Kip slobode

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Svetska baština Uneska
Kip slobode
Naziv na zvaničnom spisku svetske baštine
Freiheitsstatue NYC full.jpg
Lokacija  SAD
Tip kulturna
Kriterijum i, vi
Referenca 307.
Unesko regija Severna Amerika[1]
Istorija upisa u svetsku baštinu
Upis 1984. (8. sednica)

Kip slobode (engl. Statue of Liberty) je spomenik u Njujorku[2] poznat i pod nazivom „Sloboda osvetljava svet“ (engl. Liberty Enlightening the World). Visok je 46,5 m, čemu treba dodati i 46,9 m visoko postolje. Nalazi se na Ostrvu slobode i predstavlja poklon Francuske Sjedinjenim Američkim Državama kao čin prijateljstva 1886. godine. Skulptor spomenika je Frederik Bartoldi, a unutrašnju konstrukciju je izradio čuveni inženjer Gistav Ajfel (projektant Ajfelove kule).

Istorija[uredi]

Kip slobode predstavlja prijateljstvo i pomoć koju je Francuska dala američkim naseljenicima u njihovoj borbi za nezavisnost od Velike Britanije koja je počela 1776. godine. Kip stoji na ostrvcetu ispred Njujorka od 1886. godine. Danas postoji njegova umanjena verzija u Parizu kao napomena njegovog francuskog porekla.

Noseću konstrukciju Kipa slobode predložio i konstruisao je francuski građevinar pored ostalog i konstruktor pariske Ajfelove kula Gistav Ajfel.

Najpre je vajar Frederik Bartoldi predložio mali glineni model u visini dospelog čoveka. Drugi model je bio visine 3 metra. Treći model je bio četiri puta manji od kipa u prirodnoj veličini. Četvrti model je bio u prirodnoj stvarnoj veličini. Po modelu je bila odlivena skulptura u bakru. Gotova skulptura je predata američkoj ambasadi i bila je rastavljena na delove i dopremljena je francuskim brodom u Njujork. U Njujorku je sastavljana dve godine.

Vremenom je kip postao simbol Amerike. Tokom veka koji je prošao došlo je do velikih oštećenja skuppture i rekonstruisana je zahvaljujući javnom dobrovoljnom prihodu sredstava za rekonstrukciju skulpture.[3]

1984. godine Kip slobode je uvršten u kulturnu baštinu UNESCO.

Kip slobode je bio prvi simbol SAD-a[4] koji bi emigranti ugledali prilikom dolaska na emigrantski prijem na ostrvu Elis koje je udaljeno tek oko 1 km. Između 1880. i 1914. broj emigranata u SAD je dosegao broj od 22 miliona, uglavnom iz južne i istočne Europe, a koji su uglavnom ušli kroz pristanište na ostrvu Elis.

Pristup balkonu na baklji Kipa slobode je ograničen zbog sigurnosti posetilaca još od 1916. godine. Kip slobode je tokom gotovo cele 1938. godine bio zatvoren zbog obnove, kao i od 1984. do 1986. godine, kada su zamenjene baklja i veći deo unutrašnje konstrukcije. Kip je takođe bio zatvoren i nakon napada 11. septembra 2001. godine, zbog sigurnosti. Pijedestal je otvoren tek 2004, a ostatak kipa 2009. godine, s ograničenjima u broju posetilaca kojima je dozvoljen uspon na krunu. Od 28. avgusta 2012. godine Kip slobode je ponovono zatvoren radi ugradnje dodatnog pomoćnog stepeništa i drugih sigurnosnih detalja, ali je Ostrvo Slobode ostalo otvoreno.[5]

Svojstva[uredi]

Kip slobode 11. septembra 2001.

Kip slobode, jedan od simbola SAD, predstavlja personifikaciju slobode, rimsku boginju Libertas s uzdignutom rukom u kojoj drži baklju, dok joj je ispod druge ruke tabula ansata (votivna ploča sa zakonima) na kojoj je napisan datum potpisivanja Američke deklaracije o neovisnosti, 4. jul 1776. Ispod njezinih nogu leži prekinuti lanac koji simbolizuja sticanje slobode, tj. neovisnost SAD.

Bez spojnica je kip visok 46,05 m, a s podnožjem 93 m. Sastoji se od bakrene ovojnice koju drži čelični okvir. Ovojnica je nastala prema izvornoj Bertoldijevoj gipsanoj skulpturi. Ukupna težina kipa iznosi 225 tona. Opseg kipa je do 10,6 metara, usta su široka 91 centimetar, a kažiprst je dug 2,4 metra. Kruna sa sedam krakova, inspirirana krunom Kolosa sa Rodosa, jednog od sedam svetskih čuda antike, je simbol slobode na sedam mora i sedam kontinenata.

Reference[uredi]

  1. „New Jersey and National Registers of Historic Places – Hudson County”. New Jersey Department of Environmental Protection – Historic Preservation Office. Pristupljeno 2. 8. 2014. 
  2. „Statue of Liberty National Monument”. National Park Service. 31. 12. 2007. Pristupljeno 12. 10. 2011. 
  3. Schneiderman, R.M. (28. 6. 2010). „For tourists, Statue of Liberty is nice, but no Forever 21”. The Wall Street Journal. Pristupljeno 12. 10. 2011. 
  4. Harris (1985). str. 7–9.
  5. Statue of Liberty interior to re-open next month”, Sacremento Bee, 11. septembra 2012. Preuzeto 14. rujna 2012.

Literatura[uredi]

  • Bell, James B.; Abrams, Richard L. (1984). In Search of Liberty: The Story of the Statue of Liberty and Ellis Island. Garden City, New York: Doubleday & Co. ISBN 978-0-385-19624-6. 
  • Harris, Jonathan (1985). A Statue for America: The First 100 Years of the Statue of Liberty. New York City: Four Winds Press (a division of Macmillan Publishing Company). ISBN 978-0-02-742730-1. 
  • Hayden, Richard Seth; Despont, Thierry W. (1986). Restoring the Statue of Liberty. New York City: McGraw-Hill Book Company. ISBN 978-0-07-027326-9. 
  • Khan, Yasmin Sabina (2010). Enlightening the World: The Creation of the Statue of Liberty. Ithaca, New York: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4851-5. 
  • Moreno, Barry (2000). The Statue of Liberty Encyclopedia. New York City: Simon & Schuster. ISBN 978-0-7385-3689-7. 
  • Sutherland, Cara A. (2003). The Statue of Liberty. New York City: Barnes & Noble Books. ISBN 978-0-7607-3890-0. 

Spoljašnje veze[uredi]