Kijaj
Kijaj (気合, 気合い) je japanski izraz koji se sastoji od dve reči; ki (気) koja znači um, volja, duh, i aj (合, 合い) koja je skraćenica glagola avasu (合わす) sa značenjem ujediniti; doslovno „skoncentrisani um“. Koristi se u borilačkim veštinama i go igri gde opisuje borbeni duh. Za kontekst u igri go vidi go termini.
Upotreba u borilačkim veštinama[uredi | uredi izvor]
U borilačkim veštinama, termin se obično odnosi na kratki uzvik koji se uzvikuje pre ili tokom tehnike ili borbe. Korejske borilačke veštine nazivaju ovaj zvuk jac ili kihap (기합). U budžucuu (japanska veština ratovanja), povezuju se sa unutrašnjim prikupljanjem energije koja se oslobađa u jednom eksplozivnom fokusu volje. Vežbači borilačkih veština kao što su aikido, karate, tekvondo ili džudo koriste kijaj da bi usmerili energiju dok rade tehniku. Takođe se odnosi i na uzvik koji prati neke tehnike pri izvođenju kata. Kijajdžucu je japanska veština korišćenja kijaja pri vežbanju borilačkih veština. Pravilna upotreba kijajđucua više uključuje koncentrisanje na upotrebu kia nego vikanje.
S obzirom da se osećaj kijaja može sačuvati bez pravljenja buke, kijaj može biti i tih;[1] važna je koordinacija disanja sa fizičkom aktivnosti. Ovo se može preciznije nazvati kokji snaga. Kokju i kijaj se ponekad koriste kao sinonimi. Termin kokju se najčešće prevodi kao snaga disanja. Kokju snaga, je suštinski ista kao i kineski nei đin. „Disanje“ i „tajming“ potpadaju pod upotrebu kokju snage, ali ono što je važno jeste sposobnost koordinacije disanja sa izvršavanjem đin pokreta. Opušten i snažan uzdisaj može dati snagu pokretu. Uzvik je samo zvučna indikacija dobrog kijaja (zajedno sa telesnom strukturom, fokusiranom namerom, i dobrim disanjem). Zvuk nije to što je važno.
Za kijaj zvuk se kaže da proističe iz hare i tandena, i uključuje abdominalne mišiće i dijafragmu. Ne bi trebalo da se uzvikuje iz grla.[2]
Tipična upotreba[uredi | uredi izvor]
Kijaj se koristi da:
- zaplaši i demorališe protivnika.
- pripremi za borbu.
- zaštiti gornji deo tela od udarca obezbeđujući prolaz vazduhu koji se izdiše.
- zaštiti donji deo tela brzom kontrakcijom poprečnih abdominalnih i drugih ključnih mišića, štiteći unutrašnje organe.
- pruža solidni oslonac za tehnike udaranja.
Kijaj i aiki[uredi | uredi izvor]
 Vežbanje klasičnog aikido bacanja. Nage održava ravnotežu i strukturu kako bi bacio ukea, dok uke bezbedno radi premet napred (zenpo kaiten).
|
Kijaj i aiki koriste isti kandži sa (promenjenim mestima) i mogu se smatrati za unutrašnji i spoljašnji aspekt istog principa.[3] Neke škole borilačkih veština koriste termine naizmenično. Pa ipak korisno je podvući sledeću razliku:
A) Kijaj - se povezuje sa manifestacijom, emisijom, ili projekcijom sopstvene energije (unutrašnje snage)
B) Aiki - se povezuje sa spajanjem sopstvene energije sa energijom emitovanom iz spoljnjeg izvora (mešanje)
Stoga je kijaj harmonija sa sopstvenom, unutrašnjom energijom, dok je aiki harmonija sa napadačevom energijom. Kijaj se sastoji od toga da svi delovi tela budu sjedinjeni i usmereni ka jednoj nameri. Aiki, je u krajnjoj liniji povezan je sa veoma dobrom sposobnošću da se manipuliše sa kijajem nakon kontakta tako da u istom trenutku vežbač stopi svoj ki sa napadačevim kijem.
Ova upotreba kijaja kao sredstva korišćenja unutrašnje snage, ili korišćenja sopstvenog kija[4] se često koristi u aiki veštinama kao što su aikidžudžucu i aikido.[5] U nekim školama kao što su Ki Društvo, 'usredsređenje na jednu stvar' (budnost/korišćenje tandena) se opisuje kao kijaj.[6] Tanden i unutrašnja snaga su veoma blisko povezani.
Kijaj u drugim kulturama[uredi | uredi izvor]
Postoje brojni primeri (ratni poklič|ratnog pokliča) kao što je (pobunjenički uzvik) koji je koristila konfederacija tokom Američkog građanskog rata. Teniski treneri ohrabruju igrače da ispuštaju zvuk dok serviraju, kako bi povećali snagu.
Kijaj u fikciji[uredi | uredi izvor]
Učestalo se povezuje sa prikazom japanskih borilačkih veština na filmu i crtanim filmovima.
Mitovi i legende[uredi | uredi izvor]
Legende su prepune priča o moćnom kijaiju koji je na granici natprirodnog. Pripovedaju se živopisne priče o moćnim majstorima borilačkih veština koji ruše ogromne objekte sa svojim povikom. I dok su neke priče jednostavno u realmu paranormalnog, druge se mešaju sa sposobnostima koje su prihvatljivije po naučnim merilima. Pa tako, tigrovi i vukovi su se navodno zaustavili u mestu samurajskim kijajem, ponekad čak i samo u obliku pogleda. A zabeleženo je takođe da je kijaj naterao protivnika koji juriša da se saplete ili zaustavi.
Paranormalna upotreba kijaja je analogna kineskom terminu ling kong džing ili prazna sila.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Tihi kijaj Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. decembar 2007), Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ Ispuštanje kijajja, Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ Kijaj nasuprot aikiju Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. oktobar 2013), Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ Koristiti sopstveni ki, Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ Upotreba u aiki veštinama Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. februar 2012), Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ Kijaj kao 'usredsređenje na jednu stvar' Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. јун 2012), Приступљено 9. 4. 2013.
Литература[uredi | uredi izvor]
- E.J. Harrison (1988). The Fighting Spirit of Japan. Overlook TP; Reprint edition. ISBN 978-0-87951-154-8.
- Forrest E. Morgan. Living the Martial Way: A Manual for the Way a Modern Warrior Should Think,Barricade Books. 1992. ISBN 978-0-942637-76-2.