Kompjuterizovana tomografska angiografija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Kompjuterizovana tomografska angiografija

(radiološka procedura)

CT-Angiografie-Haende.jpg
Kompjuterizovani angiogram krvnih sudova šaka
ICD-10
ICD-9 88.38

Kompjuterizovana tomografska angiografija (engl. Computed tomography angiography - CTA) je invazivna radiološka dijagnostička metoda pregleda unutrašnjosti, ili lumena, krvnih sudova, koja se razlikuje od konvencionalne rendgen angiografije u tome što za snimanja koristi savremenie spiralne kompjeterizovane skenere, koji daju bolji kvalitet slike uz značajno kraće vreme trajanja intervencije, manju izloženost rendgen zračenju i bolju podnošljivost jer se ubrizgavanje kontrasta vrši u venu ruke, a ne u veliku arteriju u preponama. [1]

Oprema i pricip rada uređaja[uredi]

Kompjuterizovani (tomograf) skener (СТ) je rendgenološki aparat u obliku velike, kutije sa kružnim otvorom, ili kraćim tunelom, u centru kroz koji se kreće pokretni ispitni sto i za to vreme izlaže dejstvu rendgen zračenja. U sastavu skenera nalazi se i radna stanica računara (smeštena u posebnoj sobi), i koja uz pomoć računarskog programa ugrađenog u njemu, upravlja radom celokupnog aparata i obrađuje snimljene podatake. Rad celokupnog aparata je pod kontrolom lekara i za to obučenih tehničara.

U mnogim postupcima, postoji sličnost u načinu kompjuterizovane tomografske angiografije sa drugim angiografskim rendgen pregledima. Rendgenski snimci nastaju dejstvom zračenja poput svetlosti ili radio-talasa, koje mogu biti usmerene na telo. Različiti delovi tela apsorbuje rendgen zračenje u različitom stepenu pa se u tome i ogleda razlika u prikazu pojedinih struktura tela.

Konvencionalno rendgen snimanje se provodi tako da rendgen zračenje prolazi kroz telo, i formira sliku na fotografskom filmu ili posebnoj fotoosetljivoj ploči za snimanje.  Kosti se na snimku ocrtavaju belo, meka tkiva u nijansama sive a vazduha u crnoj boji.

Kod СТ skeniranja, rendgen zraci i elektronski rendgen detektori rotiraju se oko pacijenata, i vrše merenje količine zračenja koja se apsorbuje u telu. U isto vreme, ispitni sto se kreće kroz skener, tako da rendgen zraci slede spiralani put oko tela. Poseban računarski program sakuplja veliki broj podataka za stvaranje dvodimenzionalne slike poprečnog preseka tela, koje se zatim prikazuju na monitoru. Ova tehnika se zove spiralna tomografija (tomografija je slikanje po delovima ili sekventno slikanje) ili spiralna tomografska rekonstrukcija.

СТ snimanje se može opisati i kao sečenje hleb na tanke kriške. Kada se telo slika, ono se „seče na veliki broj kriški“ a svaka „kriška“ se obrađuje od strane računarskog programa, što omogućava detaljni višedimenzionalni prikaz unutrašnjosti tela.

Savremeniji detektori nove tehnologije omogućavaju da se СТ skenerom dobije što više „kriški“ u jednoj rotaciji. Ovi skeneri, pod nazivom "СТ multislajs“ ili „multidetektor СТ," omogućavaju tanje „kriške“ u kraćem vremenskom periodu, što rezultuje sa više detalja i pruža dodatne mogućnosti u toku izrade prikaza.

Moderni СТ skeneri su tako brzi da mogu da skeniraju velike delove tela u samo nekoliko sekundi. Takva brzina je korisna za sve pacijente, a naročito za decu, starije i teške bolesnike jer se izlažu manjim dozama rendgen zračenja.

Kada se za vreme kompjuterizovane tomografske angiografije kontrast ubrizga u krvotok, krvni sudovi se, na filmu ili monitoru, prikazuju u svetlo beloj boji koja je jasno izdvojena od ostalih struktura i tkiva tela.

Tehnika snimanja[uredi]

  • Kompjuterizovana tomografska angiografija se obično radi o ambulantnim uslovima.
  • Pacijent se postavlja, na specijalni sto, u ležeći položaj ili eventualno na bok i prema potrebi fiksira specijalnim kaiševima kako bi zadržao pravilan položaj tela.
  • Medicinski tehničar ili lekar u predelu ruke ili podlaktice ubacuju intravensku (IV)-liniju u venu kako bi kroz istu obezbedili ravnomerni protok kontrasta.
  • Mala doza kontrasta može biti ubrizgana preko IV linije, da se utvrdi koliko je vremena potrebno da kontrast dospe do ispitivanog dela tela. 
  • U toku skeniranja, sto za pregled se postavlja u polazni položaj, a zatim se kreće relativno brzo kroz otvor u postolju skenera za vreme snimanja. Za to vreme aparat, koji je povezan sa IV linijom, automatski ubrizgava kontrast zadatom brzinom pre i tokom skeniranja.
  • Kod snimanja koronarnih arterija ili aorte u grudima, permanentno se prati rad srca elektrokardiogramom (EKG) sa težištem na praćenju morfologije EKG-talasa, broja otkucaja i ritma srca. Prema potrebi (u cilju dobijanja kvalitetnijih snimaka) broj otkucaja se može usporiti primenom beta blokatora u toku skeniranja. 
  • Za vreme snimanja od bolesnika se traži da nekoliko sekundi zadrži dah i bude miran, kako bi se dobili oštri snimci bez zamućenja koji nastaju pokretima u toku disanja ili pri drugim pokretima tela.
  • Po završenom snimanju uklanja se intravenska linija .
  • Sa savremenom opremom, СТ skeniranje traje između 5 i 20 sekundi

Indikacije[uredi]

  • Aneurizma aorte, u grudnom košu i trbuhu, ili na drugim velikim krvnim sudovima.
  • Ateroskleroza karotidne arterije na vratu, koje mogu ograničiti protok krvi do mozga i izazvati moždani udar.
  • Dijagnostika malih aneurizmi i drugih malformacija na arterijama mozga.
  • Ateroskleroza i suženja krvnih sudova na nogama i priprema bolesnika za endovaskularne intervencije ili operacije.
  • Bolest arterija bubrega, ili sagledavanje protoka krvi, kako bi se izvršile pripreme za transplantaciju bubrega.
  • Kao interventna radiološka metoda u hirurgiji bolesti krvnih sudova, kao što je usađivanje stentova ili procena stanja posle implantacije stenta.
  • Otkrivanje povrede jedna ili više arterija u vratu, grudima, trbuhu, karlici i udovima kod povređenih bolesnika.
  • Procena vaskularizacije tumora pre operacije ili drugih postupaka, kao što je embolizacija ili selektivna unutrašnja zračna terapija.
  • Dijagnostika disekcija ili razdvajanja na grudnoj ili trbušnoj aorti ili njenim glavnim granama.
  • Dijagnostika obima ateroskleroze u koronarnim arterijama i izbor hirurške metode, kao što je koronarni bajpas.
  • Dijagnostika nekih endokrinih bolesti
  • Dijagnostika plućne embolije (ugrušaka krvi iz vena nogu).

Prednosti[uredi]

  • Kompjuterizovana tomografska angiografija je uglavnom bezbolna, brza i jednostavna metoda a primenom savremenih spiralnih СТ skenera, dužina vremena u toku koga pacijent mora da leži nepokretno se značajno smanjuje.
  • Kod pedijatrijskih pacijenata, roditelju može biti dozvoljeno prisustvo u sobi za, snimanje deteta uz nošenje zaštitne kecelje koja sprečava izlaganja roditelja zračenju.
  • Primena СТ -angiografije može da eliminiše potrebu za operacijom, a ukoliko je operacija neophodna, ona može biti preciznija zbog kvalitetne dijagnostike.
  • Kompjuterizovana tomografska angiografija je u stanju da otkrije suženja krvnih sudova u idealnom vremenu za primenu korektivne terapije suženja.
  • Kompjuterizovana tomografska angiografija daje preciznije anatomske detalje krvnih sudova od magnetne rezonantne angiografije  (MRA).
  • Kod mnogih pacijenata primenom kompjuterizovane tomografske angiografije, može se izbeći primena konvencionalne angiografije – kateter angiografije koja spada u grupu invazivnih metoda.
  • U odnosu na kateter angiografiju, koja podrazumeva postavljanje katetera (plastične cevi) i ubrizgavanje kontrasta u velike arterije ili vene, kompjuterizovana tomografska angiografija je mnogo manje invazivna i podnošljivija metoda za pacijente.
  • Ovaj postupak je koristan način skrininga mnogih arterijskih bolesti jer je bezbedniji i zahteva mnogo manje vremena i sredstva nego kateter angiografija, lakše se podnosi jer se ubrizgavanje kontrasta vrši u venu ruke a ne u veliku arteriju u preponama.
  • Rendgenski zraci koji se koriste pri snimanju obično nemaju neželjene efekate i ne ostaju u telu bolesnika nakon snimanja.
  • Nakon kompjuterizovane tomografske angiografije, pacijenti se mogu odmah vratiti na svoje normalne aktivnosti, dok se kateter angiografija izvodi samo kod bolničkih pacijenata ili u „dnevnoj bolnici“. 

Rizici[uredi]

  • Ozračenje, uvek postoji mogućnost pojave raka kod preterane izloženosti radijaciji u toku ove metode (kod dugih i učestalih snimanja). Međutim, koristi od tačne dijagnoze imaju prevagu nad rizikom.[2]
  • Pojava alergija, na kontrastno sredstvo. Ona se može sprečiti upotrebom antialeregijskih lekova 24 sata pre kompjuterizovane tomografske angiografije ili primenom različitih ispitivanja koja ne zahtevaju ubrizgavanje kontrastne materije. Rizik od ozbiljnijih alergijskih reakcija na kontrast koji sadrži jod je veoma retka, a odeljenja radiologije su dobro opremljena za brzu sanaciju alergijskih reakcija.
  • Izlivanje kontrasta, ako se veća količina kontrastne materije „curenjem“ iz posude izlije i proširi po koži ili se ubrizga ispod kože, (nakon oštećenja vena pri ubruzgavanju) može doći do oštećenja kože krvnih sudova i nerava, iako je malo verovatno, da do toga dođe. Ako bolesnik oseća bol u toku ubrizgavanja kontrasta (na mestu ubrizgavanja) on mora odmah da obavesti lekara.
  • Ozračenje ploda u trudnoći. Žene u drugom stanju izlažu se ovoj metodi samo ako su vitalno ugrožene.
  • Ozračenje mleka majke-dojilje. Dvadesetčetiri časa nakon ubrizgavanja kontrasta majka-dojilja treba da naprave pauzu pre nego što nastavi dojenje odojčeta.

Ograničenja[uredi]

  • Kod osoba koja koje ne mogu stati u otvor konvencionalnog СТ skenera zbog velike telesne mase (gojazni) ili im imaju težinu preko granice koju može da podnese pokretnim sto skenera.
  • Kompjuterizovana tomografska angiografije se izbegava kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega ili teškim dijabetesom, jer rendgen kontrastna materija može narušiti funkcije bubrega.
  • Kod poremećaja u radu srca, ili ako postoje začepljenja u više krvnih sudova, postoje poteškoće i pravilnom tumačenju angiograma ili tomograma. 
  • Pouzdanost angiograma (tomograma) je umanjena kod selektivne kateterizacije (izvedena nakon uboda u arterije u predelu prepona), kod snimanja oštećenja manjih arterija, posebno kada se radi o koronarnim arterijama u srcu koje se brzo pomeraju.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Prokop M, Galanski M (Hrsg.): Computed Tomography of the Body. Thieme 2003. ISBN 3-13-116481-6
  2. ^ Einstein AJ, Henzlova MJ, Rajagopalan S. "Estimating risk of cancer associated with radiation exposure from 64-slice computed tomography coronary angiography." JAMA. 2007 Jul 18;298(3):317-23. pubmed.

Spoljašnje veze[uredi]


Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).