Kičma

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bočni prikaz kičme čoveka
  Vratni deo (Pars cervicalis)
  Grudni deo (Pars thoracalis)
  Slabinski deo (Pars lumbalis)
  Sedalni deo (Os sacrum)
  Trtični deo ( Os coccygis)

Kičma (lat. columna vertebralis) je osovinski koštani stub kičmenjaka izgrađen od pršljenova. Postavljena je u srednjoj liniji gornje strane vrata i trupa i čini osnovu čitavog skeleta. Zahvaljujući tome, kičma ima statičku, mehaničku i zaštitnu ulogu. Prostire se od baze lobanje do vrha repa. Unutar kičemenog stuba se nalazi kanal u kome je smeštena kičmena moždina sa odgovarajućim omotačima i korenovima kičmenih nerava.

Kičma se topografski deli na pet delova:

Kičma čoveka[uredi | uredi izvor]

Kičma čoveka izgrađena je iz 33–34 pršljena i postavljena je u srednjoj liniji zadnje strane vrata i trupa. Vratni deo kičme čoveka sačinjava 7 pršljenova, grudni deo sačinjava 12, a slabinski deo 5 pršljenova. Prva 24 pršljenova su međusobno odvojena i nazivaju se još i pravim pršljenovima. Preostalih 9-10 su međusobno srasli i obrazuju krsnu i trtičnu kost, pa se stoga nazivaju i lažnim pršljenovima.

Na kičmenom stubu, kao celini, razlikuju se četiri strane (prednja, zadnja i dve bočne) i dva kraja (gornji i donji). Na njemu se takođe opisuju i četiri karakteristične krivine (vratna, leđna, slabinska i krsno-trtična ili karlična).

Statička uloga kičme kod čoveka se ogleda u nošenju i prenošenju težine gornjeg dela tela na karlicu i donje udove. Mehanička ili dinamička uloga se ogleda u pokretljivosti pršljenova od kojih je sačinjena, dok se zaštitna uloga kičme ogleda u postojanju kičmenog kanala koji štiti moždinu i druge sadržaje.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Danica Obradović, Ljilja Mijatov-Ukropina, Ljubica Stojšić: Osteologija za studente medicine, Novi Sad 2000. ISBN 978-86-489-0274-0


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]