Klasicizam

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Disambig.svg
Za ostale upotrebe, pogledajte stranicu Klasicizam (muzika).
Veliko pozorište u Varšavi
Crkva La Madlene u Parisu

Klasicizam je umetnički pravac koji je nastao u Francuskoj na kraljevskom dvoru „Kralja sunca“, Luja XIV, odakle se proširuje. Prva faza se naziva „barokni klasicizam“ zbog upotrebe baroknih elemenata u njemu. Ovo se doba svrstava još u barokno doba. Posle njega dolazi rokoko koji se odvraća do neke mere od klasicizma. Novi nastup klasicizma je donela Francuska revolucija.

Činjenica je da se od 18. veka moglo očekivati jedno revolucionarno vreme i francuska je buržoazija bila u svom progresivnom kretanju, vidimo kako ona ima svoje društvene političke ciljeve i mišljenje koje je, kao i mišljenje antičke ideologije, pružalo građanstvu slobode. Celokupna umetnost, i rimska i grčka postala je ideal umetnosti buržoazije. “Lepota se ne nalazi u prirodi, već su je stvorili Grci”. Umetnici je trebalo da zadovolje težnju buržoazije u antičkom, rimskom i grčkom svetu. Takve se ideje rasprostiru po celoj Evropi.

Klasicizam se trudi da se odvoji od baroka i rokokoa i da postane umereniji i jednostavniji. U doba Napoleona Bonaparte se naziva ampir koji je preuzimao elemente iz antičke Grčke i renesanse i davao je naglaske na razum i razumljivost u stvaranju. U njemu se smatra da se pojedinac mora podvrgavati društvu.

Klasicizam je u najvećem zamahu u doba apsolutističkih monarhija u Evropi. Podržavale su se klasične forme koje su bile inspirisane uzorima iz antike.

Karakterizovao se filozofskim razmatranjima o idealima i o istinama, lepoti i ljubavi, kao i težnjom vernog saobražavanja raznih karakternih crta čoveka (heroj, lopov, prevarant...), već kakvi god da su.

Klasicizmom se u francuskoj i engleskoj literaturi naziva neoklasicizam. Klasicizam se razvija u prvoj polovini 19. veka, a u narodnim sredinama i mnogo kasnije.

Arhitektura klasicizma[uredi]

Zamak u parku u Varšavi

Arhitektonski objekti su jednostavni sa pojednostavljenom dekoracijom, imaju trouglaste štitove, ravne i čiste linije, upotrebljavaju stilske antičke stupove u arhitekturi i grade se objekti kao banke, uredi, bolnice, pozorišta, dok se ne grade sakralni objekti u ovo doba. Tipični su francuski parkovi koji se karakterišu simetričnim stazama, alejama, vodoskocima i u kojim se stabla šišaju u geometrijskim formama. Sve se odlikuje strogim redom i čvrstim pravilima.

U klasicističkoj arhitekturi 16. veka je italijanski arhitekta Andrea Paladio (1508- 1580) razvijao paladionizam u kome se trudi za ustanovljavanjem proporcija građevina i njenih elemenata, a izraz je dostojanstven i hladan. Ovaj pravac je prenesen u druge zemlje Evrope (Francuska, Engleska, Holandija i Nemačka- u jednom delu).

Slikarstvo[uredi]

Nikola Pusen, Autoportret (1650), Luvr, Pariz
Nikola Pusen, Arkadijski pastiri (Les Bergers d’Arcadie)

Slično kao i u arhitekturi i slikarstvo se zasniva na proporciji i kompozicijskim kanonima. Osnov slikarske kompozicije je jasno razdvajanje slikarske površine i uprednošĆavanje kompozicionih linija.

Klasicizam se u slikarstvu formirao u prvoj polovini 17. veka. Poznati slikari klasicizma bili su Klod Žele zvani Klod Loren (1600 - 1682), koji je slikao velike kompozicije po uzoru na antiku i renesansu, prirodne ambijente sa blještavom svetlošću, kao i Nikola Pusen (1594—1665) koji je bio najistaknutiji slikar 17. veka i čiji je ideal sklad oblika i strogost kompozicije. Pored ovog klasicizma razvijao se i akademski klasicizam.

U 19. veku se klasicizam u potpunosti iživeo i preko pokušaja restauracije klasicizma i pojedinih značajnih pojava (Engr) postao je reakcionarni pravac. Žan Dominik Engr (1780 - 1867), savremenik i protivnik Ežena Delakroe (1978 - 1863) koji je imao naprednija shvatanja, i za razliku od njega Dominik Engr je težio za istorijskim slikarstvom i istorijskim motivima i bio je slikar i aktova kao i portreta, odnosno u oblasti koju je uskoro zamenila fotografska kamera.

Filozofija[uredi]

Filozofski smer klasicizma je bio racionalizam, i kao primer mišljenja i shvatanja može biti citat Renea Dekarta: " Mislim, dakle postojim“.

Književnost[uredi]

Gajila je stroga estetska pravila, tražila je tačnost i razumljivost kao i jasnoću, te podvlačila važnost i značaj intelekta, neizbežnost društvenog reda i držala se čvrstih moralnih principa. Odobravala je vladavinu i moć vladara.

Vikicitati „Kult istinitog treba da bude i osnovni princip književnog dela, jer je istina jedina razumna forma lepote. A istina - to je priroda. (Dragiša Živković)“
({{{2}}})

Priroda je bila jako bitna, ali prvo je trebalo urediti je, osloboditi od svega što bi je činilo ne tako posebnom, idealizovati je, a onda je prikazati. Za razliku od baroka, u klasicizmu nije dovoljna genijalnost, već i znanje.

Za klasicizam su tipični i saloni koji se pojavljuju i koji formiraju mišljenja, a nikle su i akademije koje su gajili jezik i preciznost forme.

Literarna forma se deli na tri pravca:

Predstavnici[uredi]

U svetu predstavnici su bili Nikola Boalo, Kornej, Molijer, Gothold Efraim Lesing i Gete, La Fonten, a u Srbiji Lukijan Mušicki.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]