crowe and Zeta-Jones starts off strong ...”. The Globe and Mail. Arhivirano iz originala 24. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  104. ^ „How Broken is Mark Wahlberg's Box-Office Bomb 'Broken City'?”. The Atlantic. 22. 1. 2013. Arhivirano iz originala 23. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  105. ^ „Broken City (2013)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 22. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  106. ^ „Side Effects (2013)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 22. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  107. ^ „Side Effects”. Rolling Stone. 6. 2. 2013. Arhivirano iz originala 28. 1. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  108. ^ a b v g d đ Marriott, Hannah (21. 7. 2013). „Catherine Zeta Jones: 'I torture my husband'”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 23. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  109. ^ Lowe, Justin (15. 7. 2013). „Red 2: Film Review”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 17. 4. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  110. ^ „Red 2 (2013)”. Box Office Mojo. 17. 10. 2013. Arhivirano iz originala 22. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  111. ^ Child, Ben (8. 10. 2014). „She's in the army now: Catherine Zeta-Jones joins cast of Dad's Army film”. The Guardian. Arhivirano iz originala 16. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  112. ^ Bray, Catherine (27. 1. 2016). „Film Review: 'Dad's Army'”. Variety. Arhivirano iz originala 29. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  113. ^ Pederson, Erik (16. 8. 2016). „Catherine Zeta-Jones to Play Hollywood Legend in Ryan Murphy's 'Feud' at FX”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 17. 8. 2016. g. Pristupljeno 17. 8. 2016. 
  114. ^ Patten, Dominic (25. 2. 2017). „'Feud: Bette & Joan' Review: Jessica Lange & Susan Sarandon Kill in H'wood War Story”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 25. 2. 2017. g. Pristupljeno 1. 3. 2017. 
  115. ^ Saraiya, Sonia (23. 2. 2017). „TV Review: 'Feud'”. Variety. Arhivirano iz originala 24. 2. 2017. g. Pristupljeno 25. 2. 2017. 
  116. ^ Stedman, Alex (30. 6. 2017). „Olivia de Havilland Sues FX, Ryan Murphy Over 'Feud' Portrayal”. Variety. Arhivirano iz originala 19. 9. 2017. g. Pristupljeno 25. 9. 2017. 
  117. ^ Bradley, Laura (30. 6. 2017). „Why Olivia de Havilland Is Suing FX Over Feud: Bette and Joan”. Vanity Fair. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. Pristupljeno 26. 9. 2017. 
  118. ^ Deb, Sopan (27. 3. 2018). „FX Prevails in ‘Feud’ Defamation Suit Filed by Olivia de Havilland”. The New York Times. Pristupljeno 28. 3. 2018. 
  119. ^ Scott, Walter (5. 1. 2018). „Catherine Zeta-Jones on Playing a Drug Lord in Cocaine Godmother, Parenting and Hopes for 2018”. Parade. Pristupljeno 21. 1. 2018. 
  120. ^ Nguyen, Hanh (20. 1. 2018). „‘Cocaine Godmother’ Review: Brownface Casting Is Just One of Many Insults in This Schlocky ‘Narcos’ Knockoff”. IndieWire. Pristupljeno 21. 1. 2018. 
  121. ^ Wloszczyna, Susan (21. 12. 2018). „Women’s Image Awards nominations: ‘Mary Queen of Scots,’ ‘Little Women’ lead”. Gold Derby. Pristupljeno 22. 12. 2018. 
  122. ^ Otterson, Joe (3. 5. 2018). „Catherine Zeta-Jones to Star in Facebook Watch Series 'Queen America' From Paul Lee’s New Studio”. Variety. Pristupljeno 4. 5. 2018. 
  123. ^ Espinoza, Russ (16. 11. 2018). „Catherine Zeta-Jones Muses On Starring In New Beauty Pageant Series 'Queen America'”. Forbes. Pristupljeno 26. 11. 2018. 
  124. ^ Chaney, Jen (16. 11. 2018). „Queen America Earns Half a Crown”. Vulture. Pristupljeno 26. 11. 2018. 
  125. ^ „Actress Pools Her Cash to Help Disabled Win Grant”. Western Mail. 13. 1. 2003. Arhivirano iz originala 17. 10. 2013. g. Pristupljeno 8. 4. 2016. 
  126. ^ „Aids charity auctions Zeta Jones costume”. BBC News. 8. 1. 2001. Arhivirano iz originala 22. 4. 2016. g. Pristupljeno 8. 4. 2016. 
  127. ^ „Zeta Jones is charity's ambassador”. London Evening Standard. 14. 10. 2005. Arhivirano iz originala 15. 4. 2016. g. Pristupljeno 8. 4. 2016. 
  128. ^ „Jones and Douglas back children's charity”. BBC News. 5. 10. 2000. Arhivirano iz originala 22. 4. 2016. g. Pristupljeno 8. 4. 2016. 
  129. ^ „Catherine Zeta-Jones renames Children's Hospital for Wales”. ITV. 9. 11. 2012. Arhivirano iz originala 23. 4. 2016. g. Pristupljeno 8. 4. 2016. 
  130. ^ „A Fine Romance: Hollywood Loves Broadway”. Motion Picture and Television Fund Foundation. Arhivirano iz originala 1. 4. 2016. g. Pristupljeno 8. 4. 2016. 
  131. ^ „About Cinema for Peace Foundation”. Cinema for Peace Foundation. Arhivirano iz originala 2. 4. 2016. g. Pristupljeno 8. 4. 2016. 
  132. ^ Patterson, John (22. 10. 2005). „Nip it in the bud”. The Guardian. Arhivirano iz originala 17. 4. 2016. g. Pristupljeno 8. 4. 2016. 
  133. ^ „Catherine Zeta-Jones biography”. AllMusic. Arhivirano iz originala 11. 7. 2016. g. Pristupljeno 8. 4. 2016. 
  134. ^ Larkin, Colin (2011). The Encyclopedia of Popular Music. Omnibus Press. str. 2006. ISBN 978-0-85712-595-8. Arhivirano iz originala 9. 9. 2016. g. Pristupljeno 17. 9. 2016. 
  135. ^ „Zeta Jones signs make-up deal”. BBC News. 4. 2. 2002. Arhivirano iz originala 22. 4. 2016. g. Pristupljeno 8. 4. 2016. 
  136. ^ Schiller, Gail (24. 4. 2006). „Top 10 Ad Deals”. Ad Week. Arhivirano iz originala 4. 1. 2017. g. Pristupljeno 8. 4. 2016. 
  137. ^ „Catherine Zeta-Jones + T-Mobile = $20 M”. CBS. Arhivirano iz originala 26. 3. 2013. g. Pristupljeno 9. 8. 2012. 
  138. ^ Weaver, Hilary (22. 9. 2017). „Catherine Zeta-Jones Lives in a Personal Old Hollywood Fantasy”. Vanity Fair. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. Pristupljeno 25. 9. 2017. 
  139. ^ a b Scheck, Frank (14. 11. 2017). „Critic's Notebook: An All-Star Cast Performs 'The Children's Monologues' at Carnegie Hall”. The Hollywood Reporter. Pristupljeno 19. 11. 2017. 
  140. ^ Lane, Harriet (25. 5. 2003). „Review: Ain't Miss Behaving”. The Observer. str. 5. 
  141. ^ „In pictures: Catherine Zeta-Jones and Michael Douglas”. The Daily Telegraph. 28. 8. 2013. Arhivirano iz originala 24. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  142. ^ „Celebrity couples with large age gaps”. The Daily Telegraph. 17. 7. 2015. Arhivirano iz originala 24. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  143. ^ „Zeta Jones: Chorus girl to Hollywood player”. BBC News. 17. 11. 2000. Arhivirano iz originala 24. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  144. ^ a b v „2000: Hollywood meets Wales in 'wedding of year'”. BBC News. 18. 11. 2000. Arhivirano iz originala 12. 6. 2015. g. Pristupljeno 27. 7. 2015. 
  145. ^ Horsey, Kirsty; Rackley, Erika (2013). Tort Law. Oxford University Press. str. 460. ISBN 978-0-19-966189-3. Arhivirano iz originala 17. 2. 2017. g. 
  146. ^ „Pass Notes: No: 1697: Dylan Douglas”. The Guardian. 11. 8. 2000. str. 3. 
  147. ^ Davies, Hugh; Savill, Richard (23. 4. 2003). „To Zeta Jones with love – a baby girl called Carys”. The Daily Telegraph. str. 9. 
  148. ^ Driscoll, Rob (1. 2. 2016). „Catherine Zeta-Jones on teaching husband Michael Douglas about British TV classic Dad's Army”. Media Wales. Arhivirano iz originala 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 30. 5. 2016. 
  149. ^ Singh, Anita (14. 11. 2012). „Catherine Zeta-Jones speaks out about her battle with manic depression”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 15. 9. 2015. g. Pristupljeno 27. 7. 2015. 
  150. ^ Smith, Lewis (14. 4. 2011). „Zeta-Jones in clinic suffering depression”. The Independent. str. 22. 
  151. ^ „Zeta-Jones: couples too quick to give up on marriage”. The Daily Telegraph. 2. 2. 2016. str. 9. 
  152. ^ Takeda, Allison (28. 8. 2013). „Catherine Zeta-Jones, Michael Douglas "Taking Some Time Apart"”. Us Weekly. Arhivirano iz originala 28. 8. 2013. g. Pristupljeno 28. 8. 2013. 
  153. ^ Johnson, Zach (17. 4. 2015). „Michael Douglas and Catherine Zeta-Jones Have Officially Reconciled: "We're Back, Stronger Than Ever"”. E!. Arhivirano iz originala 8. 5. 2016. g. Pristupljeno 8. 4. 2016. 
  154. ^ a b Wang, Julia. „Catherine Zeta-Jones Biography”. People. Arhivirano iz originala 24. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  155. ^ Hiscock, John (21. 10. 2005). „'I owe it all to Zorro'”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 22. 4. 2016. g. Pristupljeno 8. 4. 2016. 
  156. ^ „Catherine Zeta-Jones named most beautiful British woman”. Daily News and Analysis. 1. 7. 2011. Arhivirano iz originala 12. 8. 2016. g. Pristupljeno 8. 4. 2016. 
  157. ^ „No. 59446”. The London Gazette (Supplement). 12. 6. 2010. str. 7. 
  158. ^ „Catherine Zeta-Jones: Swansea freedom for Hollywood star”. BBC. 24. 7. 2019. Pristupljeno 27. 7. 2019. 
  159. ^ „Zeta Jones' many talents”. BBC Online. 20. 1. 2003. Arhivirano iz originala 10. 10. 2003. g. Pristupljeno 17. 9. 2016. 
  160. ^ „Catherine Zeta-Jones”. Encyclopædia Britannica Online. Arhivirano iz originala 11. 10. 2016. g. Pristupljeno 17. 9. 2016. 
  161. ^ „Star Stories — Catherine Zeta-Jones”. Channel 4. Arhivirano iz originala 23. 7. 2015. g. Pristupljeno 3. 6. 2015. 
  162. ^ Ebersole, Leo (25. 10. 2004). „See You in Court”. Chicago Tribune. str. 54. 
  163. ^ „Zeta biography plans shelved”. BBC News. 26. 12. 2003. Arhivirano iz originala 22. 4. 2016. g. Pristupljeno 8. 4. 2016. 
  164. ^ Zipes, Jack; Greenhill, Pauline (16. 9. 2015). Fairy-Tale Films Beyond Disney: International Perspectives. Routledge. str. 73. ISBN 978-1-134-62813-1. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  165. ^ Mendelson, Scott (13. 10. 2014). „When Christopher Columbus Flopped At The Box Office... Twice”. Forbes. Arhivirano iz originala 20. 4. 2016. g. Pristupljeno 6. 4. 2016. 
  166. ^ Canby, Vincent (1. 5. 1993). „Review/Film; Trying to Kill One's Way To a Title”. The New York Times. Arhivirano iz originala 19. 4. 2016. g. Pristupljeno 6. 4. 2016. 
  167. ^ Maltin, Leonard (2. 9. 2014). Leonard Maltin's 2015 Movie Guide. Penguin Group. str. 275. ISBN 978-0-698-18361-2. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  168. ^ Engle, John (5. 10. 2015). Surfing in the Movies: A Critical History. McFarland. str. 179. ISBN 978-1-4766-2284-2. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  169. ^ Muir, John Kenneth (13. 2. 2004). The Encyclopedia of Superheroes on Film and Television, 2d ed. McFarland. str. 434. ISBN 978-0-7864-3755-9. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  170. ^ Turan, Kenneth (17. 7. 1998). „A Finely Honed Swashbuckler”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 24. 4. 2016. g. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  171. ^ „Entrapment (1999)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 22. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  172. ^ Maslin, Janet (23. 7. 1993). „Review/Film; Things That Go Bump, and Worse, in the Night”. The New York Times. Arhivirano iz originala 22. 4. 2016. g. Pristupljeno 6. 4. 2016. 
  173. ^ „High Fidelity Details and Credits”. Metacritic. Arhivirano iz originala 31. 3. 2017. g. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  174. ^ French, Philip (20. 1. 2001). „Traffic”. The Guardian. Arhivirano iz originala 18. 4. 2016. g. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  175. ^ Cameron-Wilson, James (1. 11. 2002). Film Review 2002-2003: The Definitive Film Yearbook. Reynolds & Hearn. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  176. ^ Edelstein, David (27. 12. 2002). „Cell Block Tango”. Slate. Arhivirano iz originala 6. 5. 2012. g. Pristupljeno 9. 12. 2010. 
  177. ^ „Chicago [The Miramax Motion Picture Soundtrack]”. AllMusic. Arhivirano iz originala 18. 3. 2016. g. Pristupljeno 11. 4. 2016. 
  178. ^ „Catherine Zeta Jones interview: Sinbad: Legend Of The Seven Seas”. BBC. 28. 11. 2008. Arhivirano iz originala 26. 9. 2009. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  179. ^ Wise, Damon (1. 1. 2011). „Empire's Intolerable Cruelty Movie Review”. Empire. Arhivirano iz originala 3. 10. 2013. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  180. ^ Scott, A. O. (18. 6. 2004). „An American's Paradise Lost and Found”. The New York Times. Arhivirano iz originala 19. 4. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  181. ^ Clinton, Paul (10. 12. 2004). „Review: 'Ocean's Twelve' high-spirited fun”. CNN. Arhivirano iz originala 20. 4. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  182. ^ „The Legend of Zorro Details and Credits”. Metacritic. Arhivirano iz originala 14. 11. 2012. g. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  183. ^ Ebert, Roger (25. 7. 2007). „No Reservations Movie Review & Film Summary (2007)”. RogerEbert.com. Arhivirano iz originala 23. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  184. ^ Harvey, Dennis (13. 9. 2007). „Review: ‘Death Defying Acts’”. Variety. Arhivirano iz originala 20. 4. 2016. g. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  185. ^ „The Rebound (2009)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 20. 4. 2016. g. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  186. ^ Fine, Marshall (3. 2. 2013). „Movie Review: Lay the Favorite”. The Huffington Post. Arhivirano iz originala 23. 4. 2016. g. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  187. ^ Bradshaw, Peter (14. 6. 2012). „Rock of Ages – review”. The Guardian. Arhivirano iz originala 18. 4. 2016. g. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  188. ^ „Tom Cruise Covers Guns N' Roses, Russell Brand Sings Jefferson Starship on 'Rock of Ages' Soundtrack”. The Hollywood Reporter. 1. 5. 2012. Arhivirano iz originala 7. 2. 2015. g. Pristupljeno 9. 12. 2014. 
  189. ^ „Playing for Keeps (2012)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 21. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  190. ^ McCarthy, Todd (16. 1. 2013). „Broken City Review”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 27. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  191. ^ French, Philip (10. 3. 2013). „Side Effects – review”. The Guardian. Arhivirano iz originala 2. 4. 2016. g. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  192. ^ „Red 2 (2013)”. Rotten Tomatoes. Arhivirano iz originala 22. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  193. ^ Bray, Catherine (27. 1. 2016). „Film Review: ‘Dad’s Army’”. Variety. Arhivirano iz originala 29. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  194. ^ Adato, Allison (28. 4. 2014). „My Life in Pictures: Colin Firth”. People. Arhivirano iz originala 2. 6. 2016. g. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  195. ^ Leggott, James; Taddeo, Julie (11. 12. 2014). Upstairs and Downstairs: British Costume Drama Television from The Forsyte Saga to Downton Abbey. Rowman & Littlefield Publishers. str. 48. ISBN 978-1-4422-4483-2. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  196. ^ „Catherine Zeta-Jones: Her Style Timeline”. Allure. Arhivirano iz originala 23. 4. 2016. g. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  197. ^ Tucker, Ken (2. 12. 1994). „The Return of the Native”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 18. 11. 2015. g. Pristupljeno 6. 4. 2016. 
  198. ^ Goble, Alan (1. 1. 1999). The Complete Index to Literary Sources in Film. Walter de Gruyter. str. 93. ISBN 978-3-11-095194-3. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  199. ^ Nesselson, Lisa (26. 2. 1995). „Review: Catherine The Great”. Variety. Arhivirano iz originala 18. 4. 2016. g. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  200. ^ Anderson, D. Brian (22. 3. 2005). The Titanic in Print and on Screen: An Annotated Guide to Books, Films, Television Shows and Other Media. McFarland. str. 106—108. ISBN 978-0-7864-1786-5. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  201. ^ „SNL Season 31 Episode 03-Catherine Zeta-Jones/Franz Ferdinand”. NBC. Pristupljeno 18. 3. 2019. 
  202. ^ Stanhope, Kate (16. 8. 2016). „Catherine Zeta-Jones Joins Ryan Murphy's FX Drama 'Feud'”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 17. 8. 2016. g. Pristupljeno 16. 8. 2016. 
  203. ^ Nguyen, Hanh (20. 1. 2018). „‘Cocaine Godmother’ Review: Brownface Casting Is Just One of Many Insults in This Schlocky ‘Narcos’ Knockoff”. IndieWire. Pristupljeno 21. 1. 2018. 
  204. ^ Evans, Greg (10. 9. 2018). „Catherine Zeta-Jones Series ‘Queen America’ Sets Facebook Watch Premiere Date”. Deadline Hollywood. Pristupljeno 12. 9. 2018. 
  205. ^ Plays International. Chancery Publications Limited. 1998. str. 16. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  206. ^ Seeley, Robert; Bunnett, Rex; Rust, Brian A. L. (1989). London musical shows on record, 1889-1989: a hundred years of London's musical theatre. General Gramophone Publications. str. 35. ISBN 978-0-902470-30-9. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  207. ^ Noticias. Editorial Perfil. 1999. str. 66. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  208. ^ London Theatre Record. I. Herbert. 1986. str. 83. Arhivirano iz originala 3. 1. 2014. g. 
  209. ^ Vanity Fair. Vanity Fair Publishing Company. januar 2001. str. 149—150. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  210. ^ Lemmon, David (1989). British Theatre Yearbook. C. Helm. str. 16. Arhivirano iz originala 7. 11. 2017. g. 
  211. ^ „Catherine Zeta Jones biography”. BBC. 14. 6. 2010. Arhivirano iz originala 26. 9. 2009. g. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  212. ^ Hischak, Thomas S. (2. 6. 2008). The Oxford Companion to the American Musical: Theatre, Film, and Television. Oxford University Press. str. 892. ISBN 978-0-19-533533-0. Arhivirano iz originala 17. 2. 2017. g. 
  213. ^ Hayden, Jacki (1. 9. 2014). A Map of Love: Around Wales with Dylan Thomas. Y Lolfa. str. 75. ISBN 978-1-907476-04-4. 
  214. ^ Prentice, Claire (14. 12. 2009). „A Little Night Music at the Walter Kerr Theatre, review”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 23. 8. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  215. ^ „King of the World; People's Pick: Award Shows”. Daily Record. 27. 5. 1999. Arhivirano iz originalaNeophodna novčana pretplata 4. 5. 2016. g. Pristupljeno 11. 4. 2016 — preko HighBeam Research. 
  216. ^ Rice, Andrew (9. 6. 1999). „Sci-Fi Saturnalia in La-La Land”. Wired. Arhivirano iz originala 20. 4. 2016. g. Pristupljeno 11. 4. 2016. 
  217. ^ a b „1999 MTV Movie Awards”. MTV. Arhivirano iz originala 30. 6. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  218. ^ Churi, Maya; Hernandez, Eugene (10. 12. 1999). „Rudolph at Sundance; Almodovar Wins; Doc Project in Texas”. Indiewire. Arhivirano iz originala 21. 4. 2016. g. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  219. ^ „Razzies finger film flops”. BBC. 15. 2. 2000. Arhivirano iz originala 31. 7. 2016. g. Pristupljeno 28. 4. 2016. 
  220. ^ „Blockbuster Entertainment Award winners”. Variety. 9. 5. 2000. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 11. 4. 2016. 
  221. ^ „Nominees Announced for 'Sixth Annual Blockbuster Entertainment Awards' to Air in June on FOX”. PR Newswire. 8. 2. 2000. Arhivirano iz originala 9. 2. 2015. g. Pristupljeno 9. 2. 2015. 
  222. ^ „7th Annual Screen Actors Guild Awards”. Screen Actors Guild. Arhivirano iz originala 17. 3. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  223. ^ „Golden Globe Awards for 'Catherine Zeta-Jones'”. Hollywood Foreign Press. Arhivirano iz originala 20. 4. 2016. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  224. ^ „Nominees Announced for Seventh Annual Blockbuster Entertainment Awards”. PR Newswire. 26. 1. 2001. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 11. 4. 2016. 
  225. ^ Hevrdejs, Judy; Wilmington, Michael (27. 2. 2001). „Chicago Film Critics honor Tom Hanks, Ellen Burstyn and others”. Chicago Tribune. Arhivirano iz originalaNeophodna novčana pretplata 3. 5. 2016. g. Pristupljeno 5. 4. 2016 — preko HighBeam Research. 
  226. ^ „Area critics name 'Traffic' best movie”Neophodna novčana pretplata. The Dallas Morning News. 6. 1. 2001. Pristupljeno 11. 4. 2016. 
  227. ^ „Empire Awards: Nominations Announced”. Empire. 25. 1. 2002. Arhivirano iz originala 19. 7. 2017. g. Pristupljeno 11. 4. 2016. 
  228. ^ „Boston crix key up ‘Pianist’”. Variety. 15. 12. 2002. Arhivirano iz originala 23. 2. 2016. g. Pristupljeno 11. 4. 2016. 
  229. ^ a b Horwitch, Lauren (20. 1. 2003). „B’cast Crix pick ‘Chicago’”. Variety. Arhivirano iz originala 22. 4. 2016. g. Pristupljeno 11. 4. 2016. 
  230. ^ Leitch, Luke (3. 2. 2003). „30th British Film Awards: The winners”. London Evening Standard. Arhivirano iz originala 7. 4. 2017. g. Pristupljeno 11. 4. 2016. 
  231. ^ a b King, Susan (10. 3. 2003). „Daniel Day-Lewis, Renee Zellweger Win Top SAG Awards”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 25. 4. 2016. g. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  232. ^ „D-FW Film Critics give crown to King”Neophodna novčana pretplata. The Dallas Morning News. 6. 1. 2004. Pristupljeno 11. 4. 2016. 
  233. ^ „2002 Awards (6th Annual)”. Online Film Critics Society. Arhivirano iz originala 18. 04. 2016. g. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  234. ^ „Critics’ Choice Awards nominees”. Variety. 9. 1. 2005. Arhivirano iz originala 21. 4. 2016. g. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  235. ^ Rabinowitz, Nancy (11. 2. 2005). „Zeta-Jones named Hasty woman of the year”. USA Today. Pristupljeno 28. 4. 2016. 
  236. ^ „People's Choice Awards Nominees & Winners 2006”. People's Choice Awards. Arhivirano iz originala 9. 2. 2015. g. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  237. ^ „2007 EDA Awards Nominees Announced”. Alliance of Women Film Journalists. 11. 12. 2007. Arhivirano iz originala 8. 12. 2015. g. Pristupljeno 28. 4. 2016. 
  238. ^ Gans, Andrew (17. 5. 2010). „Memphis, La Cage, Zeta-Jones, Finneran and More Are Outer Critics Circle Award Winners”. Playbill. Arhivirano iz originala 23. 4. 2016. g. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  239. ^ Gans, Andrew (24. 5. 2010). „Zeta-Jones wins Drama Desk top honours”. Daily Express. Arhivirano iz originala 7. 4. 2017. g. Pristupljeno 7. 4. 2016. 
  240. ^ „Catherine Zeta Jones wins Tony Award”. BBC. 14. 6. 2010. Arhivirano iz originala 8. 4. 2011. g. Pristupljeno 28. 1. 2011. 
  241. ^ „Women’s Image Awards nominations: ‘Mary Queen of Scots,’ ‘Little Women’ lead”. Gold Derby. 21. 12. 2018. Pristupljeno 22. 12. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кетрин_Зита_Џоунс&oldid=27700521”