Kokosovo mleko

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kokosovo mleko
Kokosovo mleko
Drugo imeKokosovo mleko
Regije ili državaTropski region
Glavni sastojciKokosov orah
  Mediji: Kokosovo mleko
Kokosovo mleko, sirovo
Nutritivna vrednost na 100 g
Energija962 kJ (230 kcal)
5,5 g
Šećeri3,3 g
Prehrambeno vlakno2,2 g
23,8 g
Zasićene21,1 g
Mononezasićene1,0 g
Polinezasićene0.26 g
2,3 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(0%)
0 μg
(0%)
0 μg
Tiamin (B1)
(3%)
0,03 mg
Riboflavin (B2)
(0%)
0 mg
Niacin (B3)
(5%)
0,76 mg
Vitamin B5
(4%)
0,18 mg
Vitamin B6
(2%)
0,03 mg
Folat (B9)
(4%)
16 μg
Vitamin C
(3%)
2,8 mg
Vitamin E
(1%)
0,15 mg
Vitamin K
(0%)
0,1 μg
Minerali
Kalcijum
(2%)
16 mg
Gvožđe
(12%)
1,6 mg
Magnezijum
(10%)
37 mg
Mangan
(44%)
0,92 mg
Fosfor
(14%)
100 mg
Kalijum
(6%)
263 mg
Natrijum
(1%)
15 mg
Cink
(7%)
0,67 mg
Ostali konstituenti
Voda67,6 g
Full Report from the USDA Nutrient Database
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.

Kokosovo mleko je tečnost koja se dobija iz rendane pulpe zrelog kokosa.[1] Neprozirnost i bogat ukus kokosovog mleka su zbog visokog sadržaja ulja, od kojih je većina zasićena mast. Kokosovo mleko je tradicionalni sastojak hrane koji se koristi u Jugoistočnoj i južnoj Aziji, na Karibima i na severu Južne Amerike.

Kokosovo mleko se deli na podvrste na osnovu sadržaja masti. Mogu se generalizovati u kokosovu kremu (ili gusto kokosovo mleko) sa najvećom količinom masti; kokosovo mleko (ili retko kokosovo mleko) sa maksimalno oko 20% masti; i kokosovo obrano mleko sa zanemarljivom količinom masti.[2][3] Ova terminologija se ne poštuje uvek u komercijalnom kokosovom mleku koji se prodaje u zapadnim zemljama.[4]

Kokosovo mleko se takođe može koristiti za proizvodnju zamena za mleko (diferencirane kao „napici od kokosovog mleka“). Ovi proizvodi nisu isti kao obični proizvodi od kokosovog mleka koji su namenjeni za kuvanje, a ne za piće.[5] Zaslađeni, prerađeni proizvod od kokosovog mleka iz Portorika poznat je i kao krema od kokosa. Koristi se u mnogim desertima i pićima poput pinja kolade, mada je ne treba mešati sa kokosovom kremom.[4][6]

Definicija[uredi | uredi izvor]

Kokosovo mleko se razlikuje od kokosove vode po tome što je gušće i ima mlečniji izgled.[7] Za razliku od kokosove vode, koja je tečnost se nalazi direktno u kokosu, kokosovo mleko je rezultat drobljenja kokosove pulpe.[8]

Pripremanje[uredi | uredi izvor]

Tradicionalna metoda rendanja kokosovog mesa da bi se dobilo sveže kokosovo mleko

Kokosovo mleko se tradicionalno pravi mlevenjem belog unutrašnjeg mesa braon kokosa i mešanjem rendane kokosove pulpe sa malom količinom vode kako bi se suspendovala mast koja se nalazi u pulpi.[1] Rendanje se može obaviti ručno ili uz pomoć mašine.[1]

Kokosovo mleko ima sadržaj masti do 24%, u zavisnosti od nivoa masti kokosove pulpe i količine dodate vode.[9] Postoje dve vrste kokosovog mleka: gusto i retko. Gusto kokosovo mleko obično sadrži 20-22% masti dok retko mleko obično sadrži 5-7% masti. Gusto se priprema direktnim ceđenjem narendane kokosove pulpe kroz gazu. Retko mleko se proizvodi natapanjem narendane kokosove pulpe u vodu i daljim ceđenjem pulpe dok se ne stvori retka tečnost. Gusto mleko sadrži rastvorene čvrste materije, što ga čini dobrim sastojkom za dezerte i bogate i suve soseve. Zbog toga što retko mleko ne sadrži ove materije, uglavnom se koristi u običnom kuvanju. Razlika između gustog i retkog mleka se obično ne pravi u Zapadnim zemljama zbog toga što je sveže kokosovo mleko neuobičajeno u ovim zemljama i većina korisnika kupuje kokosovo mleko u kartonskim kutijama ili limenkama. Kad se ostavi da stoji u frižideru, od mleka se odvoji kokosova krema.[1] Da bi se to izbeglo u komercionalnom kokosovom mleku, emulgatori i stabilizatori moraju da se koriste.[1]

Konzervirano kokosovo mleko[uredi | uredi izvor]

Konzervisano kokosovo mleko

Proizvođači konzerviranog kokosovog mleka obično kombinuju razređeno mleko i mlekom u prahu sa dodatkom vode. U zavisnosti od brenda i starosti samog mleka, gušća konzistencija više nalik pasti pluta na vrhu konzerve i ponekad se odvaja i koristi u receptima koje zahtevaju kokosovu kremu umesto mleka. Neki brendovi koji se prodaju u Zapadnim zemljama dodaju sredstva za zgušnjavanje ili emulgatore kako bi sprečili mleko od razdvajanja unutar konzerve.

Kuhinja[uredi | uredi izvor]

Hrana[uredi | uredi izvor]

Kokosovo mleko se može koristiti i u slanim i u slatkim jelima. U mnogim tropskim i azijskim kuhinjama, to je tradicionalan sastojak u kariju i drugim jelima, uključujući dezerte. Kokosov pirinač je pirinač kuvan u kokosovom mleku i konzumira se u Jugoistočnoj Aziji i na Karibima. ”Nasi lemak” je malajska verzija kokosovog pirinča, dok se isto jelo u Indoneziji naziva ”nasi uduk”. Kokosovo mleko se takođe koristi širom Azije za pravljenje tradicionalnog ”serabija”, palačinke u azijskom stilu.

Pravljenje serabija

U Brazilu, kokosovo mleko se uglavnom koristi u severoistočnoj kuhinji, obično sa plodovima mora i dezertima. U Kolumbiji i Panami, rendano meso kokosa i kokosovo mleko se koriste za pravljenje slatkog titota. U Venecueli, jela sa pulpom se pripremaju sa kokosovim mlekom i seckanom ribom u jelu koje se zove „mohito en koko”.[10] Kokosovo mleko se koristi za pripremanje tradicionalnih venecuelanskih jela kao što su majarete, tipičan venecuelanski dezert, i arroz sa kokosom, takođe poznat kao kokosov pirinač.

Piće[uredi | uredi izvor]

U Jugoistočnoj Aziji, kokosovo mleko se koristi za pravljenje mnogo tradicionalnih pića. Cendol je popularno ledeno piće iz ovog regiona koji sadrži ohlađeno kokosovo mleko i zeleni žele od pirinčanog brašna. Kokosovo mleko se takođe koristi i u toplim napicima, kao što su bandrek i bajigur, dva popularna indonežanska pića. Zaslađeno kokosovo mleko i kokosovo mleko razređeno vodom su dva popularna kokosova pića na jugu Kine i Tajvana.

Želasta pulpa iz unutračnjosti kokosa se često dodaje kokosovoj vodi da bi se napravilo tropsko piće. U Brazilu, na primer, kokosovo mleko se meša sa cachaca kako bi se napravio koktel koji se zove ”batida de coco”.[11] Porto Riko je takođe popularan za tropska pića koja sadrže kokos, poput ”pinja kolada” i ”kokito”, koji obično sadrže kokosovo mleko ili kokosov krem.

Nutricionistička vrednost[uredi | uredi izvor]

Cendol, piće sa zelenim želeom u ledenom kokosovom mleku i palminom šećeru

U porciji od 100 mililitara, kokosovo mleko sadrži 230 kalorija i 68% je voda, 24% ukupne masti, 6% ugljenih hidrata i 2% proteina. Sastav masti sadrzi 21 gram zasićenih masti, od kojih je polovina laurinska kiselina.[9]

Kokosovo mleko je bogat izvor(20% ili više od dnevne vrednosti, DV) mangana,(44% DV) i adekvatan izvor(10-19% DV) fosfora, gvožđa i magnezijuma, bez drugih hranljivih sastojaka u značajnoj meri.

Uticaj na zdravlje[uredi | uredi izvor]

Jedna od najistaknutijih komponenti kokosovog mleka je kokosovo ulje, koje mnoge zdravstvene organizacije, kao što su Uprava za hranu i lekove Sjedinjenih Država,[12] Svetska zdravstvena organizacija,[13] Internacionalni univerzitet nutricije,[14] Ministarstvo zdravlja i ljudskih usluga Sjedinjenih Država,[15] Američka organizacija za dijetetiku,[16] Američka organizacija srca,[17] Britanska Nacionalna zdravstvena služba[18] i kanadski dijetetičari[16] odvraćaju ljude od konzumiranja u velikim količinama zbog visokog nivoa zasićenih masti. Prekomerno konzumiranje kokosovog mleka takođe može da podigne nivo holesterola u krvi zbog količine laurinske kiseline, zasićena mast koja doprinosi povećanu holesterola u krvi povećanjem nivoa lipoproteinskog holesterola visoke gustine.[19][20]

Mogući zdravstveni rizici koji proizilaze iz prekomerne konzumacije kokosove vode (sastojka kokosovog mleka) su prevelike količine kalijuma u krvi (hiperkalemija), indukovanje akutne bubrežne insuficijencija, srčana aritmija, gubitak svesti i eventualno smrt.[21][22]

Hortikultura[uredi | uredi izvor]

Otkriveno je 1943. da kokosovo mleko može aktivno da podstiče rast biljaka. Iako postoje mnogi faktori koji pripisuju kokosovo mleko rastu biljaka, glavni uzrok je postojanje citokinina poznatog kao zeatin koji se nalazi u kokosovom mleku. Dok zeatin u kokosovom mleku ubrzava rast biljaka uopšteno, ne ubrzava rast u određenim biljkama kao što su rotkvice.[23] Međutim, kad se 10% kokosovog mleka doda substratu u kome se uzgaja pšenica, primećena su značajna poboljšanja.[24]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Kokosovo mleko” (PDF). Philippine Coconut Authority. 2014. Arhivirano iz originala (PDF) 2020-11-06. g. 
  2. ^ NIIR Board of Consultants and Engineers (2006). The Complete Book on Coconut & Coconut Products (Cultivation and Processing). Asia Pacific Business Press Inc. str. 274. ISBN 978-81-7833-007-5. 
  3. ^ Tetra Pak (2016). „The Chemistry of Coconut Milk and Cream”. Coconut Handbook. Tetra Pak International S.A. ISBN 978-91-7773-948-7. 
  4. ^ a b Lewis, Susana; Lewis, Charles (2012). A Taste of Paradise. Psy Press. str. 18. ISBN 978-1-938318-00-9. 
  5. ^ Bridges, Meagan (2018). „Moo-ove Over, Cow’s Milk: The Rise of Plant-Based Dairy Alternatives”. Ur.: Carol Rees, Parrish. Practical Gastroenterology (PDF). Nutrition Issues in Gastroenterology, Series #171. str. 20—27. 
  6. ^ „Coconut milk, cream, and sweetened cream”. ochef.com. Arhivirano iz originala 2016-03-05. g. 
  7. ^ Janick J, Paull RE (2008). Cocos in The Encyclopedia of Fruit and Nuts. str. 109—113. Arhivirano iz originala 18. 5. 2015. g. Pristupljeno 11. 5. 2015. 
  8. ^ Henni S (13. 9. 2010). „Kokosova voda”. American Society for Nutrition. 
  9. ^ a b „Coconut milk, raw (liquid expressed from grated meat and water) per 100 g”. Nutritiondata.com by Conde Nast; republished from the USDA National Nutrient Database, version SR-21. 2014. 
  10. ^ Mohito en koko
  11. ^ Rexach, Nilda L. (1995), The Hispanic Cookbook (na jeziku: engleski i Spanish), New York, NY, United States: Citadel Press, str. 183, ISBN 9780806516011, „In New York, many New Yorkers use 12 yolks, canned coconut milk, condensed milk, and no salt, and use 1.51 proof rum.” 
  12. ^ „Nutrition Facts at a Glance - Nutrients: Saturated Fat”. Food and Drug Administration. 22. 12. 2009. 
  13. ^ „Avoiding Heart Attacks and Strokes” (PDF). 
  14. ^ „Recommendations for the prevention of coronary artery disease in Asians: a scientific statement of the International College of Nutrition”. J Cardiovasc Risk. 3 (6): 489—494. decembar 1996. PMID 9100083. doi:10.1097/00043798-199612000-00002. 
  15. ^ „Dietary Guidelines for Americans 2010” (PDF). Department of Health and Human Services. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 09. 2016. g. 
  16. ^ a b „American Dietetic Association and Dietitians of Canada Offer Up-to-Date Guidance on Dietary Fat”. American Dietetic Association. Arhivirano iz originala 19. 3. 2012. g. 
  17. ^ „Tropical Oils”. American Heart Association. Arhivirano iz originala 2. 6. 2011. g. 
  18. ^ „Lower your cholesterol”. National Health Service. 
  19. ^ „Effects of dietary fatty acids and carbohydrates on the ratio of serum total to HDL cholesterol and on serum lipids and apolipoproteins: a meta-analysis of 60 controlled trials” (PDF). Am. J. Clin. Nutr. 77 (5): 1146—55. maj 2003. PMID 12716665. 
  20. ^ „Coconut oil consumption and cardiovascular risk factors in humans”. Nutr Rev. 74 (4): 267—80. 2016. 
  21. ^ Rees, Richard; Barnett, Joe; Marks, Daniel; George, Marc (septembar 2012). „Coconut water-induced hyperkalaemia”. British Journal of Hospital Medicine. 73 (9): 534. PMID 23124410. doi:10.12968/hmed.2012.73.9.534. 
  22. ^ Hakimian, J; Goldbarg, SH; Park, CH; Kerwin, TC (2014). „Death by coconut”. Circulation: Arrhythmia and Electrophysiology. 7: 180—181. PMID 24550410. doi:10.1161/CIRCEP.113.000941. Arhivirano iz originala 23. 5. 2015. g. 
  23. ^ Mok, David W. S.; Mok, Machteld C. (1994). Cytokinins: Chemistry, Activity, and Function. CRC Press. str. 8. ISBN 978-0-8493-6252-1. 
  24. ^ Bajaj, Y. P. S. (1990). Wheat. Springer. ISBN 978-3-540-51809-9. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kokosovo mleko na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кокосово_млеко&oldid=26235469”