Kontinentalna hokejaška liga 2013/14.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
KHL sezona 2013/14.
Liga Kontinentalna hokejaška liga
Sport Hokej na ledu
Trajanje 4. septembar 2013. — 30. april 2014.
Broj ekipa 28
Utakmica 756
Kup Lokomotive Rusija Dinamo Moskva
Kontinentalni kup Rusija Dinamo Moskva
Gagarinov kup Rusija Metalurg Mg. (1)
Finalista Češka HK Lev
Rezultat u seriji 4:3
Najkorisniji igrač finala Rusija Sergej Mozjakin
Metalurg Mg

KHL sezona 2013/14. bila je šesta po redu sezona najjače evropske lige u hokeju na ledu u organizaciji KHL lige. U ligi je učestvovalo 28 klubova iz 8 zemalja, a novajlije u ligi su Medveščak iz Zagreba i Admiral iz Vladivostoka. Ligaški deo sezone trajao je od 4. septembra 2013. do 4. marta 2014, dok je za vreme trajanja Zimskih olimpijskih igara u Sočiju trajala pauza u takmičenju (od 30. januara do 25. februara). Sezona je počela utakmicom Lokomotiva kupa 4. septembra 2013. godine između moskovskog Dinama i Traktora iz Čeljabinska. Dinamo je pobedio sa 5:1 i treći put osvojio Kup Lokomotive. Utakmica svih zvezda igrana je u Bratislavi 11. januara.

Plejof serija igrala se na 4 dobijene utakmice od 7. marta do 30. aprila, a okončana je pobedom ekipe Metalurga iz Magnitogorska koja je u finalu Gagarinovog kupa pobedila praški Lev sa ukupno 4:3 u pobedama. Za najkorisnijeg igrača lige proglašen je ruski hokejaš Sergej Mozjakin.

Promene u ligi[uredi | uredi izvor]

U odnosu na sezonu 2012/13. liga je uvećana za dva nova kluba, čime je broj klubova uvećan na ukupno 28 (iz 8 zemalja: Rusija, Belorusija, Kazahstan, Ukrajina, Letonija, Češka, Slovačka i Hrvatska). Prvo je 27. aprila 2013. uprava lige objavila da je novi član ruski klub Admiral iz Vladivostoka,[1] da bi dva dana kasnije bilo potvrđeno i članstvo za hrvatski Medveščak iz Zagreba.[2]

Ekipa Vitjaza se iz Čehova preselila u Podoljsk (Moskovska oblast),[3] a Torpedo iz Nižnjeg Novgoroda je prebačen iz zapadne u istočnu konferenciju.

Ulazni draft lige održan je 25. i 26. maja 2013. u Donjecku, a pravo prvog izbora na draftu imala je ekipa Amura iz Habarovska.[4] Na draftu su učestvovala ukupno 174 hokejaša.

Klubovi učesnici[uredi | uredi izvor]

U ligi je učestvovalo ukupno 28 klubova iz 8 zemalja, od čega je 21 klub iz Rusije, dok je po jedan klub iz Kazahstana, Ukrajine, Belorusije, Letonije, Češke, Slovačke i Hrvatske.

Divizija Klub Grad Osnovan U KHL-u
Zapadna konferencija
Divizija Bobrov Dinamo Minsk Belorusija Minsk 1976 2008
Dinamo Riga Letonija Riga 1946 2008
Lev Prag Češka Prag 2012 2012
Medveščak Hrvatska Zagreb 1961 2013
SKA Rusija Sankt Peterburg 1946 2008
Slovan Bratislava Slovačka Bratislava 1921 2012
CSKA Rusija Moskva 1946 2008
Divizija Tarasov
Atlant Rusija Mitišči 2005 2008
Vitjaz Rusija Podoljsk 1996 2008
Dinamo Moskva Rusija Moskva 1946 2010
Lokomotiva Rusija Jaroslavlj 1949 2008
Donbas Ukrajina Donjeck 2001 2012
Severstal Rusija Čerepovec 1956 2008
Spartak Rusija Moskva 1946 2008
Istočna konferencija
Divizija Harlamov Avtomobilist Rusija Jekaterinburg 2006 2009
Ak Bars Rusija Kazanj 1956 2008
Metalurg Magnitogorsk Rusija Magnitogorsk 1955 2008
Neftehimik Rusija Nižnjekamsk 1968 2008
Torpedo Rusija Nižnji Novgorod 1946 2008
Traktor Rusija Čeljabinsk 1947 2008
Jugra Rusija Hanti-Mansijsk 2006 2010
Divizija Černišev Admiral Rusija Vladivostok 2013 2013
Avangard Rusija Omsk 1950 2008
Amur Rusija Habarovsk 1966 2008
Baris Kazahstan Astana 1999 2008
Metallurg Rusija Novokuznjeck 1949 2008
Salavat Julaev Rusija Ufa 1961 2008
Sibir Rusija Novosibirsk 1962 2008

Regularni deo sezone[uredi | uredi izvor]

Kup otvaranja[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Kup Lokomotive

Regularni deo sezone 2013/14. počeo je utakmicom kupa otvaranja (osnosno Lokomotiva kupa) koja je igrana 4. septembra 2013. u Moskvi između prošlosezonskih finalista Gagarinovog kupa. Sastali su se domaći tim Dinamo Moskva i Traktor iz Čeljabinska. Pobedu je odnela ekipa Dinama koja je slavila rezultatom 5:1 (po trećinama 0:1, 2:0, 3:0). Iako je gostujuća ekipa povela sa 1:0 golom Jegora Dugina, domaći tim je uspeo da golovima Petuška, Babenka, Komarova, Soina i Cvetkova preokrene rezultat u svoju korist i zabeleži konačnu pobedu. Bila je to ukupno treća, odnosno druga u nizu titula osvajača kupa otvaranja za moskovski tim.

Utakmica svih zvezda[uredi | uredi izvor]

KHL ol-star 2014.
1 2 3 R
Zapad 6 6 6 18
Istok 5 5 6 16
Datum 11. januar 2014.
Arena Slovnaft arena
Grad Bratislava (Slovačka)
Gledalaca 10.055

Šesti po redu egzibicioni meč svih zvezda KHL lige odigran je 11. januara 2014. u Slovnaft areni u Bratislavi (Slovačka), a službeni domaćin spektakla bio je hokejaški klub Slovan. Pored utakmice između najboljih sastava zapadne i istočne konferencije lige, u egzibicionom delu hokejaši su se nadmetali za pojedinačna priznanja u raznim tehničkim elementima hokejaške igre.

Dan ranije, 10. januara odigrana je prijateljska utakmica između veterana Sovjetskog Saveza i nekadašnje Čehoslovačke.[5]

Navijači su po svom izboru glasali za najbolje igrače lige, zaključno sa 29. novembrom 2013, a na osnovu njihovih glasova određena je startna šestorka oba tima.[6] Rezervnu postavu odredili su akreditovani novinari 10. decembra,[7] dok je uprava lige dva dana kasnije odredila trenere za oba tima i preostale igrače.[8]

Naveći broj glasova navijača dobili su Ilja Kovaljčuk (ukupno 18.638 glasova), Aleksandar Radulov (15.510), Sergej Mozjakin (14.964) i Danis Zaripov (12.715), dok je van Rusije najviše glasova pripalo odbrambenom igraču riškog Dinama Sandisu Ozolinjšu (11.205 glasova).

Ekipa Zapada Ekipa Istoka
Golmani[9]
Slovačka 32 Jaroslav Janus (Slovan)[10] Finska 19 Miko Koskinen (Sibir)
Rusija 48 Ivan Lisutin (Vitjaz) Rusija 30 Konstantin Barulin (Ak Bars)
Odbrambeni igrači
Sjedinjene Američke Države 2 Deron Kvint (Spartak) Rusija 3 Andrej Zubarev (Salavat)
Rusija 5 Bogdan Kiselevič (Severstalj) Rusija 4 Kiril Koljcov (Salavat)
Rusija 6 Denis Denisov (CSKA) Finska 11 Juso Hijetanen (Torpedo)
Letonija 8 Sandis Ozolinjš (Dinamo Riga) Kanada 26 Šon Heška (Ak Bars)
Kanada 55 Kertis Foster (Medveščak) Rusija 28 Denis Kuljaš (Avangard)
Rusija 73 Maksim Čudinov (HK SKA) Kanada 44 Kris Li (Metalurg Mgn)
Rusija 77 Ilja Gorohov (Lokomotiva J) Rusija 82 Jevgenij Medvedev (Ak Bars)
Igrači u napadu
Rusija 10 Viktor Tihonov (HK SKA) Rusija 7 Enver Lisin (CSKA)
Kanada 14 Džonatan Čiču (Medveščak) Kazahstan 8 Talgat Žajlauov (Baris)
Belorusija 16 Džef Plat (Dinamo Minsk) Rusija 10 Sergej Mozjakin (Metalurg Mgn)
Rusija 17 Ilja Kovaljčuk (HK SKA) Finska 12 Jori Lehtere (Sibir)
Slovačka 18 Miroslav Šatan (Slovan) Rusija 16 Denis Paršin (Torpedo)
Rusija 31 Maksim Afinogenov (Vitjaz) Rusija 24 Aleksandar Popov (Avangard)
Rusija 47 Aleksandar Radulov (CSKA) Rusija 25 Danis Zaripov (Metalurg Mgn)
Slovačka 61 Milan Bartovič (Slovan) Sjedinjene Američke Države 27 Brendon Bočenski (Baris)
Rusija 74 Nikolaj Prohorkin (CSKA) Češka 43 Jan Kovarž (Metalurg Mgn)[traži se izvor]
Slovačka 81 Marcel Hosa (Dinamo Riga) Rusija 70 Jegor Milovzorov (Njeftehimik)
Finska 87 Leonid Komarov (Dinamo Moskva) Češka 88 Jakub Petružalek (Ak Bars)
Češka 21 Jakub Klepiš (Lev Prag) Rusija 98 Fjodor Malihin (Avtomobilist)
Treneri
Letonija Oleg Znarok (Dinamo Moskva) Rusija Valerij Belov (Ak Bars)
Finska Juka Jalonen (HK SKA) Kanada Majk Kinan (Metalurg Mgn)
Rusija Fjodor Kanarejkin (Spartak) Rusija Dmitrij Kvartaljnov (Sibir)

Utakmica je završena pobedom selekcije Zapada rezultatom 18:16, a bila je to ujedno i prva pobeda ekipe Zapada u dosadašnjih 6 odigranih utakmica.

11. januar 2014.
19:00 		ZAPAD 18 : 16
(6 : 5, 6 : 5, 6 : 6) 		ISTOK Slovnaft arena (Bratislava)
Posetilaca: 10.055

Ligaški deo sezone[uredi | uredi izvor]

Regularni deo sezone počeo je utakmicom kupa otvaranja 4. septembra 2013. i trajao je do 4. marta 2014. godine. Svaka ekipa odigrala je ukupno 54 utakmice, a po 8 najbolje plasiranih ekipa iz obe divizije obezbedilo je plasman u plejof.

Ishod svake utakmice bodovao se na sledeći način:

  • 3 boda – pobeda nakon 60 minuta (u tabeli oznaka P);
  • 2 boda – pobeda nakon produžetka (PPr) ili nakon izvođenja penala (PPen);
  • 1 bod – poraz nakon produžetka (IPr) ili nakon izvođenja penala (IPen)
  • 0 bodova – poraz u regularnom delu utakmice (I)

Tabela ligaškog dela[uredi | uredi izvor]

Plasman u konferenciji određuje položaj prilikom žreba za plejof. Po 8 najboljih timova iz obe konferencije obezbedilo je plasman u doigravanje, ali su prve dve pozicije u svakoj od konferencija rezervisane za pobednike divizija (po dve divizije u obe konferencije).

Ekipe koje nisu uspele da se izbore za nastup u plejofu, i za borbu za Gagarinov trofej, sezonu su okončale u razigravanju za Kup nade (rus. Кубок Надежды).

# Zapadna konferencija Ut. P PPr PPen IPen.. IPr. I DG PG Bod.
1. Rusija Dinamo Moskva 54 34 2 2 5 0 11 171 113 115
2. Rusija HK SKA 54 30 1 4 4 1 14 175 105 105
3. Češka HK Lev 54 23 3 9 2 4 13 149 107 99
4. Ukrajina HK Donbas 54 27 3 4 2 0 18 135 99 97
5. Letonija Dinamo Riga 54 22 5 6 4 1 16 141 122 93
6. Hrvatska Medveščak 54 24 1 3 8 4 14 138 126 92
7. Rusija CSKA Moskva 54 25 2 5 1 1 20 130 118 91
8. Rusija Lokomotiva 54 23 2 3 4 1 21 109 103 84
9. Rusija Atlant 54 19 1 7 3 2 22 123 120 78
10. Rusija Severstalj 54 20 0 5 5 2 22 128 135 77
11. Slovačka Slovan 54 15 3 6 3 1 26 120 160 67
12. Rusija Spartak Moskva 54 12 4 4 4 2 28 105 147 58
13. Rusija Vitjaz 54 12 1 5 9 1 26 110 147 58
14. Belorusija Dinamo Minsk 54 13 1 3 4 2 31 102 161 53
# Istočna konferencija Ut. P PPr. PPen. IPen.. IPr. I DG PG Bod.
1. Rusija Metalurg Mgn. 54 30 3 2 6 2 11 166 113 108
2. Kazahstan Baris Astana 54 26 2 4 2 2 18 182 157 94
3. Rusija Ak Bars 54 24 4 4 5 1 14 139 108 100
4. Rusija Salavat Julajev 54 25 3 3 4 3 16 155 140 94
5. Rusija Torpedo 54 25 2 5 3 2 17 153 121 94
6. Rusija Sibir 54 22 2 5 6 1 18 125 117 87
7. Rusija Avtomobilist 54 22 0 7 5 1 19 134 125 86
8. Rusija Admiral 54 21 1 4 4 1 23 135 129 78
9. Rusija Traktor 54 18 1 6 5 2 22 126 148 75
10. Rusija Avangard 54 17 1 5 4 2 25 136 162 69
11. Rusija Jugra 54 16 1 3 2 6 26 128 166 64
12. Rusija Njeftehimik 54 15 2 2 3 1 31 127 152 57
13. Rusija Metalurg Novokuznjeck 54 12 1 1 4 6 30 115 170 50
14. Rusija Amur 54 8 1 4 10 1 30 106 182 45

Igračka statistika ligaškog dela[uredi | uredi izvor]

Statistike igrača u polju

UT = Ukupno utakmica; G = broj golova; A = broj asistencija; Bod = ukupno poena (A+G); +/–; ISK = minuta isključenja

Hokejaš Tim UT G A Bod +/– ISK
Rusija Sergej Mozjakin Metalurg Mgn. 54 34 39 73 +43 8
Češka Jan Kovarž Metalurg Mgn. 54 23 45 68 +46 46
Rusija Danis Zaripov Metalurg Mgn. 53 25 39 64 +42 32
Sjedinjene Američke Države Brendon Bočenski Baris Astana 54 28 30 58 +17 55
Kanada Najdžel Dejvs Baris Astana 54 26 23 49 +7 18
Finska Sakari Salminen HK Torpedo 54 18 29 47 +8 16
Rusija Fjodor Maljkin Avtomobilist 54 22 22 44 +14 26
Kanada Kajl Vilson Dinamo Riga 49 17 27 44 +9 26
Finska Jori Lehtere HK Sibir 48 12 32 44 +14 22
Slovačka Marcel Hosa Dinamo Riga 50 22 19 41 +9 33
Golmanska statistika

UT = Ukupno utakmica; Min = Ukupno minuta na ledu; P = ukupno pobeda; I = ukupno poraza; BPGU = ukupno utakmica bez primljenog gola (bez obzira na minutažu); PG = ukupno primljenih golova; BPG = ukupno utakmica bez primljenog gola (uz uslov da je branio celu utakmicu); O% = odbrane u procentima; PPG = prosečno primljenih golova po utakmici

Golman Tim UT Min P I BPGU PG BPG O% PPG
Rusija Emil Garipov Ak Bars 20 1219:36 13 5 2 29 3 .952 1,43
Kazahstan Vitalij Kolesnik Lokomotiva 19 955:45 7 4 5 24 3 .946 1,51
Rusija Georgi Gelašvili Torpedo 20 1163:32 12 6 1 31 5 .939 1,60
Finska Petri Vehanen Lev Prag 41 2495:22 20 13 8 69 4 .932 1,66
Finska Miko Koskinen Sibir 41 2361:35 20 11 8 67 3 .939 1,70

Plejof serija[uredi | uredi izvor]

Plasman u plejof obezbedilo je po 8 prvoplasiranih ekipa iz obe konferencije, a utakmice ove faze takmičenja igrale su se od 7. marta do 30. aprila kada je odigrana poslednja utakmica finalne serije. Svaki direktni duel između dve ekipe igrao se na 4 pobede, maksimalno se igralo 7 utakmica. Prednost domaćeg terena u eventualnoj sedmoj utakmici imala je ekipa koja je bila bolje rangirana u ligaškom delu takmičenja. U finalu je prednost domaćeg terena imala ekipa koja je bila uspešnija po broju osvojenih bodova u ligaškom delu.[11] Parovi su određivani na osnovu plasmana u ligaškom delu takmičenja.

  Konferencijsko 1/4 finale
 Konferencijsko 1/2 finale
 Konferencijsko finale
 Finale kupa Gagarina
                                     
1  Metalurg Mgn 4     1  Metalurg Mgn 4  
8  Admiral 1     6  Sibir 0  


2  Baris Astana 4 Istočna konferencija
7  Avtomobilist 1  
    1  Metalurg Mgn 4  
  4  Salavat Julajev 1  
3  Ak Bars 2  
6  Sibir 4  
4  Salavat Julajev 4   2  Baris Astana 2
5  Torpedo 3     4  Salavat Julajev 4  


  1  Metalurg Mgn 4
(Nakon prve runde postavljaju se novi nosioci.)
  3  Lev Prag 3
1  Dinamo Moskva 3     2  SKA 2
8  Lokomotiva 4     8  Lokomotiva 4  
2  HK SKA 4
7  CSKA Moskva 0  
  3  Lev Prag 4
  8  Lokomotiva 1  
3  Lev Prag 4  
6  Medveščak 0   Zapadna konferencija
4  Donbas 4   3  Lev Prag 1
5  Dinamo Riga 3     4  Donbas 2  


Prvak Kontinetalne hokejaške lige 2013/14.
HK Metalurg Magnitogorsk
Metalurg Magnitogorsk

1. titula

Igračka statistika plejofa[uredi | uredi izvor]

Statistike igrača u polju
[12]

UT = Ukupno utakmica; G = broj golova; A = broj asistencija; Bod = ukupno poena (A+G); +/–; ISK = minuta isključenja

Hokejaš Tim UT G A Bod +/– ISK
Rusija Sergej Mozjakin Metačurg Mgn 21 13 20 33 +14 8
Rusija Danis Zaripov Metalurg Mgn 21 11 15 26 +12 34
Češka Jan Kovarž Metalurg Mgn 21 8 18 26 +12 16
Kanada Džastin Azevedo HK Lev 22 13 7 20 +4 6
Češka Roman Červenka HK SKA 10 6 11 17 +6 8
Golmanska statistika[13]

UT = Ukupno utakmica; Min = Ukupno minuta na ledu; P = ukupno pobeda; I = ukupno poraza; BPGU = ukupno utakmica bez primljenog gola (bez obzira na minutažu); PG = ukupno primljenih golova; BPG = ukupno utakmica bez primljenog gola (uz uslov da je branio celu utakmicu); O% = odbrane u procentima; PPG = prosečno primljenih golova po utakmici

Golman Tim UT Min P I BPGU PG BPG O% PPG
Rusija Ivan Kasutin HK Torpedo 6 390:53 3 3 0 10 1 94,4 1,53
Slovačka Jan Laco Donbas 8 385:20 3 3 0 11 0 93.4 1,71
Češka Jakub Sedlaček Dinamo Riga 5 270:01 3 2 0 8 0 93,8 1,78
Kanada Kertis Sanford Lokomotiva 18 1124:50 9 9 0 36 2 93,4 1,92
Češka Aleksandar Salak HK SKA 10 621:32 6 4 0 20 2 94,0 1,93

Konačan plasman[uredi | uredi izvor]

Poz Ekipa
1. Rusija HK Metalurg Magnitogorsk
2. Češka Lev Prag
3. Rusija HK Salavat Julajev
4. Rusija HK Lokomotiva Jaroslavlj
5. Rusija HK SKA
6. Ukrajina HK Donbas
7. Kazahstan HK Baris
8. Rusija HK Sibir
9. Rusija UHK Dinamo Moskva
10. Rusija HK Ak Bars
11. Rusija HK Torpedo
12. Letonija HK Dinamo Riga
13. Hrvatska KHL Medveščak
14. Rusija HK CSKA
15. Rusija HK Avtomobilist
16. Rusija HK Admiral
17. Rusija HK Atlant
18. Rusija HK Severstalj
19. Rusija HK Traktor
20. Rusija HK Avangard
21. Slovačka HK Slovan Bratislava
22. Rusija HK Jugra
23. Rusija HK Spartak Moskva
24. Rusija HK Vitjaz
25. Rusija HK Njeftehimik
26. Belorusija HK Dinamo Minsk
27. Rusija HK Metalurg Novokuznjeck
28. Rusija HK Amur

Pojedinačna priznanja po mesecima[uredi | uredi izvor]

Mesec Golman Odbrana Napad Debitant
Septembar Rusija Konstantin Barulin (Ak Bars) Kanada Kris Li (Metalurg Mgn) Rusija Maksim Pestuško (Dinamo Moskva) Rusija Andrej Vasilevski (Salavat)
Oktobar[14] Kanada Beri Brust (Medveščak) Rusija Maksim Čudinov (SKA) Rusija Danis Zaripov (Metalurg Mgn) Rusija Jaroslav Diblenko (Atlant)
Novembar[15] Češka Aleksandar Salak (SKA) Sjedinjene Američke Države Deron Kvint (Spartak) Rusija Sergej Mozjakin (Metalurg Mgn) Rusija Andrej Vasilevski (Salavat)
Decembar[16] Češka Jakub Kovarž (Avtomobilist) Slovačka Dominik Granjak (Dinamo Moskva) Sjedinjene Američke Države Brendon Bočenski (Baris) Rusija Mark Skutar (Metalurg N)
Januar[17] Češka Jakub Kovarž (Avtomobilist) Rusija Viktor Antipin (Metalurg Mgn) Rusija Sergej Mozjakin (Metalurg Mgn) Rusija Sergej Šmeljov (Atlant)
Februar Pauza zbog ZOI 2014.
Mart[18] Kanada Kertis Sanford (Lokomotiva) Rusija Ilja Gorohov (Lokomotiva) Rusija Sergej Mozjakin (Metalurg Mgn) Rusija Andrej Vasilevski (Salavat)
April[19] Rusija Vasilij Košečkin (Metalurg Mgn) Češka Ondržej Nemec (Lev Prag) Rusija Sergej Mozjakin (Metalurg Mgn) Rusija Andrej Vasilevski (Salavat)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Vladivostok club ready for KHL”. khl.ru. 27. 04. 2013. 
  2. ^ „Medvescak of Zagreb joins the KHL”. khl.ru. 30. 04. 2013. Arhivirano iz originala 02. 05. 2014. g. Pristupljeno 21. 09. 2014. 
  3. ^ „Vozvraщenie v Podolьsk”. hcvityaz.ru. 1. 06. 2013. Arhivirano iz originala 01. 07. 2013. g. Pristupljeno 1. 06. 2013. 
  4. ^ Дмитрий Осипов выбран «Амуром» под первым номером на драфте КХЛ
  5. ^ „Bratislava greets the stars”. Kontinental Hockey League. 10. 01. 2014. Arhivirano iz originala 10. 01. 2014. g. Pristupljeno 11. 01. 2014. 
  6. ^ „All-Star Game first lines and goalies announced”. Kontinental Hockey League. 29. 11. 2013. Pristupljeno 4. 12. 2013. 
  7. ^ „All-star Game 2nd lines and goalies chosen”. Kontinental Hockey League. 10. 12. 2013. Arhivirano iz originala 11. 01. 2014. g. Pristupljeno 11. 01. 2014. 
  8. ^ „All-Star coaches chosen”. Kontinental Hockey League. 12. 12. 2013. Arhivirano iz originala 01. 01. 2014. g. Pristupljeno 11. 01. 2014. 
  9. ^ „Sastav ol-star timova”. Arhivirano iz originala 27. 01. 2014. g. Pristupljeno 22. 09. 2014. 
  10. ^ „Новый вратарь Запада”. Arhivirano iz originala 11. 01. 2014. g. Pristupljeno 22. 09. 2014. 
  11. ^ KHL Sports Regulations 2011-2014, revised
  12. ^ „Player Stats: 2013–2014 Playoffs: All Skaters – Total Points”. Kontinental Hockey League. 
  13. ^ „Player Stats: 2013–2014 Playoffs: Goalie – Goals Against Average”. Kontinental Hockey League. 
  14. ^ „October’s finest: Brust, Chudinov, Zaripov, Dyblenko”. khl.ru. 05. 11. 2013. Arhivirano iz originala 05. 11. 2013. g. Pristupljeno 23. 09. 2014. 
  15. ^ „November’s finest: Salak, Quint, Mozyakin & Vasilevsky”. khl.ru. 05. 12. 2013. Arhivirano iz originala 03. 01. 2014. g. Pristupljeno 23. 09. 2014. 
  16. ^ „December’s finest: Kovar, Granak, Bochenski & Skutar”. khl.ru. 03. 01. 2014. Arhivirano iz originala 03. 01. 2014. g. Pristupljeno 23. 09. 2014. 
  17. ^ „January’s finest: Kovar, Antipin, Mozyakin & Shmelyov”. khl.ru. 05. 02. 2014. Arhivirano iz originala 05. 03. 2014. g. Pristupljeno 23. 09. 2014. 
  18. ^ „March’s finest: Sanford, Gorokhov, Mozyakin & Vasilevsky”. khl.ru. 04. 04. 2014. 
  19. ^ „April’s finest: Koshechkin, Nemec, Mozyakin & Vasilevsky”. khl.ru. 07. 05. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Континентална_хокејашка_лига_2013/14.&oldid=27391623”