Sukob interesa

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Sukob interesa ili konflikt interesa predstavlja sukob javnog i privatnog interesa. Javni interes jeste interes države izražen u zakonima države, a subjekti koji nastupaju u ime državne vlasti (državni organi, funkcioneri i drugi ovlašteni subjekti) imaju ovlaštenje i dužnost da štite u prvom redu javni interes.

Sukob interesa može biti i situacija u kojoj pojedinčeve profesionalne i stručne obaveze bivaju inkompatibilne sa uslugama koje pruža drugima. Primer može biti davanje određenih olakšica svom srodniku ili uticaj socijalnog radnika na klijenta da ga opunomoći, kako bi ovaj koristio tuđa sredstva za lične potrebe umesto u interesu klijenta.

Funkcije od javnog značaja[uredi]

Zakonom o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija[1] („Službeni glasnik Republike Srbije“ br 43/2004, u daljem tekstu Zakon) određena je dužnost izbegavanja sukoba interesa. Tim zakonom je propisano da javna funkcija jeste funkcija koju lice, funkcioner, vrši na osnovu izbora, postavljenja i imenovanja u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, opštine, grada i grada Beograda i u organe javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, opština grad i grad Beograd.

Funkcioner je dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom, niti da među njima izazove sukob. Sukob javnog i privatnog interesa postoji kad funkcioner ima privatni interes koji utiče ili može uticati na vršenje njegove javne funkcije.

Funkcioner ne sme biti ni u kakvom odnosu zavisnosti prema licima koja bi mogla uticati na njegovu nepristrasnost u obavljanju javne funkcije, niti koristiti javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.

Povezana lica[uredi]

Povezanim licem smatra se:

  • Bračni ili vanbračni drug funkcionera
  • Krvni srodnik funkcionera u pravoj liniji
  • Krvni srodnik funkcionera u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva
  • Usvojilac i usvojenik
  • Tazbinski srodnik zaključno sa prvim stepenom srodstva i
  • Svako drugo pravno ili fizičko lice koje se, prema drugim osnovama i okolnostima, može opravdano smatrati interesno povezanim s funkcionerom.

Funkcioneru je zabranjeno da javnu funkciju koristi da bi uticanjem na odluku zakonodavne, izvršne i sudske vlasti ostvario korist sebi ili drugom, stekao neko pravo ili pogodnost, zaključio pravni posao ili na bilo koji način interesno pogodovao sebi ili drugom.

Zabrane[uredi]

Funkcioneru je zabranjeno i da:

  • Stekne novo ili ostvari postojeće pravo za sebe ili drugog, ako time krši jednakost građana pred zakonom
  • Zloupotrebi posebna prava koja mu pripadaju radi vršenja javne funkcije
  • Primi, traži ili prihvati neku vrednost ili uslugu radi glasanja o bilo čemu ili uticanja na odluku nekog organa, tela ili pojedinca
  • Obeća zaposlenje ili neko drugo pravo u zamenu za poklon, obećanje poklona ili neku drugu korist ili pogodnost
  • Utiče na dobijanje poslova ili javnih nabavki
  • Primi naknadu od strane države ili međunarodne organizacije, izuzev naknade putnih i drugih troškova vezanih za učešće na međunarodnim skupovima shodno odluci državnog organa
  • Koristi, radi sticanja svoje ili tuđe koristi ili nanošenja štete drugom, znanja i obaveštenja do kojih je došao u vršenju javne funkcije ako ona nisu dostupna javnosti
  • Ograničava, radi svoje ili tuđe koristi ili nanošenja štete drugom, pristup javnosti znanjima i obaveštenjima koja su od javnog značaja a nisu zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenom na osnovu zakona proglašeni državnom, vojnom ili službenom tajnom
  • Neopravdano ili nedozvoljeno pravi razliku ili nejednako postupa prema licu ili grupi s obzirom na njihovo lično ili stečeno svojstvo, uključujući ali se ne ograničavajući na političku pripadnost

Zakonom je određeno da ako organ ili telo raspravlja i odlučuje u stvari u kojoj funkcioner ili povezano lice ima privatni interes, funkcioner je dužan da postojanje privatnog interesa saopšti pre svog učešća u raspravi, najkasnije pre početka odlučivanja, a od te dužnosti izuzeti su samo narodni poslanici, poslanici i odbornici.

Funkcioner ne sme biti direktor, zamenik i pomoćnik direktora, član upravnog ili nadzornog odbora javnog preduzeća, ustanove, preduzeća ili bilo kog drugog pravnog lica sa učešćem državnog kapitala, osim kada je to propisano zakonom ili drugim posebnim propisom.

Pritisci i nepriličan uticaj[uredi]

Zakonom je određeno da je funkcioner dužan da o svakom pritisku ili nepriličnom uticaju kome je izložen u vršenju javne funkcije odmah obavesti organ koji ga je postavio ili imenovao i Republički odbor. Ako je funkcioner izabran na javnu funkciju o tome obaveštava samo Republički odbor. Ako posumnja da neko činjenje ili nečinjenje može da izazove sukob interesa, funkcioner je dužan da zatraži mišljenje Republičkog odbora, što ne isključuje mogućnost pokretanja postupka u kome se odlučuje o tome da li postoji povreda ovog zakona.

Privredni subjekti[uredi]

Lica koja imaju posebnu dužnost prema društvu[uredi]

  • Ortaci i komplementari
  • Članovi društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva
  • Akcionari koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu duštva
  • Direktori, članovi Nadzornog odbora, zastupnici i prokuristi
  • Likvidacioni upravnik

Prema Zakonu o privrednim društvima[2] navedena lica ne mogu da u svom interesu ili u interesu sa njima povezanih lica:

  • Koriste imovinu društva
  • Koriste informacije do kojih su došli u tom svojstvu, a koje inače nisu javno dostupne
  • Zloupotrebe svoj položaj u društvu
  • Koriste mogućnosti za zaključenje poslova koji se koje se ukažu društvu

Zakon jasno nalaže da sva odgovorna lica poštuju propise i da se prema svojoj funkciji ili ulozi u privrednom društvu odnose moralno, uvažavajući najbolje interese društvo.

Dužnost izbegavanja sukoba interesa postoji da bi se izbegle sve moguće malverzacije od strane privrednih lica ili funkcionera, a ukoliko se dese, da budu sankcionisane.

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

  • Davis, Michael; Andrew Stark (2001). Conflict of interest in the professions. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-512863-X. 
  • Porter, Roger J.; Thomas E. Malone (1992). Biomedical research: collaboration and conflict of interest. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-4400-2. 

Spoljašnje veze[uredi]