Кобни прст

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kobni prst
Orig. naslovThe Moving Finger
AutorAgata Kristi
Jezikengleski jezik
Žanr / vrsta delaKriminalistički
Izdavanje
Datumjul 1942.
Broj stranica229
Tip medijaTvrdi povez
Hronologija
PrethodnikPet prasića
NaslednikNulta tačka

Kobni prst je detektivski roman britanske spisateljice Agate Kristi prvi put objavljen u SAD od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" u julu 1942.[1] i u Velikoj Britaniji od strane izdavačke kuće "Collins Crime Club" u junu 1943.[2] Američko izdanje je bilo prodavano po ceni od 2 dolara, [1] i britanski po ceni od sedam šilinga i šest penija.[2]

Brat i sestra Barton stižu u mali grad (ili selo) Limstok u Devonu i ubrzo dobijaju anonimno pismo u kojem ih optužuju da su ljubavnici, a ne brat i sestra. Nisu oni jedini u selu koji dobijaju takva pisma. Jedna ugledna stanovnica pronađena je mrtva sa jednim takvim pismom pored sebe. Ovaj roman prikazuje stariju detektivku gospođicu Marpl u mestimično manjoj ulozi, „malu staricu detektivku koja izgleda ne radi mnogo“.[3] Ona ulazi u priču u poslednjoj četvrtini knjige, u nekoliko prizora, pošto policija nije uspela da reši zločin.

Roman je naišao na dobar prijem kada je objavljen: „Agata Kristi je ponovo u tome, podiže poklopac sa delfinijuma i plete grimiznu osnovu po celom pastelnom pafu“.[4] Jedan recenzent je primetio da gospođica Marpl „postavlja pozornicu za poslednje razotkrivanje ubice“.[3] Drugi je rekao da je ovo „jedan od retkih slučajeva kada Kristijeva daje kratku meru i ništa gore od toga“.[5] Muški pripovedač je bio i hvaljen i blaćen.

Naslov[uredi | uredi izvor]

Knjiga je dobila ime po katrenu 51 prevoda Edvarda Ficdžeralda dela "Rubait" Omara Hajama:

Kobni prst piše i napisavši,
Krenu dalje: ne sva tvoja pobožnost ni duhovitost
Namamiću ga nazad da otkaže pola reda,
Niti sve tvoje Suze ispiraju Reč od toga.

Pesma se, zauzvrat, odnosi na Baltazarovu gozbu kako je opisano u Knjizi proroka Danila odakle potiče izraz natpis na zidu.

Naslov prikazuje u priči figurativno i doslovno. Anonimna pisma ukazuju na krivicu od jednog stanovnika grada do drugog.[3] Agent Skotland Jarda utvrđuje da je sve koverte „neko otkucao jednim prstom“ kako bi se izbegao prepoznatljiv „dodir“.[6]

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Džeri i Džoana Barton, brat i sestra iz Londona, smeštaju se u kuću u vlasništvu gospođice Barton u blizini mirnog grada Limstoka za poslednju fazu Džerijevog oporavka od povreda zadobijenih u vazduhoplovnoj nesreći. Ubrzo nakon što su se uselili i upoznali svoje susede, oni dobijaju anonimno pismo u kojem se lažno optužuju da su ljubavnici, a ne brat i sestra.

Bartonovi brzo saznaju da su takva otrovna pisma primali i mnogi drugi u gradu. Uprkos pismima koja sadrže lažne optužbe, mnogi u gradu su prilično uznemireni zbog njih i strahuju od nečeg goreg. Gospođa Simington, žena mesnog zastupnika, pronađena je mrtva pošto je primila pismo u kojem se navodi da njen muž gospodin Dik Simington nije otac njihovog drugog sina. Njeno telo je otkriveno sa pismom, čašom koja sadrži kalijum cijanid i pocepanim parčetom papira na kome piše: „Ne mogu dalje“.

Dok istraga utvrđuje da je njena smrt samoubistvo, policija počinje lov na anonimnog pisca pisma. Njena ćerka iz prethodnog braka, Megan Hanter, nespretna, mršava dvadesetogodišnjakinja, ostaje sa Bartonovima nekoliko dana pošto je izgubila majku.

Domaćica Bartonovih Partridž dobija poziv od služavke Simingtonovih Agnes koja je izbezumljena i traži savet. Agnes ne stiže na njihov planirani sastanak niti je pronađena kod Simingtonovih kada je Džeri zvao uveče da je proveri. Sledećeg dana, njeno telo u ormanu ispod stepeništa otkriva Megan Hanter.

Iz Skotland Jarda stiže istražitelj da istraži ubistvo. On zaključuje da je pisac i ubica sredovečna žena među uglednim građanima Limstoka. Napredak u istrazi ubistva je sporo tekao sve dok supruga popadija Dejn Kaltrop nije pozvala gospođicu Džejn Marpl da izvrši istragu. Džeri joj je preneo mnoge tragove iz svojih zapažanja i rekao joj neke od svojih zamisli o tome zašto je Agnes ubijena. U međuvremenu, guvernanta Simingtonove dece Elsi Holand prima pismo. Policija posmatra lekarevu sestru Ejmi Grifit kako kuca adresu na istoj pisaćoj mašini koja je korišćena za sva prethodna pisma i hapsi je zbog pisma.

Dok je išao u London da kod svog lekara, Džeri je naglo poveo Megan sa sobom i odveo je kod Džoanine krojačice na potpuno preobraženje. On shvata da se zaljubio u nju. Kada su se vratili u Limstok, Džeri je zaprosio Megan, ali ga je ona odbila. On je tražio od gospodina Simingtona dozvolu da oženi Megan. Gospođica Marpl je posavetovala Džerija da pusti Megan na jedan dan jer ona ima zadatak.

Megan ucenjuje svog očuha kasnije te večeri, ukazujući da ima dokaze o njegovoj krivici za ubistvo njene majke. Gospodin Simington joj hladnokrvno plaća početnu ratu, ali ne priznaje svoju krivicu. Kasnije uveče, nakon što je Megan dao lek za spavanje, on je pokušao da je ubije stavljajući joj glavu u rernu na plin. Džeri i policija ga čekaju na preporuku gospođe Marpl. Džeri spašava Megan i Simington priznaje. Policija ga hapsi zbog ubistva Agnes i svoje žene.

Gospođica Marpl, poznavajući ljudsku prirodu, otkriva da je sve vreme znala da su pisma bila odvraćanje pažnje, a da ih nije napisala meštanka jer nijedno nije sadržalo istinite optužbe - nešto o čemu bi meštani sigurno ogovarali. Samo jedna osoba je imala koristi od smrti gospođe Simington: njen muž. On se zaljubio u prelepu Elsi Holand, želeći nju i svoje sinove u svom životu. Planirajući ubistvo svoje žene, modelirao je pisma po uzoru na ona u slučaju koji mu je bio poznat iz zastupničke prakse. Policijsko objašnjenje o tome ko ih je napisao bila je potpuno pogrešna. Jedino pismo koje Simington nije napisao bilo je ono Elsi. To je napisala Eme Grifit koja je godinama bila zaljubljena u Simingtona. Znajući da će biti teško dokazati njegovu krivicu, gospođica Marpl je smislila plan da ga razotkrije,

Nakon uspešnog završetka istrage, Megan shvata da zaista voli Džerija. Džeri im kupuje kuću gospođice Barton. Njegova sestra Džoana se udaje za mesnog lekara i ostaje u Limstoku. U međuvremenu, Emili Barton i Ejmi Grifit zajedno odlaze na krstarenje.

Likovi[uredi | uredi izvor]

  • Džeri Barton: pilot koji je povređen u vazduhoplovnoj nesreći. Posle dugog boravka u bolnicama, on traži mirno mesto za poslednju fazu izlečenja. On pripoveda priču.
  • Džoana Barton: Džerijeva sestra, pet godina mlađa, koja prati svog brata u Limstok iz njihovog uobičajenog doma u Londonu.
  • Gospođica Emili Barton: najmlađa ćerka velike i bogate porodice sestara, sada u šezdesetim. Ona poseduje kuću po imenu "Mali Furz" koju iznajmljuje Bartonovima. Kao i mnogi u Limstoku, ona je dobila pismo otrovne olovke, ali ne želi to da prizna.
  • Florens Elford: bivša sobarica porodice Barton, sada udata, koja poziva Emili Barton da ostane sa njom dok ona iznajmljuje "Mali Furz" Bartonovima.
  • Partridž: sobarica u "Malom furzu", koja pristaje da ostane za Bartonove. Ona je obučila Agnes.
  • Beatris Bejker: sobarica u "Malom furzu" koja napušta službu kada je primila anonimno pismo.
  • Gospođa Bejker: Beatrisina majka koja traži pomoć od Džerija kada je Beatrisin mladić dobio pismo u kome Beatris optužuje da se viđa sa drugim muškarcem, što nije tačno.
  • Dr. Oven Grifit: mesni lekar u Limstoku koji se zaljubio u Džoanu Barton.
  • Ejmi Grifit: Ovenova sestra, koja živi sa njim u Limstoku, aktivna je u gradu i proteklih godina se zaljubila u Simingtona.
  • Inspektor Grejvs: stručnjak za pisma otrovnim olovkama iz Skotland Jarda.
  • Nadzornik Neš: upravnik okružnog OIZ-a.
  • Elsi Holand: prelepa dadilja Simingtonove dece. Džerija Bartona, koga je u početku privukla, odbija kvalitet njenog glasa, ali gospodin Simington vidi samo njenu lepotu.
  • Gospođica Džejn Marpl: pronicljiva sudija ljudske prirode i stanovnica sela Svete Meri Mid i prijateljica gospođe Dejn Kaltrop koja ju je angažovala da pomogne u istrazi.
  • Gospodin Dik Simington: zastupnik iz Limstokua, drugi Monin muž, otac dva mlada sina i očuh Megan Hanter.
  • Gospođa Mona Simington: Meganina majka. Ona je prva žrtva ubistva, iako je njeno ubistvo izgledalo kao samoubistvo, zavaravajući policiju dugo vremena.
  • Megan Hanter: devojka od 20 godina, godinu dana kući iz internata, budala, obično stidljiva, ali prijatna sa Džerijem i Džoanom Barton. Ona cveta pod njihovom pažnjom. Ona hrabro preduzima rizičan trik po nalogu gospođice Marpl, razotkrivajući ubicu.
  • Agnes Vodel: kućna pomoćnica u domu Simingtonovih koja je druga žrtva ubistva.
  • Rouz: kuvarica Simingtonovih; previše govori i dat je dramatici.
  • Gospođica Ginč: Simingtonova službenica koja je dala otkaz nakon što je dobila pismo otrovnom olovkom, Džeri Barton primećuje da izgleda da uživa u dobijanju pisma otrovnom olovkom.
  • Prečasni Kejleb Dejn Kaltrop: mesni sveštenik, akademik u svom stilu, dat latinskim citatima, koji niko drugi oko njega ne razume.
  • Gospođa Mod Dejn Kaltrop: popadija koja pokušava da pripazi na ljude. Ona je pozvala svoju prijateljicu gospođicu Marpl u pomoć kada se stanje u gradu pogoršalo između ubistava i pisama otrovnim olovkom.
  • Gospodin Paj: stanovnik Limstoka koji uživa u bruci izazvanoj pismima otrovne olovke. On sakuplja antikvitete, a susedi ga opisuju kao ženstvenog.
  • Pukovnik Eplton: stanovnik Kombekra, sela oko 19 kilometara od Limstoka. Zaintrigirala ga Džoana Barton i divi se lepoj Elsi Holand.
  • Gospođa Klit: žena koja živi u Limstoku, opisana kao mesna veštica. Ona je prva osoba koju građani smatraju piscem pisama otrovnim perom, ali se ispostavilo da uopšte nema veze sa pismima.

Književni značaj i prijem[uredi | uredi izvor]

Moris Vilson Dišer iz časopisa Književni dodatak Vremena 19. juna 1943. bio je uglavnom pozitivan, počevši: „Izvan svake sumnje zagonetka u Kobnom prstu je pogodna za stručnjake" i nastavlja: ​​"Autorka je velikodušna sa svojim tragovima. Svako bi trebalo da može da pročita njenu tajnu sa pola oka – ako se druga i po ne stane na put. Retko je postojala detektivska priča koja bi mogla da izazove epidemiju samopopuštanja." Međutim, izražene su neke rezerve: "Pošto je potrošila toliko energije na svoju zagonetku, autorka se ne može u potpunosti kriviti što je zanemarila drugu stranu svoje priče. Bilo bi bolje da je Džeri Barton, koji to govori, verodostojniji. On je vazduhoplovac koji se srušio i hoda uz pomoć dva štapa. To što treba munjevito da se oporavi je dobro, ali zašto bi se, između jurišanja dole po dvoje i guranja devojke u železnički vagon velikom snagom, žalio da na bol dok vozi kola? I zašto, Da li kraljevkinja Ida razmišlja u ovom stilu: „Čaj je bio u porcelanu i ukusan i bilo je tanjira sendviča i tankog hleba i putera i količine malih kolača“? Ne pomaže verodostojnosti ni to što bi zaplakana mlada žena postala elegantna lepotica za manje od jednog dana.“[7]

Moris Ričardson iz časopisa Posmatrač je napisao: „Atmosfera večnog blagostanja posle doručka, zabave u seoskom gradu gde niko nije baš onakav kakav izgleda, teško pognute ćerke sa pažljivo prikrivenim kolskim šarmom, lude usedelice, naravno i zastupnici preljubnici. Agata Kristi je ponovo u tome, podiže poklopac sa delfinijuma i plete grimiznu osnovu po celom pastelnom pafu." I zaključio je: „Verovatno ćete nazvati dvostrukim blefom gospođe Kristi, ali ovo će samo povećati vaše zadovoljstvo.[4]

Neimenovani recenzent časopisa Dnevna zvezda Toronta 7. novembra 1942. rekao je: „Kobni prst na koricama ima sliku prsta koji ukazuje na jednog osumnjičenog za drugog i tako je to sa čitaocem kao poglavlje za poglavljem zagonetke. To nije jedna od [Kristinih] priča o njenom poznatom francuskom detektivu Herkulu Poarou koji umesto toga ima gospođicu Marpl, malu staricu tragalicu koja izgleda ne radi mnogo, ali koja postavlja pozornicu za konačno razotkrivanje ubice“.[3]

Pisac i kritičar Robert Barnard napisao je „kobni prst u Mejhem Parvi koje neizbežno vodi do ubistva. Dobar i raznolik spisak učesnika, malo humora i jače nego obično romantično zanimanje tipa ružno pače u labuda. Jedan od retkih puta da Kristijeva daje kratku meru, a ništa gore od toga."[5]

U "Bingu!" članak časopisa Nedeljna zabava od decembra 2014. do januara 2015. godine, pisci su izabrali Kobni prst kao omiljeni od Kristijeve na spisku „Devet velikih Kristinih romana“.[8]

Prilagođavanja[uredi | uredi izvor]

Televizija[uredi | uredi izvor]

Kobni prst je prvi put ekranizovan za BBC sa Džoan Hikson u seriji Gospođica Marpl. Prvi put je emitovan 2. i 22. februara 1985.[9][10] Ekranizacija je generalno verna romanu osim što su spojeni likovi Agnes i Beatris i što je gospođica Marpl uvedena u priču mnogo ranije nego u romanu.

Druga televizijska ekranizacija je napravljena sa Džeraldin Mekjuan kao Marplovoj istoimenoj TV seriji i snimljena je u Čilamu u Kentu.[11] Prvi put je emitovana 12. februara 2006.[12] U ovoj ekranizaciji je izmenjena Džerijeva ličnost. Radnja je smeštena nešto kasnije od radnje romana po osvrtu na epizodu: „Gospođica Marpl, posmatrajući tragične efekte ovih poruka na odnose i ugled, praktično je u drugom planu u ovoj priči, pažljivo posmatrajući kao nihilistički mladić (Džejms D'Arsi) izlazi iz svoje cinične alkoholne izmaglice da istraži izvor tolike bede." i „smeštena je ubrzo posle Drugog svetskog rata“.[13]

Treća ekranizacija nastala je kao deo francuske televizijske serije Mala ubistva Agate Kristi. Epizoda je emitovana 2009.

Četvrta ekranizacija je razvijena u Koreji kao deo televizijske serije iz 2018. Gospođa Ma, Nemezis.

Radio[uredi | uredi izvor]

Radio drama emitovana je na BBC Radiju 4 u maju 2001. u terminu Subotnje drame sa Džun Vitfild u ulozi gospođice Marpl.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „The Classic Years: 1940 – 1944”. American Tribute to Agatha Christie. maj 2007. Pristupljeno 18. 8. 2015. 
  2. ^ a b Peers, Chris; Spurrier, Ralph; Sturgeon, Jamie (mart 1999). Collins Crime Club – A checklist of First Editions (Second izd.). Dragonby Press. str. 15. 
  3. ^ a b v g „Review”. Toronto Daily Star. 7. 11. 1942. str. 9. 
  4. ^ a b Richardson, Maurice (13. 6. 1943). „Review”. The Observer. str. 3. 
  5. ^ a b Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie (Revised izd.). Fontana Books. str. 197. ISBN 0-00-637474-3. 
  6. ^ Christie, Agatha (1942). The Moving Finger. str. Chapter 3. 
  7. ^ Disher, Maurice Willson (19. 6. 1943). „Review”. The Times Literary Supplement. str. 297. 
  8. ^ „Binge! Agatha Christie: Nine Great Christie Novels”. Entertainment Weekly (1343–44): 32—33. 26. 12. 2014. 
  9. ^ The Moving Finger Part 1 (1985) na sajtu IMDb (jezik: engleski)
  10. ^ The Moving Finger Part 2 (1985) na sajtu IMDb (jezik: engleski)
  11. ^ Kent Film Office. „Kent Film Office Miss Marple – The Moving Finger Film Focus”. Pristupljeno 18. 8. 2015. 
  12. ^ Marple: The Moving Finger (2006) na sajtu IMDb (jezik: engleski)
  13. ^ „Agatha Christie's Marple: Series 2, Editorial Reviews”. Amazon. Pristupljeno 5. 6. 2016. 
  14. ^ „The Moving Finger”. BBC Radio 4. 5. 5. 2001. Pristupljeno 13. 8. 2015. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кобни_прст&oldid=27536398”