Klaster glavobolja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Klaster glavobolja
Klaster glavobolja, viđena okom umetnika
Specijalnostineurologija
SimptomiPonavljajuće, jake glavobolje na jednoj strani glave, suzenje očiju, začepljen nos
Vreme pojave20 do 40 godina
Trajanje15 min do 3 časa
TipoviEpizodična i hronična
UzrociNepoznat
Faktori rizikaPušenje duvana, porodična anamneza
Dijagnostički metodNa osnovu simptoma
Slična oboljenjaMigrena, naeuralgija trikgeminusa, druge autonomne trigeminalne glavobolje[1]
PrevencijaSteroidi, civimide, verapamil
LečenjeKiseonička terapija, triptan
Frekvencija~ 0.1%

Klaster glavobolja jedna je primarnih glavobolje iz grupe trigemino - autonomnih glavobolja. Smatra se jednim od najbolnijih stanja u medicini. Karakteristika ovih glavobolja je bol u inervacionoj zoni petog kranijalnog nerva (trigeminusa) sa parasimpatičkim autonomnim fenomenima.[2] Napadi jakog ili veoma jakog bola, su isključivo jednostrani, lokalizovani u predelu oka (orbite), iznad oka (supraorbitalno), slepoočnice (temporalno) ili u više ovih regija istovremeno.[3][4][5]

Imajući u vidu da su u jednoj studiji sprovedenoj u primarnoj zdravstvenoj zaštiti dijagnostikovali 34% pacijenata sa ovom vrstom glavobolje, može se zaključiti da su lekari opšte prakse u stanju da pravovremeno prepoznaju i leče kalster glavobolju; kod koje samo rana i pravilna dijagnoza i plansko lečenje dovode do rane kontrole simptoma, smanjenja patnje i invaliditet.[6] Ovome svakako doprinosi i činjenica da ovaj poremećaj ima visoko stereotipni klinički fenotip i da reaguje na specifične terapije, što utiče na značaj njegovog pravilnog razlikovanja od ostalih primarnih sindroma glavobolje.[7][8]

Sinonim[uredi | uredi izvor]

Klaster glavobolja poznata je i kao:

  • samoubilačka glavobolja, sa dobrim razlogom, jer dok osobe sa migrene pate u tišini i u mraku, pacijenti sa klaster glavoboljom koračaju, vrište, znoje se i na momente, razmišljaju o samoubistvu kao načinu bekstva od klaster glavobolje koja se obično smatra najbolnijom stanje na planeti.
  • histaminska glavobolja,
  • eritroprosopalgija (od starogrčkih reči ερυθρος - crveno, προσωπον- lice' i αλγος - bol).
  • cilijarna neuralgija,
  • migrenozna neuralgija,
  • Bingova eritroprozopalgija,
  • eritromelalgija glave,
  • Hortonova glavobolja,
  • petrosalna neuralgija,
  • sfenopalatinska neuralgija,
  • vidijanska neuralgija,
  • Sluderova neuralgija.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Drevna grčka i rimska literatura pominju razne poremećaje glavobolje, ali ne sadrže nikakve posebne reference o pacijentima sa klaster glavoboljom. Holandski lekar Nicolaes Tulp opisao je dve različite vrste ponavljajućih glavobolja 1641. godine: migrenu i verovatno klaster glavobolju.[9] Postoje i opisi slični klaster glavobolji koji datiraju iz 1745. godine, a verovatno i ranije.[10]

Prvi potpuni opis klaster glavobolje dao je londonski neurolog Vilfred Haris 1926. godine, koji je bolest nazvao migrenozna neuralgija.[11][12][13]

Stanje je prvobitno nazvano Hortonova cefalalgija po Bajardu Tejloru Hortonu, američkom neurologu koji je postavio prvu teoriju o njihovoj patogenezi. Njegov originalni rad opisuje ozbiljnost glavobolje koja kao mogućnost može da natera normalne muškarce i da pokušaju ili umru samoubistvom. Svoja istraživanja izneo je u njegov rad iz 1939.godine u kome je naveo:

Naši pacijenti su bili onesposobljeni zbog ovog poremećaja i patili su od napadaja bola od dva do dvadeset puta nedeljno. Nisu našli olakšanje od uobičajenih metoda lečenja. Njihov bol je bio toliko jak da je nekolicina od njih morala da bude stalno pod nadzorom zbog straha od samoubistva. Većina njih je bila spremna da se podvrgne bilo kojoj operaciji koja bi im mogla doneti olakšanje.[14]

Godine 1840 , Moric Heinrich Romberg je opisao cilijarnu neuralgiju kao ponavljajući bol u oku sa crvenilom konjuktive i suženjem zenice.[15] Sluderova neuralgija, nazvana po američkom ORL lekaru Grinfildu Sluderu (Greenfield Sluder 1865–1928), je sada kontroverzni model objašnjenja za određene neuralgije lica predložene 1908. godine . Sluder je verovao da pterigopalatinski ganglion (ranije nazvan sfenopalatinski ganglion ) posreduje u refleksnoj stimulaciji neposredno susednih grana trigeminalnog nerva . Ovaj ganglion je parasimpatički nervni čvor ispod baze lobanje iza krova usta. Lečio je neuralgiju trigeminusa ubrizgavanjem alkohola u ovaj ganglion. U trenutnoj literaturi, Sluder neuralgija se posmatra kao manifestacija klaster glavobolje.[16]

  • Nicolaes Tulp (1593–1674)
    Nicolaes Tulp (1593–1674)
  • Thomas Willis (1621–1675)
    Thomas Willis (1621–1675)
  • Gerard van Swieten (1700–1772)
    Gerard van Swieten (1700–1772)

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Definicija

Klaster glavobolja pripada grupi idiopatskih glavobolja, koje nastaju aktivacijom trigeminovaskularnih nociceptivnih puteva sa refleksnom kranijalnom autonomnom aktivacijom. Revidirana verzija klasifikacije Internacionalnog Društva za Glavobolje, ističe ovu grupu glavobolja, poznatu kao trigemino-autonomne cefalgije (TAC). Svi ovi sindromi glavobolja imaju zajednička dva nalaza:[17]

  • kratkotrajni, unilateralni napadi jake glavobolje,
  • tipično autonomni simptomi.
Sindromi iz grupe TAC

Sledeći sindromi pripadaju grupi trigemino-autonomne cefalgije (TAC)

  • Epizodična i hronična klaster glavobolja (CH)
  • Epizodična i hronična paroksizmalna hemikranija (PH)
  • Kratkotrajuća unilateralna neuralgiformna glavobolja sa konjuktivalnom injekcijom i suzenjem (SUNCT sindroma)

Ovi sindromi razlikuju se u:

  • trajanju,
  • učestalosti,
  • ritmu napada,
  • intenzitetu bola i autonomnih simptom,
  • terapijskim modalitetima.
Koncept trigemino-autonomnih sindroma koristan je za kliničare i zahteva patofiziološko razumevanje primarnih glavobolja i primenu različitih tretmana sa ciljem lečenja ili prevencije.[18]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Morbiditet

Klaster glavobolja je relativno retka glavobolja u odnosu na migrenu. Njena prevalencija je od 0,5% do 1%.[19][20][17]

Ukupan broj obolelih osoba od klaster glavobolja na 100.000 stanovnika u pojedinim zemljama sveta
Država Prevalenca
 SAD 401[21]
 Švedska 92[22]
 Italija 279[23]
 Nemačka 119[24]
 San Marino 56[25]
 Norveška 381[26]
Pol i starost

Klaster glavobolje uglavom pogađa muškarce.

Ataci klaster glavobolje se smanjuju sa starenjem, što potvrđuju dostupni podaci većih epidemioloških studija, u kojima, autori ovih studija smatraju da se simptomi smanjuju sa starenjem.

Nasleđe

Ne smatra se naslednom bolešću, međutim, nalaz klaster glavobolje kod identičnih blizanaca i izveštaj o familijarnom dešavanju klaster glavobolje kod 7% pacijenata, ukazuju da je genetski faktor u etiologiji, značajan i da je potcenjen. Pravi način nasleđivanja još nije otkriven.

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Iako je sindrom dobro definisan sa kliničke tačke gledišta, njegova patofiziologija još nije dovoljno jasna.[27] Povećanje ili zapaljenje krvnih sudova nije uzrok glavobolje, kao što se prethodno pretpostavljalo, već njena posledica.[28] Znakovi upale u kavernoznom sinusu nisu mogli biti otkriveni u daljim istraživanjima. Određeni putevi koji provode bol u predelu trigeminalnog nerva stimulišu se još nepoznatim uticajima.[29] To dovodi do kaskade promena u metabolizmu mozga.[30] Veruje se da pokretač bolesti leži u hipotalamusu.[31] Ovaj „kontrolni centar“ diencefalona kontroliše važne kontrolne krugove, na primer ritam spavanja i buđenja i krvni pritisak.[32][33][34]

Međutim, 2010-tih zabeležen je značajan progres u vezi sa ovom patofiziološkom zagonetkom. Relaps-remisija, sezonska varijacija sindroma i regularnost pojedinačnih ataka su karakteristike i ukazuju na uključenost biološkog sata, odnosno, hipotalamusa.[35] Funkcionalni imidžing, kao pozitrona emisiona tomografija (PET) potvrdio je specifičnu aktivaciju hipotalamičke sive mase u atacima klaster glavobolje (videti snimke ispod), i promene u hipotalamusu, kao hipotalamičko sivilo, stavilo u fokus trenutnih naučnih studija.[36] [37][38]

Vrste snimanja
zentriert zentriert zentriert
PET mozga načinjen magnetnom rezonancom pokazuje povećanu aktivnost u oblasti bola i u desnom hipotalamusu
zentriert zentriert zentriert
Magnetna rezonantna tomografija sa prikazanom morfometrijom pokazuje veći udeo sive materije u hipotalamusu desno (levo na slici)

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Rumenilo obraza je uobičajen simptom tokom napada klaster glavobolje.j
Jedan od simptoma - ptoza
CT nalaz kod osobe sa klaster glavoboljom

Klaster glavobolja je strogo jednostrana glavobolja koja se javlja u vezi sa kranijalnim autonomnim karakteristikama.[39] To je mučan sindrom i verovatno je jedno od najbolnijih stanja koje čovečanstvo poznaje, jer npr. pacijentkinje opisuju svaki napad kao gori od porođaja (koji se smatra jednim od najbolnijih fizioloških stanja).

Kliničku sliku klaster glavobolje karakterišu sledeća dva oblika:[40]

Epizodična klaster glavobolja

Prepoznatljiv epizodni sindrom glavobolje, ili akutna glavobolja sa jednim do tri kratka napada bola svakog dana oko očiju, u trajanju od 1 do 2 meseca (klaster period).[a] Nakon toga sledi period bez bolova koji je u proseku godinu godina.

Hronična klaster glavobolja

Hroničnu klaster glavobolju karakteriše odsustvo trajnih perioda remisije, sa bolom koja se javlja nakon godinu dana ili nekoliko godina nakon epizodnog uzorka.[41] Od 10% do 15% pacijenata sa ovim oblikom glavobolje nema remisije.[42] Napadi mogu biti provocirani svakodnevnim upotrebom alkohola, histamina ili nitroglicerina.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Konjuktivalna hiperemija

Dijagnoza klaster glavobolje se postavlja na osnovu:[43][44][39]

  • anamneze (istorije bolesti).[45]
  • oftalmološkog pregleda,
  • doplera krvnih sudova glave i vrata,
  • elektroencefalografije
  • neuroimidžing metode (CT i/ili NMR endokranijuma).

Internacionalna klasifikacija glavobolja koristi jasne dijagnostičke kriterijume, u donjoj tabeli prikazani su kriterijumi za definiciju klaster glavobolje:

Definicija klaster glavobolje
Kriterijum Karakteristike
A Najmanje 5 napada glavobolje, koji ispunjavaju kriterijume B-D:
B Teški ili vrlo teški jednostrani orbitalni, supraorbitalni i/ili privremeni napadi glavobolje u trajanju od 15–180 minuta kada se glavobolja ne leči.
C Glavobolja je povezana sa najmanje jednim od sledećih simptoma bola (autonomni simptomi):
  1. Crvenilo oka ili suzenje
  2. Nazalna kongestija i/ili curenje iz nosa
  3. Oticanje kapka
  4. Osećaj nemira i uznemirenosti
D Učestalost napada je: od 1 napada, svaki drugi dan, do 8 napada dnevno

Kod epizodičnog oblika, napadi su relativno kratkotrajni (traju 15 do 180 minuta), ekstremno su bolni i dešavaju se svakodnevno tokom nekoliko nedelja sa periodom remisije.

Kod hroničnog oblika, napadi se dešavaju bez značajnog perioda remisije. Prosečno, klaster period traje 6-12 nedelja, dok remisija može trajati do 12 meseci.

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Klaster glavobolja je drugojačija i razlikuje se od migrene, iako su osnovni mehanizmi slični. Na primer, propranolol je efikasan u lečenju migrene, ali ne i u lečenju klaster glavobolje, dok je litijum povoljan za klaster glavobolju, ali ne i za migrenu.[46]

Većine pacijenata u kliničkoj slici navodi tipičan cirkadijalni period.[47]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenje klaster glavobolje deli se na:[48][46][49] [39][50]

  • akutnu terapiju, koja ima za cilj uklanjanja pojedinačnih napada
  • profilaktičku terapija - koja je usmerena na sprečavanje ponovljenih napada tokom perioda klastera.
  • nefarmakološku terapiju, koja je neefikasna kod skoro svih pacijenta.[47]

Akutna terapija[uredi | uredi izvor]

Laka plastična kiseonička maska, za inhalaciju čistog kiseonika (100%) sa protokom min 7 L/min (ponekad više od 10 L/min), u trajanju od 20 minuta u sedećem položaju daje dobre terapikse tezultate

Akutna terapija klaster glavobolje zasniva se na:[51]

  • Inhalacija čistog kiseonika (100%) preko kiseoničke maske za lice sa protokom min 7 L/min (ponekad više od 10 L/min), u trajanju od 20 minuta u sedećem položaju.[52] Nisu poznate kontraindikacije za primenu kiseonika. Oko 60% svih pacijenata sa klaster glavoboljom odgovaraju pozitivno na terapiju kiseonikom sa značajnim smanjenjem bola unutar 20–30 minuta.
  • Oralni ergotamin efikasan je ako se daje na početku napada. Preporučuje se kao aerosol sprej za tretman akutnog napada klaster glavobolje.
  • Triptani ubrizgan subkutano ili kao nazalni sprej, efikasni su u oko 75% svih pacijenata (otklanjanje bola unutar 20 minuta). Kontraindikacije su kardio i cerebrovaskularne bolesti i netretirana arterijska hipertenzija. Preventivna upotreba triptana kod klaster glavobolje za sada je kontroverzna.

Preventivna farmakoterapija[uredi | uredi izvor]

Kako mnogi pacijenti imaju između 1 i 8 kratkotrajnih napada dnevno, značaj efektivnog preventivnog režima je važan.[40] Primarni cilj preventivne terapije je da se suprimira napad i održi remisija iznad očekivanog trajanja klaster perioda. Da se postigne ovaj cilj , individualni terapijski režim treba da bude individualno prilagođen svakom pacijentu.[47]

Kod epizodične klaster glavobolje, ako je terapija efikasna, dalja medikacija se prekida kada se očekuje da je klaster period završen.

Primarni lek u medikamentnoj profilaksi je verapamil

Kod hronične klaster glavobolje, medikaciju je potrebno postepeno smanjivati jednom svakog drugog meseca da bi se odredilo da li je terapija još potrebna.[53]

Primarni lek u medikamentnoj profilaksi je verapamil, uz obavezan povremeni EKG test. Kako se verapamil najčešće dobro toleriše, smatra se lekom izbora za kontinuiran tretman kod hronične klaster glavobolje.

Litijum (litijum karbonat) je takođe vrlo efikasan. Poboljšanje je zabeleženo kod 78% slučajeva.

Efikasnost metisergida je između 20% i 73%. Međutim, ovaj lek ne može biti upotrebljavan duže od 4 meseca.

Kortikosteroidi su klinički vrlo efikasni, ali zbog mogućih neželjenih efekata treba da se daju samo nekoliko dana ili eventualno nedelja, a nikako duže. [54][55][56]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Period remisije mora trajati najmanje mesec dana.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rizzoli, P; Mullally, WJ (20. 9. 2017). „Headache.”. The American Journal of Medicine. 131 (1): 17—24. PMID 28939471. doi:10.1016/j.amjmed.2017.09.005 Slobodan pristup. 
  2. ^ „Cluster headache - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-04. 
  3. ^ „Headache Classification Committee of the International Headache Society (IHS). The International Classification of Headache Disorders, 3rd Edition.”. Cephalalgia. 33 (9): 620—808. .
  4. ^ Rozen, T. D.; Fishman, R. S. (2011). „Cluster headache in the United States of America: demographics, clinical characteristics, triggers, suicidality, and personal burden”. Headache. 52 (1): 99—113. PMID 22077141. S2CID 28345322. doi:10.1111/j.1526-4610.2011.02028.x. .
  5. ^ Silberstein, S. D.; Mechtler, L. L.; Kudrow, D. B.; Calhoun, A. H.; McClure, C.; Saper, J. R.; Liebler, E. J.; Rubenstein Engel, E.; Tepper, S. J.; ACT1 Study Group (2016). „Non-invasive vagus nerve stimulation for the acute treatment of cluster headache: findings from the randomized, double-blind, sham-controlled ACT1 study”. Headache. 56 (8): 1317—1332. PMC 5113831 Slobodan pristup. PMID 27593728. doi:10.1111/head.12896. .
  6. ^ „Cluster headache: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-04. 
  7. ^ Tepper, D. E. (maj 2015). „Cluster headache”. Headache. 55 (5): 757—8. PMID 25989208. S2CID 10976086. doi:10.1111/head.12574. 
  8. ^ Matharu, Manjit S.; Goadsby, Peter J. (2004). „Cluster headache: Focus on emerging therapies”. Expert Review of Neurotherapeutics. 4 (5): 895—907. PMID 15853515. S2CID 43918900. doi:10.1586/14737175.4.5.895. 
  9. ^ „Tulpius N. Observationes medicae...”. web.archive.org. 2008-04-26. Arhivirano iz originala 26. 04. 2008. g. Pristupljeno 2024-01-29. 
  10. ^ Pearce, J M S (2007). „Gerardi van Swieten: Descriptions of episodic cluster headache”. Journal of Neurology, Neurosurgery & Psychiatry. 78 (11): 1248—9. PMC 2117620 Slobodan pristup. PMID 17940171. doi:10.1136/jnnp.2007.123091. 
  11. ^ Harris W.: Neuritis and Neuralgia. p. 307-12. Oxford: Oxford University Press 1926.
  12. ^ Bickerstaff E (1959). „The periodic migrainous neuralgia of Wilfred Harris”. The Lancet. 273 (7082): 1069—71. PMID 13655672. doi:10.1016/S0140-6736(59)90651-8. 
  13. ^ Boes, CJ; Capobianco, DJ; Matharu, MS; Goadsby, PJ (2016). „Wilfred Harris' Early Description of Cluster Headache”. Cephalalgia. 22 (4): 320—6. PMID 12100097. S2CID 25747361. doi:10.1046/j.1468-2982.2002.00360.x. 
  14. ^ Horton BT, MacLean AR, Craig WM (1939). „A new syndrome of vascular headache: results of treatment with histamine: preliminary report”. Mayo Clinic Proceedings. 14: 257. 
  15. ^ M. H. Romberg: Lehrbuch der Nervenkrankheiten des Menschen. Duncker. Berlin 1840–1846.
  16. ^ Ahamed, S. H.; Jones, N. S. (2003). „What is Sluder’s neuralgia?”. The Journal of Laryngology & Otology. 117 (6): 437—443. ISSN 0022-2151. doi:10.1258/002221503321892253. 
  17. ^ a b Leroux E, Ducros A., Cluster headache., in Orphanet J Rare Dis., vol. 3, luglio 2008, p. 20, Leroux, E.; Ducros, A. (2008). „Cluster headache”. Orphanet Journal of Rare Diseases. 3: 20. PMC 2517059 Slobodan pristup. PMID 18651939. doi:10.1186/1750-1172-3-20 Slobodan pristup. 
  18. ^ „Trigemino-Autonomne Glavobolje” (PDF). Pristupljeno 26. 12. 2020. [mrtva veza]
  19. ^ Rozen, T. D.; Fishman, R. S. (januar 2012). „Cluster headache in the United States of America: Demographics, clinical characteristics, triggers, suicidality, and personal burden”. Headache. 52 (1): 99—113. PMID 22077141. S2CID 28345322. doi:10.1111/j.1526-4610.2011.02028.x. 
  20. ^ Rozen TD, Fishman RS. Female cluster headache in the United States of America: what are the gender differences? Results from the United States Cluster Headache Survey. J Neurol Sci. 2012 Jun 15. 317(1-2):17-28. [Medline].
  21. ^ Swanson, J. W.; Yanagihara, T.; Stang, P. E.; O'Fallon, W. M.; Beard, C. M.; Melton Lj, 3rd; Guess, H. A. (1994). „Incidence of cluster headaches: A population-based study in Olmsted County, Minnesota”. Neurology. 44 (3 Pt 1): 433—437. PMID 8145911. S2CID 22641566. doi:10.1212/wnl.44.3_part_1.433. 
  22. ^ Ekbom, Karl; Ahlborg, Bjorn; Schele, Rickard (1978). „Prevalence of Migraine and Cluster Headache in Swedish Men of 18”. Headache: The Journal of Head and Face Pain. 18 (1): 9—19. PMID 649381. S2CID 41181112. doi:10.1111/j.1526-4610.1978.hed1801009.x. 
  23. ^ Torelli P, Castellini P, Cucurachi L, Devetak M, Lambru G, Manzoni GC, Cluster headache prevalence: methodological considerations. A review of the literature (PDF), in Acta Biomed. Torelli, P.; Castellini, P.; Cucurachi, L.; Devetak, M.; Lambru, G.; Manzoni, G. C. (2006). „Cluster headache prevalence: Methodological considerations. A review of the literature”. Acta Bio-Medica : Atenei Parmensis. 77 (1): 4—9. PMID 16856701. 
  24. ^ Katsarava Z, Obermann M, Yoon MS, Dommes P, Kuznetsova J, Weimar C, Diener HC, Prevalence of cluster headache in a population-based sample in Germany, in Cephalalgia. , settembre 2007, pp. 1014-1019,. Katsarava, Z.; Obermann, M.; Yoon, M-S; Dommes, P.; Kuznetsova, J.; Weimar, C.; Diener, HC (2007). „Prevalence of Cluster Headache in a Population-Based Sample in Germany”. Cephalalgia. 27 (9): 1014—1019. PMID 17666085. S2CID 41868840. doi:10.1111/j.1468-2982.2007.01380.x. .
  25. ^ Tonon, C.; Guttmann, S.; Volpini, M.; Naccarato, S.; Cortelli, P.; d'Alessandro, R. (2002). „Prevalence and incidence of cluster headache in the Republic of San Marino”. Neurology. 58 (9): 1407—1409. PMID 12011291. S2CID 19311502. doi:10.1212/wnl.58.9.1407. 
  26. ^ Sjaastad, O.; Bakketeig, LS (2003). „Cluster Headache Prevalence. Vågå Study of Headache Epidemiology”. Cephalalgia. 23 (7): 528—533. PMID 12950378. S2CID 33580949. doi:10.1046/j.1468-2982.2003.00585.x. 
  27. ^ Garza I, Schwedt TJ, Robertson CE, Smith JH. Headache and other craniofacial pain. In: Daroff RB, Jankovic J, Mazziotta JC, Pomeroy SL, eds. Bradley's Neurology in Clinical Practice. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 103.
  28. ^ „Cluster headaches”. nhs.uk (na jeziku: engleski). 2017-10-18. Pristupljeno 2021-02-04. 
  29. ^ Hoffmann, J.; May, A. (2018). „Diagnosis, pathophysiology, and management of cluster headache”. The Lancet. Neurology. 17 (1): 75—83. PMID 29174963. S2CID 1888972. doi:10.1016/S1474-4422(17)30405-2. 
  30. ^ Diamond, Seymour; Urban, George (2007-01-01), Waldman, Steven D.; Bloch, Joseph I., ur., chapter 44 - Cluster Headache (na jeziku: engleski), W.B. Saunders, str. 474—491, ISBN 978-0-7216-0334-6, Pristupljeno 2021-02-04 
  31. ^ Kudrow, David (2003-01-01), Samuels, Martin A.; Feske, Steven K., ur., Chapter 214 - Cluster Headache and Paroxysmal Hemicrania (na jeziku: engleski), Churchill Livingstone, str. 1357—1361, ISBN 978-0-443-06557-6, Pristupljeno 2021-02-04 
  32. ^ Matharu M. Cluster headache. Clin Evid (Online). 2010 Feb 9. 2010:[Medline]. [Full Text].
  33. ^ Headache Classification Subcommittee of the International Headache Society (2004). „The International Classification of Headache Disorders: 2nd edition”. Cephalalgia. 24: 9—160. PMID 14979299. S2CID 208214505. doi:10.1111/j.1468-2982.2003.00824.x. 
  34. ^ Goadsby, P. J. (avgust 2002). „Pathophysiology of cluster headache: A trigeminal autonomic cephalgia”. Lancet Neurol. 1 (4): 251—7. PMID 12849458. S2CID 29259576. doi:10.1016/S1474-4422(02)00104-7. 
  35. ^ Freitag, Frederick G.; Florczak, Johnathon (2015-01-01), Diamond, Seymour, ur., Chapter 11 - Cluster Headache (na jeziku: engleski), Academic Press, str. 135—148, ISBN 978-0-12-800901-7, Pristupljeno 2021-02-04 
  36. ^ Larriviere, D.; Bonnie, R. J. (2006). „Terminating artificial nutrition and hydration in persistent vegetative state patients: Current and proposed state laws”. Neurology. 66 (8): 1624—6. PMID 16571840. S2CID 40424247. doi:10.1212/01.wnl.0000217133.21665.55. 
  37. ^ Mendizabal, J. E.; Umaña, E.; Zweifler, R. M. (jul 1998). „Cluster headache: Horton's cephalalgia revisited”. South Med J. 91 (7): 606—17. PMID 9671830. S2CID 31037027. doi:10.1097/00007611-199807000-00002. 
  38. ^ Holle, D.; Obermann, M.; Katsarava, Z. (april 2009). „The electrophysiology of cluster headache”. Curr Pain Headache Rep. 13 (2): 155—9. PMID 19272282. S2CID 29697235. doi:10.1007/s11916-009-0026-9. 
  39. ^ a b v „Understanding Cluster Headache”. American Migraine Foundation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-04. 
  40. ^ a b „Cluster Headaches: Types, Symptoms, and Causes”. Healthline (na jeziku: engleski). 2012-08-07. Pristupljeno 2021-02-04. 
  41. ^ Rozental JM. Tension-type headache, chronic tension-type headache, and other chronic headache types. In: Benzon HT, Raja SN, Liu SS, Fishman SM, Cohen SP, eds. Essentials of Pain Medicine. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2018:chap 20.
  42. ^ Barloese MC, Jennum PJ, Lund NT, Jensen RH. Sleep in cluster headache - beyond a temporal rapid eye movement relationship?. Eur J Neurol. 2015 Apr. 22 (4):656-e40.
  43. ^ Imamura, YOSHIKI; Okeson, JEFFREY P. (2002-01-01), Dionne, RAYMOND A.; Phero, JAMES C., ur., Chapter 22 - Diagnosis of Chronic Orofacial Pain (na jeziku: engleski), W.B. Saunders, str. 337—353, ISBN 978-0-7216-7278-6, Pristupljeno 2021-02-04 
  44. ^ „Cluster Headache - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Pristupljeno 2021-02-04. 
  45. ^ Kudrow, L. (april 1979). „Cluster headache: Diagnosis and management”. Headache. 19 (3): 142—50. PMID 457402. S2CID 35389702. doi:10.1111/j.1526-4610.1979.hed1903142.x. .
  46. ^ a b [Guideline] Beithon J, Gallenberg M, Johnson K, et al. Diagnosis and Treatment of Headache. Institute for Clinical Systems Improvement. Available at http://bit.ly/Headache0113. Accessed: March 31, 2014.
  47. ^ a b v Weaver-Agostoni, J. (2013-07-15). „Cluster headache”. Am Fam Physician. 88 (2): 122—8. PMID 23939643. .
  48. ^ Zeeberg, P.; Olesen, J.; Jensen, R. (decembar 2005). „Efficacy of Multidisciplinary Treatment in a Tertiary Referral Headache Centre”. Cephalalgia. 25 (12): 1159—67. PMID 16305604. S2CID 44840025. doi:10.1111/j.1468-2982.2005.00980.x. .
  49. ^ Beck, E.; Sieber, W. J.; Trejo, R. (2005-02-15). „Management of cluster headache”. Am Fam Physician. 71 (4): 717—24. PMID 15742909. .
  50. ^ „Cluster headache”. The Migraine Trust (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-04. 
  51. ^ [Guideline] Biondi D, Mendes P. Treatment of primary headache: cluster headache. In: Standards of care for headache diagnosis and treatment. Chicago (IL): National Headache Foundation. 2004. [Full Text].
  52. ^ Tepper D. (oktobar 2017). „Oxygen for Cluster Headache”. Headache. 57 (9): 1493—1494. PMID 28967120. S2CID 45582976. doi:10.1111/head.13085. .
  53. ^ Calhoun, A. H.; Peterlin, B. L. (april 2010). „Treatment of cluster headache in pregnancy and lactation”. Curr Pain Headache Rep. 14 (2): 164—73. PMC 3971427 Slobodan pristup. PMID 20425207. doi:10.1007/s11916-010-0102-1. 
  54. ^ Robbins MS, Starling AJ, Pringsheim TM, Becker WJ, Schwedt TJ. (jul 2016). „Treatment of Cluster Headache: The American Headache Society Evidence-Based Guidelines”. Headache. 56 (7): 1093—106. PMID 27432623. S2CID 28337990. doi:10.1111/head.12866. 
  55. ^ Láinez, M. J.; Guillamón, E. (februar 2017). „Cluster headache and other TACs: Pathophysiology and neurostimulation options”. Headache. 57 (2): 327—335. PMID 28128461. S2CID 5218099. doi:10.1111/head.12874. 
  56. ^ Hoffmann, J.; May, A. (januar 2018). „Diagnosis, pathophysiology, and management of cluster headache”. Lancet Neurol. 17 (1): 75—83. PMID 29174963. S2CID 1888972. doi:10.1016/S1474-4422(17)30405-2. .

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi

,

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кластер_главобоља&oldid=27442072”