Kosovsko-resavski dijalekat

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Kosovsko-resavski dijalekt je staroštokavski dijalekt srpskog jezika, kojim se govori u centralnom području Srbije, pravcem severoistok - jugozapad. To je govor kojim se govori u Metohiji, na Kopaoniku, dolinom Zapadne i Velike Morave, u istočnoj Srbiji (Negotin, Zaječar) i istočnom Banatu (Vršac sa okolinom). Zapadna granica ovog govora ide niz reku Ibar, do njenog utoka u Zapadnu Moravu, preko Kragujevca i Kragujevačke Rače, Smedereva i Smederevske Palanke, tik uz Beograd.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Poreklo ovog dijalekta se vezuje za srednjevekovni region Hvosno koji u današnje vreme obuhvata teritoriju severne Metohije, odnosno teritoriju gradova Istok i Peć.[2]. Dalje se seobama stanovništva ovaj dijalekt širi dolinom Zapadne i Centralne morave. Razlike između severnih i južnih govora u ovom dijalektu nisu velike, što navodi da se dijalekt iz manjeg matičnog središta brzo širio na veća prostranstva u Srbiji. Određene jezičke crte ovog dijalekta, kao što su ekavizam u dativu i lokativu imenica ženskog roda, enklitički oblici za 1. i 2. lice množine (ni, vi), posvedočene su još u srednjem veku u poveljama kneza Lazara i despota Stefana [3].

Naglašavanje[uredi | uredi izvor]

Dijalektološka karta štokavskog narečja

Ovo je staroštokavski dijalekt, koji se od novoštokavskih dijalekata (na kojima je zasnovan standardni srpski) razlikuje u položaju i vrsti akcenta. Akcent je najčešće pomeren jedan slog prema kraju reči, i može biti dugosilazni i kratkosilazni. U nekim delovima dijalekta, postoji i dugouzlazni, i to kao posledica pomeranja naglaska jedan slog unapred kao u standardu (ovo je uglavnom slučaj kod imenica ženskog roda na -a). Inače, položaj akcenta se razlikuje u odnosu na standard u preko 80% slučajeva.

Navedena je tabela sa primerima reči kod kojih se akcentski položaj razlikuje u odnosu na standardni srpski:

junâk
avli'ja
čuvâr
plafôn
telefôn
crvên
mirišljâv
smrdlji'v
zelên

OVDE IDE TABELA:

čita'm, raspoznâvam, očeku'jem, tr'čo, AORIST: dođo'(h), radi', stade, ne' ostade, primi'[h]mo, vido'ste dvana'j(e)s(t), petna'j(e)s(t)

Padežni sistem[uredi | uredi izvor]

Padežni sistem ovog dijalekta je vrlo raznolik, krećući se od svih sedam padeža (čak je u pojedinim primerima lokativ morfološki različit o dativa, npr. idem kak crešnjama - idem prema trešnjama, ali zrele crešnje na crešnju - zreo je rod na trešnjama), do svedenog na pet (nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ).

Nominativ, akuzativ jednine i vokativ su jednaki standardnom srpskom. U nekim delovima dijalekta, akuzativ množine može da bude jednak nominativu množine.

Dativ je jednak standardu, osim što je nastavak za imenice ženskog roda -e, npr. (daj ovo tvoje sestre, standardno daj ovo tvojoj sestri). Veoma često se koristi posesivni dativ umesto posesivnog genitiva (Ivanu Peroviću kuća

Morfološki genitiv jednine je jednak standardu, a množine se razlikuje (iz koli umesto iz kola po standardu). Upotreba genitiva je ređa (npr. retko se koriste predlozi ispred, iznad, između itd. sa genitivom, već predlozi pred, nad, među sa instrumentalom ili akuzativom). Umesto posesivnog genitiva vrlo čest je posesivni dativ.

Morfološki instrumental i lokativ su prisutni, ali sa različitom učestalošću u različitim delovima dijalekta. U nekim delovima mogu da budu zamenjeni opštim padežom (Bio sam u školu, Igram se s igračku), a u nekim ne (Bio sam u škole, Igram se s igračkom) čak i kod jednog govornika mogu da se čuju oba oblika. Instrumental imenica muškog roda je vrlo često na -em za razliku od standarda (došo je kamionem, ido s kumem). Lokativ ženskog roda jednine je na -e, kao što je i dativ.

Skraćeni oblici dativa i akuzativa postoje i u množini (nas - ne, vas - ve, nam - ni, vam - vi - poredi mene - me, meni - mi u standardnom jeziku).

Potpuna ekavica[uredi | uredi izvor]

Ovo je dijalekt s potpunom ekavicom, čak i za:

  • dativ i lokativ imenica ženskog roda na -e, on dade Jelene,
  • komparativ prideva, starej,
  • zamenice onem, ovem itd.

Glagolska vremena[uredi | uredi izvor]

Glavna razlika u osnosu na standardni je vrlo česta upotreba aorista i imperfekta u normalnom govoru (ja dođo, a ti ne beše kod kuće). Kod aorista akcentat je uglavnom na slogu bližem kraju reči, a kod imperfekta na prvom, ili na rečci ne ako je odričan oblik. Nastavak za prvo lice množine aorista i imperfekta može da bude -mo, ili -smo (trebasmo, trebamo), s tim što je ovaj prvi uglavnom u konzervativnijim poddijalektima.

Upotreba infinitiva je dosta sužena, razlikuje se od oblasti do oblasti, i uglavnom je zamenjen konstrukcijom da + prezent (treba rano da se ustane).

Futur se uglavnom radi od skraćenog oblika glagola hteti + da + prezent, mada su moguće konstrukcije i sa infinitivom, naročito kada su u pitanju pomoćni i modalni glagoli (sutra ćemo morati u školu). Postoji futur sa ima + da + prezent (npr. Ima da vidiš ti šta ja mogu, standardno videćeš šta ja mogu).

Perfekt je isti kao kao u standardu, osim što je treće lice jednine i množine bez pomoćnog glagola, a naglasak je uglavnom na pretposlednjem slogu (radio sam, pevao si, smejao se, trčao sam, mogo si, on lego, došo).

Postoji i glagolski prilog sadašnji (trčeći, tražeući).

Dijalekt kao deo balkanskog jezičkog saveza[uredi | uredi izvor]

Ovaj dijalekt je pretrpeo izvestan uticaj koji su pretrpeli svi dijalekti koji su deo balkanskog jezičkog saveza. To su:

  • da + prezent umesto infinitiva
  • prisvojni dativ
  • gubljenje morfoloških oblika za instrumental i lokativ, i njihovo smenjivanje akuzativom sa predlogom kao opštim padežom
  • gubljenje razlike u nekim slučajevima između mirovanja i kretanja, što je slučaj i u standardnom srpskom (kod lekara sam, idem kod lekara umesto idem lekaru - ovo je retko u standardu)

Odsustvo foneme /h/[uredi | uredi izvor]

Glas /h/ u ovom dijalektu, kao u drugim srpskim dijalektima ne postoji, u rečima ili se ne javlja (oću, leba), ili je zamenjen sa /j/ (grej kao greh), sa /k/ (tepik kao tepih).

Fonema /ѕ/[uredi | uredi izvor]

Prisutna je i fonema /ѕ/ (čita se dz), npr. ѕid, ѕvezda, ѕvono, ѕilja itd.

Dijalekt i društvene prilike[uredi | uredi izvor]

Detaljnije: Jezik ili dijalekt

Za standardni srpski ovaj dijalekt nikad nije uziman u obzir - zbog toga su sve sličnosti s njim posledica zajedničke istorije sa drugim srpskim dijalektima koji su ušli u standard. U javnosti se ovaj dijalekt pogrešno predstavlja kao prost, i nesposoban da iskaže složenije misli i ideje. Literatura pisana ovim dijalektom je retka i nedostupna. Ne postoji nijedna institucija koja se bavi očuvanjem i unapređenjem ovog dijalekta. Zbog toga on polako odumire na račun novoštokavskih dijalekata.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ivić 1956, str. 101-109.
  2. ^ Miloš Okuka, Srpski dijalekti, strana 210
  3. ^ Rada Stijović, Neke osobine narodnog jezika u poveljama kneza Lazara i despota Stefana

Literatura[uredi | uredi izvor]