Komesarsko naređenje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Komesar Jevrejin 1941. Ova fotografija je načinjena nakon što je zarobljen a u originalnoj nemačkoj arhivi je stajalo „Pucao je iz zasede na naše invazione trupe.“

Komesarsko naređenje (nem. Kommissarbefehl) je pismeno naređenje koje je izdao Adolf Hitler 6. juna 1941, pre početka operacije Barbarosa. Zvanični naziv naređenja je bio Smernice za tretman političkih komesara (Richtlinien für die Behandlung politischer Kommissare). Naređenje je zahtevalo da svaki sovjetski politički komesar otkriven među zarobljenim vojnicima bude odmah streljan kao sprovodilac komunističke ideologije i linije Komunističke partije u vojsci.

Po ovom naređenju, svi zarobljenici koji budu identifikovani kao „temeljno boljševizirani ili aktivni predstavnici boljševičke ideologije“ treba takođe da budu pogubljeni.[1]

Prvi nacrt[uredi | uredi izvor]

Prvi nacrt Komesarskog naređenja napisao je general Eugen Miler 6. maja 1941. i u njemu je naređivao streljanje svih komesara kako bi se sprečio njihov dolazak u logore za ratne zarobljenike u Nemačkoj.[2] Nemački istoričar Hans-Adolf Jakobsen je napisao:

„U glavama nemačkih vojnih komandanata nikad nije postojala nikakva sumnja da naređenje namerno krši međunarodno pravo; to se izvodi iz činjenice da je distribuiran neuobičajeno mali broj štampanih primeraka Komesarskog naređenja.“[2]

Pasus u kome general Miler poziva vojne komandante da spreče „ekscese“ je uklonjen na zahtev Vrhovne komande Vermahta.[3] Feldmaršal Valter fon Brauhič je izmenio naređenje 24. maja 1941. dodavši Milerov pasus i pozvavši armiju da održi disciplinu u sprovođenju ovog naređenja.[3] Konačni nacrt Komesarskog naređenja je Vrhovna komanda Vermahta izdala 6. juna 1941. i bilo je ograničeno samo na najviše komandante, kojima je naloženo da svoje potčinjene informišu verbalno.[3]

Sprovođenje Komesarskog naređenja dovelo je do streljanja hiljada ljudi.[4] Međutim, nemački istoričar Jirgen Ferster je 1989. napisao da ovo jednostavno nije tačno jer je većina nemačkih vojnih komandanata u svojim memoarima tvrdilo a neki nemački istoričari poput Ernsta Noltea i dalje tvrde da Komesarsko naređenje nije sprovođeno.[4] 23. septembra 1941. nekoliko komandira Vermahta je tražilo da Naređenje bude olabavljeno na način koji bi ohrabrio pripadnike Crvene armije na predaju, ali Hitler je odbacio „bilo koju promenu postojećih naređenja koja se tiču tretmana političkih komesara“.[5]

Kada se u Crvenoj armiji saznalo za Komesarsko naređenje, došlo je do rasta morala i do odlaganja ili zabrane predaje Vermahtu.[6] Ovaj neželjeni efekat je navođen u molbama nemačkih oficira Hitleru (na primer od strane Klausa fon Štaufenberga), koji je konačno poništio Komesarsko naređenje nakon jedne godine, 6. maja 1942.[7]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sovjetski ratni zarobljenici: Zaboravljene nacističke žrtve Drugog svetskog rata Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. mart 2008), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  2. ^ a b Jacobesn 1968, str. 516–517
  3. ^ a b v Jacobesn 1968, str. 519
  4. ^ a b Förster, Jürgen "The Wehrmacht and the War of Extermination Against the Soviet Union" strane 494-520 iz The Nazi Holocaust strana 502
  5. ^ Jacobesn 1968, str. 522.
  6. ^ Enciklopedija Holokausta: Komearsko naređenje, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  7. ^ Jacobesn 1968, str. 512.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Förster, Jürgen "The Wehrmacht and the War of Extermination Against the Soviet Union" pages 494-520 from The Nazi Holocaust Part 3 The "Final Solution": The Implementation of Mass Murder Volume 2 edited by Michael Marrus, Westpoint. . Meckler Press. 1989. ISBN 978-0-88736-255-2. 
  • Jacobesn, Hans-Adolf (1968). „The Kommisssarbefehl and Mass Executions of Soviet Russian Prisoners of War”. 'Anatomy of the SS State. New York: Walter and Company. ISBN 978-0-586-08028-3. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Komesarsko naređenje na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Комесарско_наређење&oldid=27557969”