Korisnik:BuhaM/Projekti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kafić Džoj u Nišu

Džoj
Informacije
Status zatvorena
Otvaranje 1982.
Zatvaranje 1989.
Broj spratova 1
Vlasnik Jovan Mandić, Ljuba Bojović

Kafić Džoj, originalnog imena „Joy” bio je kultni i jedan od prvih kafića otvorenih u Nišu 80-ih godina 20. veka. Nalazio se u Dušanovoj ulici i bio je omiljeno mesto okupljanja mladih Nišlija, kao i muzičara iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije koji su dolazili u grad. Poslednji dani postojanja ovog kafića bili su 30. i 31. januar 1988. godine, a zatvoren je uz svirku grupe Leb i sol.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Kafić Džoj otvoren je u proleće 1982, kao jedan od prvih kafića u Nišu. Prema rečima jednog od nekadašnjih vlasnika, ime „Joy” dobio je po diskoteci u Palma de Majorci, koju je video na letovanju, pa je hteo “da svet dovede u Niš”. Niška omladina se tada iz Hipi doline preselila u „Džoj”. Vlasnici su bili Jovan Mandić i Ljuba Bojović. Jovan Mandić potiče iz stare niške ugostiteljske porodice, u čijem vlasništvu je čuvena kafana „Amerikanac”.

Kafić je prestao sa radom prvog dana 1989. godine. Poslednji dani „Džoja” bili su 30 i 31. decembar 1988. Predposlednjeg dana, 30. decembra, svirali su bendovi Leb i sol i Kerber, a u kafiću se okupilo nekoliko stotina ljudi, daleko više nego što je lokal mogao da primi u uobičajenim okolnostima.[1]

O kafiću[uredi | uredi izvor]

Od samog početka kafić se odlikovao inovacijama. Imao je prvu neonsku reklama u gradu, dozere i kafemat, ozvučenje od 200 vati i muziku sa cd plejera. U njemu su se služili prvi espreso i tostevi. U „Džoju” se nije služilo pivo, koje se tada smatralo „pićem alkoholičara”, već su se pila različita žestoka pića, najčešće u kombinaciji sa Koka-kolom (štok-kola, rum-kola). U lokalu je moglo da se smesti samo 150 gostiju, pa je petkom i subotom ispred kafića bila tolika gužva da je Dušanova ulica često bila blokirana.[1]

U vreme kada je nastao „Džoj je, predstavljao prekretnicu u načinu života mlade generacije koja se u njemu okupljala, slušala dobru muziku i družila sa poznatim umetnicima koji su tokom boravka u Nišu obavezno posećivali ovaj kafe. U „Džoju” su se okupljali i svi tatašnji jugoslovenski rok muzičari koji su tih godina svirali u Nišu. Sve kulturne manifestacije, među kojima su i Filmski susreti, književne i slikarske kolonije, bile su povezane sa ovim kafićem.[2]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Kada se „Džoj” otvorio konzervativna niška javnost nazivala ga je „ubicom korzoa”, a gradske vlasti su pokušale zvaničnom uredbom da zabrane strana imena lokala, kao što je „Joy”.

U „Džoj” su dolazili članovi grupa Idoli, Prljavo kazalište, Parni valjak, Aerodrom, Psihomodo pop, kao i Đorđe Balašević i mnogi drugi muzičari.

Poslednja noć u ovom kafiću ostala je zapamćena po broju gostiju koji su tada došli. Iako je lokal primao 150 ljudi, unutra ih je bilo 300-400. Na samom kraju večeri piće nije naplaćivao. Poslednjeg dana, 31. decembra, gostima je dozvoljeno da svako uzme neki suvenir, pa su odneli sve, od posuđa do nameštaja i po rečima nekadašnjeg vlasnika „bukvalno razmontirali kafić”.[1]


Sociološki uticaj[uredi | uredi izvor]

U vreme kada je postojao, „Džoj” je bio jedno od najvažnijih kulturnih mesta na kojima su se okupljali mladi u Nišu i koje im je obeležilo taj važan period u životu. Vremenom je postao urbana legenda grada, simbol niških osamdesetih i svedok vremena koje je nestalo.[1] Trideset godina pošto je zatvoren, ovaj kafić i dalje predstavlja kulturološko-sociološki fenomen.

O niškom kafiću „Džoj” snimljen je dokumentarni film „Urbana legenda Džoj”, niškog autora i reditelja Dejana Dabića. Krajem maja 2012. u Niškom kulturnom centru obeležen je 30. rođendan „Džoja”.[3] Na proslavi je prikazan Dabićev film i organizovan je razgovor o sociološko-kulturološkom fenomenu kafića, posmatranom sa psihološkog i sociološkog aspekta. Program je praćen muzikom niških bendova i izložbom fotografija poznatog niškog fotografa Dušana Mitića Cara.[2]

Napomene[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Zirojević, Milan (7. 1. 2019). „30 godina od zatvaranja kultnog niškog kafića "Joy". Južne vesti. Pristupljeno 22. 9. 2021. 
  2. ^ a b „Podsećanje na kafe "Joy" u NKC-u”. Južne vesti. 25. 5. 2012. Pristupljeno 22. 9. 2021. 
  3. ^ „Urbana legenda „Joy“ još živi”. JuGmedia. 27. 05. 2012. Pristupljeno 22. 9. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]





Hipi dolina u Nišu

https://www.dw.com/sr/ni%C5%A1ke-zar%C4%91ale-trube/a-56181383

https://www.vajdica.be/proizvod/hipi-dolina/

https://jugmedia.rs/hipi-dolina-ceo-svet-u-jednoj-mladosti-video/

https://nebojsaozimic.wordpress.com/2017/03/04/hipi-dolina/

https://www.juznevesti.com/Kultura/Premijera-filma-o-niskoj-Hipi-dolini-na-Filmskim-susretima.sr.htmlhttps://www.thehub.rs/o-nama.php

https://niskevesti.rs/film-o-hipi-dolini-na-niskim-vestima-video/

https://niskevesti.rs/kljucne-reci/hipi-dolina/