Klod Luj Ektor de Vilar

Klod Luj Ektor de Vilar
Klod Luj Ektor de Vilar
Lični podaci
Datum rođenja	(1653-05-08)8. maj 1653.
Mesto rođenja	Mulen, Francuska
Datum smrti	17. jun 1734.(1734-06-17) (81 god.)
Mesto smrti	Torino, Kraljevstvo Sardinija

Klod Luj Ektor de Vilar (franc. Claude Louis Hector de Villars; Mulen, 8. maj 1653 — Torino, 17. jun 1734) je bio francuski vojskovođa, maršal Francuske, vojvoda od Vilara i poslednji veliki general Luja XIV. Bio je jedan od najblistavijih zapovednika francuske vojne povesnice.

Rana karijera

Rođen je u Mulenu u plemićkoj, ali siromašnoj porodici, koja je pala u nemilost. Stupio je u vojsku 1671. Sa dvadeset godina istakao se 1673. prilikom opsade Mastrihta za vreme Francusko-holandskog rata. Nakon krvave bitke kod Senefa 1674. unapređen je u pukovnika konjičkog puka. Na sledeđe unapređenje će čekati jako dugo iako se isticao izvanrednom službom pod zapovedništvom maršala Anrija Tirena, Velikog Kondea i maršala Luksemburga. Navukao je mržnju moćnog ministra odbrane markiza Luvoaza. Čin koji odgovra činu general-majora dobio je tek 1687.

U vremenu između Holandskih ratova i formiranja Augzburškog saveza Vilar je bio zaposlen u jednoj neslužbenoj misiji na dvoru u Bavarskoj i tu se stalno družio sa knezom izbornikom Bavarske Maksimilijanom II Emanuelom. Vratio se 1690. u Francusku i komandovao je vojskom u Flandriji za vreme Rata Velike alijanse. Pri kraju rata otišao je u Beč kao ambasador.

Rat za špansko nasleđe

Vilar pobeđuje u značajnoj bici kod Denena 1712.

Pokazao se jednim od najboljih francuskih generala svih vremena. Posebno se istakao u bitkama Rata za špansko nasleđe. Za učešće u bici kod Fridlingena 1702. unapređen je u maršala Francuske. Uspešno je ugušio pobunu hugenota u Kamisardu, Kevenu i Sen Espriu i za to je dobio titulu vojvode od Vilara. U bici kod Hohštata 1703. je ostvario čistu pobedu. Međutim pohodi u kojima je učestvovao sadržavali su i izgubljene mogućnosti. Vilarova prava slava počinje 1709, kada se Francuska našla naizgled u bezizlaznom položaju pred naletom saveznika. Te godine vojvoda od Vilara je komandovao glavnom armijom nasuprot koje su na severnom frontu stajali Eugen Savojski i vojvoda od Molboroa. Za vreme zimske oskudice i gladi delio je sa vojnicima bedna sledovanja hrane. Za vreme toga pohoda vojvoda od Buflera je bio potčinjen Vilaru. Vilar je ranjen u veoma teškoj bici kod Malplaka 11. septembra 1709. Bitka je predstavljala savezničku pirovu pobedu, pa je Vilar rekao kralju:

Kad bi se Bog smilovao da da neprijateljima vašeg veličanstva još jednu takvu pobedu, oni bi propali

.

Još dva pohoda su prošla bez bitke i saveznici nisu gotovo nimalo napredovali. Konačno je vojvoda od Molboroa izvršio manevar kojim je pomakao Vilara sa linije sa koje nije odstupao. Izgledalo je da je razbijena francuska odbrana. Vojvoda od Vilara je uspeo da izmanevriše saveznike i da ih teško porazi u bici kod Denena 24. jula 1712. Ta pobeda je spasila Francusku, iako se rat još jedno vreme odvijao na Rajni, gde je Vilar zauzeo Landau i predvodio napade na Frajburg. Konačno je pregovarao sa Eugenom Savojskim i sklopio sporazum u Raštatu.

Regentstvo

Imao je važnu ulogu u doba regentstva. Glavni protivnik mu je bio kardinal Duboa. Poslednji put se borio u Ratu za poljsko nasleđe 1734. Međutim imao je tada preko osamdeset godina. Nakon početka rata umro je u Torinu 17. juna 1734.