Koča Mehmed Husrev-paša

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Koča Mehmed Husrev-paša
Bitka kod Navarina, 20. oktobar 1828. godine, gde je učestvovao i Husrev-paša i bio teško poražen, a osmanska flota uništena. Ulje na platnu Ambroaza Luja Garneraja iz 1827. godine.
Lični podaci
Puno imeKoča Mehmed Husrev-paša
Druga imenaHusrev Mehmed-paša,
Hozrev-paša
NadimciKoča [a]
Datum rođenja1769.
Mesto rođenjaKavkaz, Osmansko carstvo
Datum smrti3. mart 1855.
Mesto smrtiSarijer, Osmansko carstvo
Uzrok smrtistarost
Prebivališteprimorska vila u Emirganu
DržavljanstvoOsmansko
Religijasunitski islam
Zanimanjepolitičar
Profesijaoficir
Porodica
DecaIbrahim Edem-paša [b]
Politička karijera
Aktivni period1801 - 1846
Politička
stranka		reformisti [v]
22. februar 1802. — 1803.
MonarhSelim III
PrethodnikEbu Merak Mehmed-paša
NaslednikBašibozuk Tahir-paša
valija Egipta (II put)
jul 1804. — jul 1804.
MonarhSelim III
PrethodnikIbrahim-beg,
Sejdi Ali-paša
NaslednikHuršid-paša
1805. — 1805.
MonarhSelim III
PrethodnikKusepašazade Velijidin-paša
NaslednikDarendeli Sejid Hasan Riza-paša
početak 1806. — početak 1806.
MonarhSelim III
početak 1806. — 25. mart 1806.
MonarhSelim III
PrethodnikRumeli Veli-paša
Naslednik?
25. mart 1806. — 20. januar 1808.
MonarhSelim III,
Mustafa IV
PrethodnikMustafa-paša Smailpašić
NaslednikIbrahim Hilmi-paša
20. januar 1808. — februar 1808.
MonarhMustafa IV
leto 1806. — februar 1808.
MonarhSelim III,
Mustafa IV
vezir Varne
februar 1808. — 1811.
MonarhMustafa IV,
Mahmud II
vezir Trabzona
februar 1808. — 1820.
MonarhMustafa IV,
Mahmud II
februar 1808. — septembar 1810.
MonarhMustafa IV,
Mahmud II
Prethodnik?
NaslednikDavud-paša
1811. — 6. januar 1818.
MonarhMahmud II
PrethodnikKara Mehmed-paša
NaslednikKapudan Ahmed-paša
valija Erzuruma
1820. — novembar 1821.
MonarhMahmud II
valija Trabzona (II put)
novembar 1821. — decembar 1822.
MonarhMahmud II
kapudan-paša (II put)
decembar 1822. — februar 1827.
MonarhMahmud II
PrethodnikKara Mehmed-paša
NaslednikDarendeli Topal Izet Mehmed-paša
valija Anatolije
februar 1827. — maj 1827.
MonarhMahmud II
serasker celog carstva
maj 1827. — 26. oktobar 1828.
MonarhMahmud II
PrethodnikAga Husein-paša
NaslednikRešid Mehmed-paša
serasker celog carstva (II put)
1831. — jun 1837.
MonarhMahmud II
PrethodnikRešid Mehmed-paša
NaslednikDamat Girci Halil Rafat-paša
ministar pravde
1838. — 7. jul 1839.
MonarhMahmud II,
Abdulmedžid I
7. jul 1839[d] — 29. maj 1841.
MonarhAbdulmedžid I
PrethodnikMehmed Emin Rauf-paša
NaslednikMehmed Emin Rauf-paša
valija Bosne (II put)
28. septembar 1841. — 1844.
MonarhAbdulmedžid I
PrethodnikMehmed Vedžihi-paša
NaslednikMorali Ćamil Mehmed-paša
serasker celog carstva (III put)
30. decembar 1845. — oktobar 1846.
MonarhAbdulmedžid I
PrethodnikSulejman Refet-paša
NaslednikDamat Mehmed Said-paša
Grb velikog vezira Zastava Osmanskog carstva

Koča Mehmed Husrev-paša, Husrev Mehmed-paša [1] ili Hozrev-paša [2] (1769, Kavkaz - 3. mart 1855, Sarijer) je bio osmanski državnik, vojskovođa i na kratko veliki vezir (1839—1841). Direktno je odgovoran za reformu u oblačenju, sultana Mahmuda II.

Poreklo, politički uspon i valija Egipta[uredi | uredi izvor]

Kučuk Husein-paša, osmanski državnik gruzijskog porekla, kapudan-paša, zaštitnik i saveznik Husrev-paše. Slika sa kraja XVIII veka

O Husrev-pašinom poreklu se malo zna. Nije ni sigurno da li je on bio Turčin, Abaz ili Čerkez. Svakako njegov politički uspon počinje 1792. godine, kada postaje miljenik Kučuk Husein-paše, reformatora i kapudan-paše [đ]. Već 1801. godine Husrev je učestvovao u ratu protiv Francuza u Egiptu, kad mu je pošlo za rukom da, uz pomoć Britanaca, sa 6.000 ljudi, protera neprijatelja iz Rozete. Zbog tog uspeha je, 22. januara sledeće godine, postavljen za valiju Egipta. Međutim, njegovu vlast poljuljala je, 1803. godine, optužba da je, zajedno sa Husein-pašom, učestvovao u zarobljavanju i ubijanju mamlučkih emira, pa je pustio Mameluke, čiji je jedan deo onda prišao Britancima, dok je drugi zauzeo grad Minju i podelio Gornji i Donji Egipat.

Tokom ovih nereda Husrev je, nemajući novca, pokušao da otpusti svoje albanske bašibozuke bez plate. Taj akt je izazvao velike nemire i osvajanje zgrade riznice Kaira. Paša je na to odgovorio artiljerijskim napadom iz svoje obližnje palate, ali bez rezultata. Meteži su se nastavili tokom celog dana, a sutradan je Husrev poslao deo svoje regularne vojske da uguši ustanak, što se, opet, završilo neuspešno.

Da stvar bude još gora, vođa bašibozuka Tahir-paša je osvojivši citadelu, počeo sa bombardovanjem Husrevove palate, tako da je Husrev bio primoran da, sa svojim ženama, slugama i regularnom vojskom, pobegne duž Nila. Međutim, kada je stigao u Damijetu, bio je uhvaćen, zarobljen i zamenjen Tahir-pašom. U zarobljeništvu je proveo godinu dana, sve do jula 1804. godine, kada je od strane novog vođe bašibozuka Muhameda Alija imenovan za novog egipatskog valiju, ali se na tom položaju, pošto mu nije bio po volji, održao tek dva dana.

Bosanski vezir[uredi | uredi izvor]

Posle napuštanja Egipta, Husrev-paša je 1805. godine nakratko imenovan za valiju Dijarbakira. Početkom sledeće godine imenovan je za solunskog sandžak-bega, a potom za rumelijskog valiju, a već 25. marta te godine za bosanskog vezira, a nešto kasnije i za sandžak-bega Silistre [3].

Boj na Mišaru[uredi | uredi izvor]

Bosanski pašaluk na mapi Osmanskog carstva.

obavljanja položaja u Bosni, u Smederevskom sandžaku je besneo I srpski ustanak. Od početka 1806. bili su učestali bosanski napadi na ustanike u Mačvi. Pod vođstvom Mehmed-bega Kulenovića 20.000 vojnika je porobilo i popalilo mnoga sela, ne štedevši nikog. Iz straha veliki broj Srba je klonuo duhom i priznao rajaluk. Ni srpska pobeda na Salašu nije mogla mnogo izmeniti opšti položaj, a Austrija je otežavala svako dopremanje municije, pa je Karađorđe 13. jula uputio u Istanbul Petra Ička da pokuša sklopiti sporazum. Međutim, pre nego što je Ičko stigao u Istanbul turska vojska je prešla u napad. Na zapadnom frontu zapovedništvo je preuzeo sam Karađorđe. Na Mišaru, 13. avgusta, sa silnim zamahom, srpska vojska je uništila ordiju Kulenovića i odnela najslavniju i najveću pobedu I ustanka. Pošto turska vojska ni sa drugih strana nije ništa uradila, 14. septembra je sklopljeno primirje.

Ičkov mir[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Ičkov mir

Nedugo zatim, 22. septembra, sklopljen je Ičkov mir [4]. Ali, zbog nekih nepravilnosti u njegovom izvršenju kao što je neizdavanje fermana i ne napuštanje Beograda od strane Halil-age Gušanca, Srbi se nisu smirivali [5]. Husrev je potom, po naredbi Porte, sam poručio Gušancu da iziđe iz grada, a ustanicima sultanovu želju da se umire i prime ono što je ugovoreno i da naročito silom ne udaraju na Beograd, ali, uprkos upozorenju, Srbi su osvojili Beograd [3]. Posle toga zadugo nije došlo do nove turske ofanzive, iako su Francuzi krajem godine nudili Porti da upute jedan odred vojske protiv Srbije preko Bosne i beogradski vezir Sulejman-paša u pismima pozivao Husreva i ostale okolne paše u pomoć [6].

Odnos prema Francuzima[uredi | uredi izvor]

Bitka na Mišaru, slika Afanasija Šelumova. U ovoj bici iz 1806. godine, poginuo je cvet bosanskog plemstva.

Početkom 1807. godine izbila je pobuna u Hercegovini, potpomagana od strane Srba, Crnogoraca i Rusa, dok je Husrevu u borbi protiv njih pomagalo nešto francuskih vojnika iz Dubrovnika i okoline. Ustanici su pokušali da osvoje Klobuk i Trebinje, ali su ljuto nastradali kod klobučkog grada, kad su Husrevu stigla jaka pojačanja [7]. Osim toga borbe su se vodile i na Drini, gde su Turci bili u nadmoćnosti, ali bez prave aktivnosti.

Među muslimanima Bosne i Hercegovine vladalo je veliko nepoverenje prema francuskim saveznicima. Pamtio se Napoleonov upad u Egipat i ljudi su se bojali neke prevare. U toliko više što je inicijativa da Francuzi preko Bosne idu na Dunav dolazila stalno s njihove strane i što su se njihovi oficiri i ljudi raširili po granici i po zemlji. Nepoverenje muslimana u hrišćane nisu se nikako mogla pokolebati. Zbog straha od njih izvesni lokalni kapetani i vođe nisu hteli da ostavljaju kuće i idu u vojsku [8].

Pobuna Srba u Bosni[uredi | uredi izvor]

Tokom 1807. godine Srbi su zauzeli Šabac i Užice i pomakli svoju vojsku na samu bosansku granicu. Te godine oni su pokušavali i veće vojničke pokrete preko Drine, ali nisu imali pravog uspeha. Istočna i središnja Bosna imala je mnogo muslimanskog elementa, koji je sprečavao neposredne veze između Hercegovine i bosanske krajine sa Srbijom, a u Posavini se nalazilo dosta katolika koji su bili neborbeni i pasivni. Uprkos tome, ustanak u Bosni je počeo da uzima maha, našto je Husrev krenuo da goni pravoslavni element da bi predupredio ustanak. U Bosni je doista bilo previše nezadovoljstva i misao o pobuni javljala se sve češće. Sam austrijski car Franc dobijao je o tom dosta alarmantne izveštaje. Oktobra 1807. godine izbila je pobuna u Poznju, kao poziv Srba iz gradačačke nahije upućenom Karađorđu, da ih oslobodi. Jedan od organizatora pobune bio je sarajevski episkop Benedikt Kraljević, poreklom Grk, koji se prvo sklonio u Austriju, a potom u Srbiju.

Muslimani iz Bosne, ne smatrajući se kao redovna vojska, a podstrekavani na to i od Husreva, napadali su te godine nekoliko puta srpske položaje preko Drine, dok je velika turska vojska, prikupljena u Nišu, iz obzira prema Rusima, ostala neaktivna [9].

Serasker Balkana[uredi | uredi izvor]

Dana 20. januara 1808. godine, Husrev-paša je smenjen sa tog položaja, nakratko postavši vezir Soluna. Posle toga je smenjen sa mesta vezira Silistre i imenovan je za vezira Varne i balkanskog seraskera ratu sa Ruskim carstvom oko Rumunije, koji je trajao od 1806. godine [10]. Istovremeno, februara 1808. godine, imenovan je za vezira Trabzona, da bi se borio protiv tamošnjih odmetnika, postavši drugi najveći osmanski guverner u Anadoliji. Nedugo posle toga, Rusi su osvojili celu Rumuniju, ali rat se nastavio [11].

Situacija u Evropi[uredi | uredi izvor]

U martu iste godine, Rusija i Francuska su se složile da unište i podele Osmansko carstvo, ali njihova neslaganja su postala skoro bezizlazna u pitanju rešavanja sudbine Istanbula i moreuza. U tom pogledu Nikolaj Petrovič Rumjancev, ruski ministar spoljnih poslova, je bio nepopustljiv. Na to je Kolenkur, ministar inostranih poslova Francuske, izjavio Napoleonu da je ustupanje Istanbul i moreuza Rusiji uslov, sine qua non za njegovo učešće u pohod na Istok. On je napisao:

...ako Rusija dobije Istanbul i Dardanele onda će se ona moći, nadam se privoleti lako da prihvati svaki plan.

Na sastanku francuskog i ruskog cara u Erfurtu, septembra 1808. godine, Napoleon je tražio da Rusija učestvuje u pohodu na Istok. Međutim, preteće držanje Austrije je, s jedne strane, sprečavalo Napoleona da utvrdi i tačan trenutak i oblik toga pohoda, a s druge strane, primoravajući ga da se pohod na Istok odloži, što je omogućilo ruskom caru Aleksandru I da se, umesto da daje tačne odgovore i da izdrži nezgodne diskusije o Istanbulu i moreuzima, ograniči na opšte uveravanje kako on pristaje da svome savezniku pruži oružanu pomoć na Istoku. Za ovo neodređeno obećanje car je dobio mnogo više nego što su se ruski diplomati smeli nadati uoči sastanka. Među dobijenim teritorijama su se našli turski vazali, Moldavija i Vlaška [12]. Početkom leta iste godine Karađorđeva Srbija se vezala za Rusiju, sa kojom je već od ranije zajedno ratovala [13][14].

Ratni neuspesi i smenjivanje[uredi | uredi izvor]

Ruski logor pod Silistrom 1810. godine u vreme rata s Turcima, ulje na platnu Ermolaja Ivanoviča Esakova iz 1810. godine.

U jesen 1808. izbila je jedna janičarska pobuna, o kojoj su šireni razni glasovi i koja je dosta smanjila borbenost kod Turaka [15]. Godine 1809. car Aleksandar je, koristivši francusko-austrijski rat, pokrenuo veliku vojsku protiv Husreva u nameri da zauzme Balkan i da se dokopa Istanbula. Pohod je ispočetka bio uspešan za Ruse i njihov general Bagration je zauzeo nekoliko tvrđava razbiši Husrev-pašu kod Dobrudže. Mađutim, Husrev je pružio ogorčeni otpor, primoravši rusku vojsku da se vrati na levu obalu Dunava.

Godine 1810. ruski vojskovođa Nikolaj Kamenski je imao uspeha na Dunavu [12]. On je opseo Silistru i, 22. maja, razbio pojačanje koje je poslato da odblokira grad u bici kod Dobriča, tako da se grad 30. maja predao. Njegova vojska je potom krenula dublje u Tursku i opsela Šumen, ali grad je, 9. juna, uz velike muke odbranio veliki vezir. U međuvremenu, izbila je pobuna protiv ruske vlasti u luci Ruse na Dunavu, pa je Kamenski morao da se povuče natrag. Veliki vezir je za to vreme skupio veliku vojsku. Jednu, koja se nalazila u Šumenu, vodio je on lično, a drugu, koja se nalazila u selu Batinu i brojila 30.000 ljudi, vodili su Husrev-paša i Halil-aga Gušanac, vođa krdžalija. Kamenski je, znajući šta mu se sprema, sprečio spajanje ovih vojski nanevši Husrevu i Gušancu kod Batina, 26. avgusta, osetan poraz. Odmah posle ove pobede, Kamenski je prodro do Vidina, gde je razbio tamošnjeg pašu. Posle ove bitke usledio je pad Rusea u ruske ruke i, posle bitke kod Frasine 29. avgusta, Husrevova smena Davud-pašom.

Kapudan-paša[uredi | uredi izvor]

Godine 1811. sultan Mahmud II ga je imenovao za kapudan-pašu. Husrev-paša se na ovom položaju pokazao kao vrlo sposoban; obnovivši mornaricu, on je postao glavni oslonac sultanu u sprovođenju reformi. Bio je otvoren i za prihvatanje zapadne kulture, pa je poslužio sultanu i kao borac protiv ulema. Osim protiv unutrašnjeg, Husrev se morao boriti i protiv spoljašnjeg neprijatelja. Međutim, Rusi su zbog rata sa Francuskom bili prinuđeni da prekinu ratovanje sa Portom, pa su u Bukureštu, 28. maja 1812. godine, sklopili mir. Tim mirom ruska vojska se povukla iz Rumunije zadržavši samo Besarabiju [14][11]. Dana 6. januara 1818. godine, smenjen je veliki vezir Mehmed Emin Rauf-paša, a sa njim je vlast izgubio i Husrev-paša.

Sark-serasker[uredi | uredi izvor]

Portret sultana Mahmuda II iz 1815. godine, rad Džona Janga.

Godine 1820. Husrev je napustio Trabzon i postavljen je za valiju Erzuruma i sark-seraskera [e], po zadatku da pripremi predstojeći rat s persijskim Kadžarima. Stoga je paša u Erzurum doveo pojačanja iz Sivasa i Gjumušhana. Osim protiv Kadžara, ta vojska se morala boriti i protiv pobunjenika iz gradova Dogubajazita, Bitlisa, Erdžiša i okolnih plemena. Optužen za izazivanje ovih pobuna, Husrev-paša je smenjen i novembra 1821. godine vraćen u Trabzon, opet u cilju borbi protiv pobunjenih feudalaca.

Kapudan-paša po drugi put[uredi | uredi izvor]

Prve borbe protiv grčkih ustanika[uredi | uredi izvor]

Decembra 1822. godine, Husrev je, zbog neuspelog turskog gušenja Grčkog ustanka na Moreji, opet imenovan za kapudan-pašu [ž] [16][17]. Kao kapudan-paša Husrev je imao velikog učešća u ovom četničkom i opsadnom krvavom ratu [17]. Turci su oštro i surovo gušili ustanak i Grci, očajni na kopnu, izgubili su Tesaliju, ali su se branili u Moreji i po ostrvlju [17][18]. U borbi se proslavilo dosta grčkih junaka: Bočaris, Mavromihailo, Kolokotron, Mavrokordato, Kanaris i dr [18]. Vođe ustanka su se podelile u dve stranke: na ostrvljane i zanatlije, koje su živele na Moreji, i na klefte [z]. Neslaganja između tih dveju frakcija su u jesen 1823. godine izazvala građanski rat [17]. Koristivši to, Husrev je izvršio vrlo uspešnu blokadu grčkih ostrva i napao ih. U junu 1824. godine, on je izvršio strahovit pokolj na ostrvu Psara i na Samosu se pridružio egipatskoj floti, koja je krenula u pomoć sultanu. Međutim, svesni opasnosti, Grci su se trgli i ponovo okupili flotu za borbu protiv Turaka. U julu i avgustu bilo je nekoliko sukoba s grčkom flotom, među kojima je najpoznatiji bio poraz na Samosu, 17. avgusta. Sve ove borbe kulminirale su 29. avgusta vrlo teškim i sramnim porazom u velikoj bici kod Gerontasa od strane grčkog admirala Mijaula [18].

Evropske sile izbegavaju mešanje[uredi | uredi izvor]

U međuvremenu, pobunjeni Grci tražili su zaštitu hrišćanskih država protiv muslimana Turaka. Austrijski kancelar i de facto car Meternih je pozivao velike sile, da im odreknu zaštitu [19][18]. Pruska vlada je išla za austrijskom, koja se koristila tadašnjom politikom engleskog minstarstva predvođenim Kestlerijem, koje se bojalo ruskog mešanja u turske poslove [18]. Meternih je hteo da očuva Otomansko carstvo i u Grcima je gledao samo revolucionare, koji su se pobunili protiv svoga zakonitog gospodara [19][18]. I doista, uspeo je da zadrži ruskog cara Aleksandra I, lično raspoloženog prema Grcima, ali je bio vezan pogodbama Svete alijanse i načelima legitimnosti [19][18][12]. To je išlo na ruku Engleskoj, koja je pohitala da zauzme mesto koje je Rusija ostavila na Balkanu i da pruži svoju zaštitu pobunjenoj Grčkoj. Nasuprot tome, ovakvo ponašanje engleske diplomatije izazvalo je čuđenje, pa čak i nezadovoljstvo ruske javnosti [12]. Ali, u većini evropskih zemalja narod, a naročito obrazovanije ljude, obuzelo je sažaljenje prema tom hrišćanskom narodu, potomcima starih Helena [19][18]. Jedni su ih smatrali hrišćanima i mučenicima za veru, drugi — potomcima starih Helena, koji su iznova stupili u borbu sa azijskim varvarstvom, treći — borcima za slobodu protiv despotizma [18]. Obrazovala su se filelenska društva [i]. Jedan ženevski bankar počeo je sa skupljanjem dobrovoljnih priloga, pa se Grcima slao novac i oružje; francuski, engleski i nemački dobrovoljci išli su u Grčku, da pomažu u odbrani [19][18]. Među dobrovoljcima bio je i proslavljeni engleski pesnik lord Bajron (1784-1824) [18]. Potom je malo po malo narod primorao državnike da posreduju u korist Grka.

Mešanje Britanije, Rusije i Francuske[uredi | uredi izvor]

Koča Mehmed Husrev-paša
Posle spaljivanja Psare, ulje na platnu Nikolaosa Gizisa. Husrev-paša je komandovao spaljivanjem ostrva.
Vojna karijera
Služba1801—1846
VojskaVojska Osmanskog carstva
Činveliki vezir,
serasker
Učešće u ratovimaFrancuski revolucionarni ratovi/
Rat druge koalicije/
Egipatska invazija:

Pobuna bašibozuka:

Rusko-turski rat (1806—1812):

Grčki rat za nezavisnost:

Rusko-turski rat (1828—1829):

Prvi osmansko-egipatski rat

Dana 1. decembra 1825. na ruski presto je stupio novi car Nikolaj I. On je, kao njegov brat prethodnik, u Grcima video samo buntovnike koji su se digli protiv svog zakonitog vladara, ali, uvidevši kako je nepopularna bila bratovljeva politika, nije bio raspoložen da, kao on, sluša savete i podbadanja Austrije. Vodeći se hrišćanskom solidarnošću, stao je na njihovu stranu [19][18][12][14][16]. Odnos Engleske prema Grcima posebno se izmenio kada je engleskim spoljnim poslovima počeo rukovoditi Džordž Kaning, uopšte naklonjen svakom slobodoumnom pokretu [18]. Međutim Engleska, ne želeći da otvoreno stupi u borbu zbog Grčke, htela je da utiče na druge sile da bi izvršila pritisak na Tursku. Po Nikolajevom ustoličenju, ona započinje pregovore s Rusijom. Naime, vojvoda od Velingtona, koga je Engleska poslala da ga pozdravi prilikom stupanja na presto, predložio je zajedničku akciju [12]. Rusija i Engleska su se potom dogovorile da traže grčku nezavisnost [19][12]. Jedan predlog za englesko-ruski sporazum predviđao je da Engleska, uz pomoć Rusije, treba da ponudi svoje posredovanje Grcima u Turskoj i da im predloži jedan modus vivendi koji bi id mogao izmiriti, u tom cilju je 25. marta 1826. godine potpisan Petrogradski protokol, koji je trebalo da primi i Porta [12][14].

Pregovori su trajali dosta dugo i predlagana su različita rešenja tog pitanja, među kojima je bilo i to da se stvore tri male grčke državice kao turske vazalne države, koje će plaćati danak i uživati punu unutrašnju samoupravu [19][20][18][12][14]. Turska imanja u Grčkoj bila bi otkupljena, a granica određena određenim sporazumom.

Skoro istovremeno, Rusija je poslala ultimatum Osmanskom carstvu, kojim je traženo, da njegova vojska napusti okupiranu Moldaviju i Vlašku, da oslobodi srpske izaslanike zadržane u Istanbulu, da konačno izvrši 8. član Bukureškog mira i da pošalje svoje punomoćnike na rusku granicu da pregovaraju o sporazumu [21][12][14]. Porta je, ne želeći da u isti mah ozlovolji i Englesku i Rusiju, već 3. maja, popustila pred ovim zahtevima [22][12][14].

Rusko-turski pregovori su otpočeli u Akermanu jula 1826. godine, a završili se konvencijom od 7. oktobra, kojom je potvrđen Kučuk-Kajnardžiski mir i tumačene su izvesne odredbe Bukureškog ugovora: Rusija zadržava sporne oblasti na istočnoj obali Crnog mora, dobija demarkaciju rusko-turske granice prema Dunavu, pravo slobodne plovidbe za svoje trgovačke brodove po turskim vodama i otvaranje Crnog mora za trgovinu svih naroda; osim toga, Turska joj je priznala pravo protektorata nad Moldavijom. Vlaškom i Srbijom [12][14].

Egipatska pomoć i nova vojska[uredi | uredi izvor]

Egipatski valija Kavalali Muhamed Ali-paša, ulje na platnu Ogista Kudera iz 1841. godine. Muhamed Ali je bio Husrev-pašin najveći rival i neprijatelj.

Zbog gerontaskog neuspeha, sultan je, 1824./1825. godine u pomoć pozvao vanredno sposobnog egipatskog gospodara Muhamed Alija i njegovog sina Ibrahim-pašu [23][24][18][12]. Sukobi između Husreva i egipatske vojske otežavali su gušenje ustanka, ali moćna egipatska flota je uspela da savlada Grke, opustoši i pokori celu Moreju, osvojivši, 10. avgusta 1826. godine, posle treće opsade, grad Misolongi [25][18]. Jedino se održao Patras, u koji su se sklonile dve zaraćene grčke frakcije, nastavivši borbu [26].

Sultan Mahmud je, uz pomoć Porte i Husrev-paše, pokušao da ojača Osmansko carstvo i da ga približi evropskim državama unoseći u njega neke evropske uredbe. Sultan je sebe upoređavao s Petrom Velikim, koji je osavremenio svoju carevinu; podražavajući Evropljane, pio je vino, nagonivši i članove Divana, da ga piju, mada je to Kuran zabranjivao. Zapovedao je i da se brada saseca na dva prsta dužine, a naročito je želeo da ima vojsku po evropski uređenju. Manje zbog toga, a više zbog poraza u sukobu sa Grcima, godine 1826. raspustio je janičare, u čemu je Husrev-paša imao bitnu ulogu, a pošto se sporazumeo s njihovim starešinama, zapovedio im je, da mu pošalju po 150 ljudi od svake čete, da bi ih uvrstio u novi vojni korpus. Janičari su se potom pobunili i iz svojih kasarna počeli sa bombardovanjem Istanbula. Bombardovanje je bilo samo diverzija, da bi svi pobegli kroz otvorenu zadnju kapiju. Pobuna je vrlo brzo i kravo ugušena [27].

Posle ove reforme Husrev-paša je osnovao prvi nejaničarski bataljon i još više razvio mornaricu. Osim toga, osnovao je udruženje stranih i domaćih vojnih stručnjaka i novu vojsku je popunio svojim pristalicama. Računa se da je na položaj doveo oko 30 generala. Međutim, pored svih zasluga u modernizaciji vojske, Husrev je, negodovanjem Muhameda Alija, februara 1827. godine, smenjen sa položaja kapudan-paše i postavljen za valiju Anatolije, ali ne zadugo.

Vrhunac karijere: de facto veliki vezir[uredi | uredi izvor]

Bitka kod Navarina[uredi | uredi izvor]

Već maja 1827. godine, postavljen je za seraskera celog Osmanskog carstva. Kao serasker, on je reformisao i disciplinovao vojsku. Osim toga, učestvovao je u donošenju reforme o oblačenju, po kojoj je turban bio izbačen iz upotrebe i zamenjen fesom, koji su do tada nosili samo Alžirci i Tunišani.

Grčko uništenje je tada spasilo aktivnije mešanje evropskih sila [20]. Portini ustupci Rusiji omogućili su joj da odlučnije odbije britanski predlog za posredovanje u grčkom pitanju i odluke Petrogradskog protokola [12][14]. 6. jula 1827. godine, Londonskim ugovorom, ruska i engleska vlada pridobile su za sebe i Francusku, koja se malo zanimala pitanjem i trudila da sporazumno radi sa Engleskom [2][18][12]. Grčka vlada, kojoj je ostalo samo 16 pijastra [j] i ni malo baruta, prihvatila je predlog tri sile za sklapanje mira, ali sultan ga je, četrnaest puta, odbacio [19][20][18][12]. To je rezultiralo slanjem zajedničke ratne flote, ne da ratuje sa Husrevom, nego da zaustavi transport turskih trupa morem i da primora egipatsku flotu, da se povuče. Ovaj događaj je kulminirao bitkom kod Navarinskog zaliva, 20. oktobra 1827. godine, gde je blokirana osmansko-egipatska flota, koja je prva napala, bila i potpuno spaljena, a Ibrahim-paša je, potučen do nogu, morao da se povuče [2][18][12][14]. Iako je Muhamed Ali je za ovaj poraz okrivio Husrev-pašu, koji je donekle i bio odgovoran, on je dostigao vrhunac svoje karijere, imavši veći uticaj i od velikog vezira.

Ni uništenje flote, ni opozivanje savezničkih ambasadora iz Istanbula, nisu naterali Husreva da popusti. On je sledio odluke sultana, koji je znao da Francuska i Engleska ne žele rat i prebacio svu odgovornost za Navarinsku bitku na Rusiju, koja je 20. decembra 1827. godine proglašava za otvorenog neprijatelja Otomanskog carstva [12][14]. Muslimani su bili pozvani na sveti rat sa Rusijom, Akermanska konvencija odbačena, ruski podanici proterani i Moreuzi zatvoreni za ruske brodove [14]. Na to je car Nikolaj odgovorio objavom rata 26. aprila 1828. godine, pod povodom turskih smetnji ruskoj trgovini [12][14].

Rat s Rusijom[uredi | uredi izvor]

Opsada Ahalciha 1828., rad Januarija Suhodoljskog iz 1839. godine.
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Nova pjesna crnogorska o vojni Rusah i Turakah početoj u 1828. godu.

On je tada na Husreva poslao dve vojske, jednu na Zakavkazje, a drugu na Balkan, izjavljujući da neće ni osvajati ni proizvoditi revoluciju [2][18][14]. U prvoj svojoj ovećoj pesmi O vojni Rusah i Turakah Njegoš je pozdravio ovaj rat. Kneževina Srbija nije učestvovala u ratu; car Nikolaj izričito joj je zabranio da učestvuje i da zove druge balkanske hrišćane. Knez Miloš Obrenović je povodom toga, na skupštini u Kragujevcu, govorio:

Nama nije do toga što se carevine među sobom kavdže; one će se pobiti pa i pomiriti, ali onome slabom ko se u njihovu kavgu uplete bilo bi teško, kad ga koja strana ostavi. [14]

Osmansko carstvo se tada našlo u bez izlaznom položaju. Osim što je carstvo bilo oslabljeno uništenjem janičara, nisu ga hteli braniti ni Engleska, Francuska i Austrija, njegovi saveznici, dok je Francuska čak poslala i jedan odred vojske u Moreju u pomoć Grcima [2]. Ova teška situacija i vojni porazi kod Karsa, Varne, Ahalciha i Baileštija, iako nisu bili ni tako teški ni tako brzi kao što su se svi nadali, izazvalo je smenjivanje velikog vezira Benderli Mehmed Selim Siri-paše i Husrev-paše, 26. oktobra 1828. godine [12]. Međutim, rat nije za Ruse bio nimalo lak, naročito na Balkanu. Pored neodlučnosti glavnokomandujućeg, starog grofa Vitgenštajna, naročito su delovale nezgodne saobraćajne prilike, neuređenost intendanture i saniteta. Na sreću za Turke, rusku vojsku su mnogo desetkovale i bolesti, tako da je borba trajala sa promenljivom srećom čitavu godinu i po dana [14]. Rusi su potpunu i odlučnu prevlast postigli samo na moru. Rusko osvajanje Varne uz pomoć crnomorske flote bio je prvi ozbiljan Husrevov poraz. Na kopnu, Husrev je u Maloj Aziji izgubio tvrđave Kars i Ahalcihe, dok su Rusi poseli i gradove Bajazit i Ardahan. Jedini Husrev-pašin uspeh bila je odbrana Silistre i čvrsto držanje tvrđave Šumla [12][14].

Iako smenjen s tog položaja, Husrev je, zbog vojne podrške, ostao važan činilac turske politike i neprikosnovena ličnost u Porti. To se ogleda u tome što je Mustafa-efendija, sultanov lični lekar, bio Husrev-pašin čovek. Po njegovoj ličnoj preporuci, za velikog vezira je januara 1829. godine postavljen Rešid Mehmed-paša.

Delegat u Jedrenu[uredi | uredi izvor]

Juriš na tvrđavu Kars 23. juna 1828., ulje na platnu Januarija Suhodoljskog iz 1839. godine.

Husrev nije više bio glavnokomandujući na ratištu s Rusijom, ali je i dalje bio bitan vojskovođa rata. Godine 1829. uspešno je zaustavio sva ruska napredovanja s obe strane Crnog mora, ali bez rezultata; Rusi su zauzeli Erzurum [12]. Pobedilac u bici kod Kulevče, ruski vojskovođa Ivan Dibič Zabalkanski prešao je Dunav i, osvojivši Vlašku, Moldaviju, Silistru i Jedrene, uputio se ka Istanbulu, gde je zavladao razumljiv strah. Sultan je odmah zatražio mir, koji je potpisan u Jedrenu, 14. septembra [2][18][12][14]. Jedan od turskih delegata na pregovorima bio je i Husrev-paša. U Jedrene je izaslanike poslao i knez Miloš i izaslanici su pozdravili Dibiča. Sultan je bio primoran da se odrekne Grčke, tj. da joj da potpunu nezavisnost [2][18][20][14]. Po tom miru Kraljevina Grčka obuhvatala je malu teritoriju oko Artanskog i Voloskog zatona, najsiromašniji kraj, zato što su se velike sile bojale da dodavanjem novih teritorija ovoj novonastaloj monarhiji ne oslabe Osmansko carstvo [2][12]. Ostale odredbe ovog mira ticale su se slobodne plovidbe Dunavom, Bosforom i Dardanelima radi trgovine, predaje delte Dunava, istočne obale Crnog mora, kao i tvrđava Anap, Poti, Ahalčik, Achuri i Ahalkalaki; Rusiji, potvrđivanja autonomije Srbije, ruske zaštite autonomnih Dunavskih kneževina - Moldavije i Vlaške, plaćanja ratne odštete Rusiji od 11.500.000 holandskih dukata i naknade pretrpljenih gubitaka privatnim licima po procenama od 1.500.000 holandskih dukata, ali, da je ne bi moralo platiti, Osmansko carstvo je došlo u zavisan položaj u odnosu na nju [2][18][12][14]. Posle ovog mira Rusija je imala prevlast na Balkanskom poluostrvu kao zaštitnica svog hrišćanstva u Osmanskom carstvu, a naročito u Vlaškoj i Moldaviji. Car Nikolaj I se posle toga još više mešao u turske unutrašnje poslove, da bi još više ojačao ruski položaj na Istoku [18].

Car Nikolaj ubrzo je smanjio ratnu odštetu i uopšte je vodio je prijateljsku politiku spram Osmanskog carstva, tim pre što je ono počelo ispunjavati svoje obaveze. Tako je već 1830. godine sultanovim hatišerifom potvrđena samouprava Srbije. Prirodno je da je posle toga ruski uticaj postao veoma jak u Kneževini Srbiji [14].

Rat sa Egiptom[uredi | uredi izvor]

Kao naknadu za pomoć u borbi protiv Grka, Muhamed Aliju je obećana uprava nad oblašću Svetog Jovana od Akre [k]. Međutim, kada je 1831. godine, Husrev-paša, zbog ličnog neprijateljstva prema njemu, manipulišući Portom, sprečio da mu se to da, Muhamed rešio da tu oblast uzme silom. Egipatski vladar je bio oglašen za buntovnika i, izbijanjem osmansko-egipatskog rata, ponovo je pokrenuto istočno pitanje, a Husrev-paša je opet postao serasker [2]. Muhamed Ali je bio jedan od najmoćnijih turskih paša. Imao je savez sa Francuskom, njegovu vojsku su obučavali francuski oficiri, a flotu su mu sagradili francuski inžinjeri, pa je po snazi bio suparnik sultanu [12].

Portret Ibrahim-paše od Egipta, ulje na platnu Šarla-Filipa Larivera iz 1846. godine.

Vojska predvođena Ibrahim-pašom je do 1832. godine držala Siriju i, razbivši 50.000 ljudi Husreva i Aga Husein-paše, koji su krenuli da vrate Siriju, na prevoju Belen, 29. jula, osvojila je i deo Male Azije [2][18][12]. Potom je Husrev, vrativši se u Istanbul, na ratište poslao samog velikog vezira Rešid Mehmed-pašu. Međutim, njegova vojska je bila uništena kod Konije, 23. decembra, i on je sam pao u zarobljeništvo. Put ka nebranjenom Istanbulu bio je otvoren i carstvo se našlo u teškoj životnoj opasnosti [12].

Pod uticajem Husrev-paše, sultan je 1833. godine potražio pomoć ruskog cara [2]. Tada je car Nikolaj odlučio da pomogne sultanu protiv Muhamed Alija, u kome nije video samo jednog buntovnog podanika, već i podstrekača evropske revolucije [12]. Naravno, tu su bili neposredniji lični interesi mešanja u poslove Osmanskog carstva i neraspoloženje prema moćnom egipatskom paši, koji bi opet mogao da dotrajalo carstvo stavi na zdrave noge [12][18]. U carevim rečima ambasadoru koga je poslao u Istanbul ipak preovladava ovo prvo:

Ja hoću da dokažem svoje prijateljstvo sultanu, treba braniti Istanbul od napada Muhamed Alija. Čitav ovaj rat je samo posledica buntovničkog duha koji je sad obuzeo Evropu, a naročito Francusku. Ako bi slučajno Istanbul podlegao, mi bismo imali za susede ljude bez zaklona, bez otadžbine, prognane iz svih dobro uređenih društava; ti ljudi ne mogu da žive mirno. Oni u ovom trenutku okružuju Muhamed Alija i ispunjavaju kadar njegove mornarice i njegove vojske. Ja moram da uništim tu novu klicu zla i nereda i da vršim svoj uticaj na poslove Istoka. [12]

Potom ruska crnomorska flota ulazi u Bosfor, a jedna ruska divizija se iskrcava i ulogoruje pred Istanbulom [2][12][18]. Engleska i francuska vlada su, bojeći se da ne padne u potpunu zavisnost prema Rusiji, nagovorili sultana, da pristane na mir sa onakvim pogodbama, kakve je Muhamed ostavio, to jest da mu ustupi Siriju za njegova života [2]. Međutim, egipatski paša je po savetu Francuske smanjio svoje zahteve. Husreva prisustvo ruskih trupa u neposrednoj blizini prestonice sve više zabrinjava nego što umiruje, pa on žuti da što pre nađe mir s pašom i daje mu potpuno zadovoljenje mirom u Kutahiji, 14. maja [12].

Rusko tutorstvo i doba između dva rata[uredi | uredi izvor]

Ruski car je, koristeći se svojim uticajem, izradio da sultan, u znak zahvalnosti za njegovu pomoć protiv Egipta, 8. jula potpiše Unkjar-Iskelisijski ugovor [28][12][18]. Ceo ugovor bio je neka vrsta nagrade za spasavanje Istanbula [12][18]. Sadržao je sledeće odredbe:

  • carevo garantovanje nepovredivosti i nezavisnosti Osmanskog carstva;
  • carevo obećanje stavljanja na raspoloženje, u slučaju potrebe, suvozemnih i primorskih snaga, Osmanskom carstvu, ako mu budu potrebne;
  • sultan nema obavezu da šalje Rusiji vojsku u pomoć;
  • u zamenu za to, moreuzi Bosfor i Dardaneli su otvoreni ruskoj ratnoj floti;
  • lađama zapadnih naroda bio zatvoren prolaz kroz Dardanele i zabranjen ulazak u Crno more [28][12][18].
Osmansko carstvo od Londonskog protokola, 1830. godine, do spajanja Vlaške i Moldavije, 1862. godine.

Rusija je ovim postala zaštitnik Turske, a njeno jačanje su sa nezdovoljstvom posmatrala Austrija i Velika Britanija [25][12][18].

Dana 17. februara 1833. godine Rešid-paša je smenjen i zamenjen Mehmed Emin Rauf-pašom, čime je delimično smanjen ogroman Husrevov uticaj. Međutim, on i dalje ostaje ključna ličnost ondašnje politike Osmanskog carstva, upravljajući njom iz svoje rezidencije u Emirganu, gde ga je sultan redovno posećivao. Videvši sve nedostatke nove vojske u prošlom ratu, on je 1835. godine u Istanbul doveo Halmut fon Moltkea, oficira i vojnog stručnjaka iz Pruske, da je preuredi. Nova vojska od 70.000 ljudi uređena je po primeru evropskih vojski. Moltke, koji je preuređivao 4 godine, ovako je opisuje:

Vojska po evropskom uređenju, s ruskim mundirima, francuskim pravilima, belgijskim puškama, engleskim sabljama, turskim turbanima, mađarskim sedlima i nastavnicima svih narodnosti; vojska sastavljena od timariota, doživotnih aktivnih vojnika, od rezervista s neodređenim rokom službe, gde su starešine bile regruti, a regruti neprijatelji stražarenja [27].

U junu 1837. godine sultan je konačno smenio Husrev-pašu sa mesta seraskera, a umesto plate dobijao je penziju u vrednosti 60.000 lira godišnje. Međutim, iako je izbegavao da se meša u državne poslove, zbog svog ogromnog uticaja još je bio ključan za carstvo. Već sledeće godine, postavljen je za prvog osmanskog ministra pravde.

Veliki vezir[uredi | uredi izvor]

Novi rat sa Egiptom: veliki vezir[uredi | uredi izvor]

Godine 1839. Husrev-paša je išao u jedan pohod protiv Kurda u planinskim krajevima oko Tigra, a pri povratku je napao Siriju [25]. Istočno pitanje je opet pokrenuto i rat sa Muhamed Alijem je opet počeo [25][12]. Kao i 1833. njegova pobedonosna vojska je preplavila Malu Aziju. Uzalud je izjavljivao da ne ratuje protiv sultana, nego da se samo bori protiv njegovih slugu: Rauf-paše i Husrev-paše, nadavši se da će ih oboriti i i sam postati veliki vezir [25].

Na vest o teškom porazu i predaji turske vojske kod Nizipa, 24. juna, sultan Mahmud II je, nedelju dana kasnije, umro, a na vlast je došao njegov maloletni sin Abdulmedžid I. Situacija je postala veoma kritična pošto je egipatska vojska zapretila samom Istanbulu, a, osim toga, 7. jula, Husrev je postao veliki vezir [29]. Rusija je tada bila potpuni gospodar Balkanskog poluostrva; ne samo hrišćanski narodi i vazalne državice, nego i sama Porta nalazili su se pod tutorstvom cara Nikolaja [14].

Hatišerif iz Đilhane[uredi | uredi izvor]

Sultan Abdulmedžid I, ulje na platnu Dejvida Vilkija izrađeno u Istanbulu 1840. godine za britansku kraljicu Viktoriju.

Dana 2. novembra 1839. godine sultan je u svom dvorcu u Đilhani sakupio glavnije velikodostojnike, predstavnike hrišćanskih crkava i evropske diplomate i naredio da se svečano pročita hatišerif, kojim je obećao opšte reforme. U tom aktu se govorilo, da Osmansko carstvo propada zato što nisu napušteni stari običaji i da bi se izbegla propast treba da se zavede novo uređenje [30]. Husrev se nalazio između starih Turaka, koji su se držali svojih navika, i Evropljana, koji su preporučivali reforme; no on se izvukao iz tog položaja pomoću jedne kitnjaste rečenice, čiji je svršetak bio u protivrečnosti s početkom [31]. Sultan je obećavao ličnu bezbednost i poresku jednakost; izjavio je da će se ukinuti monopoli, konfiskovanje i izdavanje poreza pod zakup i dodao je:

Te vladalačke koncesije važiće za sve, ma koje vere bili.

Za izvršenje istinskog preobražaja bilo je potrebno pouzdano osoblje; međutim, muslimani su bili suviše neobrazovani, da bi mogli shvatiti nov način vladavine. Moltke je povodom toga rekao:

Turčin, koji zna čitati i pisati, naziva se hafiz, učen, a stranci se ne mogu upotrebiti, jer i najbolji dar postaje sumnjiv, čim dolazi iz ruke kakvoga hrišćanina.

Međutim, uspešno su stvoreni nizam [l] i redif [lj] [32]. Osnovana je Otomanska Banka sa evropskim osobljem [33]. Sa uvođenjem samo jedne carinske tarife za uvoz, od 9 na 100, carevina se otvorila evropskoj robi. Evropske vlade su se stale nadati, da će se Osmansko carstvo reformisati i spasti od raspadanja [34].

Kraj ruske prevlasti[uredi | uredi izvor]

Velika Britanija je, 1840. godine, predložila da se potpomogne odbrana Istanbula i da Dardanele posednu eskadre evropskih sila [12][14]. Nikolaj se, uprkos, pozvao na Unkjar-Iskelesijski ugovor da bi odlučno protestovao protiv te intervencije kojoj odbija da se pridruži. Posle neuspeha njegovog protesta, stupio je u pregovore sa Velikom Britanijom. Izjavio je da se potpuno slaže sa njenim pogledima na Osmansko carstvo i Egipat i izrazio nadu da će, ako usled aktivnosti Muhamed Alija to bude potrebno, operacije na kopnu i moru u Maloj Aziji ili na Bosforu biti poverene Rusiji, dok bi Velika Britanija primila na sebe dejstvovanje u Sredozemnom moru i na obalama Sirije i Egipta [12].

Time su Britaniji date odrešene ruke i prekinuta je ruska prevlast na Balkanu [12][14]. Nadzor nad stanjem na Balkanskom poluostrvu predat je uzajamnim ugovorom pet sila — Rusije, Engleske, Francuske, Austrije i Pruske njihovim ambasadorima u Istanbulu. Na taj se način ruska garantija pretvorila u evropsku, i ruski prestiž na Balkanskom poluostrvu bio je donekle uzdrman, ali se car Nikolaj i dalje ponašao kao suveren ne samo Rusije, nego i Istoka [14].

Četvorni savez, poraz Egipta i smenjivanje[uredi | uredi izvor]

Helmut fon Moltke Stariji savetuje osmanskog zapovednika Hafiz Osman-pašu u bici kod Nizipa. Slika iz drugog poglavlja britanske knjige Ilustrovane bitke XIX veka (engl. Illustrated Battles of the Nineteenth Century) iz 1895. godine.

Za mešanje u ovaj novi rat s Egiptom, posebno su bile zainteresovane Engleska i Austrija, neprijatelji Egipta, pokušavajući da preduhitre Rusiju [18]. Međutim, Engleska se umešala istovremeno kad i Rusija, i to sporazumno s carem, koji je takođe bio neprijatelj Egipta. Rusi su se, opet kao pre, bojali da Muhamed Ali, pošto preuzme upravu nad Osmanskim carstvom, ne ojača državu i ne učini je sposobnom da im se odupire. Englezi su se, pak, bojali Muhamed Alija zbog toga što je mogao da preseče trgovinu s Indijom. Britanski ministar spoljnih poslova, Palmerston je rekao:

Ako se Indija može raniti, onda to može biti samo preko Egipta.

Engleska i Rusija su se udružile s Pruskom i Austrijom, obrazovavši četvorni savez (engl. quadruple alliance), koji je izjavio, da se stavlja u odbranu sultana i zapovedio Muhamed Aliju, da se vrati u Egipat. Francuska ga je, naprotiv, podržavala, nadajući se da će on preporoditi Osmansko carstvo, kao što je preuredio i Egipat. Francuska se nije htela pridružiti ostalim velikim silama. Na taj se način oborio ceo savezni sistem [25]. Francuska liberalna stranka zahtevala je rat i ponovno zauzimanje leve obale Rajne [35]. Vlada Adolfa Tjera podržavala je tu politiku i podbadalo je Muhameda, da ne popušta; ali kralj Luj-Filip I je hteo mir, a i sam Tjer je znao da ne može ratovati sa Evropom [27]. Francuska vlada je potom povukla svoju flotu sa Levanta, a Engleska je poslala svoju, koja je primorala vlastoljubivog Muhamed Alija, da primi pogodbe četvornog saveza, tj. da vrati Siriju i zadovolji se titulom naslednog turskog vazala [27][18][12]. Istočno pitanje potom zadugo nije pokretano [34].

Dana 29. maja 1841. godine, Husrev je, zbog korupcije, smenjen sa mesta velikog vezira, zamenjen Raufom i prognan i zatočen u Tekirdagu. Njegova karijera je tada prvi put posle mnogih godina bila pred velikim znakom pitanja. Međutim, sultan ga je ubrzo pomilovao zbog starosti (imao je 72 godine).

Bosanski paša[uredi | uredi izvor]

Dana 28. septembra 1841. godine, Husrev je postavljen na mesto paše u Bosni, nasledivši na tom mestu Mehmed Vedžihi-pašu. U Bosni je kipelo. Karakteristična činjenica za stanje duhova bila je ta, da Đilhanski hatišerif u Bosni nikad uopšte nije objavljen. Austrijski konzul Atanacković izveštavao je svoju vladu, da je stanje u zemlji neodrživo. Porta, odnosno Husrev, nije smeo da stvari izvede do kraja, a polovne mere nisu mogle zadovoljiti nikog. Stare sultanove pristalice, kao Ali-paša i Smail-aga Čengić pomagale su opoziciji. Sam Ali-paša nije hteo da mnogo kvari stari rad i sve se više pokazivao kao čovek koji ne odobrava Portine mere. Husrev takvo stanje nije mogao da popravi, a ubrzo je i smenjen. Godine 1844, on se, pretrpevši poraz od Krajišnika, vratio u Istanbul [36]. Na mestu bosanskog valije zamenio ga je Morali Ćamil Mehmed-paša.

Serasker po treći put i smrt[uredi | uredi izvor]

Dana 30. decembra 1845. sultan je u Istanbulu priredio veliku svečanost u čast Husrev-paše, posle čega je on, uz podršku cele Porte, ponovo postavljen za seraskera. Ovaj položaj je obavljao iz Bajazitovog saraja [m], a dužnost njegovog zamenika je obavljao Riza-paša. U julu posetio ga je njegov stari neprijatelj Muhamed Ali i izmirio se s njim. Situacija u Istanbulu je bila mirna, sve dok, 31. jula, Rauf-paša nije smenjen od strane reformista predvođenih Koča Mustafa Rešid-pašom. Husrev-paša se i pored ove smene održao na položaju, verovatno zbog toga što se i sam zalagao za reforme, ali ne zadugo. Nepopularan zbog svojih libelarnih ideja, Husrev-paša je, oktobra 1846. godine, smenjen.

Poslednje godine života Husrev je proveo u svojoj primorskoj vili u Emirganu, ne mešajući se u politiku. Već odavno oslepeo, on je umro 3. marta 1855. godine u Sarijeru, a sahranjen je u Ejupovoj džamiji u Unkjar-Iskelesiju.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Veliki
  2. ^ Zarboljen je tokom Hioskog masakra, 1822. godine, kada ga je otkupio i usvojio Husrev-paša.
  3. ^ U Osmanskom carstvu tada nije bilo političkih partija, ali su se osmanski činovnici i paše podelili u dve frakcije: liberalnu (reformisti) i konzervativnu (protiv reformi).
  4. ^ Vrhovni admiral osmanske flote, tj. veliki admiral.
  5. ^ De facto od uništenja janičara 1826. godine.
  6. ^ Vrhovni admiral osmanske flote, tj. veliki admiral.
  7. ^ Vrhovni zapovednik većeg pohoda na istoku Osmanskog carstva, tj. vrhovni vojni zapovednik ejaleta: Anatolije, Ruma, Dulkadira, Trabzona, Dijarbakira i Mosula.
  8. ^ Vrhovni admiral osmanske flote, tj. veliki admiral.
  9. ^ Paravojne formacije, koje su se borile protiv Turaka, nalik na hajduke. Sačinjavalo ih je planinsko stanovništvo.
  10. ^ Društva helenskih prijatelja.
  11. ^ Novac bliskoistočnih zemalja
  12. ^ Bejrut
  13. ^ Redovna osmanska vojska sa petogodišnjim rokom službe.
  14. ^ Osmanska rezerva, koja je služila sedam godina.
  15. ^ Nalazio se na mestu današnjeg Istanbulskog univerziteta.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ćorović 1941, str. 572.
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Senjobos 1908, str. 300.
  3. ^ a b Ćorović 1941, str. 535.
  4. ^ Ćorović 1941, str. 534.
  5. ^ Ćorović 1941, str. 534-535.
  6. ^ Ćorović 1941, str. 538-539.
  7. ^ Ćorović 1941, str. 541.
  8. ^ Ćorović 1941, str. 542.
  9. ^ Ćorović 1941, str. 546.
  10. ^ Senjobos 1908, str. 297.
  11. ^ a b Senjobos 1908, str. 315.
  12. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž š aa ab av ag ad ađ ae až az ai aj ak Miljukov 1939.
  13. ^ Ćorović 1941, str. 547.
  14. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f Jelačić 1929.
  15. ^ Ćorović 1941, str. 548.
  16. ^ a b Ćorović 1941, str. 566.
  17. ^ a b v g Senjobos 1908, str. 312.
  18. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č dž š aa ab av Zrnić 1927.
  19. ^ a b v g d đ e ž z Senjobos 1908, str. 299.
  20. ^ a b v g Senjobos 1908, str. 313.
  21. ^ Ćorović 1941, str. 566-567.
  22. ^ Ćorović 1941, str. 567.
  23. ^ Senjobos 1908, str. 299-301.
  24. ^ Senjobos 1908, str. 317.
  25. ^ a b v g d đ Senjobos 1908, str. 301.
  26. ^ Senjobos 1908, str. 312-313.
  27. ^ a b v g Senjobos 1908, str. 302.
  28. ^ a b Senjobos 1908, str. 300-301.
  29. ^ Ćorović 1941, str. 573.
  30. ^ Senjobos 1908, str. 303.
  31. ^ Senjobos 1908, str. 303-304.
  32. ^ Senjobos 1908, str. 304.
  33. ^ Senjobos 1908, str. 304-305.
  34. ^ a b Senjobos 1908, str. 305.
  35. ^ Senjobos 1908, str. 301-302.
  36. ^ Ćorović 1941, str. 574.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Šarl Senjobos, „Istorija savremene obrazovanosti“, Beograd 1908.
  • Vladimir Ćorović, „Istorija Srba“, Beograd 1941.
  • Luka Zrnić „Opšta povesnica za srednje i stručne škole — Novi vek“, Beograd 1927.
  • Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige „Istorija Rusije“ Pavela Miljukova, koja je u javnom vlasništvu.
  • Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige „Istorija Rusije“ Alekseja Jelačića, koja je u javnom vlasništvu.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коча_Мехмед_Хусрев-паша&oldid=26907638”