Korporativizam
| Ekonomija |
|---|
 |
| Ekonimija po regijama |
| Opšti aspekti |
| Metodologija |
| Polja i podele |
| Ekonomske ideologije |
Korporativizam ili korporatizam je sociopolitička organizacija društva od strane velikih interesnih ili korporativnih grupa (staleža, sindikata ili esnafa), kao što su poljoprivredna, preduzetnička, etnička, radnička, vojna, pokroviteljska ili naučna udruženja, na bazi zajedničkih interesa.[1] Korporativizam je u teoriji zasnovan na shvatanju zajednice kao organskog tela.[2][3] Izraz korporativizam potiče od latinske reči "corpus" (množina – "corpora") što znači „telo“.[3]
Papa Lav XIII je 1881. zadužio teologe i društvene mislioce da prouče korporativizam i pruže njegovu definiciju. Komisija je u Frajburgu 1884. izjavila da je korporativizam „sistem društvene organizacije koja u svojoj osnovi ima grupisanje ljudi prema zajednici svojih prirodnih interesa i društvenih uloga, i kao istinski i odgovarajaću organi države oni usmeravaju i koordiniraju rad i kapital u pitanjima od zajedničkog interesa.[4]
Korporativizam je srodan sociološkom konceptu strukturalnog funkcionalizma.[5] Korporativna društvena interakcija je česta unutar srodničkih rupa kao što su porodice, klanovi i narodnosti.[6] Osim kod ljudi, i za neke životinjske vrste, kao što su pingvini, se zna da pokazuju čvrstu korporativnu društvenu organizaciju.[7][8] Korporativni tipovi zajednica i socijalnih interakcija su zajednički za mnoge ideologije, kao što su apsolutizam, kapitalizam, konzervativizam, fašizam, liberalizam, progresivizam i reakcionizam.[9]
Korporativizam se takođe može odnositi na ekonomski tripartizam u šta spadaju ugovori između poslodavaca, radnika i državnih interesnih grupa da se uspostavi ekonomska politika.[10] Ovo se ponekad naziva i neokorporativizam.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Wiarda 1997, str. 23–24.
- ^ Wiarda 1997, str. 27.
- ^ a b Clarke 2001, str. 113.
- ^ Wiarda 1996, str. 35.
- ^ Adler 2002, str. 349.
- ^ Wiarda 1997, str. 10.
- ^ Allee 1965, str. 150.
- ^ Morgan 2009, str. 14.
- ^ Wiarda 1997, str. 31–38, 44, 111, 124, 140.
- ^ Slomp 2000, str. 81.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Wiarda, Howard J. (1996). Corporatism and Comparative Politics: The Other Great Ism. M.E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-3367-5.
- Clarke, Paul A. B.; Foweraker, Joe (2001). Encyclopedia of Democratic Thought. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-19396-2.
- Adler, Franklin Hugh (2002). Italian Industrialists from Liberalism to Fascism: The Political Development of the Industrial Bourgeoisie, 1906-34. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52277-9.
- Allee, Warder Clyde (1967). A handbook of social psychology. Russell & Russell.
- Morgan, Conwy Lloyd (2009). Animal Behaviour. BiblioBazaar. ISBN 978-1-103-23280-2.
- Slomp, Hans (2000). European Politics Into the Twenty-first Century: Integration and Division. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-96800-7.
