Košarkaška reprezentacija Srbije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ako ste tražili članak o jugoslovenskoj košarkaškoj reprezentaciji (1936—1991), pogledajte članak Košarkaška reprezentacija Jugoslavije.
Srbija Srbija
Srbija
Basketball Federation of Serbia logo.svg
FIBA rangiranje 2 Rast 2
Pristupila FIBI 1992.
FIBA zona FIBA Evropa
Nacionalni savez KSS
Trener Srbija Aleksandar Đorđević
Nadimak(ci) Orlovi
Olimpijske igre
Učešće 12
Medalje 8

Gold medal europe.svg Zlato (1) : 1980
Silver medal.svg Srebro (6): 1968, 1976, 1988, 1996, 2016.
Bronze medal europe.svg Bronza (1): 1984.

Svetsko prvenstvo
Učešće 15
Medalje 11
Gold medal world centered-2.svg Zlato (5): 1970, 1978, 1990, 1998, 2002.
Silver medal world centered-2.svg Srebro (4): 1963, 1967, 1974, 2014.
Bronze medal europe.svg Bronza (2): 1982, 1986,
Evrobasket
Učešće 32
Medalje 18
Gold medal europe.svg Zlato (8): 1973,1975,1977,1989,1991,1995, 1997, 2001.
Silver medal europe.svg Srebro (6): 1961,1965,1969,1971,1981,2009.
Bronze medal europe.svg Bronza (4): 1963,1979,1987,1999.

Košarkaška reprezentacija Srbije predstavlja Republiku Srbiju na međunarodnim košarkaškim takmičenjima. Njeno administrativno telo je Košarkaški savez Srbije (KSS) sa sedištem u Beogradu. Na međunarodnoj sceni, Srbija je debitovala u okviru reprezentacije Kraljevine Jugoslavije pristupajući FIBI 1936. godine. Nakon raspada SFR Jugoslavije početkom 1990-ih, njen tadašnji savez je automatski prestao sa radom. Neposredno zatim godine 1992, preostale republike Srbija i Crna Gora su pristupile FIBI pod imenom SR Jugoslavija da bi Srbija nakon rasformiranja pomenute zajednice postala direktni naslednik te reprezentacije. FIBA pripisuje rezultate SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore Srbiji kao i prethodne rezultate.[1][2]

Od 1995. godine kada joj je vraćeno pravo da učestvuje na međunarodnim takmičenjima, Srbija (kao deo zajednice ili samostalna) beleži odlične rezultate. Iste godine je postala prvak Evrope pobedivši Litvaniju u finalu. Godinu dana kasnije je osvojila srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Atlanti nakon poraza od reprezentacije domaćina. Godine 1997, ponovila je uspeh iz 1995, ovog puta pobedom nad Italijom. Na svom prvom Svetskom prvenstvu održanom u Grčkoj 1998, reprezentacija je potvrdila svoju dominaciju i na svetskom nivou osvojivši zlato. Nakon osvojene bronze 1999. u Francuskoj, neočekivano je zaustavljena u četvrtfinalu Olimpijskih igara u Sidneju naredne godine. Nakon smene generacija, reprezentacija se ekspresno vratila na stare staze uspeha osvojivši po zlatnu evropsku i svetsku medalju jednu za drugom (2001—2002). Taj period ostaće upamćen po pobedi u četvrtfinalu na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu nad reprezentacijom Sjedinjenih Američkih Država. Od tog prvenstva, šest uzastopnih godina reprezentacija nije uspevala da se domogne ni jedne medalje. Godine 2009, osvojena je prva evropska medalja i to srebrna pod današnjim imenom. Naredne godine Srbija je zauzela četvrto mesto na Svetskom prvenstvu u Turskoj. Nakon tri godine bez značajnijeg uspeha, reprezentacija Srbije je 2014. osvojila srebrnu medalju na Svetskom kupu u Španiji. U periodu od 2014. do 2016. godine, reprezentacija je tri puta uzastopno dolazila do polufinala.

Košarkaška reprezentacija Srbije, posle učešća na Olimpijskim igrama 2016. godine u Rio De Žaneiru, popravila je svoj plasman i zauzela drugo mesto na FIBA rang listi, pretekavši Španiju. Od sredine 2002. godine do pred kraj 2006. bila je na prvom mestu. Šest puta je proglašavana za najbolju mušku ekipu godine od strane Olimpijskog komiteta, u periodu od 1995. do 1998, 2002. i 2014. godine.

Istorija[uredi]

Osnivanje i odloženi povratak na međunarodnu scenu (1992—1995)[uredi]

Selektor Dušan Ivković. Vodio je reprezentacije SFRJ i SRJ (1988—1996) i Srbije (2008—2013).

Ubrzo posle zvaničnog raspada SFR Jugoslavije, stvorena je zajednica između preostalih republika, Srbije i Crne Gore, nazvana Saveznom Republikom Jugoslavijom. Ovoj zemlji su neposredno zatim uvedene sankcije od strane Ujedinjenih nacija koje su onemogućile novostvorenu košarkašku reprezentaciju da učestvuje na Evropskom prvenstvu 1993. godine u Nemačkoj i na Svetskom šampionatu naredne godine održanom u Kanadi. Zanimljivo, prvobitni domaćin Svetskog prvenstva 1994. bio je Beograd ali usled pomenutih sankcija oduzeto mu je pravo organizatora.

Godine 1995, SR Jugoslaviji je dozvoljeno da učestvuje na međunarodnim takmičenjima. Međutim, naredni turnir bio je Evrobasket u Grčkoj planiran da se održi iste godine za koji SR Jugoslavija nije imala prethodno priliku da obezbedi sebi učešće. Svih dvanaest učesnica turnira bilo je poznato. Ipak, FIBA proširuje broj ekipa na četrnaest organizujući specijalni kvalifikacioni turnir u Bugarskoj početkom juna 1995. za još dve selekcije uoči samog prvenstva. I pored odsutnosti od nekoliko godina, SR Jugoslavija je bila apsolutni favorit. Na njenom čelu je bio poslednji selektor SFR Jugoslavije, Dušan Ivković. U tim kvalifikacija učestvovale su još Turska, Estonija, Bosna i Hercegovina i domaćin Bugarska. I upravo protiv Bugarske SR Jugoslavija je započela turnir koju je uz dosta napora savladala tek nakon produžetaka. Rasterećena početnog pritiska lako se suočila sa narednim rivalima, Estonijom i Turskom. Utakmica sa Bosnom i Hercegovinom registrovana je službenim rezultatom 20:0 za SR Jugoslaviju usled odbijanja protivničke reprezentacije da odigra meč. Konačno, SR Jugoslavija odlazi na prvenstvo Evrope nakon četiri godine zajedno sa Turskom. Izabranici selektora Ivkovića bili su: Bodiroga, Danilović, Obradović, Sretenović, Paspalj, Berić, Đorđević, Rebrača, Divac, Savić, Tomašević i Koturović. Prema mišljenju mnogih to prvenstvo bilo je jedno od najneizvesnijih jer su sve selekcije nastupale u najjačim sastavima.

Prvu utakmicu na prvenstvu SR Jugoslavija je igrala sa domaćinom Grčkom pred oko petnaest hiljada navijača. U veoma napetoj i uzbudljivoj utakmici, sličnoj onoj sa Bugarskom iz kvalifikacija,SR Jugoslavija je pobedila (84:80) što domaći navijači nisu mogli da prihvate te su do kraja turnira navijali za sve naredne protivnike SRJ reprezentacije. Naredna dva kola u grupi protiv Litvanije (70:61) i Italije (87:74), igrači Dušana Ivkovića mnogo lakše su rešili u svoju korist opravdajući početna očekivanja javnosti. Time su obezbedili sebi prvo mesto u grupi što su samo potvrdili mečevima protiv Švedske (85:58), Izraela (72:59) i aktuelnog prvaka Nemačke (92:79).

U četvrtfinalu SR Jugoslavija je istim tempom nastavila izbacivši Francusku (104:86). Zahvaljujući toj pobedi rezervisana je karta za Olimpijske igre naredne godine u Atlanti. Ono što je u tom trenutku bilo značajnije jeste zakazani ponovni duel između SR Jugoslavije i Grčke u polufinalu. Utakmicu je obeležila negativna atmosfera sedamnaest hiljada domaćih navijača uperena prema SRJ košarkašima. Za razliku od premijernog duela,SR Jugoslavija je držala stvari pod kontrolom uprkos pritiscima na sudije i svela protivnika na samo 52 poena (60:52). Ponašanje publike „preuzeli“ su novinari na konferenciji posle meča verbalno napadajući trenera Ivkovića optužbama i nepristojnim pitanjima. Kako god, u finale su otišle SR Jugoslavija i Litvanija koja je neočekivana pobedila Hrvatsku.

Istorijsko finale Evrobasketa 1995. godine, jedno od najčuvenijih svih vremena, obeleženo je dešavanjima kako na terenu tako i van njega. Utakmicu su obeležile varnice između igrača, gromoglasno navijanje grčkih navijača pristalica Litvanije, četrdeset i jedan poen Aleksandra Đorđevića, zakucavanje Predraga Danilovića preko Arvidasa Sabonisa i odbijanje litvanskih igrača da se vrate u igru. Naime, nezadovoljni suđenjem, reprezentativci Litvanije u 38. minutu predvođeni Marčulijonisem izašli su sa terena ne želeći više da igraju. Uprkos vođstvu, SRJ igrači su prišli Litvancima i nagovarali ih da nastave utakmicu. Naposletku, utakmica se privela kraju a SR Jugoslavija je osvojila prvenstvo Evrope (96:90). Pečat svim skandalima dali su trećeplasirani košarkaši Hrvatske koji su otišli sa podijuma čim su SRJ igrači pozvani da prime medalje i odslušaju svoju himnu. Po povratku u SR Jugoslaviju, košarkaše je dočekalo više od sto hiljada ljudi kako bi zajedno proslavili sjajni povratak na međunarodnu scenu. Doček ispred Narodne skupštine organizovan 3. jula postao je kasnije tradicionalni način proslavljanja svih značajnih sportskih uspeha u SR Jugoslaviji i Srbiji.

Olimpijske igre i novo evropsko zlato (1996—1997)[uredi]

Osvojenim Evrobasketom iz 1995, SR Jugoslavija je automatski izborila svoje debitantsko učešće na Olimpijskim igrama u Atlanti sledeće godine. Nakon zabrane učešća na Igrama u Barseloni 1992. i propale prilike da se sudare američki i kompletni jugoslovenski drim-timovi, stvorila se mogućnost da se taj derbi konačno odigra iako je SR Jugoslavija uskraćena za igrače bivših republika.

Nakon sedam godina veoma uspešnog vođenja reprezentacije od strane Dušana Ivkovića, na kormilo dolazi njegov dotadašnji pomoćni trener, Željko Obradović. Sa očuvanim kosturom ekipe uz par noviteta poput Berića i Topića koji su odmenili Sretenovića i Koturovića, košarkaši odlaze sa ostalim sportistima iz SR Jugoslavije rešeni da se konačno nađu sa Amerikancima. Prvaci Evrope svrstani su u drugu grupu zajedno sa Australijom, Grčkom, Brazilom, Portorikom i Južnom Korejom. Grci, sada već redovne mušterije SRJ igrača, izgubili su u prvom kolu (63:71). Dva dana kasnije, Obradovićevi izabranici su bez problema savladali Australiju (91:68) a zatim u istom maniru Južnu Koreju (118:65) i Brazil (101:82). Uoči eliminacione faze, savladan je i Portoriko koji je pružio solidan otpor (97:86).

Kao što se tadašnja javnost nadala, eliminacioni kostur je ispao takav da SR Jugoslavija i Sjedinjene Države se mogu naći isključivo u finalu. Sa velikim iščekivanjem njihovog međusobnog susreta, obe ekipe su pohitale glatko do finala. U četvrtfinalu razbijena je reprezentacije Kine sa 128 poena u njenom košu (128:61). U polufinalu su se našli prošlogodišnji finalisti Evrobasketa i kao tada pobedila je SR Jugoslavija (66:58), s tim što je meč odlučen u samoj završnici gde je nepogrešiv, sa linije slobodnih bacanja, bio Predrag Danilović. Na drugoj strani Amerikanci sa svojim trećim po redu drim-timom (drugi je bio na Svetskom prvenstvu 1994. u Torontu) zakazali su toliko očekivani duel.

Sa jedne strane Divac, Paspalj, Danilović, Bodiroga i Đorđević a sa druge strane Šekil O Nil, Karl Maloun, Čarls Barkli, Skoti Pipen i Džon Stokton napokon su udovoljili javnosti kako bi dali konačan odgovor na pitanje ko je najbolji na svetu. Neizvesnost je trajala do sredine drugog poluvremena kad Amerikanci potpomognuti kontroverznim sudijskim odlukama (peta lična greška Divca, faul Bodiroge nad Armstrongom pri šutu za tri poena itd) odlepljuju se od SRJ igrača, podižu razliku i stavljaju tačku na utakmicu (69:95). Sjajnu partiju u ovom finalu prikazao je Žarko Paspalj koji je jedan deo karijere proveo u NBA ligi, a ovo mu je bila, ujedno, i poslednja utakmica u reprezentativnom dresu, pa je ulogu kapitena prepustio Saši Đorđeviću.

Godine 1997, aktuelni evropski šampioni smešteni su u grupu C uz Italiju, Poljsku i Letoniju. Iako bez Divca u stroju, reprezentacija je i dalje važila za prvog favorita. Pored očekivanih pobeda protiv Poljske (104:76) i Letonije (108:89) dogodio se poraz od Italije predvođene Gregorom Fućkom (74:69) koji su time zapretili Đorđeviću i saigrače na njihovom putu do odbrane titule. S obzirom da je izmenjen sistem takmičenja, prve tri ekipe iz ove grupe oformile su zajedničku novu grupu sa ekipama iz grupe D: Španijom, Hrvatskom i Nemačkom.

Nakon glatke pobede nad Nemačkom (88:73) usledio je dugo očekivani duel sa sada bivšim sunarodnicima, prvi nakon raspada zemlje. Utakmicu su obeležili nervozna igra reprezentacije SR Jugoslavije i vođstvo hrvatske selekcije do pred sam kraj meča od jedan poen razlike (61:62). U tom trenutku, na 3,8 sekundi do kraja, loptu prima Aleksandar Đorđević na početku terena i trči prema protivničkom košu da bi postigao trojku koja je rešila pitanje pobednika za 64:62. Na skoro isti način je to učinio kao 1992. godine u Istanbulu kada je doneo titulu prvaka Evrope Partizanu protiv Huventuda. Posle tog meča, savladana je Španija sa devet poena razlike (79:70). U eliminacionoj fazi redovni protivnici Litvanija (75:60) i Grčka (88:80) su pobeđene veoma lako, naročito aktuelni viceprvaci Evrope, koji su u Barselonu došli bez Sabonisa i još nekih iskusnih igrača. U finalu je čekala Italija, tim koji je ukazao na svoju dobru igru već na početku turnira. Ovoga puta "plavi" su se dobro pripremili za agresivnu i prljavu igru, koja je tih godina, krasila Italijansku reprezentaciju. Istom merom je odgovorio Savić, koji je bio jedan od najzaslužnijih za ovaj trijumf, a u reketu, izostanak Vlade Divca, iskoristio je Željko Rebrača, koji je sa Bodirogom, polako, postajao lider nove generacije Jugoslovenskih košarkaša. U finalu, prilika za osvetu tog jedinog poraza na prvenstvu je pametno iskorišćena, suparnik sveden na samo 49 poena je morao položiti oružje i priznati nadmoć ekipe koja drugi put uzastopno postaje prvak Starog kontinenta, a sedmi put, ukupno u svojoj istoriji.

Pohod na svetski tron i smena generacija (1998—2000)[uredi]

Dejan Bodiroga, reprezentativac (1995—2005). Najkorisniji igrač Svetskog prvenstva u Grčkoj 1998. i član idealne petorke.

Sada već dokazana supersila, SR Jugoslavija se nakon tri godine vraća u Grčku kako bi zvanično dokazala svoju snagu na svetskom nivou. Oslabljena odsustvom Danilovića koga je zamenio mladi ali već dokazani igrač Vlado Šćepanović, ekipa se ekspresno plasirala u narednu fazu. Treba napomeniti da je Đorđević bio u timu ali povređen sve do četvrtfinala. U premijernom kolu savladan je Portoriko (80:66). Dan kasnije uz dosta neizvesnosti tek nakon produžetka poražena je i Rusija (74:82). Pred preseljenje u novu grupu, demolirana je reprezentacija Japana (99:54).

Kako je završila prvu fazu,SR Jugoslavija je tako nastavila drugu protiv Kanade (95:55). Naredni meč novi protivnik, Italija, iskoristila je da se osveti za poraz na Evrobasketu prošle godine što srećom nije se teže odrazilo na ciljeve aktuelnog evropskog šampiona. Pred četvrtfinale, Grčkoj je nanesen još jedan poraz pred njenim navijačima (70:56).

U četvrtfinalu je čekala reprezentacija Argentina koja je tih godina bila u usponu sa generacijom mladih i talentovanih igrača. U meču punom preokreta glavni igrač po svom ulasku na teren bio je tek oporavljeni Đorđević koji je serijom koševa obezbedio plasman u polufinale opet protiv Grčke. Grci rešeni da uzvrate za silne poraze pred svojom publikom od strane Jugoslovena, uspeli su da pariraju protivniku, izbore produžetke i čak budu u poziciji da pobede. Međutim ni ovog puta se to nije desilo (78:73),SR Jugoslavija odlazi u finale i još jednom na Rusiju koja je izbacila ekipu Sjedinjenih Država. U tesnom finalu sa malo koševa, glavnu ulogu je odigrao Željko Rebrača koji je u ključnim trenucima meča dao poene koji su se ispostavili kasnije pobedonosni a zatim da blokira igrača Rusije u nameri da preokrene. Tako, aktuelni prvaci Evrope i olimpijski vicešampioni, postali su svetski prvaci na svom prvom učešću sa skorom 8-1. Igračem prvenstva proglašen je Dejan Bodiroga koji se sa Rebračom našao u idealnoj petorci. Ovo prvenstvo iako ne planirano ispalo je oproštajno za Aleksandra Đorđevića u nacionalnom dresu.

Godine 1999, neposredno posle bombardovanja SR Jugoslavije, njena košarkaška reprezentacija odlazi na Evrobasket u Francuskoj. U ekipu su se vratili Danilović i Divac a njima su se pridružili debitanti sa grčkim pasošima Milan Gurović i Predrag Stojaković. Kao po očekivanom, sa skorom od 3-0, otišlo se u narednu fazu. Redom su pobeđene Izrael (81:61), Makedonija (83:68) i domaćin Francuska (63:52).

U drugoj fazi se nastavilo istim tempom protiv Slovenije (71:66) i Španije (77:63) sve do neočekivano lakog poraza od Rusije (76:68). Uprkos tom porazu, u četvrtfinale se otišlo sa prvog mesta. U četvrtfinalu bez problema savladana je Nemačka (78:68). Na pohodu ka trećem ustastopnom zlatu SR Jugoslaviju je zaustavila Italija koja je uzvratila za poraz iz 1997. Na kraju, SRJ igrači su se morali zadovoljiti bronzom protiv ponovo Francuza (74:62) i tako su nastavili niz medalja.

U novom milenijumu reprezentacija SR Jugoslavije odlazi na Olimpijske igre u Sidneju nadajući se još jednoj medalji. Po malo iznenađujuće deluje što je u grupi završila kao druga i to iza Kanade od koje je izgubila pred četvrtfinale (75:83). Pre toga nadigrane su Rusija (66:60), Australija (80:66), Angola (73:64) i Španija (65:78). U četvrtfinalu naišla je Litvanija. SRJ igrači koji su u mislima imali Amerikance u polufinalu veoma lako su savladani (76:63). Prvenstvo su završili na šestom mestu posle poraza i od Italije (69:59). Sve ovo je poslužilo kao povod selektoru Obradoviću za ostavku, zatim i nekim igračima da se oproste od državnog dresa međum kojim i Daniloviću. Na čelo tima dolazi Svetislav Pešić sa ciljem da renovira sastav i vrati SR Jugoslaviju među osvajače medalja.

Evropsko i svetsko zlato (2001—2002)[uredi]

Divac i Stojaković, dvojac iz Sakramento Kingsa.

Iako dve godine bez zlatne medalje SR Jugoslavija, na čelu sa Pešićem koji je dao značajnu ulogu igračima kao što su Stojaković, Gurović i Jarić, važila je za jednog od favorita. Kapiten ekipe je ostao Bodiroga, a pozvani su i igrači iz domaće lige poput Veselina Petrovića i Dejana Milojevića uz Rakočevića koji je od ranije reprezentativac.

Grupnu fazu SR Jugoslavija je završila na prvom mestu bez ikakvih problema. Prvo je pobeđena Hrvatska (66:80) a zatim Letonija (113:58) i Nemačka sa dominantnim Dirkom Novickim (86:73). U četvrtfinalu, koga se uvek svi plaše, bez ikakvih problema, savladana je Estonija (114:78), a prvi pravi test je trebalo da bude meč sa Španijom u polufinalu. Međutim, raspucani Stojaković nije dozvolio Špancima da priđu te su Gasol i njegovi saigrači zaustavljeni (78:65). U finalu,SR Jugoslavija je igrala sa domaćom Turskom koju je pratila ogromna podrška sa tribina. Kako god, Turcima to nije pomoglo a SR Jugoslavija je postala prvak Evrope treći put u četiri učešća (78:69). U samom finalu Svetislav Pešić odlučuje se da Vlado Šćepanović dobije značajno veću minutažu, a ne Peđa Stojaković ili pak Milan Gurović. Razlog je bio jednostavan: Šćepanović je proglašen viškom u Efes Pilsenu, pa je bio silno motivisan da Turskoj javnosti pokaže da nije, zalud, na užem spisku reprezentacije. U samom finalu, upravo je Šćepanović bio najefikasniji igrač meča, a njegovo zakucavanje bio je završni potez ovog Evrobasketa. Prema mišljenjima mnogih košarkaških kritičara, ova reprezentacija SR Jugoslavije bila je jedna od najdominantnijih na nekom prvenstvu. Stojaković je proglašen za najkorisnijeg igrača prvenstva, a od nacionalnog dresa se oprostio dugogodišnji plejmejker Saša Obradović. Ovo je bilo osmo zlato košarkaške reprezentacije na Evropskim košarkaškim prvenstvima.

Naredne godine organizovano je Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu. SR Jugoslavija iako dosta izmenjenog sastava u odnosu na prošlo prvenstvo bila je branilac titule i jedan od pretendenata za medalju. Odbranu trona najviše je ugrožavala selekcija Sjedinjenih Američkih Država koja se pojavila u najjačem sastavu predvođena: Redži Milerom, Andre Milerom, Pol Pirsom, Majklom Finlijem, te najdominantijim, odbrambenim igračima, Benom Valasom i Džermejn O`Nilom. Ovaj sastav bi bio u potpunosti najjači da su se pozivu odazvale zvezde L.A. Lejkersa Šekil O`Nil i Kobi Brajant. Što se "Plavih" tiče, posle sedam godina ekipi se pridružio Dejan Koturović, a prvi put dres SR Jugoslavije oblače Čabarkapa, Vujanić i Radmanović koji se već ustalio u ekipi Sijetl Supersoniksa. Verovatno najznačajniji događaj je povratak Divca koji bi u saradnji sa saigračem iz Sakramento Kingsa Stojakovićem doprineo eventualnoj pobedi nad Sjedinjenim Državama, a kako je sam Divac rekao, glavni razlog za njegov povratak bio je sam poziv jednog od njegovih prvih trenera, Svetislava Pešića. Pešić je dozirao minutažu Divcu jer je, iza njega, bila još jedna duga sezona, a i sam Divac je imao 34 godine.

Posle početne vrlo lake pobede nad Angolom (113:63) usledio je neočekivani poraz od Španije koji je u tom trenutku pomrsio račune SRJ (71:69). Silno motivisani Pau Gasol ostavio je u drugom planu, svojim dabl - dabl učinkom, Jugoslovenske centre, a Kalderon i Navaro rešetali su van linije 6,25. Duel sa Kanadom budio je "duhove" iz prošlosti. Na Olimpijskom košarkaškom turniru, 2000. godine u Sidneju, poraz od Kanade u grupi, koštao je Jugoslaviju prvog mesta u grupi, ali ovoga puta, bez Stiva Neša, Kanada je bila prosečna reprezentacija, te je izvojevana ubedljiva pobeda (87:71).

U drugoj fazi, nova glavobolja! Na samom startu Pešićevi izabranici su tesno izgubili od Portorika (83:85) i još jednom doveli u pitanje svoj opstanak. FIBA je već tada uvidela da druga grupna faza takmičenja previše troši igrače i da nema nekog velikog smisla igrati je. Naime, u samo 20 sati "Plavi" su odigrali dva vezana meča. Prvo sa Brazilom (90:69), a zatim i sa Turskom (110:78) koja je bila pravo razočarenje, s obzirom da je na Svetsko prvenstvo došla kao Evropski vicešampion. U toku ova dva meča dogodio se incident na relaciji Pešić - Radmanović koji će, kasnije, biti poznat kao "Incident banana". Prema rečima selektora Pešića, Radmanović je u toku meča sa Brazilom na klupi, nezainteresovano i u svom svetu, jeo bananu što je bila inicijalna kapisla da ga Pešić odstrani iz tima i da istom priključi igrača Budućnosti, Aleksandra Smiljanića. Zbog poraza od Portorika, Jugoslavija je zauzela drugo mesto u grupi i tako se plasirala u četvrtfinale, ali ono najgore je došlo iz druge grupe, grupe F, par sati kasnije.

"Šamar" američkom "Timu snova" u četvrtfinalu![uredi]

Tog 4. septembra 2002. godine posle pobede nad Turskom u popodnevnim satima, naši momci su, rasterećeno čekali rasplet grupe F, a tamo se dogodila istorija! Po prvi put za 10 godina, "Tim snova" je poražen! Argentina je od početka do kraja meča kontrolisala meč sa SAD-om, predvođena sjajnim Đinobilijem, kreatorom odlučujući napada, Obertom, Skolom, Noćionijem i ostalima, slavili su sa 87:80 i zakazali finale pre finale, SAD : Jugoslavija u četvrtfinalu Svetskog prvenstva!

Nakon šest godina ponovo su igrali američki i evropski drim-tim. Ovoga puta na gostujućem parketu u gradu gde je i nastala košarka, Indijanapolisu. Rasterećena pritiska, selekcija SR Jugoslavije vođena najiskusnijim Divcem odlično je parirala protivniku do poluvremena posle kog je vodila 40:36. U trećoj četvrtini prednost se istopila, a Amerikanci kao po navici najviše poena ubacuju u tom periodu. Raspucali su se oni najvažniji, Majkl Finli i Pol Pirs. Napravljena je dvocifrena razlika, a Jugoslavija je loše odgovarala na ovaj "trči i pucaj" stil. Međutim, razigravanje Jarića i Gurovića pri kraju treće deonice, "Plavi" opet dolaze na pristojnu razliku ali u poslednjoj deonici SAD u jednom trenutku vodi 69:59 i praktično privodi utakmicu kraju. Međutim igrač iz senke, Milan Gurović, serijom trojki najavljuje senzaciju. Rezultat je izjednačen, a timovi naizmenično pogađaju koš. Amerikanci su već bili poljuljani, pa je trema, čak i kod njih, učinila svoje. Još jednom, istorijkom, trojkom od table Gurović dovodi SR Jugoslaviju u vođstvo od četiri poena na šta Andre Miler odgovara svojom trojkom. Kasnije, serijom slobodnih bacanja Marko Jarić i jednom trojkom sa čeone pozicije, čuva vođstvo. U poslednjem napadu za produžetke, Andre Miler šutira preko Bodiroge i ne uspeva da izjednači, a SR Jugoslavija odlazi u polufinale sa Novim Zelandom.

Preživljeni ratni ples Novog Zelanda i finale sa Argentinom[uredi]

Podignuti u nebo ovom pobedom, igrači SR Jugoslavije su potcenili protivnika i mučili su se veliki deo meča. Po malo neočekivano, partiju karijere pružio je Dejan Koturović i pomogao saigračima na putu do odbrane titule. U finalu sledio je duel sa Argentinom. Posle dobre prve i poslednje deonice SRJ i dobre druge i treće Argentinaca došlo se do produžetaka. U poslednjoj četvrtini SR Jugoslavija je gubila osam poena razlike ali je Bodiroga uspeo sam da vrati rezultatski egal sa dve trojke koje je pogodio sa osam metara udaljenosti. Iako je Divac imao dva bacanja za pobedu, oba je promašio na šta su Argentinci odgovorili kontrom koju nisu iskoristili (75:75). U produžetku SR Jugoslavija je odigrala pametnije i staloženije. Stojaković je otvorio produžetak trojkom, nastavio je i Bodiroga sa svojom herojskom rolom, Argentici su uzimali previše neizrađenih šuteva, pa je Jugoslavija osvojila prvenstvo drugi put uzastopno, a ukupno petu u svojoj istoriji. Stojaković je uvršten u idealnu petorku a začuđujuće titulu najkorisnijeg igrača dobio je Dirk Novicki iz Nemačke koji je imao prosek od 24 poena po meču.

Sušne godine (2003—2008)[uredi]

Godine 2003. sem što je promenila ime, reprezentacija je promenila i selektora u vidu Duška Vujoševića i nekoliko igrača. Ekipa odlazi u Švedsku postavljajući sebi osnovni cilj plasman na Olimpijske igre naredne godine i uzimanje medalje. Posle razočaravajućeg debija protiv Rusije (80:95) usledila je pobeda protiv domaćina (78:68). Poslednji meč u grupi protiv Španije potvrdio je da stvari ne idu kako treba (67:75), ali ova selekcija prolazi dalje. Već u četvrtfinalu pretrpljen je težak poraz od Litvanaca (82:98) i preostala je borba za Atinu. Za razliku od meča u grupi, Srbija i Crna Gora se osvetila Rusiji za poraz i obezbedila je sebi učešće dogodine. Na doigravanju za peto mesto pobedila je Grčka sa 72:64. Ovo je bio prvi put posle 1985. godine da nije osvojena medalja na Evropskom prvenstvu.

Selekciju ponovo preuzima Obradović koji za Grčku vodi igrače različitih profila od onih najiskusnijih do igrača koji tek debituju. Zbog određenog animoziteta ne poziva Predraga Stojakovića (Stojaković tražio da se priključi pripremama mesec i po dana pre početka) koji od tad više nikada nije zaigrao za reprezentaciju. Ipak tu su Bodiroga, Radmanović, Rakočević, Šćepanović, Drobnjak i drugi. Kako god, na za sada svojim poslednjim Olimpijskim igrama, reprezentacija je izgubila redom od Argentine pogotkom Manua Đinobilija u zadnjoj sekundi meča preko Igora Rakočevića (82:83), Novog Zelanda (87:90), Španije (68:76) pa čak i od Kine u meču za prolaz u četvrtfinale (66:67). Za utehu dobijena je Italija (74:72) a kasnije i Angola (85:62) u doigravanju za jedanaesto mesto. Loša atmosfera i nekomunikacija između pojedinih igrača mogla se naslutiti, ali su treniri i mediji zataškavali ovu urgentnu situaciju, jer se bližilo Evropsko košarkarško prvenstvo.

Sledeće, 2005 godine, Beograd je po treći put domaćin Evrobasketa. Računajući na prednost domaćeg terena i odziv svih igrača selektoru Obradoviću, cilj je bilo deveto zlato. Na samom startu Španija je lako savladala Srbiju i Crnu Goru (70:89) a poraženi se izvukao pobedivši Izrael (93:77) i Letoniju (82:67). U osmini finala naišao je šokantan poraz od Francuza (71:74) posle kog je Obradović, na izuzetnoj potresnoj konferenciji za novinare, podneo ostavku. Obradović je izneo sve probleme, počevši od nekomunikacije među igračima, do neprofesionalnog ponašanja tokom pripremema na kojima je selekcija poražena od Grčke sa 20 poena razlike. Zajedno sa Obradovićem od reprezentativnog dresa su se oprostili još: Dejan Bodiroga, Dejan Tomašević, Vlado Šćepanović i Željko Rebrača.

Zahvaljujući specijalnoj pozivnici za učešće, Srbija i Crna Gora, zemlja koja više nije postojala našla se na Svetskom prvenstvu 2006. kao branilac titule. Poslednji trener bio je Dragan Šakota koji nije uspeo da popravi stvari u timu. Očekivalo se da Šakota krene sa procesom podmlađivanja selekcije, ali ni to nije odrađeno onako kako je zamišljeno i kako su se mnogi nadali. Takođe, poziv je u startu odbio i Predrag Stojaković. Već na startu bruka se dogodila protiv Nigerije (75:82). Zatim je Francuska trijumfovala u meču gde je timu Srbije i Crne Gore falilo iskustvo i strpljenje (65:61). Da stvari ne budu toliko loše, za prolaz su savladani Liban (104:57) i Venecuela (90:65). Sada već očekivano, izgubljen je meč protiv Argentine, ali i na tom meču igrači SCG nisu podbacili (79:83). U osmini finala reprezentaciju je dočekala Španija. "Furija" je već na poluvremenu imala i 20ak poena prednosti. Po potrebi su pojačavali ritam, popravljali razliku i na kraju, nikada lakše u tom periodu, savladali "plave" rezultatom 75:87.

Godine 2007, Srbija prvi put nastupa pod tim imenom. Prvi trener samostalne Srbije bio je Zoran Slavnić, a prvi kapiten Milan Gurović. Ekipu je osvežio novitetima poput Teodosića, Stefana Markovića i Novice Veličkovića. Od iskusnijih tu su bili Jarić, Miličić i Gurović. Sa polaganjem nade javnosti u neki novi početak usledio je verovatno najgori nastup reprezentacije od njenog nastanka. Sve redom porazi od Rusije (65:73), Grčke posle produžetka uz gomilu sudijskih grešaka (67:68) i Izraela (87:83). Na kraju Srbija je ostvarila najgori plasman na Evropskom prvenstvu ikada, poslednje, 16. mesto, a pre toga jedini gori nastup imala je pod imenom Jugoslavija 1947. godine, 13. mesto.

Sasvim očekivano usledile su korenite promene od vrha košarkaškog saveza do novog selektora. Od reprezentacije su se na ovom Evropskom prvenstvu, oprostili Marko Jarić i Milan Gurović, prepuštajući svoja mesta mlađim momcima.

Renesansa srpske košarke (2008—danas)[uredi]

Teodosićev pobednički šut protiv Španije sa devet metara preko Horhea Garbahose za plasman u polufinale SP u Turskoj iz 2010.

Posle punih 14 godina, reprezentacija Srbije je, ponovo, morala kroz kvalifikacije da obezbedi učešće na Evrobasketu ovoga puta u Poljskoj 2009. Za selektora je izabran Dušan Ivković koji se odlučio za rad na duge staze podmladivši ekipu, a isti selektor je i te 1994 vodio reprezentaciju kroz kvalifikacioni ciklus. Reprezentacija Srbije se došla na Prvenstvo sa skorom 7-1 u kvalifikacijama. U kvalifikacijama je od iskusnijih igrača nastupao samo Miloš Vujanić, koji zbog povrede nije igrao na prvenstvu u Poljskoj, pa ga je zamenio Bojan Popović.

Pred početak Evrobasketa 2009. za novog kapitena je izabran Nenad Krstić, jedini NBA igrač koji je tada nosio dres Oklahome.

Na početku prvenstva usledila je pobeda nad favorizovanom Španijom 66:57, što je bila prva pobeda nad "Furijom" još od prvenstva u Turskoj 2001. godine. Ova pobeda okarakterisana je kao rani let "Orlova", ali već u drugom kolu Slovenija je bila bolja sa (80:69), a zatim je pobeđena Velika Britanija (77:59). U drugoj fazi pobeđeni su domaćin Poljska (77:72) i Litvanija (89:79), a pretrpljen je poraz od Turske (64:69). U najbitnijem meču na turniru u četvrtfinalu poražena je Rusija sa (79:68) pa se tako Srbija plasirala u polufinale evropskog prvenstva prvi put nakon osam godina. Rusiji nije pomogla ni prva zvezda Andrej Kirilenko, koga su sjajno čuvali Bjelica i Veličković.

U meču sa Slovenijom istakao se Miloš Teodosić koji je postigao 32 poena, a serijom trojki (na meču ih je ukupno imao šest) pred kraj meča obezbedio Srbiji produžetak i pobedu (96:92).

To je ujedno bio i maksimum mladih "Orlova" u čijem sastavu nijedan igrač nije imao više od 30 godina, a najstariji, Krstić, imao je 26. baš kao i Bojan Popović. U finalu je Španija, od prvog minuta dominirala. Vodila je i sa 30 poena razlike. da bi na kraju Španija pobedila sa 63:85, revanširajući se reprezentaciji Srbije za poraz na startu prvenstva. Tako su igrači Dušana Ivkovića osvojili prvu košarkašku medalju za samostalnu Srbiju, a zanimljivo je da je ovo bila prva zlatna medalja za Španiju koja je, pre toga, čak šest puta gubila finale Evropskog prvenstva. Ovo je takođe bio i prvi put da je Duda Ivković vodio reprezentaciju na Evropskom prvenstvu, a da ga nije osvojio. Mediji su se utrkivali u hvalospevima! Teodosić je proglašen naslednikom Saše Đorđevića, za Markovića se pisalo da je specijalista za odbranu kao Saša Obradović, dok su Bjelicine sposobnosti da igra na četiri različite pozicije upoređivane sa legendarnim Tonijem Kukočem.

Reprezentacija Srbije je igrala dobro i na Svetskom prvenstvu u Turskoj, ali nije uspela da osvoji medalju. Najjači utisak ostavila je eliminacije aktuelnog šampiona, Španije, iz četvrtfinala. Željni revanša srpski košarkaši su krenuli u ovaj meč bez trunke treme, bojaznosti od poraza. Istorijski momenat dogodio se na 4 sekunde do kraja. Teodosić je izvukao Horhea Garbahosu na devet metara od koša, a onda iznenadnim šutem sa iste udaljenosti, preko Garbahose, postigao trojku koja je najavila veliku pobedu i plasman u polufinale. U polufinalu je, nakon sudijske greške [3], izgubila od Turske.

Usledio je meč za treće mesto protiv Litvanije. Nakon evropskog zlata iz 2003. godine, Litvanija je imala prazan hod, a na ovoj šampionat došao je podmlađen sastav sa najiskusnijim igračem, ujedno i kapitenom, Robertas Javtokasom. U nove asove stasavali su Pocijus, Kalijetis, Selbutis. Upravo su ovi momci otvorili meč dalekometnom paljbom tj šutevima za tri poena. Indisponirani tim Dude Ivkovića još je mislima bio u polufinalu sa Turskom, a rezultatske neizvesnosti u ovom meču nije bilo. Konačan ishod 99:88 za Litvaniju, što je bila njihova prva medalja na Svetskom prvenstvu, dok je ovo Srbiji/Jugoslaviji, bio prvi poraz u borbi za bronzanu medalju na Svetskom šampionatu.Teodosić je izabran u idealnu petorku prvenstva.

Aleksandar Đorđević kao selektor na pripremnoj utakmici sa Slovenijom, avgust 2015. u Ljubljani.

Sledi ne baš uspešno prvenstvo Evrope u Litvaniji gde je Srbija ispala već u četvrtfinalu od reprezentacije Rusije. Prvenstvo je označeno kao neuspešno pre svega zbog toga što se reprezentacija Srbije nije kvalifikovala na Olimpijadu u Londonu. Na sledećem Evropskom prvenstvu u Sloveniji je ispunjen najveći cilj, a to je kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, ali ostaje žal da je tim mogao više.

Nakon toga dolazi do smene selektora, te se umesto Ivkovića imenuje Saša Đorđević. On za svoga pomoćnika pored ostalih imenuje Mutu Nikolića. Sa šireg spiska objavljenog pre priprema za Svetsko prvenstvo u Španiji, određen broj igrača otkazuje što zbog povreda što zbog ličnih razloga. Ipak kostur tima je ostao nepromenjen. Iako je u grupi reprezentacija doživela tri poraza od ekipa Francuske, Brazila i Španije, uspeva da se domogne osmine finala. Na prvoj eliminacionoj utakmici protiv Grčke kreće odlična igra srpske reprezentacije. Grčka i Brazil su savladani dosta ubdeljivo uz odličnu igru. U polufinalu ih je čekala Francuska koja je prethodno izbacila favorizovanu reprezentaciju Španije. Srbija je odlično igrala u prvom poluvremenu i stigla do razlike od 18 poena. Međutim u poslednjoj četvrtini Francuska je predvođena Batumom uspela da se približi, ali su na kraju reprezentativci Srbije sigurnim izvođenjem slobodnih bacanja uspeli da se domognu finala. Heroj ove penal završnice bio je Marko Simonović. Ruka mu nije zadrhtala u zadnjoj seriji, pa je on postao heroj nacije trasiraći put u prvo finale posle 2002. godine.

U finalu ih je čekala reprezentacija SAD koja je kao i tokom celog prvenstva demonstrirala vrhunsku košarku i veoma ubedljivo savladala srpsku selekciju. Američki "Tim snova" predvodio je Kajri Irving koji, prosto, nije mogao da promaši, te je na kraju prograšen i MVP-em, a po potrebi su ga pratili Klej Tomson, Stef Kari i Džejms Harden. Ipak osvajanje srebra je ocenjeno kao najveće iznenađenje prvenstva. Miloš Teodosić je ponovo bio član prve petorke prvenstva, dok je zakucavanje Nikole Kalinića na utakmici sa Grčkom ocenjeno kao drugi najbolji potez prvenstva. Pored njih dvojice tokom prvenstva naročito su se istakli Bjelica, Raduljica a povremeno i Bogdanović, kao i debitant Jović koga je Saša Đorđević pozvao u selekciju na preporuku Miroslava Nikolića.

Tabela medalja[uredi]

Takmičenje Gold medal with cup.svg Silver medal with cup.svg Bronze medal with cup.svg Medals icon with cup.PNG
Letnje olimpijske igre 1 6 1 8
Svetski kup 5 4 2 11
Evrobasket 8 6 4 18
Mediteranske igre 0 1 1 2
Univerzijada 4 2 3 8
Ukupno 9 7 3 19

Nasleđene medalje i rezultati[uredi]

Nakon raspada SFR Jugoslavije, formirani su novi košarkaški savezi: Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine, a košarkaški savez SR Jugoslavije nastavio je tako gde je stao, rasformirani, savez SFRJ. Tako je, kao aktuelni Evropski šampion iz 1991. godine, Savezna Republika Jugoslavija obezbedila učešće na Olimpijskom košarkaškom turniru 1992. godine. Međutim, zbog embarga i sankcija reprezentacija ne igra sve do 1994. godine, kada kreće od kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 1995. godine.

Nakon referenduma u Crnoj Gori, 21. maja 2006. godine, košarkaški savez Crne Gore kreće od B zone kvalifikacija, dok Srbija nasleđuje rezultate i plasmane bivše države i ovoga puta. Svojim statutom iz 1991. godine, FIBA proglašava Rusiju naslednicom SSSR-a, Češka je nasledila medalje Čehoslovačke, dok je, već spomenuto Srbija tačnije, tada, SR Jugoslavija, nasledila medalje od bivše SFRJ. Na svom sajtu, FIBA svrstava medalje prema zemljama osvajačima, da bi se znalo koliko je medalja osvojeno u kom periodu. I u ostalim sportovima Srbija je naslednica medalja bivših državnih zajednica, počevši od Olimpijskih igara

Trenutni sastav[uredi]

Košarkaška reprezentacija Srbije
Igrači Treneri
Poz. # Ime Godina – datum rođenja Visina Klub Država
PL 4 Teodosić, Miloš 29 1,95 m KK CSKA Moskva Rusija
K 5 Simonović, Marko 30 2,02 m KK Crvena zvezda Srbija
B 7 Bogdanović, Bogdan 24 1,98 m KK Fenerbahče Turska
PL 9 Marković, Stefan 28 1,97 m KK Zenit Sankt Peterburg Rusija
K 10 Kalinić, Nikola 25 2,02 m KK Fenerbahče Turska
B 11 Nedović, Nemanja 25 1,91 m KK Unikaha Malaga Španija
KC 12 Birčević, Stefan 26 2,10 m KK Partizan Srbija
C 13 Raduljica, Miroslav 28 2,13 m KK Olimpija Milano Italija
C 14 Jokić, Nikola 21 2,08 m Denver Nagetsi Sjedinjene Američke Države
C 15 Štimac, Vladimir 29 2,10 m KK Bešiktaš Turska
PL 24 Jović, Stefan 26 1,98 m KK Crvena zvezda Srbija
KC 25 Mačvan, Milan 27 2,06 m KK Olimpija Milano Italija
Selektor
Pomoćni treneri

Postave[uredi]

Poz. Starter Klupa 1 Klupa 2
C Nikola Jokić Miroslav Raduljica Vladimir Štimac
PF Milan Mačvan Stefan Birčević
SF Nikola Kalinić Marko Simonović
SG Bogdan Bogdanović Nemanja Nedović
PG Miloš Teodosić Stefan Marković Stefan Jović

Učešće na međunarodnim takmičenjima[uredi]

Olimpijske igre[uredi]

Godina Domet Plasman IG P I DK PK Razl.
19361988. Pogledati reprezentaciju Jugoslavije
Španija 1992. Nije učestvovala zbog sankcija UN-a
Sjedinjene Američke Države 1996. Finale 2. mesto 8 7 1 741 578 +163
Australija 2000. Četvrtfinale 6. mesto 7 4 3 494 483 +11
Grčka 2004. Prvi krug 11. mesto 6 2 4 462 450 +12
Kina 2008. Nije se kvalifikovala
Ujedinjeno Kraljevstvo 2012. Nije se kvalifikovala
Brazil 2016. Finale 2. mesto 8 4 4 665 627 +38
Ukupno 4/7 - 29 17 12 2362 2138 +224

Svetska prvenstva[uredi]

Godina Domet Plasman IG P I DK PK Razl.
19501990. Pogledati reprezentaciju Jugoslavije
Kanada 1994. Nije učestvovala zbog sankcija UN-a
Grčka 1998. Finale 1. mesto 9 8 1 698 563 +135
Sjedinjene Američke Države 2002. Finale 1. mesto 9 7 2 806 670 +136
Japan 2006. Osmina finala 11. mesto 6 2 4 481 439 +42
Turska 2010. Utakmica za 3. mesto 4. mesto 9 6 3 800 699 +101
Španija 2014. Finale 2. mesto 9 5 4 736 668 +68
Ukupno 5/6 2 titule 42 29 14 3613 3168 +445

Evropska prvenstva[uredi]

Godina Domet Plasman IG P I DK PK Razl.
19371991. Pogledati reprezentaciju Jugoslavije
Nemačka 1993. Nije učestvovala zbog sankcija UN-a
Grčka 1995. Finale 1. mesto 9 9 0 750 639 +111
Španija 1997. Finale 1. mesto 9 8 1 736 633 +103
Francuska 1999. Utakmica za 3. mesto 3. mesto 9 7 2 657 587 +70
Turska 2001. Finale 1. mesto 6 6 0 549 409 +140
Švedska 2003. Četvrtfinale 6. mesto 7 3 4 537 561 -24
Srbija i Crna Gora 2005. Osmina finala 9. mesto 4 2 2 316 307 +9
Španija 2007. Prvi krug 14. mesto 3 0 3 215 228 -13
Poljska 2009. Finale 2. mesto 9 6 3 680 661 +19
Litvanija 2011. Četvrtfinale 8. mesto 11 5 6 861 783 +78
Slovenija 2013. Četvrtfinale 7. mesto 11 6 5 809 828 -19
Nemačka Francuska 2015. Utakmica za 3. mesto 4. mesto 9 7 2 748 658 +90
Ukupno 11/12 3 titule 87 59 28 6858 6294 +564

Selektori[uredi]

Selektor Vreme
Dušan Ivković 1988 – 1995.
Željko Obradović 1996 – 2000.
Svetislav Pešić 2000 – 2002.
Duško Vujošević 2003.
Željko Obradović 2004 – 2005.
Dragan Šakota 2006.
Zoran Slavnić 2007.
Dušan Ivković 2008 – 2013.
Aleksandar Đorđević 2013 – trenutno

Učešće i učinak pojedinaca[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. „PR no.22: Montenegro becomes 213th FIBA Member”. FIBA. Pristupljeno 26. 8. 2006. 
  2. „FIBA Medal table”. FIBA. Pristupljeno 9. 6. 2013. 
  3. FIBA se izvinila Srbiji

Spoljašnje veze[uredi]