Klasa sekutića

Klasa sekutića je deo primarne denticije koju karakteriše prisustvo cervikalnog grebena — sagitalno izdužene elevacije u cervikalnoj trećini labijalne i oralne površine zuba.

Morfologija sekutića

Kako bi se uočili i opisali, a zatim i (crtanjem ili modelovanjem) reprodukovali anatomsko-morfološki detalji jednog zuba, posebno se posmatra: kruna, vrat i koren zuba.^[1]

Na kruni zuba se razlikuju četiri, odnosno pet površina. Morfološki izgled jedne od površina ili ivica kruna zuba najpovoljnije se sagledava posmatranjem zuba sa raznih aspekata i pravaca.^[2]

Pravci posmatranja

Pravci posmatranja, odnosno razni smerovi posmatranja zuba mogu biti:

incizo-cervikalni pravac (kod prednjih zuba);
okluzo-cervikalni pravac (kod bočnih zuba).

Kada se ovi pravci podudaraju sa uzdužnom osom zuba, prednje i bočni zubi se posmatraju u:

aksijalnom pravacu;
mezio-distalnom pravcu;
vestibulooralnom pravacu

Pri čemu svi navedeni pravci posmatranja mogu imati dva smera.

Aspekti posmatranja

Pored posmatranja iz raznih pravaca zub se može posmatrati i sa sledećih aspekata:

vestibularni aspekt,
oralni aspekt,
mezijalni i distalni aspekt
incizalni aspekt.

Veličina zuba

Merenjem mezio-distalne i vestibulu-oralne širine zuba u raznim tačkama, kao i merenjem okluzo-apikalne dužine dobija se veličina zuba. Veličina zuba zavisi od:

pola,
rase,
naslednih faktora.

Pravilno razvijeni zubi čine sklad i njihova veličina izražava se u milimetrima.

Anatomija

U stalnoj denticiji postoji osam sekutića, po četiri u svakom dentalnom luku. To su prvi i drugi zub od medijalne linije (srednje linije lica) u sva četiri kvadranta i sa očnjacima čine grupu prednjih zuba (lat. dentes anteriores s. intercanini).^[3]

Klasi sekutića pripadaju:

prvi gornji sekutić (lat. dens incisivus primus s. medialis superior dexter et sinister);
drugi gornji sekutić (lat. dens incisivus secundus s. lateralis superior dexter et sinister);
prvi donji sekutić (lat. dens incisivus primus s. medialis inferior dexter et sinister);
drugi donji sekutić (lat. dens incisivus secundus s. lateralis inferior dexter et sinister).

Zubi interkanine regije

Zubi interkanine regije su:

centralni sekutić (prvi sekutić uz medijalnu liniju),
lateralni sekutić (drugi sekutić od medijlane linije).

Pošto u svakom kvadrantu ima po dva zuba, koji zauzimaju prostor desno i levo od medijalne linije, između očnjaka, ukupno ih je osam.

Funkcije humane denticije

Sekutići kao grupa učestvuju u sve tri funkcije humane denticije: mastikaciji, fonetici i estetici. Sekutići imaju mnogo veću ulogu u fonetici i estetici nego ostale grupe zuba.

Mastikacija: U ovoj funkciji sekutići predstavljaju sečivo denticije, učestvuju u sečenju i rezanju hrane na delove pogodne za žvakanje. Gornji sekutići predstavljaju fiksno, a donji pokretno sečivo denticije.
Estetika: U ovoj funkciji sekutići ne samo da svojom veličinom, oblikom, bojom i rasporedom direktno utiču na izgled osobe, već obezbeđuju potreban oslonac za usne i lice, kome daju lepotu osmehu.
Fonetika: U ovoj funkciji sekutići su neohodni za pravilan izgovor nekih konsonanata (labiodentalni: f, v; dentalni: t, d; lingvo-dentalni: s, c, z).

Obeležja krune sekutića

Krunu sekutića od krune drugih zuba (atributi klase) razlikuju pet glavnih obeležja:

Incizalna ivica: ravna sečna ivica ili površina očnjaka sa jednom kvržicom bitno se razlikuju od sečne ivice bočnih zuba sa više kvržica.
Kumulusi: ovalne ekstenzije gleđi na novoinzniklim sekutićima, na njihovom incizalnom grebenu, i najčešće ih ima tri. Kumulusi su razdvojeni plitkim brazdama koje prelaze i na labijalnu površinu gde se u incizalnoj trećini gube. Često su regularni po broju, obliku i stepenu izraženosti (prominenciji). Posle izvesnog vremena, za vreme aktivne okluzije, obično se gube. Ponekad kumulusi ostaju da prezistiraju kod odraslih osoba kao sekutići nisu u funkcionalnoj okluziji.
Položaj zuba i nagib marginalnih grebena: u suprotnosti sa analognim grebenima bočnih zuba (ne i očnjaka). Kod sekutića marginalni grebeni čine mezijalnu i distalnu granicu lingvalne površine i manje ili više su paralelni sa uzdužnom osom zuba. Kod bočnih zuba ovi grebeni čine mezijalnu i distalnu granicu okluzalne površine, koja je skoro pod pravim uglom u osnosu na osu zuba.
Lingvalna jama: oralna je površina krune sekutića koja ima udubljenje u incizalnoj i srednjoj trećini. Očnjaci na lingvalnoj površini imaju greben i stoga dve jame, a bočni zubi dve ili više jamica na okluzalnoj površini.
Cingulum: cervikalni je deo lingvalne površine i on je konveksan. Ovaj konveksitet je nazvan cingulum i jače je izražen kod očnjaka nego kod sekutića, dok bočni zubi ne pokazuju analognu strukturu.

Gornji sekutići

Gornji sekutići, u poređenju sa donjim, imaju u celini veću krunu, posebno u mezio-distalnom pravcu. Kruna prvog gornjeg sekutića obično je mnogo veća od krune drugog gornjeg sekutića. Kruna drugog sekutića je obično slična obliku prvog sekutića.

Donji sekutići

Donji sekutići su najjednostavniji i sa najmanje varijacija od svih zuba u ustima. Oni su takođe najmanji stalni zubi. Centralni sekutić je nešto manji od spoljašnjeg. U poređenju sa gornjim sekutićima, krune donjih sekutića su relativno duže i znatno uže u proksimalnom pravcu. Donji sekutić predstavljaju „pokretno sočivo” — denticije.

Vidi još

Reference

^ Olga Janković, Verica Vunjak: Morfologija zuba, VII izdanje („Zavod za udžbenike i nastavna sredstva” Beograd, 2001.). ISBN 978-86-17-08912-0
^ Prof. dr sci. Danimir Jevremović, Morfologija zuba — ispitna test pitanja i odgovori Stomatološki fakultet, Pančevo 1978.
^ Marković, M.D., i dr. (1989) Ortodoncija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga

Literatura

O.Janković, V. Bunjak, Morfologija zuba za prvi razred zubotehničke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd 2003.

Sponjašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Olga Janković, Verica Vunjak: Morfologija zuba, VII izdanje („Zavod za udžbenike i nastavna sredstva” Beograd, 2001.). ISBN 978-86-17-08912-0

[2] Prof. dr sci. Danimir Jevremović, Morfologija zuba — ispitna test pitanja i odgovori Stomatološki fakultet, Pančevo 1978.

[3] Marković, M.D., i dr. (1989) Ortodoncija. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga

[1]

[2]

[3]