Kolektivna svest

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ne poistovećivati sa Društvena svest.
Za povezani filozofski termin pogledajte stranicu Viša svest.

Kolektivna svest/svesnost ili kolektivno svesno (franc. conscience collective, lat. collectivus conscientia) jest set zajedničkih verovanja, ideja i moralnih stanovišta koji postoji kao ujedinjujuća sila unutar društva.[1] Termin je uveo francuski sociolog Emil Dirkem, u svojoj Podeli rada u društvu iz 1893. godine.

Francuska reč conscience (’konscijencija’) generalno znači „svest”/„svesnost”, „znanost”,[2][a] ili „percepcija”.[3] Kritičari i prevodioci Dirkema ne slažu se oko toga šta najviše odgovara [kao značenje], ili da li bi prevod trebalo da zavisi od konteksta. Neki preferiraju upotrebu reči conscience kao neprevodive strane reči ili tehničkog termina, bez normalnog značenja (za engleski).[4] Uopšteno govoreći, ne odnosi se specifično na moralnu savest, nego na zajedničko (podeljeno) razumevanje društvenih normi.[5] Da bi se izbegle obmanjujuće implikacije engleskih reči conscience i collective, može da se prevede kao „zajedničko razumevanje” ili „[međusobno] podeljena znanost/svesnost”.

Što se tiče ’kolektivnosti’, Dirkem pojašnjava da on ne reificira ili hipostazira ovaj koncept; za njega je „kolektivna” jednostavno u smislu toga da je zajednička za mnoge individualce[6] (up. društvena činjenica).

U dirkemovskoj društvenoj teoriji[uredi | uredi izvor]

Dirkem je koristio termin u svojim knjigama Podela društvenog rada (franc. De la division du travail social) iz 1893, Pravila sociološkog metoda (franc. Les Règles de la Méthode Sociologique) iz 1895, Samoubistvo (franc. Le suicide) iz 1897. i Elementarni oblici religijskog života (franc. Les formes élémentaires de la vie religieuse) iz 1912. godine. U Podeli rada, Dirkem je zaključio da u tradicionalnim/primitivnim društvima (ona zasnovana na klanu, porodici ili plemenskim odnosima), totemska religija igra važnu ulogu pri ujedinjavanju članova — stvaranjem zajedničke/kolektivne svesti (conscience collective na originalnom francuskom). U društvima ovog tipa, ’sadržaj’ svesti pojedinca je uveliko zajednički, podeljen sa ostalim članovima društva — čime nastaje mehanička solidarnost preko uzajamne sličnosti.

Totalitet verovanja i sentimenata zajedničkih za prosečne članove društva formira determinantan sistem sa životom za sebe. Termin koji se može koristiti je kolektivna ili kreativna svesnost.

— Emil Dirkem[7]

U Suicidu, Dirkem je razvio koncept anomije (franc. anomie), kada bi hteo da se odnosi na socijalne a ne individualne uzroke samoubistva. Ovo je povezano s konceptom kolektivne svesti/svesnosti, pošto kada postoji manjak integracije ili solidarnosti u društvu stopa samoubistava će biti viša.[8]

Ostale upotrebe termina[uredi | uredi izvor]

Razni oblici za standardni termin „kolektivna svest” u modernim društvima identifikuju i drugi sociolozi — kao što je Meri Kelsi, koja ide od solidarnosti i memova do ekstremnih ponašanja kao što je grupno razmišljanje, ponašanje gomile ili kolektivno podeljeno odnosno zajedničko iskustvo tokom kolektivnih rituala i plesnih zabava.[9][10] Meri Kelsi,[11] predavačica sociologije na Univerzitetu u Kaliforniji (Berkli), koristila je termin početkom 2000-ih da bi opisala osobe unutar socijalne grupe (kao što su majke) koje [osobe] postaju svesne zajedničkih osobina i okolnosti, kao rezultat delovanja u zajednici i postizanja solidarnosti. Umesto što postoje kao zasebne individue, ljudi se udružuju kao dinamične grupe da bi delili resurse i znanje. Takođe se razvio način opisivanja kako zajednica postaje ujedinjena da bi delila slične vrednosti. Termin za ovo je „um košnice”, „grupni um”, „um mase”[b] i „socijalni/društveni um”.[12]

Prema teoriji, karakter kolektivne svesti zavisi od tipa mnemoničkog kodiranja koje važi za određenu grupu (Cukalas, 2007). Poseban tip korišćenog ’enkodiranja’ ima predvidljiv uticaj na ponašanje grupe i kolektivnu ideologiju. Neformalne grupe, koje se sastaju retko i spontano, imaju tendenciju da odražavaju značajne aspekte svoje zajednice kao epizodna sećanja. Ovo obično vodi jakoj društvenoj koheziji (ujedinjavanju) i solidarnosti (uzajamnom potpomaganju), indulgentnoj (popustljivoj) atmosferi, ekskluzivnom (isključivom) etosu[v] i restrikciji (zabrani) društvenih mreža. Formalne grupe, koje imaju zakazane i anonimne sastanke, imaju tendenciju da odražavaju značajne aspekte svoje zajednice kao semantička sećanja koja uglavnom vode slaboj društvenoj koheziji i solidarnosti, umerenijoj atmosferi, inkluzivnom (uključivom) etosu i ekspanziji (širenju) društvenih mreža.[13]

Društvo čine razne kolektivne grupe, kao što je porodica, zajednica, organizacija, region, nacija itd., koje kako Berns i Egdal kažu „mogu da se smatraju kao takve da poseduju agencijalne sposobnosti: da razmišljaju, prosuđuju, odlučuju, deluju, reformišu; da konceptualizuju sebe i ostale kao i sopstvene akcije i interakcije; te da reflektuju”.[14] Berns i Egdal primećuju da su se tokom Drugog svetskog rata različite nacije ponašale različito prema svojim populacijama Jevreja.[15] Jevrejske populacije iz Bugarske i Danske su preživele, dok većina jevrejske populacije u Slovačkoj i Mađarskoj nije preživela Holokaust. Sugeriše se da ova različita nacionalna ponašanja variraju prema kolektivnoj svesti između nacija (što je možda povezano i sa opštom ’uređenošću’ država, i/ili sa dobrotom stanovnika svake). Ovo ilustruje da razlike u kolektivnoj svesti imaju praktični značaj.

Edmans, Garsija i Norlija su ispitali poraze nacionalnih reprezentacija u sportu i povezali ih sa smanjenjem u vrednosti berzi. Ispitali su 1.162 fudbalska meča u 39 zemalja i otkrili da su vrednosti berzi tih zemalja padale prosečno 49 poena nakon što su nacije bivale eliminisane sa Svetskog prvenstva u fudbalu, te 31 poen nakon što su eliminisane na drugim turnirima.[16] Edmans, Garsija i Norli su otkrili slične ali manje efekte na međunarodnim utakmicama kriketa, ragbija, hokeja na ledu i košarke.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Engleska reč science (’scijencija’, č. ’sajens’) znači „nauka”, baš kao i hrvatska reč znanost (koju je moguće izgovoriti s različitim naglaskom: po hrvatski „znànost” — inače za nauku, i po pridevu znȃn kao uopšteno „znȃnost” — ono što je poznato).
  2. ^ Ruski jezik koristi termin massovoe soznanie — „svest/svesnost mase”, eventualno „masovna svest”.
  3. ^ Etos je grecizam koji označava „karakter” i koristi se za opis verovanja ili ideala koji karakterišu zajednicu, naciju ili ideologiju. Ne poistovećivati sa etnos, što označava etnicitet.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Collins Dictionary of Sociology, str. 93.
  2. ^ Collins French-English Dictionary. s.v.
  3. ^ Shaun Best, A Beginner's Guide to Social Theory, str. 28.
  4. ^ Simpson, George (prev.). u: Durkheim, Emile. The Division of Labour in Society. The Free Press, New York. 1993. str. ix.
  5. ^ Thomas E. Wren. Conceptions of Culture: What Multicultural Educators Need to Know. str. 64.
  6. ^ Warren Schmaus. Durkheim's Philosophy of Science and the Sociology of Knowledge: Creating an Intellectual Niche. 1994. ISBN 0226742512. str. 50—51.
  7. ^ Kenneth Allan; Kenneth D. Allan (2. 11. 2005). Explorations in Classical Sociological Theory: Seeing the Social World. Pine Forge Press. str. 108. ISBN 1-4129-0572-9. „The totality of beliefs and sentiments common to the average members of a society forms a determinate system with a life of its own. It can be termed the collective or creative consciousness.” 
  8. ^ Durkheim, E. Suicide. 1897.
  9. ^ Trnka R.; Lorencova R. (2016). Collective consciousness and collective unconscious in anthropology - Chapter 7 in Quantum anthropology: Man, cultures, and groups in a quantum perspective. Prague: Charles University Karolinum Press. str. 81—90. 
  10. ^ Combs, A.; Krippner, S. (2008). „Collective consciousness and the social brain”. Journal of Consciousness Studies. 15: 264—276. 
  11. ^ Mary E Kelsey
  12. ^ John D. Greenwood. The Disappearance of the Social in American Social Psychology. 2004. str. 110.
  13. ^ Tsoukalas, I. (2007). „Exploring the Microfoundations of Group Consciousness”. Culture and Psychology. 13 (1): 39—81.
  14. ^ Burns, T.R.; Engdahl, E. (1998). „The Social Construction of Consciousness. Part 1: Collective Consciousness and its Socio-Cultural Foundations”. Journal of Consciousness Studies. 5 (1): 72. »can be considered to possess agential capabilities: to think, judge, decide, act, reform; to conceptualize self and others as well as self's actions and interactions; and to reflect« (iskošeni deo je u originalu)
  15. ^ Burns, T.R.; Engdahl, E. (1998). „The Social Construction of Consciousness. Part 1: Collective Consciousness and its Socio-Cultural Foundations”. Journal of Consciousness Studies. 5 (1): 77.
  16. ^ Edmans, A.; García, D.; Norli, O. (2007). „Sports Sentiment and Stock Returns”. Journal of Finance. 62 (4): 1967—1998.
  17. ^ Sarkar, Prabhat Ranjan (16. 2. 1967). „Práńa Dharma-The Sine Qua Non of Human Existence”. PROUT in a Nutshell Part 6. Ranchi, India: Ánanda Márga Publications. Arhivirano iz originala 03. 04. 2015. g. Pristupljeno 2. 3. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Radovi Dirkema
Radovi ostalih
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Колективна_свест&oldid=25411327”