Kikuju

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Mapa rasprostranjenosti etničke grupe Kikuju

Kikuju (ponekad se izgovara Gikuju) je najveća etnička grupa Kenije. Broje oko 7,4 miliona pripadnika što čini oko 22% ukupnog stanovništva Kenije. Bave se poljoprivredom u plodnim centralnim visoravnima i predstavljaju jednu od ekonomski najaktivnijih etničkih grupa u Keniji.

Poreklo[uredi]

Iako nisu potpuno sigurni, etnolozi veruju kako su Kikuju došli u današnju Keniju iz Zapande Afrike (današnji Kamerun) zajedno s drugim Bantu plemenima. Došavši u današnju Tanzaniju, migrirali su pokraj Kilimandžara u Keniju te se konačno naselili oko planine Kenija dok je ostatak grupe nastavio da migrira prema jugu Afrike (stvorivši današnje Zulue, Šone itd.). U početku su bili lovci-sakupljači, ali, za razliku od nilotskih naroda koji su bili nomadski stočari, počeli su se baviti zemljoradnjom koristeći vrlo plodno vulkansko tlo oko planine Kenija i venca Aberdare.

Istorija[uredi]

Kikuju su uglavnom bili u dobrim odnosima s etničkom grupom Masai—svojim susedima s kojima ih je povezivala intenzivna trgovina. Kolonijalizam je poremetio ovaj odnos. Počevši u 1880-ima, Britanci su se prvo naselili na obali, a nakon početka izgradnje željeznice prema jezeru Viktorija i u Kikujilandu - zemlji Kikuja. Konfskovali su zemlju od Kikuja koji su bili svedeni na male rezervate u kojima se nije mogla obrađivati zemlja.

Antikolonijalizam[uredi]

Kikuju su bili najaktivnija etnička grupa za vreme borbe za kenijsku nezavisnost, pa su mnogi članovi Mau-Mau pokreta bili iz njihovih redova. Već 1920-ih je organizovani otpor kolonijalnim vlastima započeo preko Centralnog Kikuju Udruženja. Nakon Drugog svetskog rata Kikuju su bili posebno uznemireni pa se stvorio Mau Mau na čelu s Dedanom Kimatijem. On se smatra vođom pokreta koji je porazio kolonijalnu vlast.

Posle nezavisnosti[uredi]

Pvi predsednik Kenije Džomo Kenijata

Prvi predsednik Kenije, Džomo Kenijata, bio je Kikuju. Kenijski treći predsednik Mvai Kibaki je takođe Kikuju. On je pobiedio na izborima godine 2002. protiv Uhurua Kenijate (sina prvog predsednika), koga je podržavao odlazeći predsednik Danijel Arap Moi. Poznati kenijski pisac Ngugi va Tiongo je Kikuju, danas isključivo piše na maternjem gikuju jeziku i svahiliju. Dobitnica Nobelove nagrade za mir 2004. godine, Vangari Matai, je takođe Kikuju.

Jezik[uredi]

Kikuju govore gikuju koji spada u grupu bantu jezika.

Religija[uredi]

Kikju religija je monoteistička. Postoji samo jedan bog zvan Ngai (koga takođe poštuju Masai i Kamba), koji živi na vrhu planine Kenija (koju zovu Kirinuaga - što znači Božje planinsko stanište).

Društvena struktura[uredi]

Mnogi Kikuju su se iselili iz Kikujulanda u druge delove sveta kroz mešane brakove, poslovne prilike, studije i tražeći bolje uslove života itd. Oni koji su ostali u seoskim sredinama nastavljaju da se bave zemljoradnjom.

Spoljašnje veze[uredi]