Koledž slobodnih veština
Koledž slobodnih veština (engl. Liberal arts college) je univerzitet čija je prevashodna delatnost obrazovanje dodiplomskih studenata u oblastima slobodnih veština. „Slobodne veštine“ u ovom smislu se ne odnose na sedam slobodnih veština Starog i Srednjeg veka. Institucije slobodnih veština se odlikuju kurikulumom koji za cilj ima prenošenje opšteg znanja i razvoj opštih intelektualnih sposobnosti, nasuprot profesionalnom, specijalizovanom, zanatskom, ili tehničkom kurikulumu, kakve nude specijalizovani programi istraživačkih univerziteta, poslovne, pravne i zdravstvene škole i profitni univerziteti, narodni univerziteti, politehnike ili tehnički fakulteti.
Iako istorijski prvi programi koji se u naše vreme zovu slobodnim veštinama potiču iz Evrope, ovaj vid obrazovanja danas je najprisutniji u SAD, za koje se ovaj izraz danas vezuje. Među najpoznatijima su koledži „Male trojke“ (Amherst, Vilijams, i Veslijan) i „Mali ajviji“ u Engleskoj, te i dalje preteženo ženski „Koledži Sedam sestara“ duž severoistočne obale SAD. Međutim, slične institucije nalaze se širom SAD.
Među primerima koledža slobodnih veština u drugim zemljama su Bišops i Maunt Alison univerziteti u Kanadi, Evropski koledž slobodnih veština u Nemačkoj, ili Ruzveltova akademija i Univerzitetski koledži u Amstredamu i Utrehtu u Holandiji. Međutim, posebno u Evropi, obrazovanje koje se prenosi u američkim koledžima slobodnih veština se nudi u posebnim srednjim školama, ili gimnazijama. Iskustvo kakvo imaju studenti na koledžima slobodnih veština u SAD je tipično američko, i pokušaji da se ono ponudi drugde mahom nisu uspeli.
Među osnovnim aspektima po kojima se koledži slobodnih veština razlikuju od dodiplomskog obrazovanja u drugim zemljama su:
- Koledži slobodnih veština su manji od univerziteta, što obično znači da se svakom studentu poklanja više pažnje. Koledži slobodnih veština tipično imaju niži odnos broja studenata i profesora, predavanja drže profesori (a na asistenti kako je često slučaj na istraživačkim univerzitetima) i to u manjim grupama uz otvoreniji pristup studenata profesoru.
- Koledži slobodnih veština su rezidencijalni, što znači da studenti žive i uče van kuće, često po prvi put, i uče da žive sa drugima. Oni se nalaze u manjim sredinama u kojima život na koledžu igra dominantnu društvenu ulogu, a iskustvo rezidencijalnog življenja izlaže studente raznim kulturnim, političkim, i intelektualnim događajima koje oni možda ne bi posećivali u nerezedencijalnom okruženju.
- Koledži slobodnih veština obično podrazumevaju dvogodišnje izučavanje slobodnih veština ili opšteg znanja pre nego što se student opredeli za osnovnu oblast studija (engl. major).
