Pređi na sadržaj

Kortizol

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kortizol
IUPAC ime
(11β)-​11,​17,​21-​trihydroxypregn-​4-​ene-​3,​20-​dione
Klinički podaci
Kategorija trudnoće
  • C
Način primeneOralno, intravenozno, topikalno
Pravni status
Pravni status
  • Rx Only (U.S.) (izuzev 1-2% jačine topikalno)
Identifikatori
CAS broj50-23-7 Zelena kvačicaDa
ATC kodH02AB09 (WHO) (и други)
PubChemCID 5754
ChemSpider5551
Hemijski podaci
FormulaC21H30O5
Molarna masa362.460
  • O=C4\C=C2/[C@]([C@H]1[C@@H](O)C[C@@]3([C@@](O)(C(=O)CO)CC[C@H]3[C@@H]1CC2)C)(C)CC4
  • InChI=1S/C21H30O5/c1-19-7-5-13(23)9-12(19)3-4-14-15-6-8-21(26,17(25)11-22)20(15,2)10-16(24)18(14)19/h9,14-16,18,22,24,26H,3-8,10-11H2,1-2H3/t14-,15-,16-,18+,19-,20-,21-/m0/s1
  • Key:JYGXADMDTFJGBT-VWUMJDOOSA-N

Kortizol je kortikosteroidni hormon koji nastaje u kori nadbubrežne žlezde.[1] To je veoma važan hormon koji se često označava i kao „hormon stresa“ jer učestvuje u odgovoru organizma na stres. Odgovoran je za povećanje krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi a ima i imunosupresivno dejstvo. U farmakologiji, sintetički oblik kortizola naziva se hidrokortizon i koristi se kao antagonista u kontrolisanju simptoma alergija, kao antiinflamator i u terapiji deficijencije kortizola. Kada je prvi put ušao u primenu u lečenju reumatoidnog artritisa, označavao se kao jedinjenje E.[2][3]

Uticaj na zdravlje

[uredi | uredi izvor]

Metabolički odgovor

[uredi | uredi izvor]

Kortizol igra važnu ulogu u regulisanju metabolizma glukoze[4][5] i doprinosi glukoneogenezi (sintezi glukoze)[6] i glikogenezi (sintezi glikogena)[7] u jetri i glikogenolizi (razgrađivanju glikogena) u skeletnim mišićima.[8] On takođe povećava nivo glukoze u krvi smanjenjem apsorpcije glukoze u mišićima i masnom tkivu, smanjenjem sinteze proteina i povećanjem razgradnje masti u masne kiseline (lipoliza). Sve ove metaboličke faze imaju konačni efekat povećanja nivoa glukoze u krvi, koja hrani mozak i druga tkiva tokom reakcije „bej ili beži“. Kortizol je takođe odgovoran za oslobađanje amino kiselina iz mišića, obezbeđujući supstrat za glukoneogenezu. Njegovo delovanje je složeno i raznovrsno.[9]

Imunološki odgovor

[uredi | uredi izvor]

Kortizol sprečava oslobađanje u organizam supstanci koje izazivaju upalu.[10] Koristi se za lečenje stanja izazvanih povećanom aktivnošću reakcije antitela, posredovane B-ćelijama.[11] Primeri su upalne i reumatoidne bolesti, kao i alergije. Niske doze lokalnog hidrokortizona, dostupne kao lek bez recepta u nekim zemljama, koriste se za lečenje kožnih problema kao što su osip i ekcem.[12]

Dnevni ciklusi

[uredi | uredi izvor]

Kod ljudi su otkriveni dnevni ciklusi nivoa kortizola.[13] To znači da kortizol učestvuje u koordinaciji ciklusa sna i budnosti, takođe poznatih kao cirkadijalni ritam. Tako, nivo kortizola utiče i na kvalitet sna.[14] Višak kortizola može izazvati nesanicu i primetno povećati ili smanjiti raspoloženje. On takođe snižava prag nastanka napada.

Pamćenje

[uredi | uredi izvor]

Kortizol radi sa adrenalinom (epinefrinom) za stvaranje uspomena o kratkoročnim emotivnim događajima;[15] ovo je pretpostavljeni mehanizam čuvanja živih uspomena, i može se javiti kao sredstvo pamćenja onoga što treba izbegavati u budućnosti. Međutim, dugotrajno izlaganje kortizolu oštećuje ćelije hipokampusa; to oštećenje dovodi do poremećaja u učenju.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Scott, E. (22. 9. 2011). „Cortisol and Stress: How to Stay Healthy”. About.com. Архивирано из оригинала 01. 11. 2012. г. Приступљено 29. 11. 2011. 
  2. ^ Hoehn K, Marieb EN (2010). Human Anatomy & Physiology. San Francisco: Benjamin Cummings. ISBN 978-0-321-60261-9. 
  3. ^ Chyun YS, Kream BE, Raisz LG (1984). . „Cortisol decreases bone formation by inhibiting periosteal cell proliferation”. Endocrinology. 114 (2): 477—80. PMID 6690287. doi:10.1210/endo-114-2-477. 
  4. ^ „The Effects of Cortisol on Blood Sugar and Insulin Resistance”. www.veri.co. Приступљено 19. 4. 2025. 
  5. ^ „The role of cortisol in the body”. www.healthdirect.gov.au. 28. 2. 2025. Приступљено 19. 4. 2025. 
  6. ^ Khani, S.; Tayek, J. A. (2001). . „Cortisol increases gluconeogenesis in humans: its role in the metabolic syndrome”. Clinical Science. 101 (6): 739—747. PMID 11724664. doi:10.1042/cs1010739. Приступљено 19. 4. 2025. 
  7. ^ „Influence of Cortisol on Glycogen Synthesis and Gluconeogenesis in Fetal Rat Liver in Organ Culture”. www.jbc.org. Приступљено 19. 4. 2025. 
  8. ^ „Glycogenesis - an overview”. www.sciencedirect.com. Приступљено 19. 4. 2025. 
  9. ^ Khani, Samina; Tayek, John A. (2001). . „Cortisol increases gluconeogenesis in humans: its role in the metabolic syndrome”. Clinical Science. 101 (6): 739—747. PMID 11724664. doi:10.1042/cs1010739. Приступљено 19. 4. 2025. 
  10. ^ „The Link Between Cortisol, Inflammation, and Disease”. www.news-medical.net. 10. 3. 2025. Приступљено 19. 4. 2025. 
  11. ^ Shimba, Akihiro; Ejima, Aki; Ikuta, Koichi (2021). . „Pleiotropic Effects of Glucocorticoids on the Immune System in Circadian Rhythm and Stress”. Frontiers in Immunology. 12. PMC 8531522 Слободан приступ. PMID 34691020. doi:10.3389/fimmu.2021.706951 Слободан приступ. 
  12. ^ Barta, K.; Fonacier, L. S.; Hart, M.; Lio, P.; Tullos, K.; Sheary, B.; Winders, T. A. (2023). . „Corticosteroid exposure and cumulative effects in patients with eczema”. Annals of Allergy, Asthma & Immunology. 130 (1): 93—99.e10. PMID 36191848. doi:10.1016/j.anai.2022.09.031. Приступљено 19. 4. 2025. 
  13. ^ „How Cortisol Affects Women's Health and the Menstrual Cycle”. elara.care. 11. 3. 2021. Приступљено 19. 4. 2025. 
  14. ^ „How Does Cortisol Affect Sleep Quality? MattressNextDay”. www.mattressnextday.co.uk. Приступљено 19. 4. 2025. 
  15. ^ „Adrenal Stress Hormone Effects on Memory”. researchgate.net. Приступљено 19. 4. 2025. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za biologiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Kortizol na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кортизол&oldid=30966973”