Kihon

Kihon je japanski izraz koji znači „osnova“. Izraz se odnosi na osnovne tehnike koje se uče i vežbaju kao temelj većine japanskih borilačkih veština. Vežbanje i znanje kihona je od suštinske važnosti za svako napredno treniranje. Na snovnom nivou ovo uključuje stavove, udarce nogom i rukom, blokove, čišćenja i bacanja ali uključuje i osnovne reprezentativne kate.

Kihon tehnike teže da se često vežbaju, u mnogim slučajevima tokom svakog treninga. Smatraju se putem ka unapređenju svih pokreta veće kompeksnosti.

U karateu

Stilovi karatea razlikuju se znatno prema fokusu koji stavljaju na kihon, ili nedostatku istog. Kihon se može vežbati kao „podna vežba“ gde se iste tehnike ili njihove kombinacije ponavljaju iznova i iznova dok se učenici kreću preko poda. Takođe, kihon može biti u formi unapred dogovorene vežbe u dvoje, ili rada sa vrećama za udaranje/štitovima/lutkama... Neki stilovi imaju mali set osnovnih tehnika koje se vežbaju konstantno na svakom treningu, dok druge imaju mnoštvo tehnika koje se vežbaju samo svakih par meseci.

U kendou

U kendou postoje razni kihon sistemi. Jedani od najpoznatijih su "Dai Ichi Kihon" i "Dai Ni Kihon" razvijeni od strane policijskih snaga Japana.

Svejapanska kendo federacija 2005. godine predstavila je novu metodologiju "Bokuto Ni Yoru Kendo Kihon-waza Keiko-ho". Cilj metodologije bio je da razvije formu treninga koja bi se uključila u standardnu kendo praksu u svrhu:

1. Pomoganja početnicima da nauče koncept da je shinai reprezentacija katane.
2. Razijanja solidnih osnova i tehnika koje su direktno prevodive u bōgu.
3. Razvijanja učeničke sposobnosti i shvatanja za kasnije vežbanje kendo kate.
4. Razvijanja reihō-a.

U aikidou

U aikidou takođe postoje odabrani kihon sistemi u zavisnosti od stila. Kihon ivama stila teži da bude od statičkog snažnog hvatanja, dok Šodokan kihon počinje sa dvoje ljudi razdvojenih na definisanoj udaljenosti. U svim slučajevima uloga oba učesnika je striktno definisana. Jošinkan aikido takođe poklanja veliki značaj kihon tehnikama.