Kiseoničko uvo
| Kiseoničko uvo | |
|---|---|
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | baromedicina |
Kiseoničko uvo je sindrom sličan barotraumatskoj upali srednjeg uva, a nastaje kao posledica udisanja 100% kiseonika pod povišenim pritiskom kod pilota, kosmonauta i bolesnika koji se leče u barokomorama.[1]
Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]
Uzrok pojave „kiseoničkog uva“ je stvaranje nepotpunog vakuuma u srednjem uvu, zbog apsorpcije „zarobljenog“ kiseonika, (koji je u potpunosti zamenio vazduh u srednjem uvu u toku HBO) preko sluzokože uva. Za nastanak „kiseoničkog uva“ od velikog značaja je stanje prohodnosti Eustahijeve tube, čiji je osnovni zadatak regulacija pritiska, i uklanjanje sekreta nakupljenog u srednjem uvu. Uobičajeno je da je tuba zatvorena ali se pri svakoj promeni pritiska u atmosferi ona otvara kako bi izjednačila pritisak u srednjem uvu, što se postiže pomeranjem mišića vrata u toku gutanja i zevanja. I pored toga što se uvo dobro ventilira postoji mogućnost, poremećaja ovog procesa, kada zbog postepene apsorpcije kiseonika dolazi do stvaranja vakuuma (negativnog pritiska) u fazi nedovoljne ventilacije srednjeg uva. Ova pojava se dešava ako pilot, kosmonaut ili bolesnik ode na spavanje odmah nakon izlaganja 100% kiseoniku pod povišenim pritiskom.[2]
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Simptomi su isti kao kod barootitisa, koji nastaje u momentu snižavanja pritiska u barokomorama, kosmonautskim kapsulama ili kabinama aviona, ali za razliku od njega „kiseoničko uvo“ nastaje dva ili više časova nakon izlaganja 100% kiseoniku. Bolesnik oseća bol, prvo jak, a zatim slabiji (koji ga budi iz sna ako je spavao), javlja se nagluvost različitog stepena, zujanje u uvu i vrtoglavica.
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i otoskopskog pregleda na kome se vidi uvučena bubna opna koja kod jače reakcije može ličiti na akutnu upalu srednjeg uva i praćena je kompresijom slušnih koščica.[3]
Prevencija[uredi | uredi izvor]
U cilju prevencije pilotima i kosmonautima pre letenja, a bolesnicima pre lečenja hiperbaričnom oksigenoterapijom (HBOT) obavezno obavlja otorinolaringološki pregled, a nakon letenja-lečenja savetuje da najmanje dva sata ne odlazi na spavanje, posle izlaganja 100% kiseoniku na uvećanom pritisku, kako bi se obezedila pravilna ventilacija srednjeg uva i izbegla ova pojava.
Nakon takvih stanja pilotima se privremeno zabranjuje letenje a bolesnicima lečenje u barokomorama, koje se nastavlja nakon saniranja promena (u proseku za 3-7 dana )
Posledice[uredi | uredi izvor]
Posledice se najčešće ne javljaju. Stanje se normalizuje za nekoliko dana uz primenu kapi za nos (dekongestiva) i antibiotika. Međutim u težim slučajevima može doći do pada sluha, dugotrajne vrtoglavice i veoma neprijatnog zujanja u uvu.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Oriani G, Marroni A, Wattel E, ur. (1995). Handbook on hyperbaric medicine. Berlin: Springer Verlag.
- ^ A. Šercer i sar., Otorinolaringologija 2. deo, Jugoslovenski leksikografski zavod Zagreb,1965. str. 713-723
- ^ Fernau, James L.; Hirsch, Barry E.; Derkay, Craig; Ramasastry, Sai; Schaefer, Susan E. (1992). „Hyperbaric oxygen therapy: Effect on middle ear and eustachian tube function”. The Laryngoscope. 102 (1): 48—52. ISSN 0023-852X. doi:10.1288/00005537-199201000-00009.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Oriani G, Marroni A, Wattel E, ur. (1995). Handbook on hyperbaric medicine. Berlin: Springer Verlag.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
