Kosmodrom Kuru

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mapa kosmodroma Kuru u Francuskoj Gvajani.

Kosmodrom Kuru, poznat i pod nazivom Evropski svemirski centar ili Centre spatial guyanais (CSG) na francuskom, je francuski i evropski kosmodrom blizu mesta Kuru u Francuskoj Gvajani. U upotrebi je od 1968. godine i nalazi se na najboljoj mogućoj lokaciji za kosmodrom, jer ispunjava dva najbitnija zahteva koji se postavljaju za izgradnju kosmodroma:

  • nalazi se skoro na samom ekvatoru, tako da sama brzina rotacije Zemlje na ovoj lokaciji dodaje malu, ali značajnu početnu brzinu raketi-nosaču koja se lansira ka istoku, i
  • istočno od kosmodroma, odnosno u raketnoj oblasti (oblasti projektila), nalazi se nenaseljen prostor, u ovom slučaju Atlantski okean, tako da nema mogućnosti da stepeni rakete prosle odbacivanja padnu na neko naselje i povrede ljude

Ovaj kosmodrom za lansiranje raketa-nosača koriste Evropska svemirska agencija (ESA), Francuska svemirska agencija (CNES) i privatna kompanija Arijanaspejs.[1][2][3] Sa ovog kosmodroma ESA lansira svoj automatski brod za snabdevanje ka Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Ovu lokaciju je 1964. godine izabrala Francuska za izgradnju svog kosmodroma.[4][5] Nakon toga, 1975. godine, Francuska se ponudila da deli kosmodrom sa agencijom ESA.[4][5] Kosmodrom koriste i druge nacije jer se odavde lansiraju i komercijalni sateliti i druge svemirske letelice. Agencija ESA obezbeđuje dve trećine godišnjeg budžeta kosmodroma i finansirala je obnovu i nadogradnje pri razvoju novih raketa-nosača familije Arijana.

Postrojenja[uredi | uredi izvor]

Kosmodrom Kuru nalazi se oko 500 km severno od ekvatora, na 5° 10' s.g.š. Pošto je kosmodrom ovako blizu ekvatoru, sve rakete-nosači koji odavde poleću imaju prednost za lansiranje tereta u orbite oko Zemlje sa malom inklinacijom (npr. u geostacionarnu ili geosinhronu orbitu) u odnosu na rakete koje poleću sa kosmodroma dalje od ekvatora, kao što su kosmodromi u SAD ili Rusiji koji se nalaze od 28° 27′ (SC Kenedi) do čak 62° 55′ severno (Kosmodrom Pleseck). Na primer, početna brzina koju raketa ima pri poletanju sa kosmodroma Kuru iznosi 463 m/s (1.666,8 km/h), dok rakete koje poleću iz svemirskog centra Kenedi na Floridi imaju početnu brzinu od 406 m/s (1.461,6 km/h).[6][7] Lokacija na ekvatoru takođe obezbeđuje dosezanje geosinhrone orbite uz manju količinu goriva, čime se smanjuje cena lansiranja.

ELV (CECLES/ELA-1)[uredi | uredi izvor]

Lansirna rampa ELA 2, korišćenja za poletanje raketa-nosača Arijana 4.
Lansirna rampa ELA 3, koja se koristi za lansiranje rakete-nosača Arijana 5.

Lansirna rampa izgrađena 1960-ih pod imenom CECLES (franc. Conférence Européenne de Construction de Lanceurs et d'Engins Spatiaux, u prevodu Evropska organizacija za izgradnju raketa-nosača i svemirskih letelica), trenutno ima naziv ELV (franc. l'Ensemble de Lancement Vega), može se videti ovde na Gugl mapama, i projektovana je namenski za raketu-nosača Evropa II. Sa ove lansirne rampe raketa Evropa II poletela je samo jednom, a zatim je ceo projekat okončan.

Rampa je srušena, a zatim ponovo izgrađena da služi kao primarna lansirna rampa za poletanje raketa Arijana. Tada je preimenovana u ELA (a kasnije ponovo u ELA-1), i korišćena je za lansiranja raketa Arijana 1, Arijana 2 i 3 a zatim je izvedena iz upotrebe 1989. godine.[8]

Ponovo je renovirana za raketu Vega početkom 21. veka, a prvo lansiranje nove rakete sa ove lansirne rampe dogodilo se 13. februara 2012. godine.[9]

ELA 2[uredi | uredi izvor]

Lansirna rampa ELA 2 (franc. l'Ensemble de Lancement Ariane 2), može se videti ovde na Gugl mapama. Arijanaspejs ju je koristila za samo dva lansiranja rakete-nosača Arijana 3 (V17 1986. i V25 1988. godine), zatim za drugo po redu lansiranje rakete-nosača Arijana 2 1987. godine (koje je bilo 20. po redu lansiranje Arijana familije), kao i za svih 116 lansiranja Arijane 4 između 1988. i 2003. godine. Nakon penzionisanja Arijane 4 i uvođenja u upotrebu nove Arijane 5, ova lansirna rampa je isključena iz upotrebe.[10] U septembru 2011. godine servisni toranj lansirne rampe srušen je uz pomoć eksploziva.[11]

ELA 3[uredi | uredi izvor]

Lansirna rampa ELA 3 (franc. l'Ensemble de Lancement Ariane 3) koristi se za lansiranje rakete-nosača Arijana 5 od 1996. godine (leta Arijane pod serijskim brojem 501). Ova rampa može se videti ovde na Gugl mapama, i pokriva površinu od 21 km2.[12]

ELS / Sojuz u Kuruu[uredi | uredi izvor]

Evropska svemirska agencija je izgradila lasnirnu rampu ELS (franc. l'Ensemble de Lancement Soyouz) na koordinatama 5.305 °C 52.834°Z za lansiranje ruskih raketa-nosača Sojuz-2. Prvo poletanje ove rakete sa kosmodroma Kuru odlagano je više puta, i na kraju se dogodilo 21. oktobra 2011. godine.[13]

Ova lansirna rampa nalazi se na teritoriji komune Sinamari, 27 km od luke u mestu Kuru[14], i 10 km severno od lansirne rampe ELA 3 koja se koristi za lansiranje raketa-nosača Arijana 5. Po uslovima zaključenim u sporazumu između Rusije i Evropske unije, agencija ESA će raketu-nosač Sojuz-2 koristiti da upotpuni asortiman svojih raketa-nosača i koristiće je za lansiranja svojih satelita i naučnih misija, kao i za lansiranje komercijalnih satelita, dok će Rusija steći pravo da koristi kosmodrom Kuru za lansiranje svojih misija u orbitu ovom raketom. Rusija će ovaj kosmodrom koristiti u tandemu sa kosmodromima Bajkonur, Pleseck i od kraja 2015. godine Vostočni, sa kojih takođe može lansirati Sojuz-2. Ova raketa iz Kurua u orbitu može dostaviti znatno veći teret u odnosu na kosmodrome u Rusiji, zbog povoljne lokacije blizu ekvatora. Sojuz-2 pri lansiranju sa Bajkonura u geostacionarnu orbitu može dostaviti 1.700 kg tereta, dok će sa Kurua u istu orbitu moći da dostavi oko 3.000 kg.[15]

Lansirna rampa ELS, koja se koristi za lansiranje rakete-nosača Sojuz-2. Na slici se vidi servisni toranj i četiri tornja za zaštitu od udara groma.

Montaža rakete razlikovaće se od one koja se već decenijama sprovodi u Rusiji i bivšem Sovjetskom Savezu. Rakete-nosači Sojuz se tradicionalno sklapaju u horizontalnom položaju – prvo se postavi centralni segment rakete (prvi stepen), zatim se na njega montiraju četiri dodatka za veći potisak u početnoj fazi leta, onda dolazi drugi stepen, i na kraju opcioni treći stepen koji je obično integrisan sa satelitom unutar omotača. Satelit ili neka druga svemirska letelica koja se lansira se montira na adapter u vertikalnom položaju, i u takvom položaju se najčešće vrši punjenje rezervoara te letelice kao i trećeg stepena (kod rakete Sojuz to je najčešće Fregat) gorivom, a nakon toga se ceo taj sklop rotira u horizontalan položaj i spaja sa drugim stepenom rakete a zatim se montira i zaštitni omotač. U potpunosti sklopljena raketa se zatim transportuje do lansirne rampe u horizontalnom položaju i zatim podiže u vertikalan položaj za lasniranje. Procedura na kosmodromu Kuru je malo drugačija. Prvi stepen, dodaci i drugi stepen rakete se montiraju u zgradi za finalnu montažu, nakon čega se transportuju do lansirne rampe i podižu u vertikalan položaj. Zbog drugačijih, tropskih vremenskih uslova koji vladaju u Francuskoj Gvajani – visoke vlažnosti vazduha i visokih temperatura (kosmodromi u Rusiji su i po šest meseci okovani snegom i ledom, a lansiranja čak i sa ljudskom posadom sprovode se po snežnim mećavama i temeraturama ispod -30 °C), gornji deo rakete se tokom transporta omotava specijalnim prekrivačima kako bi se zaštitla od vlage. Svemirska letelica koja se lansira sklapa se u vertikalnom položaju odvojeno od rakete i stavlja u zaštitni omotač, a zatim se u tom položaju i transportuje do lansirne rampe gde se podiže i montira na vrh rakete. Još jedna velika razlika u odnosu na kosmodrome u Rusiji je servisni toranj, koji je u Kuruu zatvorenog tipa i može se u potpunosti zatvoriti kako bi se raketa zaštitila od vetra, kiše i prašine, dok je u Rusiji ovaj toranj otvorenog tipa i obezbeđuje samo platforme na više nivoa sa kojih tehničari mogu pristupiti raketi radi poslednjih provera pred poletanje. Ovaj toranj se nalazi na šinama, tako da se pred lansiranje može otvoriti i odmaći od rampe kako ne bi bio oštećen. Toranj u Rusiji se sastoji iz dve ogromne „ruke“ koje se zatvaraju i otvaraju oko rakete, ali se ne mogu odmaći prilikom lansiranja.[16] Ovakav servisni toranj se dobro pokazao, tako da su ruske vlasti odlučile da će se za lansirnu rampu rakete Sojuz-2 na novom kosmodromu Vostočni, na istoku Rusije, koristiti isti princip.

Izgradnju lansirne rampe ELS zajedno finansiraju Arijanaspejs, agencija ESA i Evropska unija, dok je glavni izvođač francuska svemirska agencija. Ceo projekat ima vrednost od 320 miliona €, od kojih je 120 miliona € odvojeno za modernizaciju rakete Sojuz-2.[17] Zvanični početak radova obeležen je 27. februara 2007. godine. Međutim, radovi na iskopavanjima i relokaciji velike količine zemlje počeli su nekoliko meseci ranije. U maju 2008. i dalje su trajali zemljani radovi, ali je rov za odvođenje izduvnih gasova bio u velikoj meri završen, kao i metalni kostur zgrade za finalnu montažu rakete. Oprema koja je napravljena u Rusiji u Francusku Gvajanu stigla je u julu 2008. godine, nakon čega su ruski inženjeri i tehničari prionuli na njenu ugradnju na lasnirnoj rampi.[18] U novembru 2007. godine pojavili su se izveštaji, kasnije pripisani Vladimiru Grezdilovu, generalnom direktoru kompanije „Mir“, o krađama koje su se dešavale u okolini Sinamarija, što bi moglo dovesti do kašnjenja u izgradnji i pomeranja datuma prvog lasniranja sa lansirne rampe.[19]

Na ovoj fotografiji se vidi lansirna rampa (levo) i zgrada za finalnu montažu (desno) u kojoj se sastavljaju svi delovi rakete osim satelita i omotača, koji se kasnije dodaju u servisnom tornju.

U februaru 2009. godine ESA je objavila da je u Samari u Rusiji u toku izgradnja raketa Sojuz-2 koje su namenjene za lansiranje sa kosmodroma Kuru.[20] Već u maju iste godine, agencija ITAR-TASS objavila je da su prve dve rakete za lansirnu rampu ELS napravljene, testirane i da se očekuje njihova isporuka.[21]

Generalni direktor projektnog biroa Progres Aleksandar Kirilin izjavio je 25. avgusta 2009. da se prvo lansiranje rakete Sojuz sa kosmodroma Kuru odlaže za početak aprila 2010. godine. Istom prilikom je izjavio da su prve tri rakete u potpunosti konstruisane i da će biti poslate ka Francuskoj Gvajani prekookeanskim brodom 1. novembra 2009. godine.[22] Međitim, radovi na izgradnji lansirne rampe tekli su sporo. Na sajtu Spaceflight Now je tek 13. septembra 2010. objavljeno da su nakon više odlaganja radovi na servisnom tornju završeni i time je završena i izgradnja lansirne rampe. Tada je najavljeno da se prvo lansiranje očekuje početkom 2011. godine.[23] Do oktobra 2011. potpisano je 18 ugovora za lasniranje rakete Sojuz sa nove lansirne rampe. Arijanaspejs je naručila 24 rakete od Rusije, od kojih su prve dve već bile isporučene.[24]

BBC je 14. januara 2011. objavio da se u aprilu iste godine očekuje sertifikacija lansirne rampe za raketu Sojuz, a da se prvo lansiranje očekuje između 15. avgusta i 15. septembra.[25] Nakon toga, 1. jula 2011. godine, sajt Space News je objavio da je nakon prolaska procesa sertifikacije lansiranje moguće oko 20. oktobra.[26] To se i dogodilo 21. oktobra 2011. godine, kada su dva satelita evropskog navigacionog sistema Galileo IOV-1 i IOV-2 lansirana raketom-nosačem Sojuz-ST i to je bilo „prvo lansiranje ruske rakete Sojuz sa evropskog kosmoroma Kuru u Francuskoj Gvajani.“[27] Već 17. decembra 2011. sa iste rampe ponovo je poletela raketa Sojuz sa francuskim satelitom za nadgledanje Zemlje Pleiades 1, četiri manja satelita nazvana ELISA i SSOT satelitom za prikupljanje informacija čileanske vojske.[28]

ELA 4[uredi | uredi izvor]

Francuska svemirska agencija CNES objavila je 19. juna 2015. godine da je sa građevinskom firmom Eiffage TP potpisala ugovor vredan 14,8 miliona € koji obuhvata zemljane radove, iskopavanje rova za usmeravanje izduvnih gasova, kao i izgradnju pristupnih saobraćajnica, pruge, dovođenje struje, vode i dr. za novu lansirnu rampu pod nazivom ELA 4 koja će se koristiti za raketu-nosač Arijana 6.

Zgrada za finalnu montažu rakete-nosača Arijana 5.

Lokacija je udaljena nekoliko kilometara severno od postojeće lansirne rampe ELA 3 koja se koristi za lansiranje Arijane 5. Ova lokacija izabrana je jer se na njoj već nalazi stari kamenolom, delom ispunjen vodom, tako da će izvođač imati manje posla pri iskopavanju rova. Ceo kompleks imaće površinu od 170 hektara, i planirano je da se tokom ove faze radova premesti približno milion kubnih metara zemlje. Prema ugovoru, rok za kompletiranje radova je godinu dana, međutim, agencija CNES navodi da je većinu radova potrebno završiti u prvih šest meseci kako bi se izbegla kišna sezona u Francuskoj Gvajani.

Za izgradnju servisnog tornja, gromobranskih stubova, rezervoara za tečno gorivo i ostalih nadzemnih komponenti kompleksa biće izabrana firma do kraja 2015. godine, a prvo lansiranje nove rakete sa ove lansirne rampe planirano je za 2020. godinu.[29]

Zgrada za finalnu montažu[uredi | uredi izvor]

Astrijum sklapa svaku raketu Arijana 5 u Zgradi za integraciju rakete, gde se centralno jezgro sa raketnim motorom Vulkan spaja sa dva pomoćna raketna motora na čvrsto gorivo. Zatim se ovaj sklop odvozi u Zgradu za finalnu montažu, gde se na vrh rakete stavlja teret (satelit ili neka druga svemirska letelica) i za ovaj postupak je dogovorna kompanija Arijanaspejs.[30] Zgrada za finalnu montažu nalazi se 2,8 km od lasnirne rampe ELA 3. Za transport Arijane 5 od ove zgrade do lansirne rampe potrebno je oko sat vremena. Kada stigne do rampe, za nju se iznad rova za odvod izduvnih gasova pričvršćuje eksplozivnim vijcima, koji je drže u mestu sve do momenta uzletanja.[31]

Ovde se mogu videti zgrada za finalnu montažu (dole desno na snimku) i zgrada za integraciju rakete (gore levo). Na snimku se vidi i pruga koja lučno povezuje ove dve zgrade, a zatim vodi ka lansirnoj rampi.

Sigurnost na kosmodromu[uredi | uredi izvor]

Protivpožarna zaštita obezbeđena je od strane odseka Pariske vatrogasne brigade. Sigurnost u i oko kosmodroma održavaju pripadnici Francuske žandarmerije, potpomognuti članovima francuske Legije stranaca.

Pred lansiranje i u toku samog odbrojavanja pred poletanje, obezbeđenje na teritoriji celog kosmodroma i oko njega se podiže na najviši nivo, i upotrebljava se dodatna protivteroristička i protivavionska oprema, ali se spisak upotrebljene opreme ne zna jer ga francuska vojska drži u tajnosti. Na svim ulazim u kosmodrom postavljaju se patrole koje proveravaju dokumentaciju svih koji ulaze u postrojenje. U sklopu kosmodroma Kuru nalazi se i bivša zatvorska kolonija na ostrvima Spasa, u sklopu koje je i zloglasno Đavolje ostrvo. Ono se danas koristi samo u turističke svrhe, a nalazi se na putanji rakete kada se sateliti lansiraju u geosinhornu orbitu, tako da se sva lica moraju evakuisati sa ostrva pre lansiranja.

Prvo lansiranje[uredi | uredi izvor]

Arijana 4 pred lansiranje sa kosmodroma Kuru 10. avgusta 1992.

Prvo lansiranje sa ovog kosmodroma dogodilo se 10. marta 1970. godine. Raketa Dijamant-B tada je lasnirala satelite DIAL/MIKA i DIAL/WIKA. Satelit DIAL/MIKA pokvario se prilikom lansiranja, ali je ostao u orbiti sa ukupnom masom od 111 kg.[32] DIAL/WIKA je na Zemlju slao podatke u naredna dva meseca.[33]

Značajna lansiranja[uredi | uredi izvor]

  • 9. mart 2008. godine – Arijana 5 lansirala prvi automatski brod za snabdevanje ka Međunarodnoj svemirskoj stanici. Ime broda bilo je Žil Vern, a na MSS je dostavio više tona namirnica za posadu, a uz to i vodu, kiseonik i raketno gorivo neophodno za održavanje orbitalne visine stanice.
  • 14. maj 2009. godine – Arijana 5 lansirala svemirske teleskope Heršel i Plank.[34]
  • 1. jul 2009. godine – Arijana 5 lansirala u orbitu satelit TerreStar-1, najteži komercijalni satelit u istoriji.[35]
  • 21. oktobar 2011. godine – Ruska raketa-nosač Sojuz-2 prvi put poletela sa kosmodroma Kuru, noseći prva dva satelita evropskog navigacionog sistema.[36]
  • 13. februar 2012. godine – Sa kosmodroma Kuru prvi put poletela raketa-nosač lake kategorije Vega, koju je samostalno razvila Italija. Vega je u orbitu dostavila dva italijanska satelita i još sedam piko-satelita.[37]
  • 30. avgust 2013. godine – Lansiran satelit GSAT-7 Indijske organizacije za istraživanje svemira (ISRO).[38] Ovo je 17. satelit koji je ESA lansirala za agenciju ISRO raketama iz familije Arijana.[39]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • RN Arijana 5 započinje put od zgrade za finalnu montažu do lansirne rampe.
    RN Arijana 5 započinje put od zgrade za finalnu montažu do lansirne rampe.
  • Poletanje RN Arijana 5ES sa automatskim brodom za snabdevanje MSS
    Poletanje RN Arijana 5ES sa automatskim brodom za snabdevanje MSS
  • Transport Arijane 5 do lansirne rampe.
    Transport Arijane 5 do lansirne rampe.
  • Kontrolni centar kosmodroma, poznat pod nazivom „Jupiter“.
    Kontrolni centar kosmodroma, poznat pod nazivom „Jupiter“.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „CNES at Europe's Spaceport”. European Space Agency. ESA. 
  2. ^ „ESA at Europe's Spaceport”. European Space Agency. ESA. 
  3. ^ „Arianespace at Europe's Spaceport”. European Space Agency. ESA. 
  4. ^ a b "Installation of the Guiana Space Center in French Guiana". Guiana Space Centre official website
  5. ^ a b "Europe's Spaceport" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. jun 2012). European Space Agency official website
  6. ^ „Satellite Programmes Overview - Launching Satellites”. EUMETSAT. Pristupljeno 30. 12. 2010. 
  7. ^ „Up, Up, and Away”. The Universe: In the Classroom. Astro Society. Arhivirano iz originala 08. 08. 2011. g. Pristupljeno 11. 8. 2011. 
  8. ^ „Pad List - World Launch Sites”. Space Launch Report. Arhivirano iz originala 26. 10. 2009. g. Pristupljeno 6. 1. 2015. 
  9. ^ „Vega liftoff / Vega / Launch vehicles / Launchers / Our Activities / ESA”. Esa.int. 13. 2. 2012. Arhivirano iz originala 12. 3. 2013. g. Pristupljeno 12. 9. 2013. 
  10. ^ Zak, Anatoly; Chabot, Alain (25. 5. 2008). „The ELA-2 launch complex in Kourou, French Guiana”. Russian Space Web. Pristupljeno 15. 11. 2008. 
  11. ^ „The Spaceport's ELA-2 launch facility is dismantled after an illustrious career”. Arianespace. 26. 9. 2011. Pristupljeno 28. 9. 2011. 
  12. ^ „Europe's spaceport”. ESA. 
  13. ^ SpaceflightNow's VS01 flight status page
  14. ^ Harvey, Brian. Space Exploration 2007. Springer. str. 138. 
  15. ^ (jezik: francuski) Le Port Spatial de l'Europe (CNES) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. septembar 2008)
  16. ^ Soyuz User's Manual
  17. ^ „Europe To Pay Russia To Build Soyuz Pad At Kourou: Russia”. SpaceDaily. 
  18. ^ „Soyuz launch site hardware arrives in French Guiana”. Arianespace. 28. 7. 2008. 
  19. ^ „Thefts Place Russian Rocket Launches Under Threat In French Guiana”. RIA Novosti / Spacewar.com. 22. 11. 2007. Arhivirano iz originala 25. 11. 2007. g. Pristupljeno 26. 11. 2007. 
  20. ^ „Soyuz in Samara (video)”. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 07. 01. 2015. 
  21. ^ „Russian rockets readied for South America launch”. Arhivirano iz originala 07. 01. 2015. g. Pristupljeno 07. 01. 2015. 
  22. ^ „Soyuz-ST rocket launch from Kourou set for April 2010”. Arhivirano iz originala 13. 10. 2012. g. Pristupljeno 07. 01. 2015. 
  23. ^ „Soyuz, Vega flights from French Guiana set for 2011”. 
  24. ^ „Arianespace hosts meeting of launch system manufacturers” (Saopštenje). Evry. 11. 10. 2010. 
  25. ^ „2011 'year of rockets' for Europe”. BBC News. 14. 1. 2011. 
  26. ^ „European Soyuz Must Pass Final Exam Before October Debut”. Space News. 1. 7. 2011. Arhivirano iz originala 13. 09. 2012. g. Pristupljeno 07. 01. 2015. 
  27. ^ Messier, Doug (22. 10. 2011). „Soyuz Launches From Kourou for First Time”. Parabolic Arc. Pristupljeno 24. 10. 2011. 
  28. ^ „Six defense satellites launched by Soyuz rocket”. 17. 12. 2011. 
  29. ^ „Ariane 6 rockets to be assembled horizontally”. Spaceflight Now Inc. 25. 6. 2015. Pristupljeno 25. 6. 2015. 
  30. ^ „Arianespace receives its fifth Ariane 5 of 2008”. Arianespace. 28. 7. 2008. [mrtva veza]
  31. ^ „Ariane 5 rolls out for Arianespace's fifth launch of 2007”. Arianespace. 8. 11. 2007. Arhivirano iz originala 25. 1. 2008. g. Pristupljeno 6. 1. 2015. 
  32. ^ „DIAL/MIKA - NSSDC ID: 1970-017B”. NASA NSSDC. 
  33. ^ „DIAL/WIKA - NSSDC ID: 1970-017A”. NASA NSSDC. 
  34. ^ „ESA en route to the origins of the Universe”. ESA. 14. 5. 2009. Pristupljeno 14. 5. 2009. 
  35. ^ Amos, Jonathan (1. 7. 2009). „Ariane lofts biggest 'space bird'”. BBC. Pristupljeno 2. 7. 2009. 
  36. ^ Rosenberg, Zach. „First Soyuz launch from French Guiana”. FlightGlobal. Pristupljeno 11. 8. 2014. 
  37. ^ „Successful lift-off for Vega rocket”. News24. Arhivirano iz originala 17. 10. 2015. g. Pristupljeno 07. 01. 2015. 
  38. ^ India launches first defence satellite GSAT-7
  39. ^ Navy's first satellite GSAT-7 now in the Space Arhivirano 2014-11-01 na sajtu Archive.todayThe Hindu, Aug 30, 2013 by Madhumati D. S.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kosmodrom Kuru na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Космодром_Куру&oldid=26904568”