Korisnik:Topalović Tijana/pesak2

Pegavi kuskus

Pegavi kuskus je torbar koji se lagano kreće po drveću i živi pretežno u vlažnim šumama Nove Gvineje kao i na samom severu Kvinslenda u Australiji. Ima krupne oči koje mu daju začuđen zgled. One mu noću omogućavaju da odlično vidi u mraku. Pojavljuje se različiti varijeteti boja krzna, ali samo mužjaci imaju karakteristične šare.

Način života

Pegavi kuskus, stanovnik tropskih šuma, provodi dan skuplačan na granama, gde je dobro zaštićen gustim lišćem od vrućine i radoznalih pogleda. Budi se u suton i polazi u noćnu potragu za hranom. Iako ceo život provodi na drveću, kreće se po granama vrlo sporo i lenje čvrsto se pidržavajući repom. Njegove velike oči upijaju i najmanju količinu svetlosti tako da noću odlično vidi.

Kao i ostali torbari i pegavi kuskus je samotnjak. Hrani se i spava sam za razliku od većine ostalih životinja. Ako se dva kuskusa sretnu kada nije vreme parenja, ponašaju se dosta agresivno. Ispuštaju glasove nalik na lajanje i režanje kojim se trude da uplaše i oteraju supranika.

Dužina glave pegavog kuskusa i trupa je od 34,8 do 65 cm, dok je dužina repa od 31,5 do 60 cm. Težina pegavog kuskusa je od 1,5 do 6 kg. Životni vek pegavog kuskusa je u zatočeništvu 17 godina, dok je u prirodnom okruženju životni vek 11 godina.

Hrana i način prehrane

Kao i većina trobara, pegavi kuskus se hrani uglavnom voćem, lišćem,a ponekad i korom drveća, uglavnom onim što mu se u trenutku kada se hrani nađe na raspolaganju. Međutm njegovi zubi i sistem za varenje su prilagođeni i hrani kao što su insekti, sitni sisari, gmizavci, ptice i njihova jaja.

Ptice i guštere kuskus lovi iz zasede. Polako im se prikrada i baci se na životinju koja zaokupljena traženjem hrane i ne primeti napadača.

Neprijatelji

Pegavi kuskus nema mnogo prirodnih neprijatelja. Ponekad završi kao plen velikih zmija i ptica grabljivica. Pegavi kuskus zbog svoje sporosti nema drugih odbrambenih mehanizama osim svog debelog šarenog krzna,koje ga dobro prikriva u krošnjama drveća, dok je na zemlji nezastićen. Prava opasnost za njegovu populaciju je čovek. Lokalni stanovnici ga cene zbog mesa i krzna i često se danju veru po drveću i hvataju uspavane šarene kuskuse. Ipak najugroženiji je zbog sve većeg uništavanja njegovog životnog prostora.

Zanimljivosti

1.Razne vrste torbara imaju različit broj mlečnih žlezda. Koala ima samo dve, pegavi kuskus četiri, a američki oposum čak dvadeset i sedam.

2.Ukoliko uhvatimo pegavog kuskusa, on će u odbrani da nas poprska tečnošću vrlo neprijatnog mirisa.

3.Među naučnicima vlada mišljenje da se populacija šarenog kuskusa koja živi na poluostrvu Kap Jork na severu Kvinslenda u Australiji razvila od životinja koje su pre nekoliko hiljada godina preplutale sa kopna na nekoj vrsti tepiha od biljaka.

Razmnožavanje

Parenje pegavih kuskusa je moguće preko cele godine, a odvija se, kao i ceo njegov život, lagano na granama drveća. Posle parenja mužjak i ženka se rastaju i dolaze svako svojim putem.

Bremenitost traje samo trinaest dana. Na svet dolazi jedan mladunac, a u retkim slučajevima dva. Ženke u utrobi, koji se otvara unapred, uvek nose po jednog ili dva mladunca različitog uzrasta, što je naučnike i navelo na zaključak da je ova vrsta sposobna za oplodnju preko cele godine.

Kao i kod svih trobara mladunci šarenog kuskusa su kada se okote sitni, goli i nerazvijeni. Odmah po dolasku na svet otpuze u majčinu torbu i priljube se uz mlečnu žlezdu. Bradavica zatim u mladunčevim ustima otekne i tako ga drži čvrsto na određenom mestu.

Mladunac u utrobi svoje majke ostaje šest do sedam meseci. Kada je napusti, penje se na njena leđa i kandžama se čvrsto drži za krzno. Majka ga nosi svuda sa sobom sve dok se maldunac potpuno ne osamostali. Krzno mladih mužjaka nekoliko puta menja boju dok ne dobije karakteristične šare.

Osobine pegavog kuskusa

Glava: Lice je malo i okruglo a uši su skoro sasvim sakrivene u krznu. Oči su velike, okrugle, izražene, sa uspravnim zenicama.

Krzno: Dlaka je gusta i vunasta dajući toplo i debelo krzno prošarano pegama ili mrljama.

Noge: Dugačke noge i povijene kandže na prednjim nogama kao i goli izbrazdani tabani omogućavaju mu da se čvrsto drži na granam drevća.

Rep: Vrlo je debeo i vunast. Donja strana je od polovine repa prema vrhu bez dlake, pokrivena rožnim pločicama. Pegavi kuskus se repom, kao petim udom, hvata za grane i tako prelazi sa jedne na drugu.

Razlike u boji krzna

Boja krzna pojedinih životinja varira u zavisnosti od starosti, zdravlja i staništa. Često se dešava da čak i mladunci iz istog legla imaju različitu boju krzna.

Geografska rasprostranjenost pegavog kuskusa

Geografska rasporstranjenost pegavog kuskusa

Staništa

Živi u šumskim područjima Nove Gvineje, na Molučkim ostrvima i drugim ostrvima Malajskog arhipelaga. Nalazimo ga i na polutoku Kap Jork i severnom Kvinslendu u Australiji.

Zaštita vrste

Neke vrste kuskusa su u opasnosti zbog preteranog lova i uništavanja njihovih staništa. Da bi se očuvala ova vrsta torbara, neophodno je hitno osnovati zaštićena područja.