Kovačevi iz Koretišta

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kovačeva mahala u Koretištu

Kovačevi iz Koretišta su jedan od najbrojnijih rodova u Kosovskom Pomoravlju. Po svom predanju, koje je zapisao i Atanasije Urošević, osnovali su selo Koretište u drugoj polovini 17. veka (između 1650–1689), u kojem se jedna mahala po njima zove – Kovačeva mahala. Prezime im je po tome što su im preci do oko 1890. godine bili kovači.[1] Krsna slava im je Sveti Nikola.

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Poreklom su iz okoline Prilepa.

Atanasije Urošević u knjizi „Gornja Morava i Izmornik“ iz 1935. godine, u delu za selo Koretište, zabeležio je o Kovačevima sledeće: „Kovačevi (17 k., Sv. Nikola), doseljeni iz prilepskog kraja u Makedoniji, gde su bili vrlo bogati i imali vodenicu „od devet vitla“ Turci im dođu po žene, ovi ih opiju i pobiju, pa sa magarcima pobegnu. Prvo se nastanili u Kmetovcu, pa prešli u Stanišoru i najzad naiđu ovde na dobru vodu i osnuju ovo selo u drugoj polovini 17. veka.“.[1]

Takođe je zabeležio i: „Najstariji rod u selu, Kovačevi, prilikom doseljavanja nije zatekao selo, već ga je nanovo podigao, ma da je na „Selištu“[n. 1] pre toga postojalo neko naselje. Sadašnje selo osnovano je kada u okolini nije nikako bilo Turaka i Arbanasa.“.[1]

Zabeležio je i: „Pejinci (17 k.), Đurinci (12 k.) i Đokinci (6 k.), svi slave Sv. Nikolu. Ova su tri roda postala od jednog pastorka u rodu Kovačevih, koga je kao sina dovela neka žena „vrtenarka“[a], „bugarka“, „mečkarka“[b] iz Makedonije.“.[1]

U delu za selo Ranilug, zabeležio je: „Tanaskovići (23 k., Sv. Nikola), srodnici Kovačevih u Koretištu, pa im je i starina ista (prilepski kraj).“.[4][n. 2]

U knjizi „Gnjilane“ iz 1932. godine, zabeležio je sledeće: „Pored kolarstva koje su zaveli doseljeni seljaci iz okoline, užarstva koje su zaveli doseljenici iz izmorničkih sela, zatim kovaštva koje su obavljali Srbi Kovačevići iz susednog sela Koretišta, a koje su doneli iz svoje starine — prilepskog kraja, u Gnjilanu u ovo doba ima doseljenih zanatlija iz Vranja, Prištine, Prizrena i Peći.“.[5][6][7]

Takođe je zabeležio i: „Tada su Katanići doseljeni iz izmorničkog sela Koretišta (daljom starinom od Vasojevića) i Kovačevići iz susednog sela Koretišta (daljom starinom od Prilepa). Ovo su bili najstariji znatniji rodovi za prvih pedeset godina od postanka sadašnjeg Gnjilana.“.[8]

Vladimir Cvetanović u knjizi „Iz onomastike Gnjilana“ iz 1988. godine, zabeležio je sledeće: „Kovačević, četiri kuće. Doselili se iz sela Koretišta, a daljom starinom su iz Prilepa. Slava Sveti Nikola.“.[9]

Stanislav C. Kojić u knjizi „Koretište i njegova tradicija“ iz 2013. godine, u delu za rod Kovačevi, zabeležio je sledeće: „Familija Kovačevi po kazivanju Mladena Kovačevića (1942) je jedna od najvećih srpska pravoslavna familija u Kosovskom Pomoravlju, koja živi u Koretištu i broji oko 70 domaćinstva. Po kazivanju njegovih najstarijih predaka iz ove loze, smatra se da vode poreklo sa tromeđe Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine iz sela Međani u opštini Prijepolje. Jedan od braće je ostao u tom selu 45 kilometara istočno od Prijepolja. Drugi brat je otišao na drugu lokaciju na padinama Dumljanskog brda, sa leve strane Lima, gde formira naselje Kovačevac, 8 kilometara južno od Prijepolja, treći je otišao u Bosnu i Hercegovinu, a četvrti u Makedoniju u selo Selce kod Prilepa u podnožju Dren planine. Pouzdano se zna da su zbog zuluma od Turaka morali da beže iz Prilepa, jer su iz osvete ubili nekoliko Turčina. Turci su im zaprosili sestru, ali su se oni poslužili lukavstvom, tako što su prihvatili tu prosidbu, pa kad su došli po njihovu sestru, ostavili su ih na konak, ponapili ih i ubili, a zatim su pobegli iz prilepskog kraja, gde su inače bili veoma bogati, jer su u to vreme imali vodenicu od devet vitla, za koju kažu da još danas postoji. Tako su se tri brata doselila na Kosovo i Metohiju još 1600. godine, živeći u nekoliko sela Kosovskog Pomoravlja. Najpre su se naselili u Prilepnici kod Kmetovca, koja dobija ime po mestu njihovog prethodnog boravka Prilepu, a nakon toga, neko vreme su boravili u Stanišoru, potom popeli su se na brdu Glama i osmatrali teren, pa su odlučili da jedan od braće naseli: Koretište, drugi Mališevo i treći se naselio u Donju Moravu. Oni su imali i jednu sestru koju nisu hteli da udaju za Turčina. Jedan od trojice braće se nastanio u Koretištu, tu je pobo kolac i rekao: „Kad se ovaj kolac sam pomeri sa ovog mesta, tad ću se odavde iseliti, jer ovde ima najbolje vode za život“. Tako i sada ovde žive mnogobrojni članovi ove familije Kovačević. Pretpostavlja se da je treći brat, kako bi zametnuo trag, otišao u region Donje Morave i Krive Reke u Pančelo (opština Kosovska Kamenica). Drugi brat, kako bi sačuvao svoju familiju i svoja dva brata poturčio se i nastanio se u Mališevu nedaleko od Gnjilana, gde i sada žive njegovi potomci u Žeden mahali. To su današnji Albanci, koji takođe čine najbrojniju i jednu od najstarijih familija u Mališevu, a njihovi preci znaju da vode srpsko poreklo, samo što u novije vreme njihovi potomci izbegavaju da priznaju tu činjenicu, jer su se do 1980-ih družili i poštovali, čak su Kovačeve pozivali na svoje svadbe. Sabrija mehaničar iz Mališeva ima ikonu i krst u svojoj kući, jer nije krio svoje poreklo ni od samog hodže. Ovi Albanci iz Mališeva su zvali Kovačeve u Koretištu „rođo“. Za života Hamita Bejte iz Mališeva, koji je bio poverenik u Duvanskom kombinatu u Gnjilanu, on i njegovi sinovi su mnogo poštovali svoje rođake Kovačeve u Koretištu. Inače, još 1953. godine Mladenu Kovačeviću je jedan od potomaka ove loze iz Mališeva rekao da ima srpsko poreklo i da su rođaci prilikom susreta kod izvora na Buljinom potoku. Jedan od potomaka iz ove loze u Mališevu, koji se zvao Redža, do kasno je redovno dolazio na veselja i za razne pozajmice u Koretište kod svojih rođaka. Amit iz Mališevo je svojevremeno tvrdio da njegovi vode poreklo od Srbe iz roda Kovačevića, po kazivanju njegovih predaka, u ranijem druženju sa Miloradom Kovačevićem iz Koretišta.

Prezime Kovačević je povezano sa zanatom kojim su se svojevremeno bavili preci ove brojne familije. Čak je ovo prezime vrlo često u svetu, prevedeno i na druge jezike sa istim značenjem i vezano je za zanimanje. Po jednom predanju prvom Kovačeviću koji se doselio u Koretište umrla je žena sa kojom je imao malu decu. Tragajući za ženom koja bi mogla da mu odneguje decu, on se oženio ženom tamnije puti Mahmudijom, koja je kao mečkarka dolazila u ove krajeve i sa njom je izrodio još dece. Pretpostavlja se da su na taj način nastali današnji Penjci, Đurinci, Đokinci koji imaju zajedničko imanje sa Kovačevićima, gde obrađuju skoro jednu trećini zemljišta i po tom osnovu su u srodstvu sa Kovačevićima, od potomka Ugrina, u čijem se vlasništvu nalaze dve trećine zemljišta ove loze. Tu postoje sporenja između ove četiri familije, čiji su potomci od Muhmudije, dok niko ne negira da je bilo njenih potomaka, ali svi smatraju da su iz druge porodice njeni potomci, a ne iz njihove.

Nakon oslobođenja od Turaka i u narednim ratovima, a kasnije u potrazi za boljim životom, zbog siromaštva, familija Kovačević se osipa. Mnogi odlaze u razne gradove širom Srbije, posebno u Beograd, Smederevo i Niš ili u inostranstvo, naročito u Švajcarsku i Nemačku u periodu 1980–2000. godine. Svoja imanja u Koretištu prodaju Albancima, ali još uvek obrađuju zemljište od nekoliko desetina hektara.

Po običaju, Kovačevići su porodično sahranjivani u jedno ili više grobova, o čemu svedoče mnogi tragovi na seoskom groblju u Koretištu. Kovačevi svi slave Sv. Nikolu.

Nikad nije pouzdano utvrđeno kako se zvao prvi Kovačević koji se doselio u regionu Kosovskog Pomoravlja. Po kazivanju starijih predaka, formiran je ovaj rod, u čijem se samom korenu porodičnog stabla nalazi najstariji predak Ugrin, po predanjima u familiji Kovačević, dok se ženska loza nije pratila. Ugrin je imao sina Ivka koji je imao dve žene. Sa prvom ženom je imao sinove Savu i Pavu, a sa drugom ženom Jovana i Nikolu.

... (rodoslov)“[10]

Predanje[uredi | uredi izvor]

Po predanju bila su tri brata. Bežeći od turskog zuluma došli su u Kosovsko Pomoravlje. Jedan se nastanio u Koretištu, jedan se poarbanasio i prešao u islam i danas ta albanska familija, Kćiku (alb. Kqiku), živi u selu Mališevu kod Gnjilana. Za trećeg se veruje da se nastanio na području Donje Morave, ali njegovi potomci ne nose prezime Kovačević.[11]

Poznati Kovačevi[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Selište je topografski naziv za njivu
  2. ^ Jedan izvor (od jednog Kovačevića) kaže da se jedan Tanasković sreo sa jednim Kovačevićem i ispričao mu da su rodbina, da se njihov stari predak naselio u Ranilugu, a da su njegovi (od tog Tanaskovića) prezime uzeli, tj. promenili po dedi.
  1. ^ Vrtenarka[2] je žena (uglavnom Ciganka) koja pravi ili prodaje vrtena
  2. ^ Mečkarka[3] je žena (uglavnom Ciganka) koja vodi dresiranu mečku

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Atanasije Urošević — Gornja Morava i Izmornik, strana 225 (Naselja i poreklo stanovništva (knjiga 28) — Srpski etnografski zbornik (knjiga LI), Beograd 1935)[1][2]
  2. ^ [3][4]
    [5][6][7] [8]
  3. ^ [9][10][11]
  4. ^ Atanasije Urošević — Gornja Morava i Izmornik, strana 237 (Naselja i poreklo stanovništva (knjiga 28) — Srpski etnografski zbornik (knjiga LI), Beograd 1935)[12][13]
  5. ^ Atanasije Urošević — Gnjilane, strana 46 (Glasnik Srpskog geografskog društva — Srpsko geografsko društvo (sveska XVII), Beograd 1932)[14]
  6. ^ Gnjilane Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. novembar 2020) srbijanac.rs
  7. ^ Gnjilane makroekonomija.org
  8. ^ Atanasije Urošević — Gnjilane, strana 48 (Glasnik Srpskog geografskog društva — Srpsko geografsko društvo (sveska XVII), Beograd 1932)[15]
  9. ^ Vladimir Cvetanović — Iz onomastike Gnjilana, strana 528 (– 12 –) (Onomatološki prilozi (knjiga IX) — Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 1988)[16]
  10. ^ Stanislav C. Kojić — Koretište i njegova tradicija, strana 124, 125 i 126 (Vranje 2013)
  11. ^ Poreklo prezimena Kovačević #komentar-104030 poreklo.rs
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ковачеви_из_Коретишта&oldid=26901358”