Komod

Komod
Komodova bista
Lični podaci
Puno ime	Marko Aurelije Komod Antonin Avgust
Datum rođenja	(161-08-31)31. avgust 161.
Mesto rođenja	Lanuvijum, blizu Rima,, Rimsko carstvo
Datum smrti	31. decembar 192.(192-12-31) (31 god.)
Mesto smrti	Rim, Rimsko carstvo
Grob	Hadrijanov mauzolej
Porodica
Supružnik	Brutija Krispina
Roditelji	Marko Aurelije Faustina Mlađa
Dinastija	Antonini
Rimski car
Period	177. — 180. (sa Markom Aurelijem) 17. mart 180. — 31. decembar 192. (samostalno) (12 god.)
Prethodnik	Marko Aurelije
Naslednik	Pertinaks

Marko Aurelije Komod Antonin Avgust (lat. Marcus Aurelius Commodus Antoninus Augustus; Lanuvijum, 31. avgust 161 — 31. decembar 192.) je bio rimski car koji je vladao od 177. do 192. godine. Služio je zajedno sa svojim ocem Markom Aurelijem od 177. do njegove smrti 180. godine, a od tada je vladao sam do svog ubistva. Uobičajeno se smatra da njegova vladavina označava kraj zlatnog doba mira i prosperiteta u istoriji Rimskog carstva (Pax Romana).

Komod je bio u pratnji svog oca tokom Markomanskih ratova 172. i na turneji po istočnim provincijama 176. Sledeće godine je postao najmlađi car i konzul do tada, sa 16 godina. Tokom njegove samostalne vladavine, Rimsko carstvo uživalo je manji vojni sukob u poređenju sa vladavinom Marka Aurelija. Intrige i zavere su bile u izobilju, što je navelo Komoda da se vrati na sve više diktatorski stil rukovođenja, što je kulminiralo stvaranjem kulta božanstvene ličnosti, uključujući i nastup gladijatora u Koloseumu. Tokom svoje vladavine, Komod je poverio upravljanje poslovima komorniku i pretorijanskim prefektima, Saoteru, Perenisu i Klenderu.

Komodovo ubistvo 192. godine, od strane rvača u kadi koji ga je držao pod vodom, označilo je kraj dinastije Nerva–Antonin. Nasledio ga je Pertinaks, prvi car u burnoj Godini pet careva.

Imena

Komod je nekoliko puta menjao ime.

• Rođen je kao Lucije Aurelije Komod.
• Od 166. do 176. njegovo je glasilo: Cezar Lucije Aurelije Komod
• Od 176. do 180.: Cezar Lucije Aurelije Komod Avgust
• 180. Cezar Lucije Aurelije Komod Antonin Avgust
• Od 180. do 191. godine njegovo ime je glasilo Cezar Marko Aurelije Komod Antonin Avgust.
• Od 191. do smrti: Cezar Lucije Elije Aurelije Komod Avgust

Biografija

Detinjstvo i mladost

Komod kao mladić.

Komod je rođen kao blizanac, od oca Marka Aurelija i majke Faustine Mlađe. Njegov brat je rano umro. O Komodu se brinuo široko poznati lekar Galen. Komod je dobio obimno obrazovanje i imao je nekoliko tutora koji su se fokusirali na intelektualno formiranje mladog cezara. Već sa pet godina dobio je titulu cezara, a sa 17 godina postao je savladar (Avgust). Jedan deo svoje mladosti proveo je zajedno sa ocem u ratu protiv Markomana kada se nalazio u rimskom vojnom logoru Karnuntumu koji je služio kao carev ratni štab.

Najverovatnije je da je tamo primio titulu Germanika (osvajač Germanije) u prisustvu vojske. Ova titula sugeriše da je Komod bio prisutan prilikom pobede njegovog oca nad Markomanima. 20. januara 175., Komod je primljen u Kolegijum pontifika, što je označavalo početak političke karijere još od vremena republike.

175. godine, guverner Sirije, Avidije Kasije proglasio se za cara, usled glasina da je Marko Aurelije umro. Pošto su ga Sirija, Palestina i Egipat prihvatile za cara, Kasije je nastavio sa svojom pobunom i kada je postalo jasno da je car živ. Tokom priprema za sukob sa Kasijem, Komod je postao punoletan prema rimskom zakonu u odenuo togu virilis (lat. toga virilis) na Dunavskom frontu 7. jula 175. godine.

Avidija Kasija je, međutim, ubio jedan od njegovih centuriona pre nego što je kampanja protiv njega i otpočela. Nakot toga, Komod je pratio svog oca na dugačko putovanje kroz istočne provincije, prilikom čega je posetio Antiohiju, tada jedan od najvećih gradova u carstvu.

Car i njegov sin posetili su i Atinu, gde su učestvovali u Eleusinskim misterijama. U Rim su se vratili na jesen 176.

Zajednička vladavina sa ocem, 177. — 180.

Marko Aurelije bio je prvi imperator nakon Vespazijana koji je imao sopstvenog biološkog sina, i bio je peti u nizu takozvanih "Petorice dobrih careva" koji su postali carevi nakon što bi ih prethodnik usvojio, Aurelije je izgleda imao čvrstu nameru da Komod bude njegov naslednik.

27. novembra 176. Aurelije je sinu dodelio titulu imperatora, zatim, sredinom sledeće godine i titulu avgusta čime je Komodu dao status jednak svom i formalno delio vlast sa njim.

23. decembra iste godine dva avgusta proslavila su zajednički trijumf a Komod je dobio tribunske počasti. 1. januara 177. Komod je postao konzul po prvi put, što ga je sa petnaest godina učinilo najmlađim konzulom u dotadašnjoj rimskoj istoriji. Nakon toga se oženio Brutijom Krispinom posle čega je još jednom pratio oca na Dunavski front. 17. marta 180. Marko Aurelije je umro za vreme pohoda na dunavskoj granici, a osamnaestogodišnji Komod ostao je jedini car. Komod je bio prvi (i do 337. jedini) imperator koji je „Rođen u purpuru“, tj. za vreme vladavine svog oca.

Samostalna vladavina, 180. — 192.

Prve godine vladavine

Postavši samostalni vladar, Komod odmah sklapa mir sa Markomanima i 22. oktobra 180. proslavlja trijumf u Rimu. Odmah po dolasku na vlast, Komod je devalvirao rimsku valutu, smanjujući težinu denarijusa sa 3.85 grama na 3.35. U kontrastu sa vladavinom Marka Aurelija, koja je bila obeležena skoro neprekidnim ratovanjem na granicama, Komodova vladavina je bila mirna u vojnom smislu, ali istovremeno i obeležena političkim razdorom i sve kapricioznijim ponašanjem samog imperatora.

Uprkos ozloglašenosti, i važnosti njegove vladavine, Komodove godine na vlasti nisu dobro dokumentovane. Glavni literarni izvori su Kasije Dion (Komodov savremenik a ponekad i lični svedok događaja, ali u slučaju Komodove vladavine spisi su fragmentirani i puni skraćivanja, i Herodijan i njegove Carske povesti (lat. Historia Augusta), koja ostaje veoma nepouzdan izvor, prvenstveno usled toga što je to literarni rad a ne istorijski spis, sa elementima fikcije ugrađenim u biografije).

Komod se brzo nakon očeve smrti vratio u Rim, prethodno zaključivši primirje sa plemenima na dunavu. U Rimu je proslavio trijumf povodom uspešnog okončanja rata, 22. oktobra 180. godine. Za raliku od Trajana, Hadrijana, Antonina Pija i Marka Aurelija, izgleda da Komoda nisu interesovali poslovi administracije. Komod je tokom svoje vladavine težio da prepusti praktične poslove upravljanja svojim miljenicima.

Bista Komoda, Umetničko-istorijski muzej u Beču, (Kunsthistorisches Museum). Prema antičkom istoričaru Herodijanu, Komod je bio skladne građe i privlačan, prirodno plave kovrdžave kose.

Nezadovoljstvo državnim poslovima dovelo je do serija zavera i pokušaja državnih udara, što je navelo Komoda da preuzme vođenje poslova, a to je učinio u sve većem diktatorskom maniru.

Senatski red počeo je da ga se boji i mrzi, ali uprkos tome dokazi ukazuju da je Komod bio popularan među vojskom i običnim narodom tokom velikog dela svoje vladavine čemu je svakako doprinela njegova raskošna darežljivost (zabeležena u njegovom novcu) a i zbog toga što je priređivao ali i lično učestvovao u gladijatorskim borbama.

Jedan od načina pomoću kojih je imperator plaćao svoju raskoš i masovnu zabavu bio je porez koji je nametnuo senatskoj klasi te je na mnogim natpisima tradicionalni redosled državne vlasti, Senat i Narod Rimski, provokativno obrnut (Narod i Senat... - Populus Senatusque...)

182. Komod se suočio sa zaverom koju je organizovala njegova sestra, Lucila. Njen suprug, Tiberije Klaudije Pompejan, nije bio umešan ali u organizovanju zavere pomogla su joj dvojica ljudi za koje se govorilo da su njeni ljubavnici. Marko Umidije Anijan, konzul za 167. godinu - a takođe i bliski rođak - i Apije Klaudije Kvintijan koji je pokušao da ubije Komoda dok je ovaj ulazio u pozorište. Ubistvo nije uspelo a zaverenike su uhvatili carevi telohranitelji. Anijan i Kvintijan su pogubljeni a sama Lucila prognana na ostrvo Kapri da bi kasnije i ona bila pogubljena.

Komod kao Herkules.

Kleander

Za razliku od svojih sposobnih prethodnika, Komoda nije interesovalo upravljanje državom, koje je potpuno prepustio svojim favoritima, prvi od kojih je bio Soter. Nakon zavera iz 182. njegov savetnik Sekst Tigidije Perenis bavio se državnim poslovima, dok je Komod pronašao novog miljenika u svojem komorniku Kleanderu, grčkom oslobođeniku iz Frigije koji se oženio jednom od carevih ljubavnica, Demostratijom. Komod, međutim, nije znao da je upravo Kleander ubio njegovog prethodnog miljenika Sotera, u sklopu zavere koju je skovao Perenis želeći da ukloni rivale i sebi osigura vlast i Komodovu naklonost.

Posle niza zavera i pokušaja ubistva sa kojima je bio suočen, Komod se povukao van Rima, na svoje porodično imanje u Lanuvijumu. Pošto je bio izrazito fizički snažan, bavio se sportom a njegova glavna interesovanja bile su konjičke i trke kočija i borbe između ljudi i životinja koje je uglavnom posmatrao privatno, ali ponekad i u javnosti.

Dakija i Britanija

183. godine, Komod je bio konzul sa Aufidijem Viktorinom i poneo je titulu Pius. U isto vreme izbio je rat u Dakiji o kome ne znamo gotovo ništa, osim da su se buduća dvojica pretendenata na presto, Klodije Albin i Pescenije Niger istakli u kampanji.

U Britaniji je, 184. godine, guverner Ulpije Marcel obnovio rimske pokušaje da osvoji teritoriju severno od Antoninovog zida ali legionari su se pobunili zbog stroge discipline koju im je nametnuo, pa su proglasili legata Priska za cara.

Prisk je odbio da prihvati ovu opasnu počast, ali je Perenis degradirao sve legate u Britaniji. 15. oktobra 184. na Kapitolskim igrama jedan od filozofa javno je osudio Perenisa pred Komodom, ali je odmah pogubljen. Prema Kasiju Dionu, iako beskrupulozan i ambiciozan, Perenis nije bio korumpiran i dobro je vodio državu.

Ipak, sledeće godine, grupa vojnika poslatih iz Britanije u Italiju da suzbiju grupu odmetnika, takođe je iznela pritužbe na Perenisov račun pred Komodomm optuživši ga da kuje zaveru da svog sina uzdigne za cara. Iza ovih navoda je stajao Kleander, koji je nameravao da se reši svog rivala. Komod je dao dozvolu da se Perenis i njegova porodica pogube. Perenisov pad doveo je do novog talasa pogubljenja. Aufidije Viktorin je izvršio samoubistvo. Ulpije Marcel opozvan je sa mesta guvernera Britanije i zamenjen Pertinaksom a zatim i doveden u Rim na suđenje zbog izdaje gde je jedva izbegao da bude pogubljen.

Vrhunac Kleanderove moći i pad

Kleander je dostigao vrhunac svoje moći, koncentrisavši svu moć u svojim rukama, obogatišvi se prodajući članstvo u senatu, pozicije u vojsci i guvernerska mesta i čak i konzulska mesta, onome ko bi najviše ponudio. Došlo je do nemira u provincijama a veliki broj vojnih dezertera izazvao je probleme i Galiji i Germaniji. Pescenije Niger suzbio je dezertere u Galiji a pobuna u Bretanji ugušena je dvema legijama dovedenim iz Britanije.

187. jedan od dezertera, Maternus, došao je iz Galije sa namerom da ubije Komoda na festivalu Velike Boginje u martu ali je razotkriven i pogubljen. Iste godine, Pertinaks je otkrio zaveru isplaniranu od strane dvojice Kleanderovih neprijatelja, Anistisija Bruta i Arija Antonina. Usled serije zavera, Komod se retko pojavljivao u javnosti i živeo na svojim imanjima.

Početkom 188. Kleander je uklonio pretorijanskog prefekta i sam preuzeo kontrolu nad pretorijancima stvorišvi novu funkciju sa dva pretorijanska prefekta pod svojom komandom. Na vrhuncu moći, Kleander je nastavio da prodaje javne fukcije kao svoju privatnu imovinu. Vrhunac je nastupio 190. godine koja je imala čak 25 konzula, što je bio rekord u hiljadu godina dugoj istoriji rimskog konzulata. Svi su bili postavljeni od strane Kleandera, a jedan od njih bio je i budući imperator, Septimije Sever. 190. Rim je pogodila nestašica hrane za koju je prefekt zadužen za snabdevanje žitom optužio Kleandera. Krajem juna, masa je protestovala protiv Kleandera prilikom trke konja u Cirkus Maksimusu. Kleander je poslao pretorijance da smire nemire, ali Pertinaks, koji je tada bio prefekt grada Rima poslao je gradske vigile da ih u tome spreče. Kleander je pobegao kod Komoda (koji se nalazio u Laurentumu, drevnom mestu blizu luke Ostija), tražeći njegovu zaštitu, ali rulja ga je pratila, zahtevajući njegovu glavu.

Na nagovor svoje ljubavnice, Marcije, Komod je naredio da se Kleanderu odrubi glava a njegov sin ubije. U seriji novih pogubljenja stradali su i pretorijanski prefekt, Komodova rođaka Anija Faustina i njegov rođak Mamertije.

Car je promenio ime u Lucije Elije Aurelije Komod. Sa 29 godina preuzeo je vlast u svoje ruke, mada je i dalje vladao posredstvom nekoliko miljenika u koje su spadali njegova ljubavnica, Marcija, novi komornik Eklektije i novi pretorijanski prefekt, Kvint Emilije Let.

Marcija je navodno bila hrišćanka.

Primer damnatio memoriae protiv Komoda. Na ovom naptisu koji se danas nalazi u muzeju Rimske istorije u Osterburkenu skraćenica "CO" koja je označavala Komodovo ime je izbrisana. Natpis je restauriran pomoću boje.

Megalomanija

Posle 190. Komodova megalomanija uzimala je sve većeg maha. Posle jednog požara Komod se proglasio novim Romulom i ponovo osnovao grad, preimenujući ga u Colonia Lucia Annia Commodiana. Svi meseci u godini preimenovani su da bi odgovarali jednom od Komodovih dvanaest imena: Lucius, Aelius, Aurelius, Commodus, Augustus, Herculeus, Romanus, Exsuperatorius, Amazonius, Invictus, Felix, Pius. Legije su dobile ime Commodianae a čak je i sam senat nazvan Komodov Srećni Senat. Njegova palata i svi rimljani poneli su ime Commodianus a dan na koji su ove reforme donete imao je da bude nazvan Dies Commodianus, "Komodov dan".

Ubistvo

Novembra 192. Komod je predsedavao Plebejskim igrama tokom kojih je ustrelio na stotine životinja strelama i kopljem svakog jutra a popodne bi se borio kao gladijator, pobedivši u svim borbama. Decembra je najavio da će novu 193. godinu svečano inaugurisati i kao konzul i kao gladijator. Negde u isto vreme, pretorijanski prefekt Kvint Emilije Let organizovao je zaveru koja bi na presto dovela gradskog prefekta, Pertinaksa. U zaveri je učestvovala Komodova ljubavnica, Marcija, i njegov komornik, Eklektije. 31. decembra, Marcija je otrovala Komodovu hranu ali car je povratio otrov nakon čega su zaverenici poslali Narcisa, njegovog partnera u rvanju, da ga zadavi u kupatilu.

Odmah posle Komodove smrti, senat ga je proglasio za javnog neprijatelja (što je de fakto značilo zabranu sećanja - damnatio memoriae). Gradu i institucijama vraćeno je staro ime. Komodove statue su srušene, natpisi i spomenici koji su nosili njegovo ime izbrisani i uništeni. Komod je sahranjen u Hadrijanovom mauzoleju. Njegovom smrću okončana je Antoninska dinastija a ujedno je označila početak krize poznate kao Godina pet careva.

Zanimljivosti

Komodov lik i lik njegovog oca poslužili su kao osnov za radnju filma Gladijator, Ridlija Skota.

Porodično stablo

8. Marcus Annius Verus

17. Libo Rupilius Frugi

4. Marcus Annius Verus

18. Matidia

9. Rupilia Faustina

2. Marko Aurelije

10. Tullus Domitius Calvisius

5. Domitia Lucilla Minor

11. Domitia Lucilla Major

1. Komod

12. Titus Aurelius Fulvus

25. Gnaius Arrius Antoninus

6. Antonin Pije

26. Boiona Procilla

13. Arria Fadilla

3. Faustina Mlađa

14. Marcus Annius Verus

7. Faustina the Elder

30. Libo Rupilius Frugi

15. Rupilia Faustina

31. Matidia

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Komod na Vikimedijinoj ostavi