Konoplja u Srbiji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Reklama za tribinu o medicinskoj marihuani, održanu od strane udruženja Lekalizacija Srbije na Pravnom fakultetu u Nišu 7. marta 2015.

Konoplja u Srbiji je nezakonita. Posedovanje se kažnjava novčanom kaznom ili zatvorom do 3 godine. Prodaja i prevoz su takođe kažnjivi zatvorom od 3 do 12 godina. Uzgajivanje se kažnjava zatvorom od 6 meseci do 5 godina. Veoma su visoke kazne za organizovani kriminal.[1]

Istorijat[uredi | uredi izvor]

U 18. veku, italijanski poljoprivrednici doneli su semena različitih sorti konoplje i konoplja je bila važna kultura do dvadesetog veka.[2]

Kraljevina Jugoslavija je ratifikovala Međunarodnu opijumsku konvenciju 4. septembra 1929.[3] Zloupotreba opojnih droga je po prvi put inkriminisana Krivičnim zakonikom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, donetim 27. januara 1929. i koji je stupio na snagu 1. januara 1930, koji izriče kaznu do 6 meseci za „služenje” opojnih droga u glavi 23, u grupi „Krivičnih dela protiv opšteg zdravlja”.[4]

Prvi pravni akt kojim se inkriminiše zloupotreba konoplje posle Drugog svetskog rata u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji je Zakon o opojnim drogama od 4. marta 1950. godine. Indijska konoplja po ovom zakonu spada u prvu grupu opojnih droga, dok njeni preparati (ekstrakti, tinkture i smole) spadaju u drugu. Za neovlašćen uzgoj, prodaju, kupovinu i prenos konoplje bila je propisana alternativno kazna popravnog rada ili kazna lišenja slobode do dve godine. Za isto delo učinjeno u okviru organizovanog kriminala, u vidu zanata ili u povratu bila je propisana kazna lišenja slobode s prinudnim radom do tri godine. Za iznos iz zemlje ili unos u zemlju bila je propisana alternativno kazna popravnog rada ili kazna lišenja slobode do tri godine, a za isto delo učinjeno u okviru organizovanog kriminala, u vidu zanata ili u povratu bila je propisana kazna lišenja slobode s prinudnim radom do pet godina.[5]

Krivični zakonik Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 9. marta 1951. inkriminiše zloupotrebu opojnih droga članom 208. koji glasi: „Neovlašćena proizvodnja, prerađivanje i prodaja opojnih droga i otrova“. Za proizvodnju, preradu, stavljanje u promet i kupovinu opojnih droga radi prodaje definiše se kazna od tri meseca do tri godine. Za isto delo u vidu zanata ili u okviru organizovanog kriminala bila je propisana kazna od šest meseci do pet godina.[6]

Nijedna mera bezbednosti se nije odnosila na narkomane, ali se prema njima mogla primeniti mera bezbednosti upućivanja u zavod radi čuvanja i lečenja na osnovu člana 61. Krivičnog zakonika FNRJ, ukoliko sud utvrdi da je učinilac usled zloupotrebe opojnih droga doveo sebe u stanje neuračunljivosti ili smanjene uračunljivosti i tako postao opasan za svoju okolinu. Za ovu meru bezbednosti nije postojalo vremensko ograničenje.[7]

Reforma[uredi | uredi izvor]

Prvi Gandža marš u Beogradu održan je 7. maja 2005. i prošao je mirno sa oko 50 učesnika.[8][9]

Prvi beogradski gandža marš 2005. godine
Kanabis marš u Beogradu, 2018. godine

Drugi beogradski Gandža marš, organizovan od strane Damjana Pavlice, je trebalo da se održi 5. maja 2007.[10] Međutim, 3. maja 2007. Ministarstvo unutrašnjih poslova primilo je elektronski mejl potpisan od strane Ujedinjenih Patriota. U mejlu su bili potpisani Obraz, Nacionalni stroj, Dveri, Krv i čast, Konačni obračun, Garda cara Lazara i ultradesničari Kosta Čavoški, Siniša Vučinić i Goran Davidović.[9] Ipak, Kosta Čavoški je negirao da ima veze sa mejlom tvrdeći da su mu to namestili anti-srpski NVO. Pokret Dveri, kao i Mladen Obradović, su takođe negirali da imaju veze sa mejlom. Željko Vasiljević, vođa Garde cara Lazara, distancirao se od upotrebe nasilja. Uprkos tome, marš je otkazan.[11]

U februaru 2014. ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović podržala je legalizaciju medicinske marihuane.[12]

Prvo zvanično udruženje za legalizaciju kanabisa u Srbiji, Inicijativa za promenu zakonske regulative kanabisa (IRKA), registrovano je početkom 2014.[13]

5. novembra 2014. studentska organizacija Studenti za slobodu održala je tribinu o legalizaciji marihuane pod naslovom Vremena se menjaju, legalizuj na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Tribinu su prekinuli članovi Srpske akcije koji su upali u salu i počeli da maltretiraju studente.[14]

18. januara 2015. novinar Antonije Kovačević osnovao je organizaciju Lekalizacija Srbije koja se zalaže za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe.[15] Organizacija je predala zahtev ministarstvu zdravlja za legalizaciju medicinske marihuane 19. februara 2015, i navela nekoliko slučajeva uspešnog tretmana.[16] 7. jula 2015. Lekalizacija Srbije održala je festival u Mikser hausu u Savamali pod imenom Jedna biljka, mnogo dobrih stvari. Na tribini u okviru festivala govorila je i Slavica Đukić Dejanović.[17]

4. septembra 2015. IRKA inicijativa je održala drugi (uspešni) Kanabis marš u Beogradu, koji su nazvali okupljanjem „najveće obespravljene manjine u Srbiji”.[18] Maršu je prisustvovao i glumac Sergej Trifunović.[19]

Početkom 2016 Stručna komisija za primenu kanabisa u medicinske svrhe koju je sastavilo Ministarstvo zdravlja predložila je da se legalizuju tri leka na bazi kanabisa - Sativeks, Dronabinol i Nabilon, ali da kanabisovo ulje treba da ostane nelegalno.[20]

24. septembra 2016. IRKA inicijativa održala je prvi Kanabis marš u Novom Sadu. Maršu je prisustvovala pevačica Marina Perazić.[21]

23. juna 2017. Goran Čabradi, predsednik i jedini poslanik Zelene stranke, predao je zahtev za legalizaciju marihuane u medicinske svrhe u Narodnoj skupštini.[22]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Krivični zakonik, paragraf.rs, 2013, Pristupljeno 17. 2. 2011 
  2. ^ Duvall, Chris (2014). Cannabis. Reaktion Books. str. 57. ISBN 978-1-78023-386-4. 
  3. ^ UNTC
  4. ^ Krivični zakonik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Beograd: Državna štamparija. 1929. str. 70—71. 
  5. ^ „Zakon o opojnim drogama Federativne Narodne Republike Jugoslavije”. Službeni list Federativne Narodne Republike Jugoslavije (16/1950): 381—382. 
  6. ^ „Krivični zakonik Federativne Narodne Republike Jugoslavije”. Službeni list Federativne Narodne Republike Jugoslavije (13/1951): 206. 
  7. ^ „Krivični zakonik Federativne Narodne Republike Jugoslavije”. Službeni list Federativne Narodne Republike Jugoslavije (13/1951): 191. 
  8. ^ "Marihuana marš" u Beogradu, Glas Javnosti, 7. maj 2005, pristupljeno 23. septembra 2017.
  9. ^ a b Najava nasilja u Beogradu, B92, 3. maj 2007, pristupljeno 23. septembra 2017.
  10. ^ Otkazan Gandža Marš - YouTube
  11. ^ Otkazani marš za marihuanu i kontramarš, Blic, 4. maj 2007, pristupljeno 23. septembra 2017.
  12. ^ Dejanović: Legalizacija marihuane u medicinske svrhe nije legalizacija droge, Blic, 25. februar 2014, pristupljeno 23. septembra 2017.
  13. ^ Osnovano prvo udruženje za legalizovanje marihuane, Mondo, 25. februar 2014, pristupljeno 23. septembra 2017.
  14. ^ Incident na tribini na FPN-u, RTS, 5. novembra 2014, pristupljeno 23. septembra 2017.
  15. ^ Osnovano udruženje za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe, Blic, 18. januar 2015, pristupljeno 7. septembra 2017.
  16. ^ Jagodina, Tribina o legalizaciji kanabisa, RTS, 19. februar 2015, pristupljeno 7. septembar 2017.
  17. ^ Tribina o legalizaciji marihuane u Mikser Hausu, B92, 30. jun 2015, pristupljeno 23. septembra 2017.
  18. ^ Vice: Marš za kanabis u Beogradu neće biti zabavnog karaktera, B92, 3. septembar 2015, pristupljeno 23. septembra 2017.
  19. ^ Održan protest za legalizaciju marihuane Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. septembar 2017), N1, 4. septembar 2015, pristupljeno 23. septembra 2017.
  20. ^ Odobrena tri leka na bazi kanabisa, Večernje Novosti, 15. januar 2016, pristupljeno 24. septembra 2017.
  21. ^ SLOBODA KANABISU Marš za marihuanu u Novom Sadu, na skupu i Marina Perazić, Blic, 24. septembar 2016, pristupljeno 24. septembra 2017.
  22. ^ Predat zahtev za legalizaciju marihuane u medicinske svrhe, B92, 23. jun 2017, pristupljeno 24. septembra 2017.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Конопља_у_Србији&oldid=26903175”