Kontaktna sočiva

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Par kontaktnih sočiva postavlljenih konkavnom stranom prema gore
Svetlo plava kontaktna sočiva za jednodnevno nošenje, u originalnom pakovanju

Kontaktna sočiva su korektivna, kozmetička, ili terapijska sočiva stavljene na rožnjaču oka. Moderna meka kontaktna sočiva su izumeli češki hemičari Oto Vihterle i Drahoslav Lim, kao i prvi gel koji je korišćen kao materijal za njihovu izradu.

Leonardo da Vinčiju se često pripisuje uvođenje ideja kontaktnih sočiva u svojom Codex of the eye, Manual D iz 1508.[1], gde je opisao je metod direktnog menjanja rožnjačne vlast ili potapanjem glave u činiju vode, ili nošenje vodom ispunjene staklene hemisfere preko oka. Ni jedna od ideja nije se mogla praktično implementirati u Da Vinčijevo vreme[2]. On nije smatrao ad ta ideja može da se koristi za ispravljanje vida, više ga je interesovalo učenje o mehanizmima smeštaja oka[1].

Kontaktna sočiva obično služe korektivnoj svrsi kao i uobičajene naočare, ali neke su lagane i na prvi pogled nevidljive - mnoga komercijalna sočiva su bledo plave boje što ih čini vidljivijima kad se urone u tečnosti za čišćenje i čuvanje. Neka kozmetička sočiva su namerno obojena da bi izmenila boju oka.

Ustanovljeno je da 125 miliona ljudi širom sveta koristi sočiva (2%), uključujući 28 do 38 miliona u SAD i 13 miliona u Japanu. Vrsta sočiva koja se propisuju se dosta razlikuju među državama, na primer tvrdih sočiva je propisano više od 20% u Japanu, Holandiji i Nemačkoj, no manje od 5% u Skandinaviji.

Ljudi se odlučuju na nošenje kontaktnih sočiva zbog mnogo razloga, često zbog njihovih karakteristika poput naizgledne nevidljivosti, te praktičnosti. Upoređujući ih sa naočarima, kontaktnim sočivima manje smetaju vremenske nepogode, ne zamagljuju se, te osiguravaju veće vidno polje. Pogodnije su za sportske aktivnosti. No, neka oftalmološka stanja poput keratokonusa i anizokorije ne mogu biti ispravljene sočivima.

Reference

  1. 1,0 1,1 Heitz, RF and Enoch, J. M. (1987) "Leonardo da Vinci: An assessment on his discourses on image formation in the eye." ''Advances in Diagnostic Visual Optics'' 19—26, Springer-Verlag.
  2. ^ Leonard G. Schifrin and William J. Rich (1984). The Contact Lens Industry: Structure, Competition, and Public Policy. United States Office of Technology Assessment. 

Spoljašnje veze[uredi]