Košarkaška reprezentacija Srbije

Ako ste tražili članak o jugoslovenskoj košarkaškoj reprezentaciji (1936—1991), pogledajte članak Košarkaška reprezentacija Jugoslavije.

Srbija Srbija
FIBA rangiranje	7.
Pristupila FIBI	1992.
FIBA zona	FIBA Evropa
Nacionalni savez	KSS
Trener	Aleksandar Đorđević
Nadimak(ci)	Orlovi, Plavi
Olimpijske igre
Učešće	3
Medalje	1 Srebro: 1996.
Svetsko prvenstvo
Učešće	5
Medalje	3 Zlato: 1998, 2002. Srebro: 2014.
Evrobasket
Učešće	10
Medalje	5 Zlato: 1995, 1997, 2001. Srebro: 2009. Bronza: 1999.

Košarkaška reprezentacija Srbije predstavlja Republiku Srbiju na međunarodnim košarkaškim takmičenjima. Njeno administrativno telo je Košarkaški savez Srbije (KSS) sa sedištem u Beogradu. Na međunarodnoj sceni, Srbija je debitovala u okviru reprezentacije Kraljevine Jugoslavije pristupajući FIBI 1936. godine. Nakon raspada SFR Jugoslavije početkom 1990-ih, njen tadašnji savez je automatski prestao sa radom. Neposredno zatim godine 1992, preostale republike Srbija i Crna Gora su pristupile FIBI pod imenom SR Jugoslavija da bi Srbija nakon rasformiranja pomenute zajednice postala direktni naslednik te reprezentacije. FIBA pripisuje rezultate SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore Srbiji ali ne i prethodne rezultate koje smatra zasebnim

Od 1995. godine kada joj je vraćeno pravo da učestvuje na međunarodnim takmičenjima, Srbija (kao deo zajednice ili samostalna) beleži odlične rezultate. Iste godine je postala prvak Evrope pobedivši Litvaniju u finalu. Godinu dana kasnije je osvojila srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Atlanti nakon poraza od reprezentacije domaćina. Godine 1997, ponovila je uspeh iz 1995, ovog puta pobedom nad Italijom. Na svom prvom Svetskom prvenstvu održanom u Grčkoj 1998, reprezentacija je potvrdila svoju dominaciju i na svetskom nivou osvojivši zlato. Nakon osvojene bronze 1999. u Francuskoj, neočekivano je zaustavljena u četvrtfinalu Olimpijskih igara u Sidneju naredne godine. Nakon smene generacija, reprezentacija se ekspresno vratila na stare staze uspeha osvojivši po zlatnu evropsku i svetsku medalju jednu za drugom (2001—2002). Taj period ostaće upamćen po pobedi u četvrtfinalu na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu nad reprezentacijom Sjedinjenih Američkih Država. Od tog prvenstva, šest uzastopnih godina reprezentacija nije uspevala da se domogne ni jedne medalje. Godine 2009, osvojena je prva evropska medalja i to srebrna pod današnjim imenom. Naredne godine Srbija je zauzela četvrto mesto na Svetskom prvenstvu u Turskoj. Nakon tri godine bez značajnijeg uspeha, reprezentacija Srbije je 2014. osvojila srebrnu medalju na Svetskom kupu u Španiji.

Košarkaška reprezentacija Srbije trenutno zauzima sedmo mesto na FIBI-noj svetskoj rang listi. Od sredine 2002. godine do pred kraj 2006. bila je na prvom mestu. Šest puta je proglašavana za najbolju mušku ekipu godine od strane Olimpijskog komiteta, u periodu od 1995. do 1998, 2002. i 2014. godine.

Istorija

Osnivanje i odloženi povratak na međunarodnu scenu (1992—1995)

Selektor Dušan Ivković. Vodio je reprezentacije SFRJ i SRJ (1988-1996) i Srbije (2008—2013).

Ubrzo posle zvaničnog raspada SFR Jugoslavije, stvorena je zajednica između preostalih republika, Srbije i Crne Gore, nazvana Saveznom Republikom Jugoslavijom. Ovoj zemlji su neposredno zatim uvedene sankcije od strane Ujedinjenih nacija koje su onemogućile novostvorenu košarkašku reprezentaciju da učestvuje na Evropskom prvenstvu 1993. godine u Nemačkoj i na Svetskom šampionatu naredne godine održanom u Kanadi. Zanimljivo, prvobitni domaćin Svetskog prvenstva 1994. bio je Beograd ali usled pomenutih sankcija oduzeto mu je pravo organizatora.

Godine 1995, Jugoslaviji je dozvoljeno da učestvuje na međunarodnim takmičenjima. Međutim, naredni turnir bio je Evrobasket u Grčkoj planiran da se održi iste godine za koji Jugoslavija nije imala prethodno priliku da obezbedi sebi učešće. Svih dvanaest učesnica turnira bilo je poznato. Ipak, FIBA proširuje broj ekipa na četrnaest organizujući specijalni kvalifikacioni turnir u Bugarskoj početkom juna 1995. za još dve selekcije uoči samog prvenstva. I pored odsutnosti od nekoliko godina, Jugoslavija je bila apsolutni favorit. Na njenom čelu je bio poslednji selektor SFR Jugoslavije, Dušan Ivković. U tim kvalifikacija učestvovale su još Turska, Estonija, Bosna i Hercegovina i domaćin Bugarska. I upravo protiv Bugarske Jugoslavija je započela turnir koju je uz dosta napora savladala tek nakon produžetaka. Rasterećena početnog pritiska lako se suočila sa narednim rivalima, Estonijom i Turskom. Utakmica sa Bosnom i Hercegovinom registrovana je službenim rezultatom 20:0 za Jugoslaviju usled odbijanja protivničke reprezentacije da odigra meč. Konačno, Jugoslavija odlazi na prvenstvo Evrope nakon četiri godine zajedno sa Turskom. Izabranici selektora Ivkovića bili su: Bodiroga, Danilović, Obradović, Sretenović, Paspalj, Berić, Đorđević, Rebrača, Divac, Savić, Tomašević i Koturović. Prema mišljenju mnogih to prvenstvo bilo je jedno od najneizvesnijih jer su sve selekcije nastupale u najjačim sastavima.

Prvu utakmicu na prvenstvu Jugoslavija je igrala sa domaćinom Grčkom pred oko petnaest hiljada navijača. U veoma napetoj i uzbudljivoj utakmici, sličnoj onoj sa Bugarskom iz kvalifikacija, Jugoslavija je pobedila (84:80) što domaći navijači nisu mogli da prihvate te su do kraja turnira navijali za sve naredne protivnike jugoslovenske reprezentacije. Naredna dva kola u grupi protiv Litvanije (70:61) i Italije (87:74), igrači Dušana Ivkovića mnogo lakše su rešili u svoju korist opravdajući početna očekivanja javnosti. Time su obezbedili sebi prvo mesto u grupi što su samo potvrdili mečevima protiv Švedske (85:58), Izraela (72:59) i aktuelnog prvaka Nemačke (92:79).

U četvrtfinalu Jugoslavija je istim tempom nastavila izbacivši Francusku (104:86). Zahvaljujući toj pobedi rezervisana je karta za Olimpijske igre naredne godine u Atlanti. Ono što je u tom trenutku bilo značajnije jeste zakazani ponovni duel između Jugoslavije i Grčke u polufinalu. Utakmicu je obeležila negativna atmosfera sedamnaest hiljada domaćih navijača uperena prema jugoslovenskim košarkašima. Za razliku od premijernog duela, Jugoslavija je držala stvari pod kontrolom uprkos pritiscima na sudije i svela protivnika na samo 52 poena (60:52). Ponašanje publike „preuzeli“ su novinari na konferenciji posle meča verbalno napadajući trenera Ivkovića optužbama i nepristojnim pitanjima. Kako god, u finale su otišle Jugoslavija i Litvanija koja je neočekivana pobedila Hrvatsku.

Istorijsko finale Evrobasketa 1995. godine, jedno od najčuvenijih svih vremena, obeleženo je dešavanjima kako na terenu tako i van njega. Utakmicu su obeležile varnice između igrača, gromoglasno navijanje grčkih navijača pristalica Litvanije, četrdeset i jedan poen Aleksandra Đorđevića, zakucavanje Predraga Danilovića preko Arvidasa Sabonisa i odbijanje litvanskih igrača da se vrate u igru. Naime, nezadovoljni suđenjem, reprezentativci Litvanije u 38. minutu predvođeni Marčulijonisem izašli su sa terena ne želeći više da igraju. Uprkos vođstvu, jugoslovenski igrači su prišli Litvancima i nagovarali ih da nastave utakmicu. Naposletku, utakmica se privela kraju a Jugoslavija je osvojila prvenstvo Evrope (96:90). Pečat svim skandalima dali su trećeplasirani košarkaši Hrvatske koji su otišli sa podijuma čim su Jugosloveni pozvani da prime medalje i odslušaju svoju himnu. Po povratku u Jugoslaviju, košarkaše je dočekalo više od sto hiljada ljudi kako bi zajedno proslavili sjajni povratak na međunarodnu scenu. Doček ispred Narodne skupštine organizovan 3. jula postao je kasnije tradicionalni način proslavljanja svih značajnih sportskih uspeha u Jugoslaviji i Srbiji.

Olimpijske igre i novo evropsko zlato (1996—1997)

Osvojenim Evrobasketom iz 1995, SR Jugoslavija je automatski izborila svoje debitantsko učešće na Olimpijskim igrama u Atlanti sledeće godine. Nakon zabrane učešća na Igrama u Barseloni 1992. i propale prilike da se sudare američki i kompletni jugoslovenski drim-timovi, stvorila se mogućnost da se taj derbi konačno odigra iako je Jugoslavija uskraćena za igrače bivših republika.

Nakon sedam godina veoma uspešnog vođenja reprezentacije od strane Dušana Ivkovića, na kormilo dolazi njegov dotadašnji pomoćni trener, Željko Obradović. Sa očuvanim kosturom ekipe uz par noviteta poput Berića i Topića koji su odmenili Sretenovića i Koturovića, košarkaši odlaze sa ostalim sportistima iz Jugoslavije rešeni da se konačno nađu sa Amerikancima. Prvaci Evrope svrstani su u drugu grupu zajedno sa Australijom, Grčkom, Brazilom, Portorikom i Južnom Korejom. Grci, sada već redovne mušterije Jugoslovena, izgubili su u prvom kolu (63:71). Dva dana kasnije, Obradovićevi izabranici su bez problema savladali Australiju (91:68) a zatim u istom maniru Južnu Koreju (118:65) i Brazil (101:82). Uoči eliminacione faze, savladan je i Portoriko koji je pružio solidan otpor (97:86).

Kao što se tadašnja javnost nadala, eliminacioni kostur je ispao takav da Jugoslavija i Sjedinjene Države se mogu naći isključivo u finalu. Sa velikim iščekivanjem njihovog međusobnog susreta, obe ekipe su pohitale glatko do finala. U četvrtfinalu razbijena je reprezentacije Kine sa 128 poena u njenom košu (128:61). U polufinalu su se našli prošlogodišnji finalisti Evrobasketa i kao tada pobedila je Jugoslavija (66:58). Na drugoj strani Amerikanci sa svojim drugim po redu drim-timom zakazali su toliko očekivani duel.

Sa jedne strane Divac, Paspalj, Danilović, Bodiroga i Đorđević a sa druge strane Šekil O Nil, Karl Maloun, Čarls Barkli, Skoti Pipen i Džon Stokton napokon su udovoljili javnosti kako bi dali konačan odgovor na pitanje ko je najbolji na svetu. Neizvesnost je trajala do sredine drugog poluvremena kad Amerikanci potpomognuti kontroverznim sudijskim odlukama odlepljuju se od Jugoslovena, podižu razliku i stavljaju tačku na utakmicu (69:95). Ovim prvim i za sada jedino srebrom i olimpijskom medaljom, Jugosloveni su najavili pohod na još jednu evropsku titulu naredne godine.

Godine 1997, aktuelni evropski šampioni smešteni su u grupu C uz Italiju, Poljsku i Letoniju. Iako bez Divca u stroju, reprezentacija je i dalje važila za prvog favorita. Pored očekivanih pobeda protiv Poljske (104:76) i Letonije (108:89) dogodio se poraz od Italije predvođene Gregorom Fućkom (74:69) koji su time zapretili Đorđeviću i saigrače na njihovom putu do odbrane titule. S obzirom da je izmenjen sistem takmičenja, prve tri ekipe iz ove grupe oformile su zajedničku novu grupu sa ekipama iz grupe D: Španijom, Hrvatskom i Nemačkom.

Nakon glatke pobede nad Nemačkom (88:73) usledio je dugo očekivani duel sa sada bivšim sunarodnicima, prvi nakon raspada zemlje. Utakmicu su obeležili nervozna igra reprezentacije Jugoslavije i vođstvo hrvatske selekcije do pred sam kraj meča od jedan poen razlike (61:62). U tom trenutku loptu prima Aleksandar Đorđević na početku terena i trči prema protivničkom košu da bi postigao trojku koja je rešila pitanje pobednika za 64:62. Na skoro isti način je to učinio kao 1992. godine u Istanbulu kada je doneo titulu prvaka Evrope Partizanu protiv Huventuda. Posle tog meča, savladana je Španija sa devet poena razlike (79:70). U eliminacionoj fazi redovni protivnici Litvanija (75:60) i Grčka (88:80) su pobeđene veoma lako. U finalu je čekala Italija, tim koji je ukazao na svoju dobru igru već na početku turnira. Prilika za osvetu tog jedinog poraza na prvenstvu je pametno iskorišćena, suparnik sveden na samo 49 poena je morao položiti oružje i priznati nadmoć ekipe koja drugi put uzastopno postaje prvak Starog kontinenta.

Pohod na svetski tron i smena generacija (1998—2000)

Dejan Bodiroga, reprezentativac (1995—2005). Najkorisniji igrač Svetskog prvenstva u Grčkoj 1998. i član idealne petorke.

Sada već dokazana supersila, Jugoslavija se nakon tri godine vraća u Grčku kako bi zvanično dokazala svoju snagu na svetskom nivou. Oslabljena odsustvom Danilovića koga je zamenio mladi ali već dokazani igrač Vlado Šćepanović, ekipa se ekspresno plasirala u narednu fazu. Treba napomeniti da je Đorđević bio u timu ali povređen sve do četvrtfinala. U premijernom kolu savladan je Portoriko (80:66). Dan kasnije uz dosta neizvesnosti tek nakon produžetka poražena je i Rusija (74:82). Pred preseljenje u novu grupu, demolirana je reprezentacija Japana (99:54).

Kako je završila prvu fazu, Jugoslavija je tako nastavila drugu protiv Kanade (95:55). Naredni meč novi protivnik, Italija, iskoristila je da se osveti za poraz na Evrobasketu prošle godine što srećom nije se teže odrazilo na ciljeve aktuelnog evropskog šampiona. Pred četvrtfinale, Grčkoj je nanesen još jedan poraz pred njenim navijačima (70:56).

U četvrtfinalu je čekala reprezentacija Argentina koja je tih godina bila u usponu sa generacijom mladih i talentovanih igrača. U meču punom preokreta glavni igrač po svom ulasku na teren bio je tek oporavljeni Đorđević koji je serijom koševa obezbedio plasman u polufinale opet protiv Grčke. Grci rešeni da uzvrate za silne poraze pred svojom publikom od strane Jugoslovena, uspeli su da pariraju protivniku, izbore produžetke i čak budu u poziciji da pobede. Međutim ni ovog puta se to nije desilo (78:73), Jugoslavija odlazi u finale i još jednom na Rusiju koja je izbacila ekipu Sjedinjenih Država. U tesnom finalu sa malo koševa, glavnu ulogu je odigrao Željko Rebrača koji je u ključnim trenucima meča dao poene koji su se ispostavili kasnije pobedonosni a zatim da blokira igrača Rusije u nameri da preokrene. Tako, aktuelni prvaci Evrope i olimpijski vicešampioni, postali su svetski prvaci na svom prvom učešću sa skorom 8-1. Igračem prvenstva proglašen je Dejan Bodiroga koji se sa Rebračom našao u idealnoj petorci. Ovo prvenstvo iako ne planirano ispalo je oproštajno za Aleksandra Đorđevića u nacionalnom dresu.

Godine 1999, neposredno posle bombardovanja SR Jugoslavije, njena košarkaška reprezentacija odlazi na Evrobasket u Francuskoj. U ekipu su se vratili Danilović i Divac a njima su se pridružili debitanti sa grčkim pasošima Milan Gurović i Predrag Stojaković. Kao po očekivanom, sa skorom od 3-0, otišlo se u narednu fazu. Redom su pobeđene Izrael (81:61), Makedonija (83:68) i domaćin Francuska (63:52).

U drugoj fazi se nastavilo istim tempom protiv Slovenije (71:66) i Španije (77:63) sve do neočekivano lakog poraza od Rusije (76:68). Uprkos tom porazu, u četvrtfinale se otišlo sa prvog mesta. U četvrtfinalu bez problema savladana je Nemačka (78:68). Na pohodu ka trećem ustastopnom zlatu Jugoslaviju je zaustavila Italija koja je uzvratila za poraz iz 1997. Na kraju, Jugosloveni su se morali zadovoljiti bronzom protiv ponovo Francuza (74:62) i tako su nastavili niz medalja.

U novom milenijumu reprezentacija Jugoslavije odlazi na Olimpijske igre u Sidneju nadajući se još jednoj medalji. Po malo iznenađujuće deluje što je u grupi završila kao druga i to iza Kanade od koje je izgubila pred četvrtfinale (75:83). Pre toga nadigrane su Rusija (66:60), Australija (80:66), Angola (73:64) i Španija (65:78). U četvrtfinalu naišla je Litvanija. Jugosloveni koji su u mislima imali Amerikance u polufinalu veoma lako su savladani (76:63). Prvenstvo su završili na šestom mestu posle poraza i od Italije (69:59). Sve ovo je poslužilo kao povod selektoru Obradoviću za ostavku, zatim i nekim igračima da se oproste od državnog dresa međum kojim i Daniloviću. Na čelo tima dolazi Svetislav Pešić sa ciljem da renovira sastav i vrati Jugoslavije među osvajače medalja.

Evropsko i svetsko zlato (2001—2002)

Divac i Stojaković, dvojac iz Sakramento Kingsa.

Iako dve godine bez zlatne medalje SR Jugoslavija, na čelu sa Pešićem koji je dao značajnu ulogu igračima kao što su Stojaković, Gurović i Jarić, važila je za jednog od favorita. Kapiten ekipe je ostao Bodiroga a pozvani su i igrači iz domaće lige poput Veselina Petrovića i Dejana Milojevića uz Rakočevića koji je od ranije reprezentativac.

Grupnu fazu Jugoslavija je završila na prvom mestu bez ikakvih problema. Prvo je pobeđena Hrvatska (66:80) a zatim Estonija (113:58) i Nemačka (86:73). U četvrtfinalu je savladana Letonija (114:78), a prvi pravi test je trebalo da bude meč sa Španijom u polufinalu. Međutim, raspucani Stojaković nije dozvolio Špancima da priđu te su Gasol i njegovi saigrači zaustavljeni (78:65). U finalu, Jugoslavija je igrala sa domaćom Turskom koju je pratila ogromna podrška sa tribina. Kako god, Turcima to nije pomoglo a Jugoslavija je postala prvak Evrope treći put u četiri učešća (78:69). Prema mišljenjima mnogih košarkaških kritičara, ova reprezentacija Jugoslavije bila je jedna od najdominantnijih na nekom prvenstvu. Stojaković je proglašen za najkorisnijeg igrača prvenstva.

Naredne godine organizovano je Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu. Jugoslavija iako dosta izmenjenog sastava u odnosu na prošlo prvenstvo bila je branilac titule i jedan od pretendenata za medalju. Odbranu trona najviše je ugrožavala selekcija Sjedinjenih Američkih Država koja se prvi put pojavila na nekom Svetskom prvenstvu sačinjena od NBA igrača. Posle sedam godina ekipi se pridružio Dejan Koturović a prvi put dres Jugoslavije oblače Čabarkapa, Vujanić i Radmanović. Verovatno najznačajniji događaj je povratak Divca koji bi u saradnji sa saigračem iz Sakramento Kingsa Stojakovićem doprineo eventualnoj pobedi nad Sjedinjenim Državama.

Posle početne vrlo lake pobede nad Angolom (113:63) usledio je neočekivani poraz od Španije koji je u tom trenutku pomrsio račune Jugoslovenima (71:69). U duelu sa Kanadom Jugoslavija je tražila prolaz što je na kraju uspela (87:71). U drugoj fazi na samom startu Pešićevi izabranici su tesno izgubili od Portorika (83:85) i još jednom doveli u pitanje svoj opstanak. Naredna dva dana su se ponovo izvukli posle mečeva sa Brazilom (90:69) i Turskom (110:78) ali su se plasirali u četvrtfinale kao drugi i tako zakazali duel sa domaćinom Sjedinjenim Državama.

Nakon šest godina ponovo su igrali američki i evropski drim-tim. Mnogi su nazivali taj duel finalem pre finala. Rasterećena pritiska, selekcija Jugoslavije vođena najiskusnijim Divcem odlično je parirala protivniku do poluvremena posle kog je vodila 40:36. U trećoj četvrtini prednost se istopila a Amerikanci kao po navici najviše poena ubacuju u tom periodu. U poslednjoj deonici u jednom trenutku vode 69:59 i praktično privode utakmicu kraju. Međutim igrač iz senke, Milan Gurović, serijom trojki najavljuje senzaciju. Rezultat je izjednačen a timovi naizmenično pogađaju koš. Još jednom trojkom Gurović dovodi Jugoslaviju u vođstvo od četiri poena na šta Andre Miler odgovara svojom trojkom. Kasnije, serijom slobodnih bacanja Marko Jarić čuva vođstvo. U poslednjem napadu za produžetke, Amerikanci ne uspevaju da izjednače a Jugoslavija odlazi u polufinale sa Novim Zelandom. Podignuti u nebo ovom pobedom, igrači Jugoslavije su potcenili protivnika i mučili su se veliki deo meča. Po malo neočekivano, partiju karijere pružio je Dejan Koturović i pomogao saigračima na putu do odbrane titule. U finalu sledio je duel sa Argentinom. Posle dobre prve i poslednje deonice Jugoslovena i dobre druge i treće Argentinaca došlo se do produžetaka. U poslednjoj četvrtini Jugoslavija je gubila osam poena razlike ali je Bodiroga uspeo sam da vrati rezultatski egal. Iako je Divac imao dva bacanja za pobedu, oba je promašio na šta su Argentinci odgovorili kontrom koju nisu iskoristili (75:75). U produžetku Jugoslavija je odigrala pametnije i staloženije i osvojila prvenstvo drugi put uzastopno. Stojaković je uvršten u idealnu petorku a začuđujuće titulu najkorisnijeg igrača dobio je Dirk Novicki iz Nemačke.

Sušne godine (2003—2008)

Godine 2003. sem što je promenila ime, reprezentacija je promenila i selektora u vidu Duška Vujoševića i nekoliko igrača. Ekipa odlazi u Švedsku postavljajući sebi osnovni cilj plasman na Olimpijske igre naredne godine i uzimanje medalje. Posle razočaravajućeg debija protiv Rusije (80:95) usledila je pobeda protiv domaćina (78:68). Poslednji meč u grupi protiv Španije potvrdio je da stvari ne idu kako treba (67:75), ali ova selekcija prolazi dalje. Već u četvrtfinalu pretrpljen je težak poraz od Litvanaca (82:98) i preostala je borba za Atinu. Za razliku od meča u grupi, Srbija i Crna Gora se osvetila Rusiji za poraz i obezbedila je sebi učešće dogodine. Na doigravanju za peto mesto pobedila je Grčka sa 72:64.

Selekciju ponovo preuzima Obradović koji za Grčku vodi igrače različitih profila od onih najiskusnijih do igrača koji tek debituju. Zbog određenog animoziteta ne poziva Predraga Stojakovića koji od tad više nikada nije zaigrao za reprezentaciju. Ipak tu su Bodiroga, Radmanović, Rakočević, Šćepanović, Drobnjak i drugi. Kako god, na za sada svojim poslednjim Olimpijskim igrama, reprezentacija je izgubila redom od Argentine (82:83), Novog Zelanda (87:90), Španije (68:76) pa čak i od Kine (66:67). Za utehu dobijena je Italija (74:72) a kasnije i Angola (85:62) u doigravanju za jedanaesto mesto. Sledeće godine Beograd je po treći put domaćin Evrobasketa. Računajući na prednost domaćeg terena i odziv svih igrača selektoru Obradoviću, cilj je bilo zlato. Na samom startu Španija je lako savladala Srbiju i Crnu Goru (70:89) a poraženi se izvukao pobedivši Izrael (93:77) i Letoniju (82:67). U četvrtfinalu naišao je šokantan poraz od Francuza (71:74) posle kog je Obradović dao ostavku a mnogi igrači su se oprostili od nacionalnog dresa.

Zahvaljujući specijalnoj pozivnici za učešće, Srbija i Crna Gora, zemlja koja više nije postojala našla se na Svetskom prvenstvu 2006. kao branilac titule. Poslednji trener bio je Dragan Šakota koji nije uspeo da popravi stvari u timu. Već na startu bruka se dogodila protiv Nigerije (75:82). Zatim je Francuska održala čas iz košarke (65:61). Da stvari ne budu toliko loše, za prolaz su savladani Liban (104:57) i Venecuela (90:65). Sada već očekivano, izgubljen je meč protiv Argentine (79:83). U osmini finala sa ovakvom igrom i to protiv Španije, poraz je bio neminovan (75:87).

Godine 2007, Srbija prvi put nastupa pod tim imenom. Prvi trener samostalne Srbije bio je Zoran Slavnić. Ekipu je osvežio novitetima poput Teodosića, Stefana Markovića i Novice Veličkovića. Od iskusnijih tu su bili Jarić, Miličić i Gurović. Sa polaganjem nade javnosti u neki novi početak usledio je verovatno najgori nastup reprezentacije od njenog nastanka. Sve redom porazi od Rusije (65:73), Grčke (67:68) i Izraela (87:83). Na kraju nezavidno poslednje mesto na šampionatu i pripreme za potpuno renoviranje sastava i štaba.

Povratak kulta reprezentacije (2008- današnjica)

Teodosićev pobednički šut protiv Španije sa 9 metara preko Horhea Garbahose za ulazak u polufinale SP u Turskoj iz 2010.

Posle niza neuspešnih godina, Srbija je došla u situaciju da mora kroz kvalifikacije da obezbedi svoje učešće na Evrobasket u Poljskoj 2009. Za selektora se bira provereni Dušan Ivković koji podmlađuje ekipu spremajući je za duže staze. Sa skorom 7-1 sada već ozbiljna reprezentacija odlazi na prvenstvo. Od iskusnijih igrača igrao je Miloš Vujanić koji je pomogao ekipi ali nije otišao za Poljsku.

Već na početku prvenstva ova mlada selekcija dokazuje potencijal pobedivši svetskog prvaka Španiju (66:57). U drugom kolu nanešen joj je poraz od strane Slovenije (69:80). Očekivano, pobeđena je Velika Britanija (77:59). U drugoj fazi identičan skor, dve pobede protiv Poljske (77:72) i Litvanije (89:79) i poraz od Turske (64:69). U četvrtfinalu usledio je meč sa Rusijom i prvi plasman u polufinale nakon osam godina (79:68). Meč sa Slovenijom obeležila je odlična partija Miloša Teodosića koji je serijom trojki doneo produžetak a zatim i pobedu sa svojih 32 poena (96:92). U finalu Španija je uzvratila za poraz u grupi i osvojila titulu (63:85). Tako su igrači Dušana Ivkovića uzeli prvu medalju za samostalnu Srbiju.

Dobre igre krasile su tim i na Svetskom prvenstvu u Turskoj, ali je malo sreće falilo da se Srbija domogne i medalje. Treba pomenuti da je reprezentacija Srbije izgubila od Turske u polufinalu nakon očigledne greške sudija prilikom zadnjeg koša Turske reprezentacije kojim su pobedili i plasirali se u finale. Teodosić je bio član idealne petorke prvenstva.

Sledi ne baš uspešno prvenstvo Evrope u Litvaniji gde je Srbija ispala već u četvrtfinalu od reprezentacije Rusije. Prvenstvo je označeno kao neuspešno pre svega zbog toga što se reprezentacija Srbije nije kvalifikovala na Olimpijadu u Londonu. Na sledećem Evropskom prvenstvu u Sloveniji je ispunjen najveći cilj, a to je kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, ali ostaje žal da je tim mogao više.

Nakon toga dolazi do smene selektora, te se umesto Ivkovića imenuje Saša Đorđević. On za svoga pomoćnika pored ostalih imenuje Mutu Nikolića. Sa šireg spiska objavljenog pre priprema za Svetsko prvensvo u Španiji, određen broj igrača otkazuje što zbog povreda što zbog ličnih razloga. Ipak kostur tima je ostao nepromenjen. Iako je u grupi reprezentacija doživela tri poraza od ekipa Francuske, Brazila i Španije, uspeva da se domogne osmine finala. Na prvoj eliminacionoj utakmici protiv Grčke kreće odlična igra srpske reprezentacije. Grčka i Brazil su savladani dosta ubdeljivo uz odličnu igru. U polufinalu ih je čekala Francuska koja je prethodno izbacila favorizovanu reprezentaciju Španije. Srbija je odlično igrala u prvom poluvremenu i stigla do razlike od 18 poena. Međutim u poslednjoj četvrtini Francuska je predvođena Batumom uspela da se približi ali su na kraju reprezentativci Srbije sigurnim izvođenjem slobodnih bacanja uspeli da se domognu finala. U finalu ih je čekala reprezentacija SAD koja je kao tokom celog prvenstva demonstrirala vrhunsku košarku i veoma ubedljivo savladala srpsku selekciju. Ipak osvajanje srebra je ocenjeno kao najveće iznenađenje prvenstva. Miloš Teodosić je ponovo bio član prve petorke prvenstva, dok je zakucavanje Nikole Kalinića na utakmici sa Grčkom ocenjeno kao drugi najbolji potez prvenstva. Pored njih dvojice tokom prvenstva naročito su se istakli Bjelica,Raduljica a povremeno i Bogdanović.

Tabela medalja

Takmičenje				U
Letnje Olimpijske igre	0	1	0	1
Svetski kup	2	1	0	3
Evrobasket	3	1	1	5
Mediteranske igre	0	1	1	2
Univerzijada	4	2	1	7
Ukupno	9	6	3	18

Trenutni sastav

• Sastav za Svetsko prvenstvo u košarci 2014.

Košarkaška reprezentacija Srbije
Igrači	Treneri
Poz. # Ime Godina - DOB Visina Klub Država 1.5 G 4 Teodosić, Miloš &0000000000000027.00000027 - <span="font-size:140%;">19. mart 1987.(1987-03-19) 1.95 m KK CSKA Moskva RUS  3.5 F 5 Simonović, Marko &0000000000000028.00000028 - <span="font-size:140%;">30. maj 1986.(1986-05-30) 2.02 m KK Elan Berne Po Lak Ortez FRA  1.5 G 6 Jović, Stefan &0000000000000023.00000023 - <span="font-size:140%;">3. novembar 1990.(1990-11-03) 1.90 m KK Crvena Zvezda SRB  1.5 G 7 Bogdanović, Bogdan &0000000000000022.00000022 - <span="font-size:140%;">18. avgust 1992.(1992-08-18) 1.98 m KK Fenerbahče TUR  3.5 F 8 Bjelica, Nemanja &0000000000000026.00000026 - <span="font-size:140%;">9. maj 1988.(1988-05-09) 2.09 m KK Fenerbahče TUR  1.5 G 9 Marković, Stefan &0000000000000026.00000026 - <span="font-size:140%;">25. april 1988.(1988-04-25) 1.99 m KK Unikaha Malaga ESP  3.5 F 10 Kalinić, Nikola &0000000000000022.00000022 - <span="font-size:140%;">8. novembar 1991.(1991-11-08) 2.02 m KK Crvena zvezda SRB  4.0 PF 11 Birčević, Stefan &0000000000000024.00000024 - <span="font-size:140%;">13. decembar 1989.(1989-12-13) 2.09 m KK Estudijantes ESP  5.0 C 12 Krstić, Nenad &0000000000000031.00000031 - <span="font-size:140%;">25. jul 1983.(1983-07-25) 2.14 m KK Anadolu Efes TUR  5.0 C 13 Raduljica, Miroslav &0000000000000026.00000026 - <span="font-size:140%;">5. januar 1988.(1988-01-05) 2.13 m KK Šandong KIN  5.0 C 14 Katić, Raško &0000000000000033.00000033 - <span="font-size:140%;">8. decembar 1980.(1980-12-08) 2.08 m KK Saragosa 2002 ESP  5.0 C 15 Štimac, Vladimir &0000000000000027.00000027 - <span="font-size:140%;">25. avgust 1987.(1987-08-25) 2.08 m KK Bajern Minhen GER 	Selektor Aleksandar Đorđević Pomoćni treneri Miroslav Nikolić Jovica Antonić Milan Minić

Postave

Poz.	Starter	Klupa 1	Klupa 2
C	Nenad Krstić	Miroslav Raduljica	Vladimir Štimac
PF	Nemanja Bjelica	Stefan Birčević	Raško Katić
SF	Nikola Kalinić	Marko Simonović
SG	Bogdan Bogdanović	Stefan Jović
PG	Miloš Teodosić	Stefan Marković

Učešće na međunarodnim takmičenjima

Svetska prvenstva

Godina	Turnir	Plasman	IG	P	I	DK	PK	Razl.
1950 — 1990.	Pogledati reprezentaciju Jugoslavije
1994.	Nije učestvovala zbog sankcija UN-a
1998.	Finale	1. mesto	9	8	1	698	563	+135
2002.	Finale	1. mesto	9	7	2	806	670	+136
2006.	Osmina finala	11. mesto	6	2	4	481	439	+42
2010.	Utakmica za 3. mesto	4. mesto	9	6	3	800	699	+101
2014.	Finale	2. mesto	9	5	4	736	668	+68
Ukupno	5/5	2. titule	43	29	14	3613	3168	+445

Olimpijske igre

Godina	Turnir	Plasman	IG	P	I	DK	PK	Razl.
1936 — 1988.	Pogledati reprezentaciju Jugoslavije
1992.	Nije učestvovala zbog sankcija UN-a
1996.	Finale	2. mesto	8	7	1	741	578	+163
2000.	Četvrtfinale	6. mesto	7	4	3	494	483	+11
2004.	Prvi krug	11. mesto	6	2	4	462	450	+12
2008.	Nije se kvalifikovala
2012.	Nije se kvalifikovala
Ukupno	3/5		67	13	8	1697	1511	+186

Evropska prvenstva

Godina	Turnir	Plasman	IG	P	I	DK	PK	Razl.
1937 — 1991.	Pogledati reprezentaciju Jugoslavije
1993.	Nije učestvovala zbog sankcija UN-a
1995.	Finale	1. mesto	9	9	0	750	639	+111
1997.	Finale	1. mesto	9	8	1	736	633	+103
1999.	Utakmica za 3. mesto	3. mesto	9	7	2	657	587	+70
2001.	Finale	1. mesto	6	6	0	549	409	+140
2003.	Četvrtfinale	6. mesto	7	3	4	537	561	-24
2005.	Osmina finala	9. mesto	4	2	2	316	307	+9
2007.	Prvi krug	14. mesto	3	0	3	215	228	-13
2009.	Finale	2. mesto	9	6	3	680	661	+19
2011.	Četvrtfinale	8. mesto	11	5	6	861	783	+78
2013.	Četvrtfinale	7. mesto	11	6	5	809	828	-19
2015.	Kvalifikovala se
Ukupno	10/10	3. titule	78	52	26	6110	5636	+474

Selektori

Selektor	Vreme
Dušan Ivković	1988 – 1995.
Željko Obradović	1996 – 2000.
Svetislav Pešić	2000 – 2002.
Duško Vujošević	2003
Željko Obradović	2004 – 2005.
Dragan Šakota	2006.
Zoran Slavnić	2007.
Dušan Ivković	2008 - 2013.
Aleksandar Đorđević	2013 – trenutno

Pogledati još

• Košarkaška reprezentacija Jugoslavije
• Košarkaška reprezentacija Srbije do 18 i 19 godina
• Ženska košarkaška reprezentacija Srbije

Spoljašnje veze

• Zvaničan sajt Košarkaškog saveza Srbije