Košarkaška reprezentacija Srbije

Srbija
Plasman na Fibinoj rang-listi	2. (avgust 2024)
Pristupila Fibi	1936.
Fibina zona	FIBA Evropa
Nacionalni savez	Košarkaški savez Srbije
Selektor	Svetislav Pešić
Nadimak	Orlovi
Olimpijske igre
Učešće	13
Medalje	8 Zlato (1): 1980. Srebro (5): 1968, 1976, 1988, 1996, 2016. Bronza (2): 1984, 2024.
Svetsko prvenstvo
Učešće	18
Medalje	12 Zlato (5): 1970, 1978, 1990, 1998, 2002. Srebro (5): 1963, 1967, 1974, 2014, 2023. Bronza (2): 1982, 1986.
Evropsko prvenstvo
Učešće	34
Medalje	19 Zlato (8): 1973, 1975, 1977, 1989, 1991, 1995, 1997, 2001. Srebro (7): 1961, 1965, 1969, 1971, 1981, 2009, 2017. Bronza (4): 1963, 1979, 1987, 1999.
Dresovi
Domaći Gostujući
Prva međunarodna utakmica
Jugoslavija 11 : 50 Sovjetski Savez (Prag, Čehoslovačka; 27. april 1947) kao Srbija Srbija 65 : 73 Rusija (Granada, Španija; 3. septembar 2007)
Najveća pobeda
Jugoslavija 90 : 13 Albanija (Prag, Čehoslovačka; 3. maj 1947) kao Srbija Srbija 126 : 67 Filipini (Fošan, Kina; 2. septembar 2019)
Najveći poraz
Jugoslavija 42 : 104 Sjedinjene Države (Rim, Italija; 1. septembar 1960) kao Srbija Srbija 92 : 129 Sjedinjene Države (Madrid, Španija; 14. septembar 2014)

Košarkaška reprezentacija Srbije predstavlja Srbiju na međunarodnim košarkaškim takmičenjima. Njeno administrativno telo je Košarkaški savez Srbije (KSS) sa sedištem u Beogradu. FIBA smatra reprezentaciju Srbije nosiocem kontinuiteta svih jugoslovenskih reprezentacija, te se i njeno učlanjenje u FIBA vodi još od 1936. godine, kada se u ovu organizaciju učlanila Košarkaška reprezentacija Jugoslavije.

Svoju prvu međunarodnu utakmicu, reprezentacija je odigrala na Evropskom prvenstvu u Čehoslovačkoj, 27. aprila 1947. godine protiv selekcije Sovjetskog Saveza.

Srbija je, u sklopu državnih zajednica, osvojila sve tri zlatne medalje sa: Svetskog prvenstva, Evropskog šampionata i Olimpijskog košarkaškog turnira. Petostruki je osvajač Svetskog prvenstva i osmostruki šampion Evrope u košarci. Godine 1980. osvojena je jedina zlatna medalja sa Olimpijskog košarkaškog turnira. U četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Indijanapolisu „Plavi” su eliminisali domaću selekciju Sjedinjenih Američkih Država rezultatom 81 : 78. To je bio tek drugi poraz američkog „Tima snova”, sastavljenog od NBA igrača, u njihovoj istoriji.

Nakon raspada SFR Jugoslavije početkom 1990-ih, preostale republike Srbija i Crna Gora su pristupile FIBI pod imenom SR Jugoslavija da bi Srbija nakon rasformiranja pomenute zajednice postala direktni naslednik te reprezentacije. U periodu od 1992. pa do sredine 1995. reprezentacija je propustila tri velika takmičenja zbog sankcija koje je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo tadašnjoj SR Jugoslaviji. Prvi meč posle sankcija reprezentacija je odigrala u kvalifikacijama za prvenstvo Evrope 1995. protiv Bugarske i slavila tek posle produžetka 93 : 87.

Kao nezavisna zemlja Srbija je debitovala na Evrobasketu 2007. u Španiji gde je u prvom meču grupe A poražena od Rusije sa 73 : 65. Decembra meseca 2023. nizom aktivnosti po celoj zemlji proslavljeno je „100 godina košarke u Srbiji” u organizaciji KSS.

Istorija

Za članak o jugoslovenskoj košarkaškoj reprezentaciji (1936—1991) pogledajte stranicu Košarkaška reprezentacija Jugoslavije.

Za košarkaške početke u Srbiji, uzima se dolazak Vilijama Vilanda u Beograd, izaslanika američkog Crvenog krsta, oktobra 1923. godine. Tada je pored drugih američkih igara, demonstrirana i košarka, a polaznici kursa bili su gimnazijalci, nastavnici fiskulture i sokolski prednjaci. Uz aktivnu logističku podršku Sokolske organizacije, tada najmasovnije sportske institucije u zemlji, Vajland je u toku dvomesečnog boravka održao kurseve i za sobom ostavio opremu za košarku, koševe i lopte. Konstrukcije iz Beograda, po završetku kursa gimnazijalci su preneli u Drugu mušku gimnaziju.

Zahvaljujući otvaranju Sokolske organizacije prema ekipnim sportovima, kao i želji same države da se sport protežira kroz škole, košarka, početkom tridesetih godina prošlog veka, dobija novi zamah. Nosilac gotovo svih košarkaških aktivnosti u ovom periodu je SOKO Kraljevine Jugoslavije. Novi sport, do tada nazivan basket bal, košićeva ili košikova dobija svoje domaće ime — košarka.

Krunu košarkaških takmičenja do početka Drugog svetskog rata svakako predstavlja Svesokolski slet u Borovu 1940. godine na kome je učestvovalo 170 igrača i igračica podeljenih u četiri starosne kategorije.

Period 1945—1959.

Već 1945. godine košarkaši imaju prve međunarodne nastupe. Pod imenom reprezentacija Beograda, muška i ženska ekipa igraju protiv reprezentacije Sofije. U Subotici se organizuje prvenstvo republika u košarci na kome pobeđuje ekipa Jugoslovenske armije.

Već 1947. godine beležimo i prvo učešće na Evropskom prvenstvu u Pragu gde je reprezentacija na premijeri doživela izrazit poraz od Sovjetskog Saveza.

Krajem 1948. godine osniva se Košarkaški savez Jugoslavije, koji je prvobitno oformljen u Kraljevini Jugoslaviji 1936. godine. Nakon kvalifikacija u Nici, učestvujemo na prvom Svetskom prvenstvu u Buenos Airesu 1950. godine.

Aleksandar Nikolić zamenjuje Nebojšu Popovića na mestu selektora reprezentacije i počinje da stvara tim za velika dela. Krajem pedesetih rađaju se buduće zvezde svetskog formata, pre svih Radivoj Korać, zatim Nemanja Đurić, Slobodan Gordić, Ivo Daneu, Josip Đerđa. Jugoslavija osvaja Mediteranske igre u Bejrutu 1959. godine, a na Olimpijadi u Rimu 1960. godine zauzimamo 6. mesto. Na ovom Olimpijskom turniru reprezentacija je pretrpela najubedljiviji poraz u svojoj istoriji od SAD 104 : 42.

Period 1960—1970.

Aleksandar Nikolić smatra se ocem jugoslovenske košarke.

Šezdesete godine 20. veka, obeležene su uspesima i medaljama. Na evropskim šampionatima i svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama reprezentacija je osvojila šest srebrnih i jednu bronzanu medalja.

Prvenstvo Evrope u Beogradu 1961. godine, koji je okupilo rekordan broj reprezentacija, pred punim tribinama Beogradskog sajma označila je novi istorijski period u istoriji košarkaške reprezentacije. Srebrna medalja, je samo početak niza uspeha u narednim decenijama. U finalu protiv tada najuspešnije reprezentacije Sovjetskog saveza, reprezentacija Jugoslavije se dobro branila a Radivoj Korać je proglašen za najboljeg strelca šampionata.

Aleksandra Nikolića, na poziciji selektora reprezentacije 1967. godine zamenio je Ranko Žeravica. Na Olimpijskim igrama u Meksiku 1968. godine, predvođeni Koraćem, uz Daneua, Šermaka, Trajka Rajkovića i Ražnatovića, pogotkom Cvetkovića sa linije slobodnih bacanja u polufinalu protiv Sovjetskog saveza, reprezentacija se plasirala u prvo Olimpijsko finale. Jugoslavija je po drugi put na turniru poražena od Sjedinjenih Američkih Država, ali je na kraju osvojila svoju prvu olimpijsku košarkašku medalju.

Srebrom na Evropsko prvenstvu 1969. godine posle novog poraza od Sovjetskog saveza u finalu, završena je decenija bez titule prvaka.

Zlatne 1970-e

Radivoj Korać (u prvom planu) i jugoslovenski reprezentativci 1968.

Peto Svetsko prvenstvo, održano u Ljubljani 1970. godine jeste najveći uspeh jedne generacije koja ima velike zasluge za popularnost košarke na ovim prostorima. Na ovom prvenstvu Daneu, Ćosić, Trajko Rajković, Čermak, Plećaš, Simonović, Kapičić i drugi igrači, istakli su i da igraju za Radivoja Koraća, najboljeg strelca reprezentacije, koji je godinu dana ranije nastradao u saobraćajnoj nesreći.

U završnoj utakmici turnira protiv Sjedinjenih Američkih Država Nikola Plećaš je izvodio slobodna bacanja, a dvoranom „Tivoli” gledaoci su spontani uzvikivali „Plavi, plavi” što je kasnije postao i zvanični nadimak košarkaške reprezentacije. Na kraju je Jugoslavija ostvarila prvu pobedu nad SAD od 70 : 63.

Tri vezane titule prvaka Evrope

Krešimir Ćosić rekorder reprezentacije po broju odigranih utakmica (303).

Evropsko prvenstvo u Barseloni 1973. je označilo početak brojnih uspeha reprezentacije. Kićanović, Slavnić, Dalipagić, Ćosić, Jelovac, Tvrdić, Plećaš, Jerkov, Šolman, Marović, Ivković i Knežević osvajaju prvo evropsko zlato ostvarivši svih sedam pobeda. Domaćin prvenstva Španija pobeđena je u finalu rezultatom 78 : 67. Ovim trijumfom Jugoslavija prekida dominaciju Sovjetskog Saveza koji je osam puta uzastopno osvajao titulu prvaka Evrope. Selektor Mirko Novosel u reprezentaciju poziva i plejmejkera Crvene zvezde Zorana Slavnića kog Ranko Žeravica pre toga nije video na poziciji organizatora igre u reprezentaciji.

Dražen Dalipagić (14) na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980.

Evropsko prvenstvo u Beogradu 1975. potvrdilo je dominaciju „Plavih”. Beograd kao domaćin, ponovo se uspešno predstavljao u Evropi. Okosnicu tima činili su igrači Barselone koji su osvojili zlato pojačani Mirzom Delibašićem i Rajkom Žižićem, budućim zvezdama košarke. Mirko Novosel vodio je reprezentaciju, kao selektor, do drugog zlata u utakmici protiv Sovjetskog saveza u kojoj je reprezentacija ostvarila pobedu 90 : 84 zlatnim košem Dragana Kićanovića u završnici meča.

Profesor Aleksandar Nikolić trijumfalno se vratio na čelo reprezentacije 1977. u Liježu. Osvojeno je treće zlato na evropskim prvenstvima u nizu. Finalni meč je obeležila i odbojka koju su u završnici meča na polovini terena igrali Kićanović i Slavnić. To je posebno zasmetalo selektoru Nikoliću jer je ovaj čin smatrao kao omalovažavanje protivnika.

Svetsko prvenstvo u Manili je bila nova potvrda dominacije Jugoslavije na svim takmičenjima. Predvođeni Kićanovićem i Dalipagićem, koji je proglašen za najboljeg strelca Svetskog prvenstva, nakon osam godina, reprezentacija je osvojila titulu prvaka sveta. U finalu je ponovo savladana reprezentacija Sovjetskog Saveza rezultatom 82 : 81. Ostvareno je svih deset pobeda uz prosečno postignutih 103,5 poena postignutih po meču.

Prva zlatna olimpijska medalja

Najveći uspeh cele generacije ove generacije igrača došao je na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. Na ovim olimpijskim igrama nije učestvovala reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država zbog Hladnog rata, a na selektorsku funkciju vratio se Ranko Žeravica. Jugoslavija je u grupi bila bolja od Senegala, Poljske i Španije sa kojom je po prvi put u istoriji odigrala neizvestan meč koji je okončan rezultatom 95 : 91.

Reprezentacija Sovjetskog Saveza, predvođena Sergejem Belovim, bila je poražena od Italije, pa se nešto ranije sastala sa „Plavima”. Iako je Jugoslavija u samoj završnici izgubila prednost koju je imala (promašena slobodna bacanja) u produžetku je došla do pobede 101 : 91. U finalnom susretu „Plavi” su po drugi put na turniru savladali Italiju sa 86 : 77 i tako objedinili sva tri zlata: evropsko, svetsko i olimpijsko.

Period 1980—1990.

Ranko Žeravica bio je selektor reprezentacije od 1965. do 1972.godine. Zatim na Olimpijskim igrama 1980. i poslednji treći put 1982.

Nakon osvojenog olimpijskog zlata u Meksiku usledila je smena generacija. Na Evropskom prvenstvu 1961. osvojena je srebrna medalja, dok su treća mesta na Svetskom prvenstvu 1982. i takođe bronza na Olimpijskom košarkaškom turniru 1984. u Los Anđelesu označile kontinuitet donošenja medalja sa svih takmičenja.

Novi selektor Krešimir Ćosić i Dražen Dalipagić kao kapiten predvodili su „Plave” na Svetskom prvenstvu u 1986. u Barseloni. Uz Praju i Ratka Radovanovića sa mladim Draženom Petrovićem, reprezentacija je osvojila bronzanu medalju. Na ovom takmičenju debitovao je Vlade Divac.

Nakon sedmog mesta na Evropskim prvenstvima 1983. i 1985. godine, reprezentacija je osvojila bronzu i u Atini godinu dana kasnije na Evropskom prvenstvu. Reprezentaciji su se priključila još tri mlada igrača: Aleksandar Đorđević, Toni Kukoč i Dino Rađa, koji su 1987. na Svetskom juniorskom prvenstvu u Bormiju osvojili zlatnu medalju za svoju reprezentaciju.

Na Olimpijskim igrama 1988. u Seulu izgubljena je prilika da sa novim selektorom, Dušanom Ivkovićem, ponovo osvoji olimpijsko zlato. Petrović, Paspalj, Divac, Rađa, Kukoč i Željko Obradović ostvarili su maksimalan učinak do finalnog susreta. Iako su u grupi pobedili Sovjetski savez u finalu su „Plavi” lošije igrali i reprezentacija je poražena rezultatom 76 : 63.

Evropsko prvenstvo 1989. u Zagrebu, na kome su reprezentativci sve protivnike dobijali sa preko 20 poena razlike, bio je početak je novog niza velikih uspeha. Prvi nastup za reprezentaciju zabeležio je i tada devetnaestogodišnji Predrag Danilović.

Na Svetskom prvenstvu 1990. godine u Buenos Ajresu, Jugoslavija je na putu do finala sa ogromnom lakoćom ostvarivala pobede. Svi protivnicu su pobeđivani dvocifrenom razlikom, uključujući i Sovjetski Savez (100 : 77) koji se na ovom šampionatu pojavio bez litvanskih igrača iako je selektor bio Litvanac, Vladas Garantas.

Reprezentacija Jugoslavije proslavlja četvrtu titulu prvaka Evrope u Zagrebu 1989.

U polufinalu, pobeđena je reprezentacija SAD (99 : 91) koja je po poslednji put nastupila bez NBA igrača, ali su u ovoj reprezentaciji bile i buduće zvezde najjače košarkaške lige — Keni Anderson i Alonzo Morning. Jugoslavija je još jednom odnela pobedu protiv Sovjetskog Saveza u finalnom meču, 92 : 75, čime je osvojena treća titula planetarnog šampiona.

Odmah po okončanju meča dogodio se incident koji je obeležio ovaj susret. Jedan navijač utrčao je u teren sa zastavom Hrvatske. Vlade Divac je od navijača otrgao zastavu i nije želeo da mu je vrati. Ovaj događaj izazvao je burne reakcije u Hrvatskoj, neposredno pred početak ratova u Jugoslaviji.

Nakon osvojene treće titule prvaka sveta u Argentini, Jugoslavija je bila apsolutni favorit da odbrani šampionski naslov i na Evropskom prvenstvu u Rimu 1991. Selektor Ivković iz reprezentacije izostavio je Dražena Petrovića, a umesto njega pozvao je Aleksandra Đorđevića. Nakon završene grupne faze i pobede nad Bugarskom 26. juna reprezentaciju napušta Jure Zdovc. Slovenija je dan pre proglasila nezavisnost od Jugoslavije, pa je Vlada nove republike naredila Zdovcu da napusti turnir i reprezentaciju.

Do kraja prvenstva reprezentacija SFRJ je u rotaciji imala 11 igrača i došla je do pete titule prvaka Evrope. U polufinalu je reprezentacija pobedila Francusku sa rezultatom 97 : 76, a u finalu domaćina, Italija sa 88 : 73.

1990-e

Ubrzo posle zvaničnog raspada SFR Jugoslavije, stvorena je zajednica između preostalih republika, Srbije i Crne Gore, nazvana Saveznom Republikom Jugoslavijom, 27. aprila 1992. godine. SR Jugoslavija bila je naslednica bivše države SFR Jugoslavije te se direktno, kao Evropski šampion, kvalifikovala za Olimpijski košarkaški turnir 1992. i Evrobasket u Nemačkoj. Zemlji su neposredno zatim uvedene sankcije od strane Ujedinjenih nacija koje su onemogućile košarkašku reprezentaciju da učestvuje na Olimpijskom košarkaškom turniru u Barseloni 1992. za koji se uveliko spremala, kao i da brani titulu prvaka Evrope na Evrobasketu u Nemačkoj 1993, a domaćinstvo Svetskog prvenstva za 1994. oduzeto je i dato Kanadi, iako je u SR Jugoslaviji već tada krenula izgradnja Beogradske arene.

Period 1995—2002.

Selektor Dušan Ivković vodio je reprezentaciju u dva mandata od 1988. do 1996. i od 2008. do 2013.

Godine 1995, SR Jugoslaviji je dozvoljeno da učestvuje na međunarodnim takmičenjima. Međutim, naredni turnir bio je Evrobasket u Grčkoj planiran da se održi iste godine za koji SR Jugoslavija nije imala prethodno priliku da obezbedi učešće. Svih dvanaest učesnica turnira bilo je poznato. Ipak, FIBA proširuje broj ekipa na četrnaest organizujući specijalni kvalifikacioni turnir u Bugarskoj početkom juna 1995. za još dve selekcije uoči samog prvenstva, zbog velikog broja novonastalih zemalja raspadom, pre svih, Sovjetskog Saveza i SFR Jugoslavije. Mnogi su optuživali Borislava Stankovića, tada generalnog sekretara FIBA, da je izmislio ove kvalifikacije kako bi se na prvenstvu našli i njegovi zemljaci.

SR Jugoslavija je bila u užem krugu favorita. Na njenom čelu je bio poslednji selektor SFR Jugoslavije, Dušan Ivković. U tim kvalifikacija učestvovale su još Turska, Estonija, Bosna i Hercegovina i domaćin Bugarska. Protiv Bugarske, SR Jugoslavija je započela turnir koju je uz dosta napora savladala tek nakon produžetaka. Rasterećena početnog pritiska lako se suočila sa narednim rivalima, Estonijom i Turskom. Utakmica sa Bosnom i Hercegovinom registrovana je službenim rezultatom 20 : 0 za SR Jugoslaviju usled odbijanja protivničke reprezentacije da odigra meč. Konačno, SR Jugoslavija plasirala se na prvenstvo Evrope, nakon četiri godine zajedno sa Turskom. Izabrani igrači selektora Ivkovića bili su: Bodiroga, Danilović, Obradović, Sretenović, Paspalj, Berić, Đorđević, Rebrača, Divac, Savić, Tomašević i Koturović. Prema nekim mišljenjima to prvenstvo bilo je jedno od najneizvesnijih jer su sve selekcije nastupale u najjačim sastavima.

Koliko je situacija u Košarkaškom savezu bila teška najbolje svedoči podatak koji je izneo Dušan Ivković. Reprezentacija nije imala nijednu mušku garnituru dresova, pa je trebalo da igrači nastupaju u ženskim garniturama. Kako je to, za većinu igrača, bilo skoro pa nemoguće, selektor Dušan Ivković finansirao je kupovinu „Najk” garniture, bele i plave, na kojima nije bilo prezimena. Naknadno su doštampani grbovi i sponzori.

Prvu utakmicu na prvenstvu Jugoslavija je igrala sa domaćinom Grčkom pred oko petnaest hiljada navijača. U veoma napetoj i uzbudljivoj utakmici, sličnoj onoj sa Bugarskom iz kvalifikacija, SR Jugoslavija je pobedila (84 : 80) što domaći navijači nisu mogli da prihvate te su do kraja turnira navijali za sve naredne protivnike reprezentacije SRJ. Naredna dva kola u grupi protiv reprezentacije Litvanije (70 : 61) i Italije (87 : 74), igrači Dušana Ivkovića mnogo lakše su došli do pobeda. Time su obezbedili sebi prvo mesto u grupi što su potvrdili mečevima protiv Švedske (85 : 58), Izraela (72 : 59) i tada aktuelnog prvaka Nemačke, koja nije bila ni približno jaka kao na prethodnom prvenstvu (92 : 79).

U četvrtfinalu SR Jugoslavija je istim tempom nastavila pobedom nad Francuskom (104 : 86). Zahvaljujući toj pobedi omogućeno je učešće na Olimpijskim igrama naredne godine u Atlanti. Ono što je u tom trenutku bilo značajnije jeste zakazani ponovni duel između SR Jugoslavije i Grčke u polufinalu. Za razliku od premijernog duela, SR Jugoslavija je vodila igru i uprkos pritiscima na sudije, dozvolila je protivnika da ubaci samo 52 poena (60 : 52). Ponašanje publike „preuzeli” su novinari na konferenciji posle meča verbalno napadajući trenera Ivkovića optužbama i nepristojnim pitanjima, a njegovu suprugu, koja se nalazila na tribinama, su i fizički napali. U finale su se plasirale SR Jugoslavija i Litvanija, koja se na međunarodnu košarkašku scenu, samostalno, vratila bronzanom medaljom sa Olimpijskog košarkaškog turnira 1992.

Žarko Paspalj, kapiten reprezentacije SR Jugoslavije iz 1995. i 1996.

Istorijsko finale Evrobasketa 1995, obeleženo je dešavanjima kako na terenu tako i van njega. Utakmicu su obeležile sukobljavanja između igrača, vatreno navijanje grčkih navijača pristalica Litvanije, četrdeset i jedan poen Aleksandra Đorđevića (šut za tri poena: 9/12), zakucavanje Danilovića preko Arvidasa Sabonisa i odbijanje litvanskih igrača da se vrate u igru. Nezadovoljni suđenjem, reprezentativci Litvanije u 38. minutu predvođeni Marčuljonisem izašli su sa terena ne želeći više da igraju. Uprkos vođstvu, jugoslovenski igrači su prišli Litvancima i nagovarali ih da nastave utakmicu. Naposletku, utakmica se privela kraju, a SR Jugoslavija je osvojila titulu prvaka Evrope rezultatom 96 : 90. Pečat svim skandalima dali su trećeplasirani košarkaši Hrvatske koji su otišli sa podijuma čim su jugoslovenski igrači pozvani da prime medalje i odslušaju svoju himnu. Po povratku u SR Jugoslaviju, košarkaše je dočekalo više od sto hiljada ljudi kako bi zajedno proslavili sjajni povratak na međunarodnu scenu. Doček ispred Narodne skupštine spontano je organizovan 3. jula i bio je prvi doček te vrste, a kasnije je postao tradicionalni način proslavljanja svih značajnih sportskih uspeha u SR Jugoslaviji i Srbiji.

Osvajanjem Evrobasketa iz 1995, SR Jugoslavija je automatski izborila plasman na Olimpijskim igrama u Atlanti sledeće godine. Nakon zabrane učešća na Igrama u Barseloni 1992. i propale prilike da se sastanu američki i kompletni jugoslovenski drim-timovi, stvorena je mogućnost da se taj derbi konačno odigra iako je SR Jugoslavija bila uskraćena za igrače bivših jugoslovenskih republika.

Nakon sedam godina veoma uspešnog vođenja reprezentacije Dušana Ivkovića, na njegovu poziciju došao je dotadašnji pomoćni trener, Željko Obradović. Sa očuvanim kosturom ekipe uz nekoliko novih igrača poput Nikole Lončara i Milenka Topića koji su odmenili Sretenovića i Koturovića, košarkaši odlaze sa ostalim sportistima iz SR Jugoslavije. Prvaci Evrope svrstani su u drugu grupu zajedno sa Australijom, Grčkom, Brazilom, Portorikom i Južnom Korejom. Grci, sada već redovne mušterije SRJ igrača, izgubili su u prvom kolu (63 : 71). Dva dana kasnije, igrači Jugoslavije su savladali Australiju (91 : 68) a zatim Južnu Koreju (118 : 65) i Brazil (101 : 82). Uoči eliminacione faze, savladali su i Portoriko koji je pružio solidan otpor (97 : 86).

Eliminacioni kostur je ispao takav da SR Jugoslavija i SAD mogu da igraju isključivo u finalu. Obe ekipe su lako došle do završnice turnira. U četvrtfinalu pobeđena je reprezentacije Kine sa 128 poena u njenom košu (128 : 61). U polufinalu su se našli prošlogodišnji finalisti Evrobasketa: Jugoslavija i Litvanija. Litvanci su bili rešeni da se revanširaju za poraz u finalu, međutim u neizvesnoj završnici, serijom izuzetno uspešno izvedenih slobodnih bacanja Predraga Danilovića odvela je Jugoslaviju u finale (66 : 58). Ovo je bilo peto finale Olimpijskog košarkaškog turnira između Jugoslavije i SAD, s tim što se, pre ovog finala, jugoslovenski košarkaši nikada nisu susretali na terenu sa NBA igračima. Sa jedne strane Divac, Paspalj, Danilović, Bodiroga i Đorđević, činili su petorku Jugoslavije, a sa druge strane Šakil O’Nil, Karl Meloun, Čarls Barkli, Skoti Pipen i Džon Stokton u „Timu snova”. Ovaj meč je bio dugo očekivan u javnosti. Jugoslavija je odlično počela meč. Džon Stokton nije mogao da zaustavi Sašu Đorđevića, a pod koševima Vlade Divac vodio je veliku borbu sa, već tada, NBA kolegama Robinsonom i mladim O’Nilom. Ovo je bila i životna partija Žarka Paspalja koji je u prvom poluvremenu pravio velike probleme američkoj reprezentaciji. Neizvesnost je trajala do sredine drugog poluvremena kad Amerikanci, potpomognuti kontroverznim sudijskim odlukama (Vlade Divac zaradio peti faul) odlepljuju se od SRJ igrača, podižu razliku i rešavaju utakmicu u svoju korist (69 : 95). Jugoslavija je osvojila srebrnu medalju. Od reprezentacije se oprostio Žarko Paspalj, a za novog kapitena reprezentacije izabran je Aleksandar Đorđević.

Evropsko prvenstvo 1997. i sedma titula prvaka

Godine 1997, aktuelni evropski šampioni smešteni su u grupu C uz domaćina Italiju, Poljsku i Letoniju. Iako bez Divca u sastavu, reprezentacija je i dalje važila za prvog favorita. Pored pobeda protiv Poljske (104 : 76) i Letonije (108 : 89) reprezentacija je zabeležila poraz od Italije predvođene Gregorom Fućkom (74 : 69). Ovo je bio prvi poraz reprezentacije na Evropskim prvenstvima još od polufinala Evropskog prvenstva 1987. kada je Grčka slavila sa 81 : 77. S obzirom da je izmenjen sistem takmičenja, prve tri ekipe iz ove grupe oformile su zajedničku novu grupu sa ekipama iz grupe D: Španijom, Hrvatskom i Nemačkom.

Nakon pobede nad Nemačkom (88 : 73) usledio je meč sa sada bivšim sunarodnicima, reprezentacijom Hrvatske, prvi nakon raspada zemlje. Utakmicu su obeležili nervozna igra reprezentacije SR Jugoslavije i vođstvo hrvatske selekcije do pred sam kraj meča od jednog poena razlike (61 : 62). Do kraja su ostale još tri sekunde. U tom trenutku loptu je primio Aleksandar Đorđević na početku terena; trčao je prema protivničkom košu i uz skok-šut, postigao je trojku koja je odnela pobedu nad Hrvatima 64 : 62. Na skoro isti način je to učinio kao 1992. godine u Istanbulu kada je doneo titulu prvaka Evrope Partizanu protiv Huventuda. Posle tog meča, savladana je Španija sa devet poena razlike (79 : 70). U eliminacionoj fazi Jugoslavija se, ponovo, treću godinu uzastopno, susreće sa Litvanijom. Na ovo prvenstvo Litvanija je došla u podmlađenom sastavu, pa je i izostala neizvesnost za razliku od prethodna dva susreta (75 : 60).

U polufinalu je Grčka pružila solidan otpor ali su ponovo poraženi rezultatom 88 : 80. U finalu je Jugoslavija igrala protiv Italije, tim koji je ukazao na svoju dobru igru već na početku turnira. Italija je svedena na samo 49 poena, a da pritom, nijednom nije bila u vođstvu. Od reprezentacije se, posle prvenstva, oprostio dugogodišnji centar Zoran Savić, koji je posebno u finalu dao veliki doprinos reprezentaciji.

Svetsko prvenstvo 1998. i četvrta titula prvaka

Dejan Bodiroga, reprezentativac (1995—2005). Najkorisniji igrač Svetskog prvenstva u Grčkoj 1998. i član idealne petorke.

Pred početak Mundobasketa u Atini 1998. godine, selektor Obradović susreo se sa dosta otkaza. Zbog, već najavljenog, lokauta u NBA ligi Vlade Divac je odlučio da preskoči prvenstvo, a sa povredom je kuburio i Predrag Danilović, pa se ni on nije odazvao pozivu. Uigranom timu sačinjenom od košarkaša iz domaće lige pridodat je dvojac Budućnosti iz Podgorice, Vlado Šćepanović i centar Nikola Bulatović te i debitanti iz Partizana, Predrag Drobnjak i Dragan Lukovski. Do samoga kraja je bio neizvestan nastup kapitena, Saše Đorđevića, ali se on uprkos povredi pojavio u sastavu reprezentacije, ali bez mogućnosti da pomogne timu sve do četvrtfinala. U mnogim medijima je ocenjeno da je Jugoslavija sa drugim timom otišla na Mundobasket.

Međutim, čak i u slabijem sastavu, Jugoslavija se plasirala u narednu fazu. U premijernom kolu savladan je Portoriko (80 : 66). Dan kasnije uz dosta neizvesnosti tek nakon produžetka poražena je i Rusija (74 : 82). Pred preseljenje u novu grupnu fazu, demolirana je reprezentacija Japana (99 : 54).

Kako je završila prvu fazu, SR Jugoslavija je tako nastavila drugu protiv Kanade (95 : 55). U narednom meču reprezentacija Italije je odnela pobedu. Pred četvrtfinale, Grčkoj je nanesen još jedan poraz pred njenim navijačima (70 : 56).

U četvrtfinalu je čekala reprezentacija Argentine koja je tih godina bila u usponu sa generacijom mladih i talentovanih igrača. U meču punom preokreta glavni igrač po svom ulasku na teren bio je tek oporavljeni Aleksandar Đorđević, koji je serijom koševa obezbedio plasman u polufinale opet protiv Grčke. Grci rešeni da uzvrate za silne poraze pred svojom publikom od strane Jugoslavije, uspeli su da pariraju protivniku, izbore produžetke i čak budu u poziciji da pobede. Međutim, ni ovog puta se to nije desilo (78 : 73), SR Jugoslavija odlazi u finale, najviše zahvaljujući Dejanu Bodirogi i centru koji je beležio više od dve blokade po meču, Željku Rebrači.

U finalu je čekala selekcija Rusije, koja je u polufinalu uspela da porazi nacionalni tim Sjedinjenih Američkih Država koji na ovom prvenstvu nisu imali „Tim snova”. Neposredno po okončanju sezone 1997/98. u kojoj su Čikago Bulsi došli do još jedne titule prvaka, usledio je „lokaut” tj. štrajk igrača u NBA ligi koji su tražili veće ugovore, odnosno, da liga obezbedi veći prostor u seleri kepu klubovi. Zbog toga, nijedan od košarkaša iz NBA lige nije želeo da učestvuje na Svetskom prvenstvu, pa su selekciju činili igrači sa drugih kontinenata, najviše iz Evrope.

U tesnom finalu sa malo postignutih poena, ključni igrač bio je Željko Rebrača. On je u najvažnijim trenucima meča postigao poene koji su se kasnije ispostavili kao pobedonosni, a zatim je uspeo da blokira igrača Rusije Vitalija Nosova u zicer poziciji. Rusija je vodila na poluvremenu. Preokret je usledio u samom finišu meča, a pri rezultatu 62 : 60, Željko Rebrača je imao dva slobodna bacanja. Iako je bio centar, imao je sasvim solidan prosek slobodnih bacanja i oba je iskoristio. Do kraja je ostalo još samo 12 sekundi. Igrači Jugoslavije nisu ni igrali odbranu, pa su Rusi, polaganjem, sa zvukom sirene, postavili konačnih 64 : 62. Tako su, aktuelni prvaci Evrope i olimpijski vicešampioni, postali svetski prvaci sa skorom 8 : 1. Igračem prvenstva proglašen je Dejan Bodiroga koji se sa Rebračom našao u idealnoj petorci prvenstva. Ovo prvenstvo, iako neplanirano, bilo je oproštajno za Aleksandra Đorđevića u nacionalnom dresu zbog hroničnih problema sa kolenom.

Evropsko prvenstvo 1999. i prekid zlatnog niza

Krajem 1998. godine ponovo su uvedene sankcije SR Jugoslaviji, ovoga puta od strane EU i SAD, zbog optužbi za percipirani progon Albanaca sa Kosova i Metohije, kao i navodnu prekomernu upotrebu sile tokom rata na Kosovu i Metohiji. Ipak, ove sankcije nisu značile totalnu izolaciju te je sportistima bilo dozvoljeno da se takmiče. Godine 1999, neposredno posle bombardovanja SR Jugoslavije, nastup njene košarkaške reprezentacije bio je pod znakom pitanja, ali reprezentacija je ipak učestvovala na Evrobasketu u Francuskoj. Da bi pomogli, relativno, novoj selekciji, u ekipu su se vratili Danilović i Divac, a njima su se pridružili debitanti sa grčkim pasošima Milan Gurović i Predrag Stojaković. U najlakšoj grupi na prvenstvu, sa rezultatom od 3 : 0, otišlo se u narednu fazu. Redom su pobeđene Izrael (81 : 61), Makedonija (83:68) i domaćin Francuska (63 : 52).

U drugoj fazi se nastavilo istim tempom protiv Slovenije (71 : 66) i Španije (77 : 63) sve do neočekivano lakog poraza od Rusije (76 : 68). Uprkos tom porazu, u četvrtfinale se otišlo sa prvog mesta. U četvrtfinalu, bez problema, savladana je Nemačka (78 : 68). Na pohodu ka trećem uzastopnom zlatu SR Jugoslaviju je zaustavila Italija koja je uzvratila za poraz iz 1997. godine i rezultatom 71 : 62 prošla u finale. U ovom polufinalu selekcija SR Jugoslavije nije nijednog trenutka bila blizu preokreta, a na poluvremenu je gubila i sa 14 poena razlike, Na kraju, „Plavi” su morali da se zadovolje bronzom pošto su savladali domaćina, Francusku (74 : 62) i tako su nastavili niz medalja.

Olimpijske igre 2000.

Reprezentacija SR Jugoslavije plasirala se na Olimpijske igre u Sidneju. Ponovo su igrali bez Divca, kojeg je zamenio Dragan Tarlać, a zbog povrede u reprezentaciji nije bio ni Milenko Topić. Njega je u poslednjem trenutku zamenio mladi Nikola Jestratijević. U dosta jakoj grupi, nadigrana je Rusija (66 : 60), a potom i domaćin Australija predvođena NBA centrom Lukom Longlijem (80 : 66), zatim Angola (73 : 64) i Španija (65 : 78).

Odlučujući meč za prvo mesto u grupi doneo je poraz od selekcije Kanade. Kanada je na ovom turniru imala na raspolaganju svoju nadolazeću košarkašku zvezdu Stiva Neša, tada igrača Dalasa koji je i odveo svoju reprezentaciju do pobede od 83 : 75 i prvog mesta u grupi A.

U četvrtfinalu predstojao je meč protiv Litvanije. Jugoslovenski igrači su u četvrtfinalu veoma lako savladani (76 : 63) iako su na 7 minuta do kraja prišli na pola koša razlike (61 : 60). Prvenstvo su završili na šestom mestu posle poraza i od Italije (69 : 59). Sve ovo je poslužilo kao povod selektoru Obradoviću za ostavku, zatim i nekim igračima da se oproste od reprezentacije, među kojima i Daniloviću. Na čelo tima došao je Svetislav Pešić sa ciljem da renovira sastav i vrati SR Jugoslaviju među osvajače medalja.

Dolazak Svetislava Pešića

Divac i Stojaković, dvojac iz Sakramento Kingsa.

Svetislav Pešić, selektor reprezentacije SR Jugoslavije 2001. i 2002.

Iako dve godine bez zlatne medalje SR Jugoslavija, na čelu sa Pešićem koji je dao značajnu ulogu igračima kao što su Stojaković, Gurović i Jarić, važila je za jednog od favorita na Evropskom prvenstvu 2001. Kapiten ekipe je ostao Dejan Bodiroga, a pozvani su i igrači iz domaće lige poput Veselina Petrovića i Dejana Milojevića uz Igora Rakočevića koji je od ranije bio reprezentativac.

Grupnu fazu SR Jugoslavija je završila na prvom mestu. Prvo je pobeđena Hrvatska (66 : 80), koja je napravila smenu generacija, a zatim Estonija (113 : 58) i Nemačka (86 : 73) za koju je po prvi put nastupan NBA as, a kasnije i najbolji strelac Evropskog prvenstva u Turskoj, Dirk Novicki. U četvrtfinalu je savladana Letonija (114 : 78), a prvi pravi test je trebalo da bude meč sa Španijom u polufinalu. Međutim, raspucani Stojaković i odlični Predrag Drobnjak u trećoj četvrtini, nije dozvolio Špancima da priđu te su Gasol i njegovi saigrači zaustavljeni (78 : 65). U finalu, SR Jugoslavija je igrala sa domaćom Turskom koju je pratila ogromna podrška sa tribina. Kako god, Turcima to nije pomoglo, a SR Jugoslavija je postala prvak Evrope treći put u četiri, zadnja, učešća (78 : 69).

Prema mišljenjima mnogih košarkaških kritičara, ova reprezentacija SR Jugoslavije bila je jedna od najdominantnijih na nekom prvenstvu. Stojaković je proglašen za najkorisnijeg igrača prvenstva.

Svetsko prvenstvo 2002. i prva pobeda nad „Timom snova”

Naredne godine organizovano je Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu. SR Jugoslavija dodatno je pojačala svoj sastav jer se, pre svih, u reprezentaciju vratio, posle tri godine pauze Vlade Divac. Kako je sam više puta izjavio nije mogao da odbije poziv Svetislava Pešića, pa je Jugoslavija imala uigrani tandem iz Sakramento Kingsa, Divac—Stojaković. Odbranu trona najviše je ugrožavala, domaća, selekcija Sjedinjenih Američkih Država, koju su na ovom šampionatu predvodili: Pol Pirs, Redži Miler, Ben Valas, Majkl Finli, Andre Miler i ostali. Posle sedam godina ekipi se pridružio Dejan Koturović, a prvi put dres SR Jugoslavije oblače Žarko Čabarkapa, Miloš Vujanić i mlada zvezda Vladimir Radmanović koji je godinu pre toga proveo u ekipi Sijetl Supersoniksa sa zavidnom minutažom za početnika.

Posle početne vrlo lake pobede nad Angolom (113 : 63) usledio je neočekivani poraz od Španije koji je u tom trenutku pomrsio račune „Plavima” (71 : 69). U duelu sa Kanadom, koja je nastupala bez svoje najveće zvezde Stiva Neša, Jugoslavija je tražila pobedu za prolaz dalje što je na kraju uspela, poprilično lagano (87 : 71). U drugoj grupnoj fazi na samom startu Pešićevi izabranici su tesno izgubili od Portorika (83 : 85) i još jednom doveli u pitanje svoj opstanak. Naredna dva dana uspeli su da anuliraju poraz posle pobeda nad Brazilom (90 : 69) i Turskom (110 : 78), ali su se plasirali u četvrtfinale kao drugi i tako zakazali duel sa domaćinom SAD.

Akter slučaja „banana”, Vladimir Radmanović.

Nakon šest godina i finala u Atlanti na Olimpijskim igrama, ponovo su igrali američki i evropski drim-tim. Rasterećena pritiska, selekcija Jugoslavije vođena najiskusnijim Divcem odlično je parirala protivniku do poluvremena posle kog je vodila 40 : 36. U trećoj četvrtini prednost se istopila, a Amerikanci, kao po navici, najviše poena ubacuju u tom periodu. U poslednjoj deonici u jednom trenutku vode 69 : 59 i praktično privode utakmicu kraju. Međutim, igrač iz senke, Milan Gurović, serijom trojki najavljuje senzaciju. Rezultat je izjednačen, a timovi naizmenično pogađaju. Kasnije, serijom slobodnih bacanja Marko Jarić čuva vođstvo. U poslednjem napadu za produžetke, Andre Miler ne uspeva da pogodi trojku za izjednačenje, pa Jugoslavija odlazi u polufinale sa Novim Zelandom i ostvaruje prvu pobedu nad selekcijom SAD sačinjenom od igrača iz NBA lige.

Nakon istorijske pobede u polufinalu je ostvarena tesna pobeda nad Novim Zelandom. Po malo neočekivano, partiju karijere pružio je Dejan Koturović i pomogao saigračima na putu do finala, konačnim rezultatom 89 : 78. Ogromna količina nervoze u polufinalu rezultirala je i jednim incidentom. Naime, u toku jednog tajm-auta, koji je pozvao Svetislav Pešić, dok su svi igrači slušali šta selektor govori, Vladimir Radmanović je uzeo bananu i potpuno nezainteresovano „odradio” minut odmora. Pobesneli Pešić na poluvremenu ostavlja Radmanovića u svlačionici i za finale prijavljuje Aleksandra Smiljanića, tada košarkaša Budućnosti, koji je sa reprezentacijom odradio veći deo priprema.

U finalu sledio je duel sa reprezentacijom Argentine, koja je još na Svetskom prvenstvu 1998. godine pokazala da ima generaciju mladih i izuzetno talentovanih igrača. Štaviše, Argentina je i pre finala ispisala istoriju, s obzirom da je postala prva selekcija koja je pobedila SAD. Većina igrača stasavala je tada u španskoj košarkaškoj ligi, a smešila im se i NBA karijera, počevši od Manua Đinobilija, preko Luisa Skole, Fabricija Oberta, Karlosa Delfina i ostalih.

Nakon prve četvrtine, sve je delovalo da će Jugoslavija lako doći to pete titule svetskog prvaka, ali koncentracija u odbrani je popustila do kraja trećeg perioda, pa su zahvaljujući sijasetu otvorenih šuteva „Gaučosi” došli krajem treće deonice u vođstvo 57 : 52. U poslednjoj četvrtini, SR Jugoslavija je gubila osam poena razlike, ali je onda stvar u svoje ruke, iz očaja, uzeo kapiten Dejan Bodiroga. Iako bek/krilo, Bodiroga je bio igrač koji uzimao jako malo šuteva za tri poena, skoro nikada više od tri. Međutim, na ovom susretu, Bodiroga je pet puta šutirao van linije 6,25, od čega su dve trojke postignute u ključnim momentima susreta za povratak u rezultatski egal. Na samom kraju meča, Vlade Divac je imao dva slobodna bacanja za vođstvo. Oba je promašio, ali na sreću po jugoslovensku selekciju i Fabricio Oberto nije poentirao sa zvukom sirene. Produžetak, trojkom, otvara Predrag Stojaković, nakon toga razigrao se i Marko Jarić, te novi triler nije dozvoljen. Konačnim rezultatom 84 : 77 , Jugoslavija uspeva da odbrani titulu prvaka Sveta u košarci. Stojaković je uvršten u idealnu petorku, a titulu najkorisnijeg igrača dobio je Dirk Novicki iz Nemačke.

Jugoslavija je tako postala prva reprezentacija sa pet titula prvaka sveta i u generalnom poretku iza sebe ostavila Rusiju i SAD sa po tri titule šampiona.

Period slabih rezultata 2003—2008.

Selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore na Evrobasketu 2003, Duško Vujošević.

Posle objedinjenih titula prvaka Evrope i cveta, došlo je vreme za promene, kako u igračkom, tako i u selektorskom pogledu. Svetislava Pešića na mesto selektora zamenio je tadašnji strateg Partizana Duško Vujošević, od reprezentacije se oprostio Vlade Divac, dok je Dejan Bodiroga posle sedam vezanih godina boravka u reprezentaciji, te vrlo iscrpljujuće sezone u Evroligi, zatražio godinu pauze od nacionalnog dresa. Vujošević se oslanjao na uglavnom igrače iz domaćeg šampionata. U sastav je uvrstio mladog Kostu Perovića, dugogodišnjeg glavnog igrača FMP Železnika, Ognjena Aškrabića i manje više anonimnog Dušana Vukčevića tada košarkaša Montepaskija. Iznenađujuće iz sastava je izostavljen jedan od najboljih plejmejkera Evrope, Igor Rakočević.

S obzirom na to da je osvajanjem titule Svetskog prvaka obezbeđeno bilo učešće na Olimpijskom košarkaškom turniru 2004. ovo prvenstvo poslužilo je kao prilika da se pruži šansa nekim drugim igračima i da se, eventualno, nastavi niz osvajanja medalja koji je trajao od Evrobasketa 1995. Pod novim imenom, Srbija i Crna Gora, debitovala je protiv Rusije porazom (80 : 95). Usledila je pobeda protiv domaćina (78 : 68). Poslednji meč u grupi protiv Španije potvrdio je da stvari ne idu kako treba. U meču prepunom nervoze, „Plavima” nije pomogla ni sjajna partija prve zvezde Peđe Stojakovića koji je ubacio 25 poena, pa je Španija uspela da se revanšira za poraz iz polufinala prošlog prvenstva, rezultatom 75 : 67.

Kao trećeplasirana u grupi Srbija i Crna Gora prošla je u osminu finala, a tamo se susrela sa vicešampionima sa prošlog Evrobasketa, selekcijom Turske. U triler završnici, zahvaljujući odličnom Predragu Drobnjaku ostvarena je pobeda 80 : 76. Već u četvrtfinalu pretrpljen je težak poraz od Litvanaca koju su do drugog trijumfa u istoriji nad selekcijom Srbije/Jugoslavije predvodili Ramunas Šiškauskas sa 27 poena i jedan od najboljih plejmejkera u istoriji ove zemlje Šarunas Jasikevičijus sa 11 asistencija do konačnog rezultata 98 : 82. U razigravanju od pete do osme pozicije prvo je pobeđena Rusija sa 86 : 77, a zatim je usledio i poraz od Grčke 72 : 64, pa je zauzeto dosta razočaravajuće šesto mesto.

I na ovom šampionatu nastavilo se sa ispadima na relaciji igrač—selektor. Novi „Slučaj banana”, ovoga puta, dogodio se odmah po završetku prvenstva, kada je Dejan Koturović nazvao selektora Vujoševića „grobarom srpske košarke”. Koturović je izneo i podatak da, skoro, nijedan košarkaš nije bio zadovoljan izborom selektora, te na kakav se način isti birao.

Olimpijske igre 2004. i povratak Željka Obradovića

Domaćinstvo Evrobasketa 2005. se bližilo, pa je selekciju ponovo preuzeo najtrofejniji srpski i evropski trener Željko Obradović koji za Grčku vodi igrače različitih profila od onih najiskusnijih do igrača koji tek debituju. Na samom okupljanju nije nađen način da se u Atini nađe Peđa Stojaković. Predrag Stojaković nije mogao da se priključi reprezentaciji u terminu za kada je bilo zakazano okupljanje, već je zatražio da sa, popriličnim, zakašnjenjem, avgusta meseca se pridruži timu, što je Obradović, automatski, odbio. Ipak tu su bili, ponovo, Dejan Bodiroga i Dejan Tomašević, zatim NBA igrači Vladimir Radmanović, Predrag Drobnjak, debitanti iz najjače košarkaške lige sveta Nenad Krstić i Aleksandar Pavlović, kao i provereni igrači iz domaće lige: Igor Rakočević, Vule Avdalović, Đuro Ostojić. Sa spiska je izostao Marko Jarić, tada košarkaš L. A. Klipersa, a kao drugi plejmejker u timu je bio Miloš Vujanić. Selektor Obradović nije mogao da računa na NBA centra Detroita mladog Darka Miličića koji je doživeo povredu šake u plej ofu NBA lige, pa je u tim uvrstio centra Petra Popovića iz Hemofarma.

Spoj mladosti i iskustva startovao je porazom u prvom kolu od Argentine (82 : 83) pošto je Emanuel Đinobili pogodio dvojku u zadnjoj sekundi meča preko Rakočevića od table. Poljuljanog samopouzdanja do kraja turnira reprezentacija je svaki meč igrala na jednu loptu i ostaće upamćeno da nijedan poraz nije bio zabeležen dvocifrenom razlikom. Od Novog Zelanda (87 : 90), zatim još jedan poraz i od Španije (68 : 76), a kao zadnja nada došla je tesna pobeda nad Italijom (74 : 72). U poslednjem meču u grupi o prolazu dalje odlučivalo se protiv Kine koju je predvodio NBA div, Jao Ming. Izabranici selektora Obradovića nisu imali rešenje za 2,29 cm visokog centra Hjustona koji je meč završio sa 27 poena i 13 skokova, iako je bio, redovno, udvajan. Na kraju, Kina je slavila rezultatom 67 : 66 i izborila istorijski nastup u četvrtfinalu Olimpijskog košarkaškog turnira.

Najgori plasman na Olimpijskim igrama košarkaške reprezentacije Srbije / Jugoslavije, jedanaesto mesto, uknjižen je pobedom nad Angolom 85 : 62.

Evropsko prvenstvo 2005. i potpuni krah pred domaćom publikom

Maskota Evropskog prvenstva 2005. godine. Mačak "Mačo"

Sledeće godine Beograd je po treći put domaćin Evrobasketa. Računajući na prednost domaćeg terena i odziv svih igrača selektoru Željku Obradoviću, cilj je bio zlatna medalja. Na samom startu Španija je lako savladala Srbiju i Crnu Goru (70 : 89) i to bez prve zvezde Paua Gasola koji je mečeve svoje reprezentacije posmatrao sa tribina. Ovo je, ujedno, bila četvrta uzastopna pobeda Španije nad „Plavima”. Do kraja grupne faze, očekivano su ostvarene pobede protiv Izraela (93 : 77) i Letonije (82 : 67). U osmini finala naišao je poraz od Francuske (71 : 74) u susretu gde su košarkaši Srbije i Crne Gore vodili i sa 10 poena razlike. Posle ovog poraza i eliminacije Željko Obradović je dao ostavku, a na pres konferenciji, kao glavne razloge rane eliminacije sa prvenstva, naveo je lošu atmosferu u samom timu, kao i činjenicu da nekolicina igrača, još od Olimpijskih igara 2004. godine, nije pričala između sebe. Posle ovog Evrobasketa od reprezentacije su se oprostili: Dejan Bodiroga, Dejan Tomašević, Vlado Šćepanović i Željko Rebrača koji zbog srčanih problema brzo završava i igračku karijeru. Na ovom Evropskom prvenstvu FIBA je prvi put upotrebila novu košarkašku loptu kompanije Molten - GG7, koja se, uz određene modifikacije, koristi i danas.

Lopte GG 7 kompanije Molten

Zahvaljujući specijalnoj pozivnici za učešće, Srbija i Crna Gora, zemlja koja više nije postojala na papiru (Crna Gora je nakon referenduma 21. maja iste godine proglasila nezavisnost) našla se na Svetskom prvenstvu 2006. kao branilac titule. Poslednji trener bio je Dragan Šakota koji nije uspeo da popravi stvari u timu. Šakota nije mogao da računa na veliki broj penzionisanih igrača, dok su Šćepanović i Drobnjak odlučili da nastupaju za reprezentaciju Crne Gore. Okosnicu timu trebalo je da čine mladi asovi iz NBA lige: Darko Miličić i Aleksandar Pavlović koji je, iako rođen u Baru, prihvatio da igra za Srbiju, ali nikada, posle Olimpijskih igara 2004. godine, nije obukao, ponovo, reprezentativni dres.

Reprezentacija je uprkos još jednom porazu (Nigerija) uspela da prođe u osminu finala, ali je tamo ubedljivo poražena od Španije, koja je kasnije osvojila svoju prvu titulu svetskog prvaka.

Evropsko prvenstvo 2007. Prvi nastup pod imenom Srbija

Milan Gurović, prvi kapiten reprezentacije nezavisne Srbije

Godine 2007, Srbija prvi put nastupa pod tim imenom na Evrobasketu 2007. u Španiji pošto se kao Srbija i Crna Gora kvalifikovala preko Mundobasketa 2006. Prvi trener samostalne Srbije bio je Zoran Slavnić, ujedno i jedini ozbiljan kandidat za selektorsku klupu. Moka se odlučio na, očekivanu, smenu generacija, pa je u tim uvrstio i dvadesetogodišnjake koji su osvojili titulu prvaka Evrope za igrače do 20 godina, nekoliko meseci pre samog, seniorskog, Evrobasketa. U timu je bilo čak šest dvadesetogodišnjaka, a to su: Miloš Teodosić, Stefan Marković, Novica Veličković, Nemanja Aleksandrov, Dragan Labović i Milenko Tepić. Za kapitena je izabran jedini igrač sa 30 godina i najiskusniji u timu po broju mečeva Milan Gurović. Pored njega jedini igrač koji je još osvajao titule sa početka dvadeset prvog veka bio je Marko Jarić. Prva zvezda tima bio je Darko Miličić jedini igrač u ovom sastavu iz NBA-a. Sa prosekom godina 22,3 Srbija je bila ubedljivo najmlađa selekcija na turniru, a ne samo to, već je ovo i najmlađa selekcija sa najvećim brojem debitanata u istoriji Evropskih košarkaških prvenstava.

Zoran Slavnić je polagao veliku nadu u svoj mladi tim, pa je dodelio reprezentaciji i nadimak „Moskitosi”. Kao primarni cilj, postavljeno je zauzimanje jedne od prvih šest pozicija kako bi se izborio nastup na Olimpijskom košarkaškom turniru 2008. Međutim, „Moskitosi” su bili isuviše neiskusni da se nose sa reprezentacijama Rusije i Grčke. U prvom meču Grupe A, protiv Rusije, na kraju je izbegnuta katastrofa pošto su Rusi, predvođeni nezaustavljivim Andrejem Kirilenkom (24 poena i 12 skokova) naneli poraz od osam poena razlike 73 : 65. Usledio je izuzetno težak meč sa aktuelnim prvacima Evrope — Grcima. Plejmejkeri su preuzeli košgetersku odgovornost (Marko Jarić i Miloš Teodosić meč su završili sa po 18 poena), a koliko je meč bio „tvrd” govori podatak da je treću četvrtinu Grčka rešila u svoju korist rezultatom 9 : 7. Da se ta već viđena pobeda Grčke, još malo, prolongira, potrudio se kapiten Milan Gurović koji pri rezultatu 56 : 53 za Grčku pogađa trojku sa desetak metara, od table, za produžetak.

U produžetku sudijski kriterijum je bio još stroži, pa je Srbija doživela i drugi poraz na šampionatu, minimalnim rezultatom 68 : 67. Niz kontroverznih sudijskih odluka izazvao je veliku količinu besa i nezadovoljstva kod mladih košarkaša, a prednjačio je Darko Miličić koji je u intervjuu odmah po završetku meča, otvoreno vređao sudijsku trojku, zbog čega je, kasnije, novčano bio kažnjen. Za prolaz dalje bila je potrebna pobeda protiv Izraela, ali do nje nije došlo, uprkos vođstvu od 10 poena razlike. Ova najmlađa reprezentacija u istoriji Evropskih košarkaških prvenstava je ipak ispisala istoriju, ali onu neslavnu stranicu. Naime, konačno 14. mesto je najgore u istoriji reprezentacije Srbije. Pre ovog Evrobasketa najgori plasman bila je 13. pozicija na Evropskom prvenstvu 1947. kada je u meču za ovo, tada, pretposlednje mesto savladana Albanija sa 90 : 13. Od nacionalnog dresa se, odmah po završetku prvenstva, oprostio Milan Gurović, a ubrzo nakon njega i Marko Jarić. Ostavka je, od strane Košarkaškog Saveza Srbije, uručena i Zoranu Slavniću.

Povratak Dušana Dude Ivkovića

Ivan Paunić, debitovao je za Srbiju na Evrobasketu 2007. i postao jedan od ključnih defanzivnih igrača.

Povratnik na reprezentativnu klupu, Dušan Ivković.

Posle niza neuspešnih nastupa, reprezentacija Srbije je prvi put još od 1995. godine morala u kvalifikacije za Evrobasket čiji je domaćin bila Poljska. Za selektora je izabran, najiskusniji, Dušan Ivković koji se odlučio za rad na duge staze podmladivši ekipu. Reprezentacija Srbije je došla na Prvenstvo sa skorom 7-1 u kvalifikacijama. U kvalifikacijama je od iskusnijih igrača nastupao samo Miloš Vujanić, koji zbog povrede nije igrao na prvenstvu u Poljskoj, pa ga je zamenio Bojan Popović. Za kapitena je imenovan Nenad Krstić jedini igrač u tom trenutku iz NBA lige, a selektor Ivković se oslanjao na mlade igrače čiji je prosek bio 22 godine, pa su pozvani: Miloš Teodosić, Milenko Tepić, Ivan Paunić, Nemanja Bjelica, Stefan Marković, Uroš Tripković, Miroslav Raduljica, Kosta Perović, Novica Veličković i najmlađi, 19. godišnji Milan Mačvan koji je u seniorski tim došao kao MVP Evropskog prvenstva za igrače do 20 godina.

Na početku prvenstva, potpuno neočekivano, pobeđena je, favorizovana, Španija (66:57), u drugom kolu euforija je splasnula pošto je Slovenija bila bolja sa (80:69), a zatim je pobeđena Velika Britanija (77:59). U drugoj grupnoj fazi pobeđeni su domaćin Poljska (77:72) i Litvanija (89:79), a pretrpljen je i drugi poraz na prvenstvu od Turske (64:69). U četvrtfinalu je poražena Rusija sa (79:68) pa se tako Srbija plasirala u polufinale evropskog prvenstva prvi put nakon osam godina.

U polufinalu, Srbiju je čekala, ponovo, Slovenija. U meču sa Slovenijom istakao se Miloš Teodosić koji je postigao 32 poena, a serijom trojki (ukupno šest na meču) pred kraj susreta obezbedio Srbiji produžetak i pobedu (96:92). U finalu je favorizovana Španija od prvog podbacivanja držala veliku razliku koja je često prelazila i 30 poena, da bi, na kraju, "Furija" pobedila sa (63:85), revanširajući se reprezentaciji Srbije za poraz na startu prvenstva. Tako su igrači Dušana Ivkovića osvojili prvu košarkašku medalju za samostalnu Srbiju. Bila je to prva titula prvaka Evrope za reprezentaciju Španije, koja je pre ovog prvenstva šest puta gubila u finalima. Takođe, Dušan Ivković je prvi put vodio reprezentaciju na Evropskom prvenstvu, a da, pritom, nije osvojio zlatnu medalju.

Svetsko prvenstvo 2010. i prvo četvrto mesto

Teodosićev pobednički šut protiv Španije sa devet metara preko Horhea Garbahose za plasman u polufinale SP u Turskoj iz 2010.

Reprezentacija Srbije, kao vicešampion Evrope, izborila je učešće i na Svetskom prvenstvu u Turskoj 2010. godine. U prvom meču na turniru ubedljivo je sa 94:44 savladana selekcija Angole, da bi u drugom, posle dva produžetka usledio poraz od Nemačke 82:81. Posle isteka suspenzije od dva meča, zbog fizičkog obračuna na Akropolis kupu, u tim se vraćaju Miloš Teodosić i kapiten Nenad Krstić. Usledila je još jedna rutinska pobeda nad Jordanom 112:69, te trijumfi nad Australijom 94:79 i glavnim favoritom u grupi A, Argentinom sa 84:82.

Kao prvoplasirana u grupi A, sa skorom četiri pobede i jednim porazom, Srbiju je u osmini finala čekala četvrtoplasirana iz grupe B, Hrvatska. Neizvesna završnica i rezultatska klackalica potrajala je do samog kraja, kada je na jednu sekundu do kraja meča, Aleksandar Rašić iznudio dva slobodna bacanja. Prvo je pogodio, drugo, namerno, promašio za konačnih 73:72.

Miloš Teodosić bio je najbolji asistent na Evrobasketu 2011. sa ukupno 63 asistencije.

U četvrtfinalu Srbiju je čekao drugi favorit turnira i Evropski prvak Španija. Željni revanša, "Orlovi" su odigrali najbolji meč na turniru, a heroj pobede postao je Miloš Teodosić koji je trojkom sa devet metara, tri sekunde pre kraja, preko Garbahose postavio konačan rezultat 92:89.

Međutim, finale je izostalo pošto je u polufinalu, nakon sudijske greške, Srbija izgubila od Turske. Indisponirani nakon sudijskih grešaka u polufinalu, "Orlovi" nisu bili dostojan rival Litvaniji koja je, već u prvom poluvremenu, ubacila devet trojki. Ovo je, inače, prvi put da je reprezentacija Srbije/Jugoslavije, poražena u borbi za bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu.

Evropsko prvenstvo u Litvaniji u zadnjem trenutku je prošireno sa 16 na 24 selekcije, što je značilo još veći broj utakmica. Suočen sa otkazima na poziciji centra (Raković, Raduljica) selektor Ivković poziva, po prvi put, Bobana Marjanovića. Srpski košarkaši su u prva četiri meča ostvarili isto toliko pobeda, ali nakon poraza od Francuske, u meču gde su imali šut za pobedu i prvo mesto u grupi, usledili su i porazi u drugoj grupnoj fazi (Španija, Litvanija) pa je Srbija završila van šeste pozicije i bez mogućnosti da se bori za Olimpijske igre 2012. godine. To je značilo nove kvalifikacije za Evrobasket 2013. godine.

Posle uspešnih kvalifikacija Srbija je na Evropskom prvenstvu u Sloveniji uspela da nakon druge grupne faze bude prvoplasirana, ali je to donosilo duel sa četvrtoplasiranom selekcijom iz druge grupe, a to je bila, Španija. Daleko iskusnija „Crvena furija” nanela je jedan od najtežih poraza Srbiji u istoriji Evropskih prvenstava, 90:60. Međutim, „Orlovima” je i dalje bila potrebna jedna pobeda kada bi osigurali sedmo mesto i plasman na Svetsko prvenstvo naredne godine. Ta pobeda je ostvarena protiv Italije 76:64, pa se Srbija kvalifikovala za Mundobasket 2014. godine.

Nakon ovog prvenstva selektorsku funkciju napustio je Dušan Ivković uz obrazloženje da istu mora da preuzme neko mlađi. Nedugo nakon toga za novog selektora izabran je Aleksandar Đorđević.

Srebrna generacija. Period 2014—2021.

Aleksandar Đorđević kao selektor na pripremnoj utakmici sa Slovenijom, avgust 2015. u Ljubljani.

Nemanja Bjelica, jedan od lidera reprezentacije na Evrobasketu 2015. godine.

Miloš Teodosić imenovan je za novog kapitena reprezentacije nakon Mundobasketa 2014. godine.

Nakon dolaska Saše Đorđevića na mesto selektora, za svoga pomoćnika je imenovao Miroslava Mutu Nikolića. Sa šireg spiska objavljenog pre priprema za Svetsko prvenstvo u Španiji, određen broj igrača je otkazao poziv u reprezentaciju, što zbog povreda ili ličnih razloga. Ipak kostur tima je ostao nepromenjen.

Iako je u grupi reprezentacija doživela tri poraza od ekipa Francuske, Brazila i Španije, uspela je da se domogne osmine finala. Na prvoj eliminacionoj utakmici protiv Grčke, ostvarena je pobeda srpske reprezentacije. Grčka i Brazil su savladani dosta ubedljivo uz veoma dobru igru kakva, pre toga, nije mogla da se nagovesti u grupi. Pored već ustaljenih Bjelice, Teodosića, Markovića i ostalih, pažnju na sebe su skrenuli Nikola Kalinić i heroj pobede nad Brazilom mladi Bogdan Bogdanović. U polufinalu ih je čekala Francuska koja je prethodno izbacila favorizovanu reprezentaciju Španije koja je na prvenstvo došla u najjačem mogućem sastavu i već je bila viđena u finalu protiv američkog „drim tima”. Srbija je veoma dobro igrala u prvom poluvremenu i stigla do 18 poena razlike. Međutim u poslednjoj četvrtini Francuska je predvođena Batumom uspela da se približi i dovede Francusku na dva poena zaostatka, ali su na kraju reprezentativci Srbije sigurnim izvođenjem slobodnih bacanja i presudnim poenima Simonovića uspeli da se domognu finala.

Nenad Krstić Nakon deset godina reprezentativne karijere oprostio se od dresa sa državnim grbom na Mundobasketu 2014.

U finalu ih je čekala reprezentacija SAD koja je kao tokom celog prvenstva demonstrirala dobru košarku. Amerikanci su želeli da ponovo, posle 1994. godine, osvoje titulu prvaka sveta, koja im je na prethodnim šampionatima izmicala. Zato je Majk Šiševski okupio jak tim predvođen Kajrijem Irvingom, te Džejmsom Hardenom i ostalima. Sam početak meča pokazao je da se „Orlovi” nisu uplašili. Miloš Teodosić je uz nekoliko asistencija razigrao svoj tim, da bi, pri rezultatu 12:5 selektor Šiševski zatražio tajm aut. Taj tajm aut, zatražen je bio na 6 minuta do kraja prve četvrtine, a rezultat na kraju iste bio je 35:19 u korist SAD. Raspucanog Irvinga i Tompsona niko nije mogao da zaustavi, te činjenica da je centar Entoni Dejvis ušao u brz problem sa faulovima nije predstavljala toliko bitan podatak. Pred kraj treće deonice, Amerikanci su imali i vođstvo od 40 poena razlike, 115:75, pa je cilj bio izbeći katastrofu. Ipak, na kraju, košarkaška reprezentacija Srbije, doživela je najubedljiviji poraz u svojoj istoriji, obuhvatajući i prethodne nazive republika, od 129:92.

Osvajanje srebrne medalje je ocenjeno kao najveće iznenađenje prvenstva. Miloš Teodosić je ponovo bio član prve petorke prvenstva, dok je zakucavanje Nikole Kalinića na utakmici sa Grčkom ocenjeno kao drugi najbolji potez prvenstva. Pored njih dvojice tokom prvenstva naročito su se istakli Bjelica, povratnik u reprezentaciju posle 2009. godine Miroslav Raduljica, kao i debitant iz Radničkog, Stefan Jović. Ovaj šampionat bio je poslednji za Nenada Krstića koji je posle deset godina završio reprezentativnu karijeru, a za novog kapitena imenovan je Miloš Teodosić.

Na Evrobasketu 2015. Srbija je dominirala u grupi B i sa skorom 5:0 prošla u osminu finala. U prvoj utakmici grupe B, Orlovi su preokretom porazili Špance, glavnog favorita za osvajanje nove titule Evropskog prvaka (80:70). Narednog dana, reprezentacija Srbije je savladala Nemačku (68:66) u Mercedes-Benc areni pogotkom Nemanje Bjelice u poslednjim momentima utakmice. 'Orlovi' su do kraja zabeležili još tri pobede: protiv Islanda (93:64), Turske (91:72) i Italije (101:82). U završnom meču protiv Italije, zablistao je kapiten Miloš Teodosić sa 26 ubačenih poena i 8 asistencija.

Srpska klupa za vreme odmora na utakmici Srbija—Ukrajina.

U osmini finala su savladali reprezentaciju Finske (94:81), a u četvrtfinalu Češku (89:75) kojoj nije pomogao ni, tokom prvenstva, izuzetno raspoloženi dvojac: Tomaš Satoranski i Jan Veseli. U polufinalu, Srbiju je ponovo čekao susret sa tradicionalno jakom reprezentacijom Litvanije. Imala je Litvanija i više od deset poena prednosti, na početku poslednje četvrte četvrtine, ali su obe ekipe igrale u naletima, pa je Srbija konstantno smanjivala prednost rivala, sve do samog kraja. Miloš Teodosić je nestvarnom trojkom smanjio prednost Litvanije na samo jedan poen, 13 sekundi pre kraja meča, da bi Seibutis pogodio samo jedno slobodno bacanje. Bogdanović je pokušao solo-prodorom da donese izjednačenje i produžetak, ali je, uz kontakt sa protivnikom, promašio koš, dok su sudije meča ostale neme, te su Litvanci slavili rezultatom 67:64 i plasirali se, direktno, na Olimpijski košarkaški turnir 2016. godine. U utakmici za treće mesto usledio je poraz od domaćina Francuske (68:81). Pred svojom publikom Francuzi su od prvog minuta nametnuli svoj ritam igre i do kraja ga, bez većih problema, održavali. Srbija je, tako, ostala bez medalje na ovom Evropskom prvenstvu iako je imala, konačni skor od 7 pobeda i 2 poraza. Prolaskom u četvrtfinale Srbija je izborila i plasman na Evrobasket 2017. godine bez kvalifikacija.

Olimpijske igre u Riju i nova srebrna medalja

Zahvaljujući četvrtom osvojenom mestu na Evrobasketu 2015. reprezentacija Srbije izborila je učešće na jednom od četiri kvalifikaciona Olimpijska turnira. Izabranici Saše Đorđevića, kao domaćini jednog od turnira, dobili su lakše rivale. U grupi su savladali Portoriko (87:81) i Angolu (83:60), a u polufinalu je savladana Češka. U finalu "Orlove" je čekao Portoriko, a ekipa Aleksandra Đorđevića ih je ubedljivo savladala rezultatom 108:77 i plasirala se na Olimpijske igre u Riju. Na turniru je Nikola Jokić bio veoma zapažen, on je zajedno sa Bogdanom Bogdanovićem beležio prosečno 17,8 poena na 4 utakmice i proglašen je za najkorisnijeg igrača kvalifikacionog turnira.

U grupi A, Olimpijskog košarkaškog turnira u Rio de Žaneiru, izabranici Aleksandra Đorđevića savladali su Venecuelu sa 86:62, da bi potom usledili porazi od Australije 95:80, te i poraz od 76:75 protiv Francuske i od Amerike 94:91 pošto je Bogdan Bogdanović promašio šut za tri poena za produžetak. Usledio je meč „biti ili ne biti” za prolaz dalje protiv Kine, koja je 2004. godine na Olimpijskom košarkaškom turniru u Atini u istoj situaciji eliminisala tadašnju reprezentaciju Srbije i Crne Gore. Međutim, ovoga puta je ostvarena ubedljiva pobeda Srbije od 94:60 i zakazano četvrtfinale sa Hrvatskom.

Standardni reprezentativac i zamenik kapitena Stefan Marković oprostio se od reprezentacije posle Olimpijskih igara u Riju.

Bogdan Bogdanović, junak pobede nad Hrvatskom u četvrtfinalu Olimpijskog košarkaškog turnira u Riju 2016. godine.

U četvrtfinalu, košarkaška reprezentacija Srbije nastavila je tradiciju nepobedivosti protiv večitog rivala, reprezentacije Hrvatske. Za pobedu od 86:83 najzaslužnija je bila dobra kolektivna igra i odbrana, te vrlo dobro šutersko veče Bogdana Bogdanovića koji je ubacio 18 poena, od čega, neke u ključnim trenucima meča.

U polufinalu čekala ih je ponovo Australija. Željni revanša, za poraz u grupi, "Orlovi" su odigrali najbolju odbranu na celom turniru, limitirajući Australijance na svega 14 datih poena u prvom poluvremenu što nikada nije zabeleženo u ovoj fazi Olimpijskog košarkaškog turnira. Pitanje pobednika nijednog trenutka nije dovedeno u pitanje, pa je konačnim rezultatom 87:61 Srbija otišla u novo finale, prvo posle 20 godina i Olimpijskog košarkaškog turnira u Atlanti.

Kao pre 20 godina i ovoga puta u finalu ih je čekala selekcija SAD. Konačan rezultat bio je skoro identičan finalu iz 1996. godina — 96:66. Za razliku od finala Svetskog prvenstva iz Madrida u ovom susretu je Srbija imala samo početno vodstvo 3:0, nakon čega su Amerikanci podizali nivo igre i već na poluvremenu vodili sa 52:29, najviše zahvaljujući Kevinu Djurentu. Bilo kakva neizvesnost je izostala u trećoj i četvrtoj četvrtini, pa je selekcija SAD došla do svoje 15 zlatne olimpijske medalje. Ovo je bila prva olimpijska medalja za samostalnu košarkašku reprezentaciju Srbije, a ukupno peto srebro sa Olimpijskog košarkaškog turnira. Nakon ovih Olimpijskih igara od reprezentativnog dresa se oprostio plejmejker Stefan Marković koji je u reprezentaciji bio još od Evropskog prvenstva u košarci 2007. godine.

Evropsko prvenstvo 2017.

Na Evropskom prvenstvu 2017., Aleksandar Đorđević ušao je u košarkašku istoriju pošto je jedini i kao igrač i kao trener učestvovao u finalima Evropsko i Svetskog prvenstva, kao i Olimpijskog košarkaškog turnira.

Novi kapiten reprezentacije na Evropskom prvenstvu 2017. Milan Mačvan.

I ranijih godina reprezentacija Srbije imala je problem sa otkazima igrača, ali nikada kao pred Evropsko prvenstvo 2017. godine koje je ujedno bilo i poslednje koje se održalo na svake dve godine, pošto je FIBA ranije odlučila da šampionat pomeri na svake četiri godine. Zbog obaveza prema svom klubu Denveru nastup je prvi otkazao Nikola Jokić, da bi nedugo potom nastup otkazao i tadašnji član Memfisa Rade Zagorac. Tokom pripremnih turnira, na kojima je zabeleženo devet pobeda i jedan poraz, nastup su, zbog povreda, otkazali: Miroslav Raduljica, Marko Simonović, Nemanja Bjelica, da bi, tokom priprema svoju povredu lista obnovio kapiten i tadašnji član L. A. Klipersa Miloš Teodosić, pa je za novog kapitena imenovan Milan Mačvan.

Uprkos rekordnom broju otkaza, selektor Đorđević uspeo je da napravi tim gde su se kao dve najveće košgeterske figure isticali Bogdan Bogdanović i povratnik u nacionalni tim Boban Marjanović. Već u prvom meču u grupi D, videlo se da Đorđević s pravom i dalje cilja najviši plasman. Rezultatom 92:82 pobeđena je Letonija koja je na šampionat došla sa svojom prvom zvezdom, Kristapsom Porzingisom, ali i sa braćom Bertans, Kalnijetisom, Timom i ostalim iskusnijim igračima. Na ovom meču potvrdu da je novi lider reprezentacije dokazao je novi član Sakramenta, Bogdan Bogdanović koji je meč završio sa 30 ubačenih poena. Nakon manje od 24 časa odmora, već narednog dana, Srbiju je čekala reprezentacija Rusije. U poprilično nervoznoj igri, posebno u odbrani, Rusija je ostvarila trijumf rezultatom 75:72 koju je do pobede vodio tada najskuplji igrač Evrolige, Aleksej Šved.

Posle dana pauze, Srbiju je čekao meč sa domaćinom grupe i prvenstva (nokaut faze), reprezentacijom Turske koju je na svakom susretu bodrilo preko 10 hiljada navijača.Turska na pet minuta do kraja susreta dolazi do izjednačenja, nakon čega dve vezane trojke, za manje od jednog minuta, pogađa Bogdan Bogdanović, a utakmica odlazi u mirnu završnicu do konačnih 80:74. Posle ova tri na papiru najteža duela, usledili su mečevi protiv: Belgije i Velike Britanije. Iako najslabije od svih selekcija u grupi D, ostvarene su sigurne pobede.

Povratnik u reprezentaciju i najviši igrač Evrobasketa 2017. godine, Boban Marjanović.

Jedan od debitanata i najmlađi reprezentativac Srbije na Evropskom prvenstvu 2017. godine, Marko Gudurić.

Zahvaljujući pobedi Letonije od 84:69 protiv Rusije, Srbija je završila grupnu fazu kao prvoplasirana, pa ju je u osmini finala očekivala četvrtoplasirana selekcija iz grupe C, Mađarska. Nakon rutinske pobede nad Mađarskom, „Orlove” je u četvrtfinalu čekala Italija koja je tokom šampionata ostala bez svog NBA igrača Danila Galinarija. Susret protiv Mađarske doneo je potreban oprez, kao i podignut nivo odbrane, pa su Marko Belineli i ostali zaustavljeni bili na tek 67 datih poena, a Srbija je pobedom od 83:67 te najboljom igrom na prvenstvu prošla u četvrto polufinale u četiri godine.

Nepisano pravilo je da na ovakvim prvenstvima jedna selekcija teško može dva puta da trijumfuje protiv iste reprezentacije u grupi i u borbi za medalju. To pravilo se u ovom slučaju ispostavilo kao tačno, pošto je Srbija uspela da se revanšira Rusiji za poraz u grupi. Većim delom meča Srbija je imala prednost, da bi na četiri minuta do kraja Andrej Voroncevič promašio trojku za rezultatski preokret. Na suprotnoj strani, upravo, trojkom bitniju razliku donosi Vasilije Micić, a do kraja dve dobro kreirane akcije uspeva da materijalizuje Bogdanović te Srbija prolazi u finale rezultatom 87:79.

Nevolju pred finale predstavljala je i povreda prvog plejmejkera, Stefana Jovića koji je u polufinalnom meču doživeo distorziju zgloba, ali je bilo najavljeno da će igrati u finalu. U susretu u grupi Branko Lazić zadobio je povredu butnog mišića, pa je selektor Đorđević mogao da računa na desetoricu zdravih igrača za finale.

Za razliku od Srbije, drugi finalista Evropskog prvenstva, reprezentacija Slovenije imala je samo jedan otkaz pre početka prvenstva, a na putu do svog prvog finala reprezentacija koju je sa klupe predvodio Igor Kokoškov savladala je u nokaut fazi: Francusku, Letoniju i aktuelnog šampiona Španiju kojoj nije pomogla ni još jedna odlična partija braće Gasol. Do samog finala Slovenija je došla bez ijednog poraza, a najzaslužniji za ovaj perfektan niz bio je Goran Dragić kao i jedan od najtalentovanijih igrača Evrope, osamnaestogodišnji Luka Dončić.

Za razliku od prethodnih mečeva, visoki srpski centri, Ognjen Kuzmić i Boban Marjanović bili su van svog učinka, kako u skokovima, tako i u poenima. Slovenija je u drugoj četvrtini potpuno preokrenula rezultat najviše zahvaljujući Dragiću koji je postigao 26 poena već u prvom poluvremenu, a na odmor, Slovenija odlazi sa prednošću od 56:47. Na početku trećeg perioda Srbija je agresivnijom igrom, kao i trojkama najmlađeg člana na ovom prvenstvu, Marka Gudurića, prišla na samo četiri poena zaostatka. U poslednji period Srbija ulazi bez klasičnog centra. Kuzmića i Marjanovića, zbog pokretljivije odbrane, zamenio je Vladimir Štimac, a na ruku „Orlovima” išla je i povreda mladog Luke Dončića, kao i to što je Goran Dragić bio izbačen iz šuterskog ritma. Na četiri minuta do kraja, poenima kapitena, Mačvana, Srbija je povela 78:77. Rezultatska neizvesnost trajala je do samog kraja, kada pri nerešenom rezultatu dva slobodna bacanja ne uspeva da iskoristi Ognjen Kuzmić, nakon čega Slovenija poenima prvo iz igre, a zatim i sa linije slobodnih bacanja, Klemen Prepelič doneo svojoj reprezentaciji nedostižnu prednost. Na kraju, Srbija nije uspela da ponovi uspeh iz 2001. godine, kada je osvojena titula šampiona, dok je Slovenija došla do svoje prve medalje u istoriji košarkaške reprezentacije.

Selektor Aleksandar Đorđević ušao je u košarkašku istoriju pošto je samo njemu pošlo za rukom da učestvuje u finalima Evropskog prvenstva, Svetskog prvenstva i Olimpijskog košarkaškog turnira i kao igrač i kao selektor.

Svetsko prvenstvo 2019. i prvi FIBA „prozori”

Marko Simonović je jedini odigrao svih deset utakmica u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2019. i postavljen je za novog kapitena.

Odmah po okončanju Evropskog prvenstva u košarci FIBA je objavila promenu u svom košarkaškom kalendaru uvođenjem kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, popularnih FIBA "Prozora". Ova promena je došla kao posledica višegodišnjih nesuglasica između FIBA i Evrolige. Uvođenjem "Prozora" po prvi put se igrala reprezentativna košarka paralelno sa klupskom sezonom, te su sve reprezentacije bile lišene pomoći igrača koji nastupaju u NBA ligi i Evroligi, pa su selektori nacionalnih timova morali da se oslone na igrače iz Evrokupa i FIBA Lige šampiona.

Srbija se plasirala na Svetsko prvenstvo osvojivši 3. mesto u Evropskim kvalifikacijama u 2. krugu.

U prvoj rundi tj. grupnoj fazi takmičenja svrstana je u grupu D zajedno sa Angolom, Filipinima i Italijom. Važila je za velikog favorita u grupi. Selektor je 7. juna objavio prvi spisak od 34 igrača. Već 1. jula selektor je skratio prvi put spisak i to na 18 igrača.

Nikola Jokić, član najbolje petorke NBA lige, odazvao se pozivu selektora Đorđevića za Svetski kup 2019. godine u Kini.

Centar Nikola Jokić, koji je izabran u Idealni tim NBA lige, potvrdio je 24. maja 2019. da će igrati na Svetskom prvenstvu. Svi igrači koji su osvojili srebrnu medalju na Evrobasketu 2017. godine u četiri evropske zemlje bili su uključeni u spisak od 34 igrača pored centra Vladimira Štimca koji je objavio povlačenje iz reprezentacije nakon Evrobasketa. Branko Lazić je jedini član iz 2017. godine u Srbiji koji nije bio naveden na preliminarnom spisku od 18 igrača.

Svetski kup Srbija je otvorila baš kao i 2002. godine protiv afričke selekcije Angole. Srbija je vrlo lako savladala rivala sa 46 poena razlike, rezultatom 105:59. U 2. kolu Srbija je igrala protiv azijske reprezentacije Filipina i savladala je velikom razlikom 126:67. Ovo je, ujedno, bila i najubedljivija pobeda otkako se Srbija samostalno takmiči. Takođe, na ovom susretu Srbija je sa 37 asistencija postavila rekord u ovoj kategoriji na Svetskim prvenstvima. U 3. kolu Orlove je očekivao i najteži ispit protiv Italije sa kojom je Srbija igrala dva pripremna meča i oba dobila. Srbija je i ovaj put pobedila Italiju. Iako su se "Azuri" primakli u jednom trenutku na 55:53, dobrom odbranom izabranici selektora Đorđevića ponovo prave dvocifrenu razliku do konačnih, 92:77. Ovom pobedom Srbija je zauzela prvo mesto u grupi.

U drugoj rundi, nakon ukrštanja sa C grupom Srbija dobija protivnike sa kojima se i u ranijim turnirima sastajala: Španijom (zadnji put na Evropskom prvenstvu 2015) i Portorikom (kvalifikacije za Olimpijske igre 2016. godine). U 1. kolu novoformirane grupe Srbija je igrala protiv Portorika i došla do pobede 90:47. Ovo je bila šesta uzastopna utakmica na Svetskim prvenstvima na kojoj je Srbija ubacila 90 i više poena, što je još jedan rekord. Ovom pobedom Srbija je i matematički osigurala plasman u četvrtfinale, a meč sa Španijom je odlučivao da li će se u isto ići sa prve ili druge pozicije.

Reprezentativci Srbije su kontrolisali skok, usporili napad Španije i posle prve četvrtine vodili sa 20:13. Međutim, nastavak susreta doneo je neuporedivo lošiju igru srpskih košarkaša. Španija je počela sa forsiranjem zonske odbrane za koju izabranici Aleksandra Đorđevića nisu imali rešenje. Po prvi put na šampionatu Srbija je na poluvreme otišla sa rezultatskim deficitom — 45:38. Presudni trenutak dogodio se na šest minuta do kraja treće deonice. Nakon sporne sudijske odluke da se ne dosudi faul Nikoli Jokiću, centar Denvera nastavlja sa prigovorima i dobija isključujući faul, pa je Srbija bez Jokića nastavila ovaj duel. Španija je u jednom momentu vodila i sa 21. poenom razlike, ali je Srbija predvođena konstantno dobrim i pouzdanim Bogdanovićem došla do osam poena zaostatka, ali nije uspela da izbegne i prvi poraz na prvenstvu koji ju je sa druge pozicije poslao u četvrtfinale na Argentinu.

Poljuljanog samopouzdanja i umorni od dalekog puta iz jednog u drugi grad Kine (2000km razdaljine) svoj najlošiji meč na šampionatu košarkaši Srbije pokazali su u četvrtfinalu. Loša odbrana dozvolila je Argentincima veliki broj otvorenih šuteva za tri poena, a upravo ovaj segment igre je dobro služio Argentinu u prvom poluvremenu (10/18 za tri). Konsolidovanom odbranom i uz bolju distribuciju lopte u napadu, Srbija tokom treće četvrtine smanjuje prednost, da bi u četvrtoj, posle trojke iz ugla Gudurića i povela sa 70:68. Iako su srpski košarkaši imali priliku da uvećaju prednost, to nisu iskoristili. Argentina je odgovorila uz dve vezane trojke i individualnu rolu u završnici Luisa Skole koji je susret završio sa 18 poena. Upravo je Skola uz plejmejkera Fakunda Kampaza najzaslužniji za eliminaciju Srbije iz četvrtfinala rezultatom 97:87.

U razigravanju od petog do osmog mesta na šampionatu došlo je do duela koji se očekivao u finalu. Novi duel Sjedinjenih Američkih Država i Srbije, selekcija koje su igrale finale Svetskog prvenstva 2014. godine kao i finale Olimpijskog košarkaškog turnira 2016. Novi selektor SAD, Greg Popović, imao je velikih problema sa sastavljanjem tima za ovo prvenstvo jer mu je učešće sa prvobitnog spiska otkazalo čak sedamnaest NBA igrača. Zato je u Kinu poveo podmlađenu reprezentaciju, takođe, sačinjenu od igrača iz NBA lige koji su imali zapažene uloge u prošloj sezoni (Kemba Voker, Donovan Mičel, Džo Heris, Bruk Lopez i drugi).

Znatno motivisanija Srbija je veoma dobro odigrala prvih 10 minuta ovog susreta. Bogdan Bogdanović je bio zapažen, baš kao i Vladimir Lučić, koji je konstantno dobro odigrao celo prvenstvo. Prva četvrtina je završena krajnje nestvarnim rezultatom 32:7 u korist Srbije. Amerikanci su podigli nivo igre u nastavku i smanjili rezultatski deficit na pristojnih pet poena razlike na poluvremenu. Do kraja u dosta dinamičnom ritmu koš za koš, Srbija nije ispustila prednost i slavila je sa 94:89, što je prva pobeda nad Sjedinjenim Američkim Državama još od 2002. godine.

Odmah po okončanju susreta za peto mesto, selektor Aleksandar Đorđević je na pres konferenciji izjavio da se posle 102 meča i pet godina povlači sa mesta selektora košarkaške reprezentacije ocenivši da je za to došlo pravo vreme.

Pre i tokom prvenstva povlačene su mnogobrojne paralele između ove i generacije iz 2002. godine koja je osvojila titulu Svetskog prvaka. Ovo su neke od sličnosti: prvi meč na šampionatu i 2002. i 2019. godine srpska reprezentacija imala je protiv Angole, po pet igrača iz NBA lige i 2002. i 2019. godine, dva igrača iz Sakramento Kingsa, poraz od Španije u grupnoj fazi, plava boja dresova i kapiten je nosio dres sa brojem 4 (Teodosić se povredio pred početak prvenstva, pa je uloga kapitena dodeljena Miroslavu Raduljici).

Povratak Svetislava Pešića. Svi za jednog, jedan za svi

Svetislav Pešić, povratnik na selektorsku funkciju nakon 20 godina.

Zbog neuspeha da se kvalifikuju na Olimpijske igre 2021. na Mundobasketu, košarkaši Srbije morali su da igraju kvalifikacije, koje su drugi put zaredom igrane u Beogradu. Zbog pandemije korona virusa, Olimpijske igre su pomerene za godinu dana. Za novog selektora reprezentacije izabran je Igor Kokoškov, koji je bio član stručnog štaba reprezentacije Srbije i Crne Gore pod komandom Željka Obradovića na Olimpijskim igrama 2004. i Evrobasketu 2005. godine.

Reprezentaciju su pratili brojni otkazi, najveći problemi bili su otkazi Nikole Jokića, tadašnjeg najkorisnijeg igrača NBA lige, zatim dugogodišnjeg nosioca ekipe Bogdana Bogdanovića, ali i bitnih igrača kao što su Miroslav Raduljica, Aleksej Pokuševski, Alen Smailagić, Nemanja Nedović, Marko Gudurić, Vladimir Lučić, Nikola Milutinov, Ognjen Jaramaz, Branko Lazić, dok su sa konačnog spiska precrtani Vanja Marinković i Dalibor Ilić. Ipak, u konačnom sastavu su se našli neki od nosilaca reprezentacije, kao što su kapiten Miloš Teodosić, najkorisniji igrač Evrolige te sezone Vasilije Micić, a na spisku su bili i Nemanja Bjelica, Nikola Kalinić, Stefan Jović, Dragan Milosavljević, Boban Marjanović, Aleksa Avramović, Dejan Davidovac, Ognjen Dobrić, Filip Petrušev i Danilo Anđušić.

„Orlovi” su savladali Dominikansku Republiku u prvom kolu grupne faze (94:76), zatim Filipine i tako kao prvi u grupi prošli u polufinale kvalifikacija. U polufinalu ih je čekao Portoriko, koji je kao i pet godina ranije, lako pobeđen (102:84), tako da ih je u finalu čekala Italija. Uprkos očekivanju lake pobede jer je Italija došla u dosta oslabljenom sastavu, košarkaši Srbije izgubili su ovaj meč od izuzetno raspucanog rivala kojeg su predvodili Nikola Maniona (24 poena) i Ahilea Polonare (22 poena). Tako je reprezentacija Srbije ostala bez učešća na Olimpijskim igrama. Selektor Kokoškov je dva i po meseca kasnije sporazumno raskinuo ugovor sa Košarkaškim savezom Srbije.

Nakon što se još pod vođstvom Kokoškova reprezentacija uspešno plasirala na Evrobasket 2022. (koji je održan u Nemačkoj, Italiji, Češkoj i Gruziji) na mesto selektora, po drugi put, dolazi Svetislav Pešić.

Dana 10. juna 2022. Bogdan Bogdanović je objavio da neće moći da se odazove selektoru zbog operacije desnog kolena. To je bio prvi put da reprezentacija nastupa bez Bogdana Bogdanovića na nekom velikom takmičenju od Evrobasketa 2011. Nikola Jokić, dvostruki uzastopni MVP NBA lige, potvrdio je da će igrati za Srbiju na Evropskom prvenstvu 15. juna.

Pešić je 12. jula objavio preliminarni spisak od 22 igrača na koje računa, na kom nije bilo Bobana Marjanovića i Danila Anđušića. Kasnije su sa spiska precrtani NBA igrači Nikola Jović i Aleksej Pokuševski, zbog neodobravanja njihovih klubova, Majamija i Oklahome. Nekoliko dana kasnije sa spiska je isključen i kapiten Miloš Teodosić što je izazvalo burnu reakciju kompletne košarkaške javnosti. Problem je tim veći bio jer je samo par meseci ranije Svetislav Pešić u hvalospevima govorio o Teodosiću da bi mu na okupljanju saopštio da ga ne vidi u reprezentaciji sa ulogom kakvu očekuje i zaslužuje. Ovakav potez izazvao je ogromne reakcije kod navijača, bivših košarkaša i sportskih radnika koji su javno kritikovali odluku selektora. Umesto Teodosića za novog kapitena izabran je Vladimir Lučić.

Na konačnom spisku od 12 igrača, pored kapitena Lučića i prve zvezde tima Nikole Jokića, bili su i Vasilije Micić (osvajač Evrolige sa Anadolu Efesom dve godine zaredom), Nikola Kalinić, Nemanja Nedović, Nikola Milutinov, Marko Gudurić i debitanti na velikim takmičenjima Ognjen Jaramaz, Vanja Marinković, Dejan Davidovac, Dušan Ristić i Marko Jagodić-Kuridža.

Srbija je grupnu fazu šampionata završila ubedljivo, deluje kao jedna od najlakših do sada. Ostvareno je svih pet pobeda i to lakih, protiv reprezentacije Holandije, Izraela, Češke, Poljske i Finske. Srbija je ovim učinkom osigurala prvu poziciju i time je zakazala duel sa Italijom u osmini finala koja je bila 4. u grupi C.

Na pripremama je Srbija savladala Italiju, međutim na turniru su Italijani ponovo iznenadili Srbiju, kao i u finalu kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre. Uprkos briljantnoj partiji Jokića, koji je meč završio sa 32 poena, 13 skokova i 4 asistencije, kao i solidnoj partiji Micića sa 16 poena i isključenju selektora Italije Đanmarka Poceka u trećoj četvrtini, i prednosti od čak 14 poena u jednom trenutku, Srbija je ponovo ostala bez medalje, pre svega zbog izuzetne igre plejmejkera Marka Spisua koji je imao 22 poena, Nikola Melija koji je imao 21, Simonea Fontekija sa 19 i Ahilea Polonare sa 16 poena ubačenih u koš Srbije, za konačan rezultat 94:86.

Svetsko prvenstvo 2023. i novo finale

Bogdan Bogdanović, imenovan je za novog kapitena reprezentacije Srbije na Mundobasketu 2023.

Reprezentacija Srbije je počela kvalifikacije za Mundobasket 2023. (koji je održan na Filipinima, u Japanu i Indoneziji) još u novembru 2021. godine, a završila ih u februaru 2023. U preliminarnoj grupi, Srbija je bila smeštena sa Letonijom, Belgijom i Slovačkom. Slovačka je oba puta savladana, a Letonija jednom pa je Srbija sa treće pozicije prošla u drugu rundu kvalifikacija gde su novi protivnici bili: Grčka, Turska i Velika Britanija. U avgustu 2022. odigrane su dve utakmice neposredno pre Evrobasketa, pa je reprezentacija bila u najjačem sastavu. Grčka je u Beogradu u prepunoj Areni savladana posle produžetka sa 100 : 94, a zatim i Turska je takođe pobeđena, u Istanbulu sa 79:72 što je značilo da se Srbija kvalifikovala za Mundobasket.

Na žrebu koji je održan krajem aprila, Srbija je smeštena u grupi B sa Kinom, Portorikom i Južnim Sudanom.

Selektor Pešić je preliminarni spisak od 20 igrača objavio 24. jula, a na njemu nije bilo Nikole Jokića, koji je osvojio svoju prvu titulu u NBA ligi sa Denverom i proglašen za najkorisnijeg igrača NBA finala, pa je zbog kasnog završetka sezone i fizičke i mentalne iscrpljenosti odlučio da preskoči reprezentativne obaveze. Vasilije Micić je otkazao učešće da bi se što bolje pripremio za svoju prvu NBA sezonu sa Oklahomom, kao i Nikola Kalinić, koji je rešio da se potpuno oporavi od naporne sezone sa Barselonom. Vladimir Lučić se povredio krajem sezone u nemačkoj Bundesligi u dresu Bajerna, tako da je već tada bilo izvesno da će propustiti šampionat.

Selektor Pešić je sa spiska precrtao mladog tinejdžera Nikolu Topića, kao i Dušana Beslaća i Aleksu Radanova i tako odredio konačan spisak, koji je predvodio novi kapiten, Bogdan Bogdanović. Konačni spisak činili su još i Aleksa Avramović, Stefan Jović, Vanja Marinković, Marko Gudurić, Dejan Davidovac, Ognjen Dobrić, Nikola Jović, Filip Petrušev, Boriša Simanić, Nikola Milutinov i Dušan Ristić.

Aleksa Avramović, heroj trijumfa nad Kanadom u polufinalu Svetskog prvenstva u Manili 2023. godine.

Finalni turnir Mundobasketa za reprezentaciju Srbije počeo je pobedom nad Kinom, 105:63. U drugoj utakmici, savladana je, sada već redovna mušterija naše selekcije, Portoriko. Srbija je sa maksimalne tri pobede osigurala prvo mesto u grupi B. Nažalost, rezultat zadnje utakmice protiv Južnog Sudana pao je u drugi plan. Prilikom jednog duela ispod koša, igrač Južnog Sudana, Nuni Omot, snažno je laktom udario Borišu Simanića u predelu bubrega. Sudije su gledanjem usporenog snimka procenile da nije bilo namere da se udari protivnik, već da je to bio nekontrolisani potez. Ipak, udarac je bio toliko snažan da je Simanić u toku noći posle te utakmice imao unutrašnje krvarenje, pa je zbog toga morao hitno na operaciju, zbog čega je završio svoje učešće na Mundobasketu. Samo tri dana kasnije, Simanić je ponovo morao na operaciju, nakon koje mu je odstranjen ceo bubreg. Ovo je i te kako poremetilo ceo naš tim, svi igrači, kao i ceo stručni štab na čelu sa Pešićem, su isticali da od zabrinutosti za svog saigrača nisu mogli da spavaju.

Negativni efekti ovog događaja videli su se najviše na meču sa Italijanima, protiv kojih je tražena osveta za dva bolna poraza na prethodna dva velika takmičenja. Na ovom meču su se vratili, nakon lakših povreda, Avramović i Petrušev. Meč je počeo neizvesno, a tako je i završen. Ušlo se u neizvesnu završnicu, u kojoj su se bolje snašli Italijani, iako je Srbija imala čak i šut za pobedu, koji nije iskorišćen jer nije bilo dovoljno vremena da se organizuje neki ozbiljniji napad, pa je konačan rezultat bio 78:76. Ovo je bio treći uzastopni poraz Srbije od Italije na velikim takmičenjima.

Usledio je odlučujući meč sa Dominikanskom Republikom za plasman u četvrtfinale, sa ekipom čiji je vođa iskusni NBA centar, Karl Entoni Tauns. On je na kraju meč završio sa 25 poena, međutim to nije bilo dovoljno da njegova ekipa pobedi, jer nije imao adekvatnu podršku saigrača. Tako su izabranici Svetislava Pešića završili na drugoj poziciji grupe I, iza Italijana, i izbegli u četvrtfinalu favorita iz grupe J, Sjedinjene Američke Države. "Drim-tim" je završio kao drugi u toj grupi, pošto su u poslednjem kolu iznenađujuće izgubili od Litvanije, 110:104, tako da su Litvanci, kao prvi u svojoj grupi, ovom pobedom zakazali četvrtfinalni duel sa Srbijom.

U četvrtfinalu, naši igrači su prikazali najbolju igru onda kada je to bilo najpotrebnije. Litvanci su minimalno vodili na kraju prvog perioda meča, da bi Srbija na poluvremenu vodila čak 11 razlike. Ključni faktor pobede Srbije bila je timska igra. Najviše pogodaka ponovo je postigao kapiten Bogdanović, 21 poen, a presudna je bila i igra Filipa Petruševa koji je odigrao meč karijere u nacionalnom dresu, postigavši 17 poena.

Slavlje košarkaške reprezentacije Srbije nakon plasmana u finale Mundobasketa 2023.

Usledio je polufinalni meč sa Kanadom. Kanađane je na ovom turniru predvodio član idealne petorke NBA lige sezone 2022/23 i Ol-star igrač, Šej Gildžis-Aleksander. Ovo je bilo prvo polufinale Svetskog prvenstva u istoriji za Kanadu. Srbija je ponovo uspeđno otvorila meč i na poluvremenu vodila 52:39. Nastavila je u istom ritmu i u drugom poluvremenu i na kraju zasluženo slavila pobedu od 95:86 i plasman u veliko finale. Defanzivno je Avramović opet mnogo značio, jer je sveo Gildžis-Aleksandera na svega 15 poena, znatno ispod njegovog proseka. Svi igrači Kanade, osim Bereta, koji je dao 23 koša, bili su ispod svog nivoa. Tako je Srbija drugi put od osamostaljenja, a deseti ukupno, ušla u finale Svetskog prvenstva. U drugom polufinalu, Nemačka je iznenadila SAD 113:111 i ušla u veliko finale prvi put u istoriji. Pošto je još pre polufinala Srbija bila među dve najbolje plasirane evropske reprezentacije, osigurala je direktan plasman na Olimpijske igre 2024. godine u Parizu.

U finalni susret Srbija je ušla sa dosta povređenih igrača. Bogdanović i Milutinov imali su sitne povrede, dok je na samom startu meča Ognjen Dobrić iskrenuo skočni zglob i više se nije vraćao na teren. U ogromnoj drami, tenziji, Nemačka je većim delom susreta vodila, a Srbija je držala rezultatski priključan uprkos činjenici da i neiskusna sudijska trojka nije bila na nivou i nije imala renome da bude delegirana za finale Svetskog prvenstva. Na kraju, „Orlovi” su poraženi sa 83:77, a Nemačka je osvojila prvu titulu prvaka sveta.

Po povratku u Beograd, organizovan je tradicionalni svečani doček srebrnih košarkaša, među kojima je bio i Boriša Simanić, koji se oporavio od operacija, na balkonu Starog dvora, zajedno sa Novakom Đokovićem koji je osvojio svoju 24. grend slem titulu na Ju-es openu i basketašima Srbije koji su osvojili peto uzastopno evropsko zlato.

Olimpijske igre u Parizu i nova medalja

Nikola Jović najmlađi reprezentativac Srbije na Mundobasketu 2023. godine i na Olimpijskom košarkaškom turniru u Parizu 2024.

Srbija je za Olimpijski košarkaški turnir bila žrebana u grupu C, zajedno sa SAD-om, Južnim Sudanom i pobednikom kvalifikacija, a to je, na sreću, bio Portoriko, a ne Italija ili Litvanija, reprezentacije koje su igrale ovaj isti turnir.

Prvi meč na turniru bio je protiv „Tima snova” koji je lično sastavio Lebron Džejms, odmah po neuspehu na Mundobasketu 2023. godine, a pored njega našla su se još dva NBA superstara-veterana: Stef Kari i Kevin Djurent. Prema mnogim kritičarima i košarkaškim analitičarima ovaj „Tim snova” jedini se po snazi mogao uporediti sa originalnim iz 1992. godine.

Svoju snagu Sjedinjene države pokazale su u tom prvom kolu. Bez ikakvih problema savladali su Srbiju sa 110:84. Fokus igrača bio je usmeren na preostala dva meča koja su garantovala prolaz u nokaut fazu. Nakon što je deklasiran Portoriko sa 107:66 usledila je i fizički izuzetno zahtevna utakmica sa Južnim Sudanom. Srbija je tokom celog meča vodila, ali nikad velikom razlikom sve do samog kraja kada je kapiten Bogdan Bogdanović obezbedio dvocifrenu pobedu od 96:85. Sudanci su se kasnije žalili na suđenje, ali su Srbiji zamerali i ovako ubedljiv poraz jer su kao najlošija trećeplasirana selekcija završili takmičenje na svojim prvim Olimpijskim igrama.

Na meču protiv Južnog Sudana Bogdan Bogdanović postao je najbolji strelac reprezentacije u periodu od 1992. godine, dok je na prvom mestu u generalnom poretku neprikosnoven ostao Dražen Dalipagić.

U četvrtfinalu „Orlove” je čekala Australija koju je predvodio mladi 22.godišnji Džoš Gidi, a podršku je imao i u vidu veterana, kapitena Petija Milsa. Tradicija je bila na strani Srbije koja je samo jednom bila poražena od Australije i to 2016. godine na Olimpijskim igrama u Riju. Ta tradicija zamalo je srušena jer su „bumersi” na polovini druge četvrtine imali čak 24 poena prednosti. Najzaslužniji za ovakvu razliku bio je upravo Peti Mils koji je ubacio 20 poena gotovo bez promašaja iz igre. Agresivnom odbranom Gudurića, Dobrića, Avramovića, uz nezaustavljivog Jokića, Srbija je sustizala ogromnu prednost do konačnog preokreta na kraju treće deonice. Na kraju je režiran i totalni preokret kao i pobeda za plasman u polufinale od 95:90. Ovo je ujedno bio najveći preokret u istoriji Olimpijskog košarkaškog turnira.

Sastav reprezentacije Srbije u košarci za Olimpijske igre 2024.

Voljom žreba već u polufinalu Srbija se ponovo susrela sa SAD-a koja je bila bolja od Brazila u četvrtfinalu. Za razliku od meča u 1. kolu grupne faze, Srbija je odigrala jednu od najboljih partija u svojoj novijoj istoriji. Utakmica je i rezultatski mnogo podsećala na meč iz Indijanapolisa 2002. godine i svi su priželjkivali takav epilog. Srbija je u jednom momentu vodila i sa 17 poena razlike, a u vođstvu je bila preko 36 minuta. Posle promašenog otvorenog šuta za tri poena Ognjena Dobrića, Stef Kari pogađa trojku za prvo vođstvo još od prve četvrtine. Do kraja meča Srbija više nije uspela da preuzme vođstvo, a zahvaljujući tripl-dabl učinku Lebrona Džejmsa te novim diskutabilnim odlukama sudijske trojke „Tim snova” je prošao u finale. Hvalospevi na račun igre Srbije stizali su sa svih strana, čak i od bivših i sadašnjih NBA igrača. Takođe, selektor SAD i glavni trener Golden Stejt voriorsa, Stiv Ker izjavio je ovo bila najbolja utakmica u njegovom životu i da mu je jako žao što je Srbija izgubila.

U meču za bronzanu medalju Srbija se sastala sa Nemačkom, koja ju je porazila godinu dana ranije u finalu Svetskog košarkaškog prvenstva. Ovoga puta jači za MVP-a NBA lige, Nikolu Jokića, kao i za znatno iskusnijeg Filipa Petruševa, Srbija nije dozvolila protivniku da povede ni u jednom delu meča, pa je ostvarila rutinsku pobedu od 93:83 i tako osvojila svoju drugu bronzanu medalju sa Olimpijskog košarkaškog turnira, a ukupno osmu u istoriji. Na ovom meču, Nikola Jokić postao je tek četvrti košarkaš u istoriji Olimpijskih igara koji je ostvario tripl-dabl učinak posle Oskara Šmita, Lebrona Džejmsa (dva puta) i Luke Dončića.

Tabela medalja

• — zbir medalja osvojenih na najvećim reprezentativnim takmičenjima košarkaša Jugoslavije do 2002. Srbije i Crne Gore do 2006. i Srbije od 2006. godine.

Takmičenje
Letnje olimpijske igre	1	5	2	8
Svetsko prvenstvo	5	5	2	12
Evropsko prvenstvo	8	7	4	19
Mediteranske igre	5	2	2	9
Univerzijada	4	2	3	9
Ukupno	23	20	12	55

Statistika igrača

Glavni članak: Košarkaška reprezentacija Srbije — učešće i učinak pojedinaca

Ažurirano 16. mart 2025.

Igrači čije je ime i prezime podebljano još nastupaju za reprezentaciju.

Najviše odigranih utakmica

Krešimir Ćosić je odigrao najveći broj utakmica za reprezentaciju.

#	Ime i prezime	Godine u reprezentaciji	Broj odigranih utakmica
1	Krešimir Ćosić	1967 - 1983.	303
2	Dražen Dalipagić	1973 - 1986.	243
3	Damir Šolman	1968 - 1976.	226
4	Dragan Kićanović	1973 - 1983.	211
5	Zoran Slavnić	1970 - 1983.	179
6	Mirza Delibašić	1975 - 1982.	176
7	Željko Obradović	1985 - 1991.	170
8	Dražen Petrović	1958 - 1967.	158
9	Bogdan Bogdanović	2013-	115
10	Miroslav Raduljica	2009-	109

Najviše postignutih poena

Dražen Dalipagić je igrač s najviše postignutih poena za reprezentaciju.

#	Ime i prezime	Broj postignutih poena u reprezentaciji	Broj utakmica	Prosek poena po meču
1	Dražen Dalipagić	3700	243	15,2
2	Dragan Kićanović	3330	211	15,78
3	Krešimir Ćosić	3180	303	10,45
4	Radivoj Korać	3107	150	20,71
5	Dražen Petrović	2830	158	17,91
6	Vinko Jelovac	2220	103	21,55
7	Ivo Daneu	2214	177	12,50
8	Ratko Radovanović	2175	124	17,54
9	Damir Šolman	1798	226	7,95
10	Mirza Delibašić	1759	176	9,99

Kapiteni (od 1992)

Godina	Ime	Takmičenja na kojima je bio kapiten
1992—1996.	Žarko Paspalj	Evrobasket 1995, Olimpijske igre 1996.
1997—1999.	Aleksandar Đorđević	Evrobasket 1997,Mundobasket 1998.
1999—2000.	Predrag Danilović	Evrobasket 1999, Olimpijske igre 2000.
2001—2005.	Dejan Bodiroga (na Evrobasketu 2003. godine kapiten je bio Predrag Stojaković)	Evrobasket 2001,Mundobasket 2002.,Olimpijske igre 2004.,Evrobasket 2005
2006.	Igor Rakočević	Mundobasket 2006.
2007.	Milan Gurović	Evrobasket 2007
2008—2014.	Nenad Krstić	Evrobasket 2009,Mundobasket 2010.,Evrobasket 2011,Evrobasket 2013,Mundobasket 2014.
2014—2022.	Miloš Teodosić (na Evrobasketu 2017. godine kapiten je bio Milan Mačvan, a na Mundobasketu 2019.godine Miroslav Raduljica. Oba puta Teodosić je zbog povrede preskočio nastup na šampionatu, iako je prošao pripreme.)	Evrobasket 2015,Olimpijske igre 2016.
2022.	Vladimir Lučić	Evrobasket 2022.
2023-	Bogdan Bogdanović	Mundobasket 2023.,Olimpijske igre 2024.

Selektori

Aleksandar Nikolić je selektor sa najdužim stažom na klupi reprezentacije (12 godina).

Željko Obradović i Aleksandar Đorđević na prijateljskoj utakmici Slovenija—Srbija.

Selektor	Period
Stevica Čolović	1947 — 1950.
Nebojša Popović	1950 — 1953.
Aleksandar Nikolić	1954 — 1965.
Ranko Žeravica	1965 - 1972.
Mirko Novosel	1973 — 1976.
Aleksandar Nikolić	1977 - 1978.
Petar Skanski	1979.
Ranko Žeravica	1980.
Bogdan Tanjević	1981.
Ranko Žeravica	1982.
Josip Đerđa	1983.
Mirko Novosel	1984.
Krešimir Ćosić	1985 — 1997.
Dušan Ivković	1988 — 1995.
Željko Obradović	1996 — 2000.
Svetislav Pešić	2000 — 2002.
Duško Vujošević	2003.
Željko Obradović	2004 — 2005.
Dragan Šakota	2006.
Zoran Slavnić	2007.
Dušan Ivković	2008 — 2013.
Aleksandar Đorđević	2013 — 2019
Igor Kokoškov	2019 — 2021
Svetislav Pešić	2021—

Rivalstva

Od osnivanja 1936. godine, pa do danas, reprezentacije Jugoslavije i Srbije stekle su veliki broj rivala. Zbog, pre svega, političkih struja sredinom 20. veka najveće rivale tadašnja Jugoslavija imala je u nacionalnim ekipama Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država. Krajem '80ih godina pojavljuju se i rivalstva sa Grčkom i Španijom, a posle raspada SFR Jugoslavije najveći rival postaje i reprezentacija Hrvatske. Takođe '90ih godina stvorilo se i rivalstvo sa reprezentacijom Litvanije, sa kojom se naša selekcija redovno susretala na svim velikim turnirima.

Sa Sovjetskim Savezom i Rusijom

Evropska prvenstva

Košarkaška reprezentacija Rusije na Evropskom prvenstvu u Litvaniji 2011. godine osvojila je bronzanu medalju.

Susret Čehoslovačke i Sovjetskog Saveza na Olimpijskim igrama 1980. godine u Moskvi. Aleksandr Belostenjij (sa brojem 14), Stanislav Kropilak (br 8), Sergej Belov (br 10). Foto RIA Novosti.

• - 1947 - FNRJ 11:50 SSSR
• - 1953 - FNRJ 43:57 SSSR
• - 1955 - FNRJ 52:75 SSSR
• - 1957 - FNRJ 61:97 SSSR
• - 1961 - FNRJ 53:60 SSSR
• - 1961 - FNRJ 58:75 SSSR
• - 1965 - SFRJ 49:58 SSSR
• - 1969 - SFRJ 72:81 SSSR
• - 1969 - SFRJ 73:61 SSSR
• - 1971 - SFRJ 64:69 SSSR
• - 1975 - SFRJ 90:84 SSSR
• - 1977 - SFRJ 74:61 SSSR
• - 1979 - SFRJ 77:96 SSSR
• - 1981 - SFRJ 67:84 SSSR
• - 1981 - SFRJ 88:108 SSSR
• - 1985 - SFRJ 97:105 SSSR
• - 1987 - SFRJ 93:100 SSSR
• - 1999 - SR Jugoslavija 68:76 Rusija
• - 2003 - Srbija i Crna Gora 80:95 Rusija
• - 2003 - Srbija i Crna Gora 86:77 Rusija
• - 2007 - Srbija 65:73 Rusija
• - 2009 - Srbija 79:68 Rusija
• - 2011 - Srbija 67:77 Rusija
• - 2017 - Srbija 72:75 Rusija
• - 2017 - Srbija 87:79 Rusija

Svetska prvenstva

• - 1963 - SFRJ 69:67 SSSR
• - 1967 - SFRJ 59:71 SSSR
• - 1970 - SFRJ 72:87 SSSR
• - 1974 - SFRJ 82:79 SSSR
• - 1978 - SFRJ 82:81 SSSR
• - 1978 - SFRJ 105:92 SSSR
• - 1982 - SFRJ 94:99 SSSR
• - 1986 - SFRJ 90:91 SSSR
• - 1990 - SFRJ 92:75 SSSR
• - 1990 - SFRJ 100:77 SSSR
• - 1998 - SR Jugoslavija 92:75 Rusija
• - 1998 - SR Jugoslavija 64:62 Rusija

Olimpijske igre

• - 1960 - FNRJ 61:88 SSSR
• - 1968 - SFRJ 63:62 SSSR
• - 1972 - SFRJ 67:74 SSSR
• - 1976 - SFRJ 89:84 SSSR
• - 1980 - SFRJ 101:91 SSSR
• - 1988 - SFRJ 63:76 SSSR
• - 1988 - SFRJ 92:79 SSSR
• - 2000 - SR Jugoslavija 66:60 Rusija

Protivnik	Br. odigranih mečeva	Pobede	Porazi
SSSR/Rusija	45	19	26

Sa Sjedinjenim Američkim Državama

Detalj sa utakmice Srbija−SAD na OI u Riju 2016. godine (Nikola Jokić desno, Kevin Durant levo)

Svetska prvenstva

• - 1963 - SFRJ 75:73 SAD
• - 1967 - SFRJ 73:72 SAD
• - 1967 - SFRJ 71:76 SAD
• - 1970 - SFRJ 70:63 SAD
• - 1974 - SFRJ 88:91 SAD
• - 1978 - SFRJ 60:69 SAD
• - 1982 - SFRJ 81:88 SAD
• - 1986 - SFRJ 60:69 SAD
• - 1990 - SFRJ 99:91 SAD
• - 2002 - SR Jugoslavija 81:78 SAD
• - 2014 - Srbija 92:129 SAD
• - 2019 - Srbija 94:89 SAD

Olimpijske igre

• - 1960 - FNRJ 42:104 SAD
• - 1964 - SFRJ 61:69 SAD
• - 1968 - SFRJ 58:73 SAD
• - 1976 - SFRJ 74:95 SAD
• - 1976 - SFRJ 93:112 SAD
• - 1996 - SR Jugoslavija 69:95 SAD
• - 2016 - Srbija 91:94 SAD
• - 2016 - Srbija 66:96 SAD
• - 2024 - Srbija 84:110 SAD
• - 2024 - Srbija 91:95 SAD

Protivnik	Br. odigranih mečeva	Pobede	Porazi
Sjedinjene Američke Države	22	6	16

Sa Hrvatskom

Evropska prvenstva

• - 1997 - SR Jugoslavija 64:62 Hrvatska
• - 2001 - SR Jugoslavija 80:66 Hrvatska

Svetska prvenstva

• - 2010 - Srbija 73:72 Hrvatska

Olimpijske igre

• - 2016 - Srbija 86:83 Hrvatska

Protivnik	Br. odigranih mečeva	Pobede	Porazi
Hrvatska	4	4	0

Sa Litvanijom

Evropska prvenstva

• - 1995 - SR Jugoslavija 70:61 Litvanija
• - 1995 - SR Jugoslavija 96:90 Litvanija
• - 1997 - SR Jugoslavija 75:60 Litvanija
• - 2003 - Srbija i Crna Gora 82:98 Litvanija
• - 2009 - Srbija 89:79 Litvanija
• - 2011 - Srbija 90:100 Litvanija
• - 2013 - Srbija 63:56 Litvanija
• - 2015 - Srbija 64:67 Litvanija

Svetska prvenstva

• - 2010 - Srbija 88:99 Litvanija
• - 2023 - Srbija 87:68 Litvanija

Olimpijske igre

• - 1996 - SR Jugoslavija 66:58 Litvanija
• - 2000 - SR Jugoslavija 63:76 Litvanija

Protivnik	Br. odigranih mečeva	Pobede	Porazi
Litvanija	12	7	5

Sa Španijom

Košarkaška reprezentacija Španije je punih osam godina pobeđivala Srbiju (od 2002. do 2010. godine) na svim takmičenjima. Sve do četvrtfinala Svetskog prvenstva u Turskoj 2010.godine i trojke Miloša Teodosića preko Horhea Garbahose.

Evropska prvenstva

• - 1965 - Jugoslavija 113:65 Španija
• - 1967 - Jugoslavija 101:73 Španija
• - 1967 - Jugoslavija 82:68 Španija
• - 1973 - Jugoslavija 78:67 Španija
• - 1973 - Jugoslavija 65:59 Španija
• - 1975 - Jugoslavija 98:76 Španija
• - 1977 - Jugoslavija 79:76 Španija
• - 1979 - Jugoslavija 108:100 Španija
• - 1981 - Jugoslavija 95:72 Španija
• - 1983 - Jugoslavija 90:91 Španija
• - 1985 - Jugoslavija 99:83 Španija
• - 1987 - Jugoslavija 98:87 Španija
• - 1987 - Jugoslavija 94:76 Španija
• - 1991 - Jugoslavija 76:67 Španija
• - 1997 - SR Jugoslavija 79:70 Španija
• - 1999 - SR Jugoslavija 77:63 Španija
• - 2001 - SR Jugoslavija 78:65 Španija
• - 2003 - Srbija i Crna Gora 67:75 Španija
• - 2005 - Srbija i Crna Gora 70:89 Španija
• - 2009 - Srbija 66:57 Španija
• - 2009 - Srbija 63:85 Španija
• - 2011 - Srbija 59:84 Španija
• - 2013 - Srbija 60:90 Španija
• - 2015 - Srbija 80:70 Španija

Svetska prvenstva

• - 1950 - Jugoslavija 0:2 Španija
• - 1974 - Jugoslavija 79:71 Španija
• - 1982 - Jugoslavija 119:117 Španija
• - 1982 - Jugoslavija 108:91 Španija
• - 2002 - SR Jugoslavija 69:71 Španija
• - 2006 - Srbija i Crna Gora 75:87 Španija
• - 2010 - Srbija 92:89 Španija
• - 2014 - Srbija 73:89 Španija
• - 2019 - Srbija 69:81 Španija

Olimpijske igre

• - 1968 - Jugoslavija 92:79 Španija
• - 1980 - Jugoslavija 95:91 Španija
• - 1984 - Jugoslavija 61:74 Španija
• - 2000 - SR Jugoslavija 78:65 Španija
• - 2004 - Srbija i Crna Gora 68:76 Španija

Protivnik	Br. odigranih mečeva	Pobede	Porazi
Španija	38	25	13

Sa Australijom

Olimpijske igre

• - 1964 - Jugoslavija 74:70 Australija
• - 1984 - Jugoslavija 94:64 Australija
• - 1988 - Jugoslavija 91:70 Australija
• - 1988 - Jugoslavija 98:78 Australija
• - 1996 - SR Jugoslavija 91:68 Australija
• - 2000 - SR Jugoslavija 80:66 Australija
• - 2016 - Srbija 80:95Australija
• - 2016 - Srbija 87:61 Australija
• - 2024 - Srbija 95:90 Australija

Svetska prvenstva

• - 1978 - Jugoslavija 105:101Australija
• - 1982 - Jugoslavija 105:91Australija
• - 2010 - Srbija 94:79 Australija

Protivnik	Br. odigranih mečeva	Pobede	Porazi
Australija	12	11	1

Dresovi i sponzori

Marka dresova	Godine
Nike	1995—2001.
Champion	2002—2004.
Kappa	2005—2009.
Peak	2010—2024.
Nike	2025—danas

Trenutni sastav

• Spisak za Olimpijske igre 2024. godine:

Košarkaška reprezentacija Srbije
Igrači	Treneri
Poz. # Ime Godina — datum rođenja Visina Klub Država C 0 Plavšić, Uroš 25 — 22 decembar, 1998.(1998-12-22) 2.16 m Bešiktaš* KC 3 Petrušev, Filip 24 — 15 april, 2000.(2000-04-15) 2.11 m [[Crvena Zvezda]] KC 5 Jović, Nikola 21 — 9 jun, 2003.(2003-06-09) 2.08 m Majami Hit BŠ 7 Bogdanović, Bogdan (K) 31 — 18 avgust, 1992.(1992-08-18) 1.96 m Los Anđeles Klipersi* BŠ 9 Marinković, Vanja 27 — 9 januar, 1997.(1997-01-09) 1.98 m Partizan* K 13 Dobrić, Ognjen 29 — 27 oktobar, 1994.(1994-10-27) 2.00 m Crvena Zvezda C 15 Jokić, Nikola 29 — 19 februar, 1995.(1995-02-19) 2.11 m Denver nagetsi* PL 22 Micić, Vasilije 30 — 13 januar, 1994.(1994-01-13) 1.91 m Šarlot hornetsi B 23 Gudurić, Marko 29 — 8 mart, 1995.(1995-03-08) 1.98 m Fenerbahče* K 27 Davidovac, Dejan 29 — 17 januar, 1995.(1995-01-17) 2.03 m Crvena Zvezda* PL 30 Avramović, Aleksa 29 — 25 oktobar, 1994.(1994-10-25) 1.92 m CSKA Moskva* C 33 Milutinov, Nikola 29 — 30 decembar, 1994.(1994-12-30) 2.13 m Olimpijakos*	Selektor Svetislav Pešić Pomoćni treneri Oliver Kostić Saša Kosović Marko Marinović Ognjen Stojaković Nenad Jakovljević Legenda Klub — klub igrača do 27. jula 2024. Godina — starost igrača do 27. jula 2024. (K) — kapiten

Učešće na međunarodnim takmičenjima

Olimpijske igre

Godina	Domet	Plasman	IG	P	I	DK	PK	Razl.
1936 — 1988.	Pogledati reprezentaciju Jugoslavije
1992.	Nije učestvovala zbog sankcija UN-a
1996.	Finale	2. mesto	8	7	1	741	578	+163
2000.	Četvrtfinale	6. mesto	7	4	3	494	483	+11
2004.	Prvi krug	11. mesto	6	2	4	462	450	+12
2008.	Nije se kvalifikovala
2012.	Nije se kvalifikovala
2016.	Finale	2. mesto	8	4	4	665	627	+38
2020.	Nije se kvalifikovala
2024.	Utakmica za 3. mesto	3. mesto	6	4	2	566	529	+37
Ukupno	5/9	-	35	21	14	2928	2667	+261

Svetska prvenstva

Godina	Domet	Plasman	IG	P	I	DK	PK	Razl.
1950 — 1990.	Pogledati reprezentaciju Jugoslavije
1994.	Nije učestvovala zbog sankcija UN-a
1998.	Finale	1. mesto	9	8	1	698	563	+135
2002.	Finale	1. mesto	9	7	2	806	670	+136
2006.	Osmina finala	11. mesto	6	2	4	481	439	+42
2010.	Utakmica za 3. mesto	4. mesto	9	6	3	800	699	+101
2014.	Finale	2. mesto	9	5	4	736	668	+68
2019.	Četvrtfinale	5. mesto	8	6	2	753	598	+155
2023.	Finale	2. mesto	8	6	2	761	617	+144
Ukupno	7/8	2 titule	58	40	18	5127	4383	+744

Evropska prvenstva

Godina	Domet	Plasman	IG	P	I	DK	PK	Razl.
1937 — 1991.	Pogledati reprezentaciju Jugoslavije
1993.	Nije učestvovala zbog sankcija UN-a
1995.	Finale	1. mesto	9	9	0	750	639	+111
1997.	Finale	1. mesto	9	8	1	736	633	+103
1999.	Utakmica za 3. mesto	3. mesto	9	7	2	657	587	+70
2001.	Finale	1. mesto	6	6	0	549	409	+140
2003.	Četvrtfinale	6. mesto	7	3	4	537	561	-24
2005.	Osmina finala	9. mesto	4	2	2	316	307	+9
2007.	Grupna faza takmičenja	14. mesto	3	0	3	215	228	-13
2009.	Finale	2. mesto	9	6	3	680	661	+19
2011.	Četvrtfinale	8. mesto	11	5	6	861	783	+78
2013.	Četvrtfinale	7. mesto	11	6	5	809	828	-19
2015.	Utakmica za 3. mesto	4. mesto	9	7	2	748	658	+90
2017.	Finale	2. mesto	9	7	2	741	670	+71
2022.	Osmina finala	9. mesto	6	5	1	552	455	+97
Ukupno	13/14	3 titule	102	71	31	8151	7419	+732

Nagrade

Druge nagrade

• 2016: Nagrada Braća Karić

Vidi još

• Košarkaška reprezentacija Jugoslavije
• Košarkaška reprezentacija Srbije do 16 i 17 godina
• Košarkaška reprezentacija Srbije do 18 i 19 godina
• Košarkaška reprezentacija Srbije do 20 i 21 godina
• Ženska košarkaška reprezentacija Srbije

Spoljašnje veze

• Званични сајт КСС