Muzej na otvorenom „Staro selo“

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
„Staro selo“
Muzej na otvorenom „Staro selo“
Staro Selo - Sirogojno5.JPG
Osnivanje 1979.
Lokacija Sirogojno, Čajetina
 Srbija
Vrsta muzej na otvorenom
Kolekcija Narodno neimarstvo
Broj predmeta 40 kuća
Direktor Svetlana Ćaldović-Šijaković
Adresa Sirogojno, 31207

Muzej na otvorenom „Staro selo” je kao nepokretno kulturno dobro kulturni spomenik u Republici Srbiji. Nalazi se u Sirogojnu i jedan je od najznačajnijih turističkih objekata na Zlatiboru. To je etno-selo koje se sastoji od 40 starih kuća donetih sa svih strana Zlatibora. Etno-selo je sagrađeno 1979. godine, na 4,5 ha površine. Sa crkvom Svetih apostola Petra i Pavla prdstavlja jedinstvenu kulturno-istorijsku celinu. Nalazi se dvadeset i šest kilometara od turističkog centra Zlatibor.[1]

Muzej[uredi]

Muzej čine dve celine. Prva je skup kuća koje su sačuvale svoj prvobitni izgled i namenu. A drugu grupu čine kuće koje su sačuvale svoj prvobitni izgled ali im namena nije ista, adaptirane su i prilagođene turističkim potrebama. To su apartmanske zgrade, prodavnica suvenira, i krčma. Stalnu postavku muzeja čine dve zlatiborske okućnice, koje su svedočanstvo kulture stanovanja u zlatiborskom kraju, u 19 i početkom 20 veka. Muzej čine zlatiborske brvnare koje pripadaju tipu dinarskih brvnara. Muzej na otvorenom je stavljen pod zaštitu zakona kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.[1] kao član Asocijacije srodnih muzeja Evrope, muzej Staro selo svoju delatnost obavlja u skladu sa odredbama Deklaracije Ikoma i osnovnih postulata skansenologije.

Slika slika-detalj naziv podignuta napomena
Muzej Sirogojno 020.jpg Muzej Sirogojno 007.jpg Glavna kuća 1882. Pripadala je porodici Lazović iz Alinog Potoka.
Muzej Sirogojno 018.jpg Muzej Sirogojno 019.jpg Salaš za kukuruz Prenet iz sela Drenova.
Muzej Sirogojno 029.jpg Muzej Sirogojno 032.jpg Vajat sa tremom 1890. Pripadao je porodici Nikolić iz Alinog Potoka.
Muzej Sirogojno 038.jpg Muzej Sirogojno 041.jpg Mlekar 1920. Pripadao je porodici Dabić iz Alinog Potoka.
Muzej Sirogojno 044.jpg Muzej Sirogojno 048.jpg Vajat sa krstovima 1845. Pripadao je porodici Dobrosavljević iz Draglice.
Muzej Sirogojno 052.jpg Sirogojno, muzej 016.jpg Hlebna peć 1845. Rekonstuisana po uzoru na objekat iz sela Jablanica.
Muzej Sirogojno 060.jpg Muzej Sirogojno 061.jpg Vajat skrivnica 1901. Pripadao je porodici Marković iz Željina.
Muzej Sirogojno 064.jpg Muzej Sirogojno 068.jpg Vajat osobina 1903. Pripadao je porodici Sekulić iz Čičkove.
Muzej Sirogojno 072.jpg Muzej Sirogojno 071.jpg Trap Rekostruisan objekat
Muzej Sirogojno 077.jpg Muzej Sirogojno 082.jpg Glavna kuća 2 1891. Pripadao je porodici Jovanović i Vraničić iz sela Stubla.
Muzej Sirogojno 088.jpg Muzej Sirogojno 090.jpg Kačara Pripadao je porodici Luković iz Arilja.
Muzej Sirogojno 094.jpg Muzej Sirogojno 096.jpg Mišana Pripadala je porodici Sekulić iz Čičkove.
Muzej Sirogojno 107.jpg Muzej Sirogojno 109.jpg Štala Pripadala je porodici Didanović iz Jablanice.

Crkva svetog Petra i Pavla[uredi]

Sirogojno, crkva 003.jpg

Posvećena je svatom Apostolu Petaru i Apostolu Pavlu. Nalazi se na uzvišenju u centru sela kao zidana jednobrodna crkva bez kupole, pod dvovodnim krovom sa prizidanim zvonikom sa zapadne strane. Njena izgradnja i oslikavanje ikona na oltarskoj pregradi datiraju iz 1764. godine. Izvršena je rekonstrukcija prvobitnog izgleda sirogojnske crkve.[1]. Skromna arhitektura oživljena je u unutrašnjosti nizom lukova na bočnim zidovima i frizom slepih arkadica na fasadama pod krovnim vencem, u znak poštovanja Srednjevekovne Srbije, srpske tradicije monumentalnih sakralnih zdanja. Rekonstrukcija je izvršena na osnovu sačuvanih sinđelija, protokola, zapisa i drugih istorijskih izvora.

Kuća- zgrada za stanovanje[uredi]

Glavna kuća je najveći i najbolje građeni objkekat u domaćinstvu, podeljena je na dve prostorije. Jedna prostorija je bez prozora i tavana. Na središnjem delu se nalazilo ognjište gde se pripremala hrana, i oko njega se skupljala cela porodica, ono je mesto gde su se obavljali svi porodični rituali vezani za velike narodne praznike. Druga prostorija- soba je manja od prve prostorije podignutaje za jedan, ili dva stepenika, i ima drveni pod. Obično je služila za spavanje najstarijeg člana porodice.

Grnčarska radionica[uredi]

Grnčarstvo je jedan od najstarijih zanata. Postupak izrade grnčarije je izražen kroz nekoliko faza, pripreme materijala , izrada na ručnom kolu, sušenje i pečenje. Materijal koji se koristi za izradu posuđa je mešavina gline, istišnjenog kamena i rude kalcita. Kamen se sitnio pomoću velikog drvenog tučka. Za oblikovanje i ukrašavanje koristi se alat bočko, šilo, rub i šaraljka. Posuđe se peče na otvorenoj vatri. Ovom tehnikom izrade dobijaju se lonci, pržulje, sačevi i druge posude.

Galerija[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]