Košarkaška reprezentacija Srbije
Košarkaška reprezentacija Srbije predstavlja Republiku Srbiju na međunarodnim košarkaškim takmičenjima. Njeno administrativno telo je Košarkaški savez Srbije (KSS) sa sedištem u Beogradu. Na međunarodnoj sceni, Srbija je debitovala u okviru reprezentacije Kraljevine Jugoslavije pristupajući FIBI 1936. godine.
FIBA smatra reprezentaciju Srbije nosiocem kontinuiteta svih reprezentacija, te se i njeno učlanjenje u FIBA vodi još od 1936. godine, kada se u ovu organizaciju učlanila Košarkaška reprezentacija Jugoslavije.[2],[9],[10],[11].
Nakon raspada SFR Jugoslavije početkom 1990-ih, preostale republike Srbija i Crna Gora su pristupile FIBI pod imenom SR Jugoslavija da bi Srbija nakon rasformiranja pomenute zajednice postala direktni naslednik te reprezentacije.[12]
Svoju prvu međunarodnu utakmicu, reprezentacija je odigrala na Evropskom prvenstvu u Čehoslovačkoj, 27. aprila 1947. godine protiv selekcije Sovjetskog Saveza.
Srbija je, u sklopu državnih zajednica, osvojila sve tri zlatne medalje sa: Svetskog prvenstva, Evropskog šampionata i Olimpijskog košarkaškog turnira. Petostruki je osvajač Svetskog prvenstva i osmostruki šampion Evrope u košarci. 1980. godine osvojena je jedina zlatna medalja sa Olimpijskog košarkaškog turnira.
U četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Indijanapolisu „Plavi” su eliminisali domaću selekciju Sjedinjenih Američkih Država sa 81:78. To je bio tek drugi poraz američkog „Tima snova”, sastavljenog od NBA igrača, u njihovoj istoriji.
U periodu od 1992. pa do sredine 1995. godine reprezentacija je propustila tri velika takmičenja zbog sankcija koje je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji. Prvi meč posle sankcija reprezentacija je odigrala u kvalifikacijama za prvenstvo Evrope 1995. godine protiv Bugarske i slavila tek posle produžetka 93:87.[13]
Kao nezavisna zemlja Srbija je debitovala na Evrobasketu 2007. godine u Španiji gde je u prvom meču grupe A poražena od Rusije sa 73:65.[14]
Pre osamostaljenja košarkaši iz Srbije igrali su za reprezentacije pod imenima: 1936–1945 Kraljevina Jugoslavija,1945–1992 FNR/SFR Jugoslavija,1992–2006 Savezna Republika Jugoslavija/Srbija i Crna Gora i konačno od 2006 — Srbija.
1990-e[uredi | uredi izvor]
Embargo i sankcije[uredi | uredi izvor]
Ubrzo posle zvaničnog raspada SFR Jugoslavije, stvorena je zajednica između preostalih republika, Srbije i Crne Gore, nazvana Saveznom Republikom Jugoslavijom, 27. aprila 1992. godine. SR Jugoslavija bila je naslednica bivše države SFR Jugoslavije, te se direktno, kao Evropski šampion, kvalifikovala za Olimpijski košarkaški turnir 1992. godine i Evrobasket u Nemačkoj. Ovoj zemlji su neposredno zatim uvedene sankcije od strane Ujedinjenih nacija koje su onemogućile košarkašku reprezentaciju da učestvuje na Olimpijskom košarkaškom turniru u Barseloni 1992. godine, za koji se uveliko spremala[15], te da brani titulu prvaka Evrope na Evrobasketu u Nemačkoj 1993. godine, a domaćinstvo Svetskog prvenstva za 1994. godinu oduzeto je i dato Kanadi (krenula, već tada, izgradnja Beogradske arene).
Evropsko prvenstvo 1995.[uredi | uredi izvor]
Godine 1995, SR Jugoslaviji je dozvoljeno da učestvuje na međunarodnim takmičenjima. Međutim, naredni turnir bio je Evrobasket u Grčkoj planiran da se održi iste godine za koji SR Jugoslavija nije imala prethodno priliku da obezbedi sebi učešće. Svih dvanaest učesnica turnira bilo je poznato. Ipak, FIBA proširuje broj ekipa na četrnaest organizujući specijalni kvalifikacioni turnir u Bugarskoj početkom juna 1995. za još dve selekcije uoči samog prvenstva, zbog velikog broja novonastalih zemalja raspadom, pre svih, Sovjetskog Saveza i SFR Jugoslavije. I pored odsutnosti od nekoliko godina, SR Jugoslavija je bila u užem krugu favorita. Na njenom čelu je bio poslednji selektor SFR Jugoslavije, Dušan Ivković. U tim kvalifikacija učestvovale su još Turska, Estonija, Bosna i Hercegovina i domaćin Bugarska. I upravo protiv Bugarske, SR Jugoslavija je započela turnir koju je uz dosta napora savladala tek nakon produžetaka. Rasterećena početnog pritiska lako se suočila sa narednim rivalima, Estonijom i Turskom. Utakmica sa Bosnom i Hercegovinom registrovana je službenim rezultatom 20:0 za SR Jugoslaviju usled odbijanja protivničke reprezentacije da odigra meč. Konačno, SR Jugoslavija odlazi na prvenstvo Evrope nakon četiri godine zajedno sa Turskom. Izabranici selektora Ivkovića bili su: Bodiroga, Danilović, Obradović, Sretenović, Paspalj, Berić, Đorđević, Rebrača, Divac, Savić, Tomašević i Koturović. Prema mišljenju mnogih to prvenstvo bilo je jedno od najneizvesnijih jer su sve selekcije nastupale u najjačim sastavima.
Koliko je situacija u Košarkaškom savezu bila teška najbolje svedoči podatak koji je izneo Dušan Ivković. Reprezentacija nije imala nijednu mušku garnituru dresova, pa je trebalo da igrači nastupaju u ženskim garniturama. Kako je to, za većinu igrača, bilo skoro pa nemoguće, selektor Dušan Ivković finansira kupovinu "Najk" garniture, bele i plave na kojima nije bilo prezimena. Naknadno su doštampani grbovi i sponzori.
Prvu utakmicu na prvenstvu SR Jugoslavija je igrala sa domaćinom Grčkom pred oko petnaest hiljada navijača. U veoma napetoj i uzbudljivoj utakmici, sličnoj onoj sa Bugarskom iz kvalifikacija, SR Jugoslavija je pobedila (84:80) što domaći navijači nisu mogli da prihvate te su do kraja turnira navijali za sve naredne protivnike SRJ reprezentacije. Naredna dva kola u grupi protiv reprezentacije Litvanije (70:61) i Italije (87:74), igrači Dušana Ivkovića mnogo lakše su rešili u svoju korist opravdavši početna očekivanja javnosti. Time su obezbedili sebi prvo mesto u grupi što su samo potvrdili mečevima protiv Švedske (85:58), Izraela (72:59) i aktuelnog prvaka Nemačke, koja nije bila ni približno jaka kao na prethodnom prvenstvu (92:79).
U četvrtfinalu SR Jugoslavija je istim tempom nastavila izbacivši Francusku (104:86). Zahvaljujući toj pobedi rezervisana je karta za Olimpijske igre naredne godine u Atlanti. Ono što je u tom trenutku bilo značajnije jeste zakazani ponovni duel između SR Jugoslavije i Grčke u polufinalu. Utakmicu je obeležila negativna atmosfera sedamnaest hiljada domaćih navijača uperena prema SRJ košarkašima. Za razliku od premijernog duela, SR Jugoslavija je držala stvari pod kontrolom uprkos pritiscima na sudije i svela protivnika na samo 52 poena (60:52). Ponašanje publike „preuzeli“ su novinari na konferenciji posle meča verbalno napadajući trenera Ivkovića optužbama i nepristojnim pitanjima, a njegovu suprugu, koja se nalazila na tribinama, su i fizički napali. Kako god, u finale su otišle SR Jugoslavija i Litvanija, koja se na međunarodnu košarkašku scenu, samostalno, vratila bronzanom medaljom sa Olimpijskog košarkaškog turnira 1992. godine.
Istorijsko finale Evrobasketa 1995. godine, jedno od najčuvenijih svih vremena, obeleženo je dešavanjima kako na terenu tako i van njega. Utakmicu su obeležile varnice između igrača, gromoglasno navijanje grčkih navijača pristalica Litvanije, četrdeset i jedan poen Aleksandra Đorđevića[16] (šut za tri poena: 9/12), zakucavanje[17] Danilović preko Arvidasa Sabonisa i odbijanje litvanskih igrača da se vrate u igru. Naime, nezadovoljni suđenjem, reprezentativci Litvanije u 38. minutu predvođeni Marčuljonisem izašli su sa terena ne želeći više da igraju. Uprkos vođstvu, SRJ igrači su prišli Litvancima i nagovarali ih da nastave utakmicu. Naposletku, utakmica se privela kraju, a SR Jugoslavija je osvojila titulu prvaka Evrope rezultatom 96:90. Pečat svim skandalima dali su trećeplasirani košarkaši Hrvatske koji su otišli sa podijuma čim su Jugoslovenski igrači pozvani da prime medalje i odslušaju svoju himnu[18]. Po povratku u SR Jugoslaviju, košarkaše je dočekalo više od sto hiljada ljudi kako bi zajedno proslavili sjajni povratak na međunarodnu scenu. Doček ispred Narodne skupštine organizovan 3. jula postao je kasnije tradicionalni način proslavljanja svih značajnih sportskih uspeha u SR Jugoslaviji i Srbiji.
Olimpijske igre 1996.[uredi | uredi izvor]
 |
Osvojenim Evrobasketom iz 1995, SR Jugoslavija je automatski izborila plasman na Olimpijskim igrama u Atlanti sledeće godine. Nakon zabrane učešća na Igrama u Barseloni 1992. i propale prilike da se sudare američki i kompletni jugoslovenski drim-timovi, stvorila se mogućnost da se taj derbi konačno odigra iako je SR Jugoslavija uskraćena za igrače bivših republika.
Nakon sedam godina veoma uspešnog vođenja reprezentacije od strane Dušana Ivkovića, na kormilo dolazi njegov dotadašnji pomoćni trener, Željko Obradović. Sa očuvanim kosturom ekipe uz par noviteta poput Nikole Lončara i Milenka Topića koji su odmenili Sretenovića i Koturovića, košarkaši odlaze sa ostalim sportistima iz SR Jugoslavije rešeni da se konačno nađu sa Amerikancima. Prvaci Evrope svrstani su u drugu grupu zajedno sa Australijom, Grčkom, Brazilom, Portorikom i Južnom Korejom. Grci, sada već redovne mušterije SRJ igrača, izgubili su u prvom kolu (63:71). Dva dana kasnije, Obradovićevi izabranici su bez problema savladali Australiju (91:68) a zatim u istom maniru Južnu Koreju (118:65) i Brazil (101:82). Uoči eliminacione faze, savladan je i Portoriko koji je pružio solidan otpor (97:86).
Kao što se tadašnja javnost nadala, eliminacioni kostur je ispao takav da SR Jugoslavija i Sjedinjene Države mogu da se susretnu isključivo u finalu. Sa velikim iščekivanjem njihovog međusobnog susreta, obe ekipe su pohitale glatko do finala. U četvrtfinalu razbijena je reprezentacije Kine sa 128 poena u njenom košu (128:61). U polufinalu su se našli prošlogodišnji finalisti Evrobasketa: Jugoslavija i Litvanija. Litvanci su bili rešeni da se revanširaju za poraz u finalu, međutim u triler završni, serijom izuzetno uspešno izvedenih slobodnih bacanja Danilović odvodi Jugoslaviju u finale (66:58). Na drugoj strani Amerikanci sa svojim trećim po redu drim-timom zakazali su toliko očekivani duel.
Ovo je bilo peto finale Olimpijskog košarkaškog turnira između Jugoslavije i SAD -a, s' tim što se, pre ovog finala, Jugoslovenski košarkaši nikada nisu susretali sa NBA igračima. Sa jedne strane Divac, Paspalj, Danilović, Bodiroga i Đorđević, činili su petorku Jugoslavije, a sa druge strane Šakil O’Nil, Karl Meloun, Čarls Barkli, Skoti Pipen i Džon Stokton u „Timu snova” napokon su udovoljili javnosti kako bi dali konačan odgovor na pitanje ko je najbolji na svetu. Jugoslavija je odlično počela meč. Očekivano Džon Stokton nije mogao da zaustavi Sašu Đorđevića, a pod koševima Vlade Divac vodio je veliku borbu sa, već tada, NBA kolegama Robinsonom i mladim O’Nilom. Treba napomenuti i životnu partiju Žarka Paspalja koji je u prvom poluvremenu bio nerešiva enigma za Amerikance. Međutim, neizvesnost je trajala do sredine drugog poluvremena kad Amerikanci potpomognuti kontroverznim sudijskim odlukama (Vlade Divac zaradio peti faul) odlepljuju se od SRJ igrača, podižu razliku i stavljaju tačku na utakmicu (69:95). Ovom srebrom Olimpijskom medaljom, SRJ igrači su najavili pohod na još jednu evropsku titulu naredne godine. Sa srebrnom medaljom od reprezentacije se oprostio Žarko Paspalj, a za novog kapitena reprezentacije izabran je Aleksandar Đorđević.
Evropsko prvenstvo 1997.[uredi | uredi izvor]
Godine 1997, aktuelni evropski šampioni smešteni su u grupu C uz domaćina Italiju, Poljsku i Letoniju. Iako bez Divca u stroju, reprezentacija je i dalje važila za prvog favorita. Pored očekivanih pobeda protiv Poljske (104:76) i Letonije (108:89) dogodio se poraz od Italije predvođene Gregorom Fućkom (74:69) koji su time zapretili Đorđeviću i saigračima na njihovom putu do odbrane titule. Ovo je, inače, bio prvi poraz reprezentacije na Evropskim prvenstvima još od polufinala Evropskog prvenstva 1987. godine kada je Grčka slavila sa 81:77. S obzirom da je izmenjen sistem takmičenja, prve tri ekipe iz ove grupe oformile su zajedničku novu grupu sa ekipama iz grupe D: Španijom, Hrvatskom i Nemačkom.
Nakon glatke pobede nad Nemačkom (88:73) usledio je dugo očekivani duel sa sada bivšim sunarodnicima, reprezentacijom Hrvatske, prvi nakon raspada zemlje. Utakmicu su obeležili nervozna igra reprezentacije SR Jugoslavije i vođstvo hrvatske selekcije do pred sam kraj meča od jednog poena razlike (61:62). Do kraja su ostale još tri sekunde. U tom trenutku loptu prima Aleksandar Đorđević na početku terena i trči prema protivničkom košu da bi uz skok - šut, postigao trojku koja je rešila pitanje pobednika za 64:62[19]. Na skoro isti način je to učinio kao 1992. godine u Istanbulu kada je doneo titulu prvaka Evrope Partizanu protiv Huventuda. Posle tog meča, savladana je Španija sa devet poena razlike (79:70). U eliminacionoj fazi Jugoslavija se, ponovo, treću godinu uzastopno, susreće sa Litvanijom. Na ovo prvenstvo Litvanija je došla u znatno izmenjenim, podmlađenom sastavu, pa je i izostala neizvesnost za razliku od prethodna dva susreta (75:60). U polufinalu, redovne mušterije, Grci, pružili su solidan, ali nedovoljan otpor, pa su, ponovo, poraženi od „Plavih” košarkaša rezultatom 88:80. U finalu je čekala Italija, tim koji je ukazao na svoju dobru igru već na početku turnira. Prilika za osvetu tog jedinog poraza na prvenstvu je pametno iskorišćena, suparnik sveden na samo 49 poena, a da, pritom, nijednom nije bio u vođstvu, je morao položiti oružje i priznati nadmoć ekipe koja drugi put uzastopno postaje prvak Starog kontinenta. Od reprezentacije se, posle prvenstva, oprostio dugogodišnji centar Zoran Savić čiji je doprinos, posebno u finalu, bio nemerljiv.
Svetsko prvenstvo 1998.[uredi | uredi izvor]
| Ovom odeljku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
Sada već dokazana supersila, SR Jugoslavija se nakon tri godine vraća u Grčku kako bi zvanično dokazala svoju snagu na svetskom nivou. Selektor Obradović susreo se sa dosta otkaza. Zbog, već najavljenog, lokauta u NBA ligi Vlade Divac je odlučio da preskoči prvenstvo, a sa povredom je kuburio i Predrag Danilović, pa se ni on nije odazvao pozivu. Uigranom timu sačinjenom od košarkaša iz domaće lige pridodat je dvojac Budućnosti iz Podgorice, Vlado Šćepanović i centar Nikola Bulatović, te i debitanti iz Partizana, Predrag Drobnjak i Dragan Lukovski. Do samoga kraja je bio neizvestan nastup kapitena, Saše Đorđevića, ali se on, uprkos povredi, pojavio u sastavu reprezentacije, ali bez mogućnosti da pomogne timu sve do četvrtfinala. Ekipa se ekspresno plasirala u narednu fazu. U premijernom kolu savladan je Portoriko (80:66). Dan kasnije uz dosta neizvesnosti tek nakon produžetka poražena je i Rusija (74:82). Pred preseljenje u novu grupu, demolirana je reprezentacija Japana (99:54).
Kako je završila prvu fazu, SR Jugoslavija je tako nastavila drugu protiv Kanade (95:55). Naredni meč novi protivnik, Italija, iskoristila je priliku da se osveti za poraz na Evrobasketu prošle godine što srećom nije se teže odrazilo na ciljeve aktuelnog evropskog šampiona. Pred četvrtfinale, Grčkoj je nanesen još jedan poraz pred njenim navijačima (70:56).
U četvrtfinalu je čekala reprezentacija Argentine koja je tih godina bila u usponu sa generacijom mladih i talentovanih igrača. U meču punom preokreta glavni igrač po svom ulasku na teren bio je tek oporavljeni Aleksandar Đorđević, koji je serijom koševa obezbedio plasman u polufinale opet protiv Grčke. Grci rešeni da uzvrate za silne poraze pred svojom publikom od strane Jugoslavije, uspeli su da pariraju protivniku, izbore produžetke i čak budu u poziciji da pobede. Međutim, ni ovog puta se to nije desilo (78:73), SR Jugoslavija odlazi u finale, najviše zahvaljujući Dejanu Bodirogi i centru koji je beležio više od dve blokade po meču, Željku Rebrači. U finalu je čekala selekcija Rusije, koja je u polufinalu uspela da porazi nacionalni tim Sjedinjenih Američkih Država koji na ovom prvenstvu nisu imali „Tim snova”. Neposredno po okončanju sezone 1997/98. u kojoj su moćni Čikago Bulsi došli do još jedne titule prvaka, usledio je „lokaut” tj. štrajk igrača u NBA ligi koji su tražili veće ugovore, odnosno, da liga obezbedi veći prostor u seleri kepu klubovi. Zbog toga, nijedan od košarkaša iz NBA lige nije želeo da učestvuje na Svetskom prvenstvu, pa su selekciju činili igrači sa drugih kontinenata, najviše iz Evrope.
U tesnom finalu sa malo koševa, glavnu ulogu je odigrao Željko Rebrača koji je u ključnim trenucima meča dao poene koji su se ispostavili kasnije pobedonosni, a zatim je uspeo da blokira igrača Rusije Vitalija Nosova u zicer poziciji. Rusija je vodila na poluvremenu, međutim, preokret je usledio u samom finišu meča, a pri rezultatu 62:60, Željko Rebrača je imao dva slobodna bacanja. Iako je bio centar, imao je sasvim solidan prosek sa linije penala. Obadva je iskoristio. Do kraja je ostalo još samo 12 sekundi. Igrači Jugoslavije nisu ni igrali odbranu, pa su Rusi, polaganjem, sa zvukom sirene, postavili konačnih 64:62. Tako su, aktuelni prvaci Evrope i olimpijski vicešampioni, postali Svetski prvaci sa skorom 8-1. Igračem prvenstva proglašen je Dejan Bodiroga koji se sa Rebračom našao u idealnoj petorci. Ovo prvenstvo, iako neplanirano, ispalo je oproštajno za Aleksandra Đorđevića u nacionalnom dresu zbog hroničnih problema sa kolenom.
Evropsko prvenstvo 1999.[uredi | uredi izvor]
Još uvek nisu izbledele sankcije sa početka zadnje decenije 20. veka, a nove su usledile zajedno sa novim ratom. Naime, krajem 1998. godine ponovo su uvedene sankcije SR Jugoslaviji, ovoga puta od strane EU i SAD, zbog optužbi za progon Albanaca sa Kosova i Metohije i prekomernu upotrebu sile tokom rata u ovoj pokrajini.[20]. Ipak, ove sankcije nisu značile totalnu izolaciju, te je sportistima bilo dozvoljeno da se takmiče.
Godine 1999, neposredno posle bombardovanja SR Jugoslavije, nastup njene košarkaške reprezentacije bio je pod znakom pitanja, ali ona ipak odlazi na Evrobasket u Francusku. Da bi pomogli, relativno, novoj selekciji, u ekipu su se vratili Danilović i Divac, a njima su se pridružili debitanti sa grčkim pasošima Milan Gurović i Predrag Stojaković. U najlakšoj grupi na prvenstvu, sa skorom od 3-0, otišlo se u narednu fazu. Redom su pobeđene Izrael (81:61), Makedonija (83:68) i domaćin Francuska (63:52).
U drugoj fazi se nastavilo istim tempom protiv Slovenije (71:66) i Španije (77:63) sve do neočekivano lakog poraza od Rusije (76:68). Uprkos tom porazu, u četvrtfinale se otišlo sa prvog mesta. U četvrtfinalu, bez problema, savladana je Nemačka (78:68). Na pohodu ka trećem uzastopnom zlatu SR Jugoslaviju je zaustavila Italija koja je uzvratila za poraz iz 1997. godine i rezultatom 71:62 prošla u finale. U ovom polufinalu selekcija SR Jugoslavije nije nijednog trenutka bila blizu preokreta, a na poluvremenu je gubila i sa 14 poena razlike, Na kraju, SRJ igrači su se morali zadovoljiti bronzom protiv ponovo Francuza (74:62) i tako su nastavili niz medalja.
2000-e[uredi | uredi izvor]
Olimpijske igre 2000.[uredi | uredi izvor]
U zadnjoj godini starog milenijuma, reprezentacija SR Jugoslavije odlazi na Olimpijske igre u Sidneju nadajući se još jednoj medalji. Ponovo bez Divca, kojeg je zamenio još jedan „Grk”, Dragan Tarlać, a zbog povrede u reprezentaciji nije bio ni Milenko Topić čiji su poeni sa klupe, često u prošlosti, donosili prevagu u najbitnijim mečevima. Njega je u zadnjem trenutku zamenio mladi Nikola Jestratijević. U dosta jakoj grupi, na premijeri, nadigrana je Rusija (66:60), a potom i domaćin Australija predvođena NBA centrom Lukom Longlijem (80:66), zatim Angola (73:64) i Španija (65:78). Odlučujući meč za prvo mesto u grupi doneo je poraz od selekcije Kanade. Kanada je na ovom turniru imala na raspolaganju svoju nadolazeću košarkašku zvezdu Stiva Neša, tada igrača Dalasa koji je i odveo svoju reprezentaciju do pobede od 83:75 i prvog mesta u grupi A. U četvrtfinalu naišla je Litvanija. SRJ igrači koji su u mislima imali Amerikance u polufinalu veoma lako su savladani (76:63) iako su na 7 minuta do kraja prišli na pola koša razlike (61:60). Prvenstvo su završili na šestom mestu posle poraza i od Italije (69:59). Sve ovo je poslužilo kao povod selektoru Obradoviću za ostavku, zatim i nekim igračima da se oproste od državnog dresa među kojima i Daniloviću. Na čelo tima dolazi Svetislav Pešić sa ciljem da renovira sastav i vrati SR Jugoslaviju među osvajače medalja.
Evropsko prvenstvo 2001.[uredi | uredi izvor]
| Ovom odeljku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
Iako dve godine bez zlatne medalje SR Jugoslavija, na čelu sa Pešićem koji je dao značajnu ulogu igračima kao što su Stojaković, Gurović i Jarić, važila je za jednog od favorita. Kapiten ekipe je ostao Dejan Bodiroga, a pozvani su i igrači iz domaće lige poput Veselina Petrovića i Dejana Milojevića uz Rakočevića koji je od ranije reprezentativac.
Grupnu fazu SR Jugoslavija je završila na prvom mestu bez ikakvih problema. Prvo je pobeđena Hrvatska (66:80), koja je napravila smenu generacija, a zatim Estonija (113:58) i Nemačka (86:73) za koju je po prvi put nastupan NBA as, a kasnije i najbolji strelac Evropskog prvenstva u Turskoj, Dirk Novicki. U četvrtfinalu je savladana Letonija (114:78), a prvi pravi test je trebalo da bude meč sa Španijom u polufinalu. Međutim, raspucani Stojaković i odlični Predrag Drobnjak u trećoj četvrtini, nije dozvolio Špancima da priđu te su Gasol i njegovi saigrači zaustavljeni (78:65). U finalu, SR Jugoslavija je igrala sa domaćom Turskom koju je pratila ogromna podrška sa tribina. Kako god, Turcima to nije pomoglo, a SR Jugoslavija je postala prvak Evrope treći put u četiri, zadnja, učešća (78:69). Prema mišljenjima mnogih košarkaških kritičara, ova reprezentacija SR Jugoslavije bila je jedna od najdominantnijih na nekom prvenstvu. Stojaković je proglašen za najkorisnijeg igrača prvenstva.
Svetsko prvenstvo 2002.[uredi | uredi izvor]
Naredne godine organizovano je Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu. SR Jugoslavija dodatno je pojačala svoj sastav jer se, pre svih, u reprezentaciju vratio, posle tri godine pauze Vlade Divac. Kako je sam više puta izjavio nije mogao da odbije poziv Svetislava Pešića, pa je Jugoslavija imala uigrani tandem iz Sakramento Kingsa, Divac - Stojaković. Odbranu trona najviše je ugrožavala, domaća, selekcija Sjedinjenih Američkih Država, koju su na ovom šampionatu predvodili: Pol Pirs, Redži Miler, Ben Valas, Majkl Finli, Andre Miler i ostali. Posle sedam godina ekipi se pridružio Dejan Koturović, a prvi put dres SR Jugoslavije oblače Žarko Čabarkapa, Miloš Vujanić i mlada zvezda Vladimir Radmanović koji je godinu pre toga proveo u ekipi Sijetl Supersoniksa sa zavidnom minutažom za početnika.
Posle početne vrlo lake pobede nad Angolom (113:63) usledio je neočekivani poraz od Španije koji je u tom trenutku pomrsio račune SRJ (71:69). U duelu sa Kanadom, koja je nastupala bez svoje najveće zvezde Stiva Neša, SR Jugoslavija je tražila prolaz što je na kraju uspela, poprilično lagano (87:71). U drugoj grupnoj fazi na samom startu Pešićevi izabranici su tesno izgubili od Portorika (83:85) i još jednom doveli u pitanje svoj opstanak. Naredna dva dana su se ponovo izvukli posle mečeva sa Brazilom (90:69) i Turskom (110:78), ali su se plasirali u četvrtfinale kao drugi i tako zakazali duel sa domaćinom Sjedinjenim Državama.
Nakon šest godina ponovo su igrali američki i evropski drim-tim. Mnogi su nazivali taj duel finalom pre finala. Rasterećena pritiska, selekcija SR Jugoslavije vođena najiskusnijim Divcem odlično je parirala protivniku do poluvremena posle kog je vodila 40:36. U trećoj četvrtini prednost se istopila, a Amerikanci, kao po navici, najviše poena ubacuju u tom periodu. U poslednjoj deonici u jednom trenutku vode 69:59 i praktično privode utakmicu kraju. Međutim, igrač iz senke, Milan Gurović, serijom trojki najavljuje senzaciju. Rezultat je izjednačen, a timovi naizmenično pogađaju koš. Još jednom trojkom Gurović dovodi SR Jugoslaviju u vođstvo od četiri poena na šta Andre Miler odgovara svojom trojkom. Kasnije, serijom slobodnih bacanja Marko Jarić čuva vođstvo. U poslednjem napadu za produžetke, Andre Miler ne uspeva da pogodi trojku za izjednačenje, pa SR Jugoslavija odlazi u polufinale sa Novim Zelandom.
Podignuti u nebo ovom pobedom, igrači SR Jugoslavije su potcenili protivnika i mučili su se veliki deo meča. Po malo neočekivano, partiju karijere pružio je Dejan Koturović i pomogao saigračima na putu do finala, konačnim rezultatom 89:78. Ogromna količina nervoze u polufinalu rezultirala je i jednim incidentom. Naime, u toku jednog tajm auta, koji je pozvao Svetislav Pešić, dok su svi igrači slušali šta selektor govori, Vladimir Radmanović je uzeo bananu i potpuno nezainteresovano „odradio” minut odmora. Pobesneli Pešić na poluvremenu ostavlja Radmanovića u svlačionici i za finale prijavljuje Aleksandra Smiljanića, tada košarkaša Budućnosti, koji je sa reprezentacijom odradio veći deo priprema.[21]
U finalu sledio je duel sa reprezentacijom Argentine, koja je još na Svetskom prvenstvu 1998. godine pokazala da ima generaciju mladih i izuzetno talentovanih igrača. Štaviše, Argentina je i pre finala ispisala istoriju, s'obzirom da je postala prva selekcija koja je pobedila neki od „Timova snova”. Većina igrača stasavala je tada u španskoj košarkaškoj ligi, a smešila im se i NBA karijera, počevši od Manua Đinobilija, preko Luisa Skole, Fabricija Oberta, Karlosa Delfina i ostalih.
Nakon prve četvrtine, sve je delovalo da će Jugoslavija lako doći to pete titule Svetskog prvaka, ali koncentracija u odbrani je popustila do kraja trećeg perioda, pa su zahvaljujući sijasetu otvorenih šuteva „Gaučosi” došli krajem treće deonice u vođstvo 57:52. U poslednjoj četvrtini, SR Jugoslavija je gubila osam poena razlike, ali je onda stvar u svoje ruke, iz očaja, uzeo kapiten Dejan Bodiroga. Iako bek/krilo, Bodiroga je bio igrač koji uzimao jako malo šuteva za tri poena, skoro nikada više od tri. Međutim, na ovom susretu, Bodiroga je pet puta šutirao van linije 6,25, od čega su dve trojke postignute u ključnim momentima susreta za povratak u rezultatski egal. Na samom kraju meča, Vlade Divac je imao dva slobodna bacanja za vođstvo. Oba je promašio, ali na sreću po Jugoslovensku selekciju i Fabricio Oberto nije poentirao sa zvukom sirene. Produžetak, trojkom, otvara Predrag Stojaković, nakon toga razigrao se i Marko Jarić, te novi triler nije dozvoljen. Konačnim rezultatom 84:77 , Jugoslavija uspeva da odbrani titulu prvaka Sveta u košarci. Stojaković je uvršten u idealnu petorku, a začuđujuće titulu najkorisnijeg igrača dobio je Dirk Novicki iz Nemačke.
Evropsko prvenstvo 2003.[uredi | uredi izvor]
| Ovom odeljku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
Posle objedinjenih titula prvaka Evrope i cveta, došlo je vreme za promene, kako u igračkom, tako i u selektorskom pogledu. Svetislava Pešića na mesto selektora zamenio je tadašnji strateg Partizana Duško Vujošević, od reprezentacije se oprostio Vlade Divac, dok je Dejan Bodiroga posle sedam vezanih godina boravka u reprezentaciji, te vrlo iscrpljujuće sezone u Evroligi, zatražio godinu pauze od nacionalnog dresa. Vujošević se oslanjao na uglavnom igrače iz domaćeg šampionata. U sastav je uvrstio mladog Kostu Perovića, dugogodišnjeg glavnog igrača FMP Železnika, Ognjena Aškrabića i manje više anonimnog Dušana Vukčevića tada košarkaša Montepaskija. S obzirom na to da je osvajanjem titule Svetskog prvaka obezbeđeno bilo učešće na Olimpijskom košarkaškom turniru 2004. godine ovo prvenstvo poslužilo je kao prilika da se pruži šansa nekim drugim igračima i da se, eventualno, nastavi niz osvajanja medalja koji je trajao od Evrobasketa 1995. godine. Pod novim imenom, Srbija i Crna Gora, debitovala je protiv Rusije porazom (80:95). Usledila je pobeda protiv domaćina (78:68). Poslednji meč u grupi protiv Španije potvrdio je da stvari ne idu kako treba. U meču prepunom nervoze, "Plavima" nije pomogla ni sjajna partija prve zvezde Peđe Stojakovića koji je ubacio 25 poena, pa je Španija uspela da se revanšira za poraz iz polufinala prošlog prvenstva, rezultatom 75:67. Kao trećeplasirana u grupi Srbija i Crna Gora prošla je u osminu finala, a tamo se susrela sa vicešampionima sa prošlog Evrobasketa, selekcijom Turske. U triler završnici, zahvaljujući odličnom Predragu Drobnjaku ostvarena je pobeda 80:76. Već u četvrtfinalu pretrpljen je težak poraz od Litvanaca koju su do drugog trijumfa u istoriji nad selekcijom Srbije/Jugoslavije predvodili Ramunas Šiškauskas sa 27 poena i jedan od najboljih plejmejkera u istoriji ove zemlje Šarunas Jasikevičijus sa 11 asistencija do konačnog rezultata 98:82. U razigravanju od pete do osme pozicije prvo je pobeđena Rusija sa 86:77, a zatim je usledio i poraz od Grčke 72:64, pa je zauzeto dosta razočaravajuće šesto mesto. I na ovom šampionatu se nastavilo sa ispadima na relaciji igrač - selektor. Novi „Slučaj banana”, ovoga puta, dogodio se odmah po završetku prvenstva, kada je Dejan Koturović nazvao selektora Vujoševića „grobarom srpske košarke”. Koturović je izneo i podatak da, skoro, nijedan košarkaš nije bio zadovoljan izborom selektora, te na kakav se način isti birao.[22]
Olimpijske igre 2004.[uredi | uredi izvor]
| Ovom odeljku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
Domaćinstvo Evrobasketa 2005. godine se bližilo, pa je selekciju ponovo preuzeo najtrofejniji srpski i evropski trener, te za razliku od Vujoševića znatno poželjniji Željko Obradović koji za Grčku vodi igrače različitih profila od onih najiskusnijih do igrača koji tek debituju. Zbog određenog animoziteta ne poziva Predraga Stojakovića koji od tad više nikada nije zaigrao za reprezentaciju. Naime, Predrag Stojaković nije mogao da se priključi reprezentaciji u terminu za kada je bilo zakazano okupljanje, već je zatražio da sa, popriličnim, zakašnjenjem, avgusta meseca se pridruži timu, što je Obradović, automatski, odbio. Ipak tu su bili, ponovo, Dejan Bodiroga i Dejan Tomašević, zatim NBA igrači Vladimir Radmanović, Predrag Drobnjak, debitanti iz najjače košarkaške lige sveta Nenad Krstić i Aleksandar Pavlović, kao i provereni igrači iz domaće lige: Igor Rakočević, Vule Avdalović, Đuro Ostojić. Sa spiska je izostao Marko Jarić, tada košarkaš L. A. Klipersa, a kao drugi plejmejker u timu je bio Miloš Vujanić. Selektor Obradović nije mogao da računa na NBA centra Detroita mladog Darka Miličića koji je doživeo povredu šake u plej ofu NBA lige, pa je u tim uvrstio centra Petra Popovića iz Hemofarma. Spoj mladosti i iskustva startovao je porazom u prvom kolu od Argentine (82:83) pošto je Emanuel Đinobili pogodio dvojku u zadnjoj sekundi meča preko Rakočevića od table.[23] Poljuljanog samopouzdanja do kraja turnira reprezentacija je svaki meč igrala na jednu loptu i ostaće upamćeno da nijedan poraz nije bio zabeležen dvocifrenom razlikom. Od Novog Zelanda (87:90), zatim još jedan poraz i od Španije (68:76), a kao zadnja nada došla je tesna pobeda nad Italijom (74:72). U poslednjem meču u grupi o prolazu dalje odlučivalo se protiv Kine koju je predvodio NBA div, Jao Ming. Izabranici selektora Obradovića nisu imali rešenje za 2,29cm visokog centra Hjustona koji je meč završio sa 27 poena i 13 skokova, iako je bio, redovno, udvajan. Na kraju, Kina je slavila rezultatom 67:66 i izborila istorijski nastup u četvrtfinalu Olimpijskog košarkaškog turnira.[24] Najgori plasman na Olimpijskim igrama košarkaške reprezentacije Srbije / Jugoslavije, jedanaesto mesto, uknjižen je pobedom nad Angolom 85:62.
Evropsko prvenstvo 2005.[uredi | uredi izvor]
| Ovom odeljku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
Sledeće godine Beograd je po treći put domaćin Evrobasketa. Računajući na prednost domaćeg terena i odziv svih igrača selektoru Željku Obradoviću, cilj je bio zlatna medalja. Na samom startu Španija je lako savladala Srbiju i Crnu Goru (70:89) i to bez prve zvezde Pau Gasola koji je mečeve svoje reprezentacije posmatrao sa tribina. Ovo je, ujedno, bila četvrta uzastopna pobeda Španije nad „Plavima”. Do kraja grupne faze, očekivano su ostvarene pobede protiv Izraela (93:77) i Letonije (82:67). U osmini finala naišao je šokantan poraz od Francuza (71:74) u susretu gde su košarkaši Srbije i Crne Gore vodili i sa 10 poena razlike. Posle ovog šokantnog poraza i eliminacije Željko Obradović je dao ostavku, a na pres konferenciji, kao glavne razloge rane eliminacije sa prvenstva, naveo je lošu atmosferu u samom timu, kao i činjenicu da nekolicina igrača, još od Olimpijskih igara 2004. godine, nije pričala između sebe.[25] Posle ovog Evrobasketa od reprezentacije su se oprostili: Dejan Bodiroga, Dejan Tomašević, Vlado Šćepanović i Željko Rebrača koji zbog srčanih problema brzo završava i igračku karijeru.
Na ovom Evropskom prvenstvu FIBA je prvi put upotrebila novu košarkašku loptu kompanije Molten - GG7, koja se, uz određene modifikacije, koristi i danas.
Svetsko prvenstvo 2006.[uredi | uredi izvor]
| Ovom odeljku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
Zahvaljujući specijalnoj pozivnici za učešće, Srbija i Crna Gora, zemlja koja više nije postojala na papiru (Crna Gora je nakon referenduma 21. maja iste godine proglasila nezavisnost) našla se na Svetskom prvenstvu 2006. kao branilac titule. Poslednji trener bio je Dragan Šakota koji nije uspeo da popravi stvari u timu. Šakota nije mogao da računa na veliki broj penzionisanih igrača, dok su Šćepanović i Drobnjak odlučili da nastupaju za reprezentaciju Crne Gore. Okosnicu timu trebalo je da čine mladi asovi iz NBA lige: Darko Miličić i Aleksandar Pavlović koji je, iako rođen u Baru, prihvatio da igra za Srbiju, ali nikada, posle Olimpijskih igara 2004. godine, nije obukao, ponovo, reprezentativni dres[26]. Jedini iskusni igrač, na ovom prvenstvu, bio je Igor Rakočević.
Već na startu prvenstva bruka se dogodila protiv Nigerije (75:82). Znatno bolja, borbenija, igra viđena je protiv Francuska (65:61). Situacija se znatno popravila u timu pošto su, za prolaz dalje, savladani Liban (104:57) i Venecuela (90:65). Sada već očekivano, izgubljen je meč protiv Argentine koja je u kompletnom sastavu želela da dođe do titule Svetskog prvaka (79:83). U osmini finala Srbiju i Crnu Goru je čekala reprezentacija Španije. Ponovo je, peti put, uzastopno, „Crvena furija” porazila „Plave” koji su se rezultatom 75:87 oprostili od titule Svetskog prvaka. Upravo je na meču osmine finala zadnji put interpretirana himna Hej, Sloveni koja je pratila reprezentaciju od 1946. do, ove, 2006. godine. Srbija kao pravni naslednik državne zajednice Srbije i Crne Gore, obezbedila je učešće na Evrobasketu 2007. godine, dok je Crna Gora krenula iz B divizije. Kao i u slučaju raspada prethodnih republika, Srbija je nasledila medalje, uspehe i ostale rezultate.
Evropsko prvenstvo 2007.[uredi | uredi izvor]
| Ovom odeljku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
Godine 2007, Srbija prvi put nastupa pod tim imenom na Evrobasketu 2007. godine u Španiji pošto se kao Srbija i Crna Gora kvalifikovala preko Mundobasketa 2006. godine. Prvi trener samostalne Srbije bio je Zoran Slavnić, ujedno i jedini ozbiljan kandidat za „užarenu” selektorsku klupu. Moka se odlučio na, očekivanu, smenu generacija, pa je u tim uvrstio i neke dvadesetogodišnjake koji su osvojili titulu prvaka Evrope za igrače do 20 godina, nekoliko meseci pre samog, seniorskog, Evrobasketa. U timu je bilo čak šest dvadesetogodišnjaka, a to su: Miloš Teodosić, Stefan Marković, Novica Veličković, Nemanja Aleksandrov, Dragan Labović i Milenko Tepić. Za kapitena je izabran jedini igrač sa 30 godina i najiskusniji u timu po broju mečeva Milan Gurović. Pored njega jedini igrač koji je još osvajao titule sa početka dvadeset prvog veka bio je Marko Jarić. Za prvu zvezdu tima izabran je Darko Miličić jedini igrač u ovom sastavu iz NBA-a. Sa prosekom godina 22,3 Srbija je bila ubedljivo najmlađa selekcija na turniru, a ne samo to, već je ovo i najmlađa selekcija sa najvećim brojem debitanata u istoriji Evropskih košarkaških prvenstava. Zoran Slavnić je polagao veliku nadu u svoj mladi tim, pa je dodelio reprezentaciji i nadimak „Moskitosi”. Ambicije nisu bile nerealne. Niko nije pričao o osvajanju neke od medalja već je, kao primarni cilj, postavljeno zauzimanje jedne od prvih šest pozicija kako bi se izborio nastup na Olimpijskom košarkaškom turniru 2008. godine. Međutim, „Moskitosi” su bili isuviše neiskusni da se nose sa reprezentacijama Rusije i Grčke. U prvom meču Grupe A, protiv Rusije, na kraju je izbegnuta katastrofa pošto su Rusi, predvođeni nezaustavljivim Andrejem Kirilenkom (24 poena i 12 skokova) naneli poraz od "samo" osam poena razlike 65:73. Usledio je izuzetno težak meč sa aktuelnim prvacima Evrope - Grcima. Mlada ekipa Srbije zaigrala je mnogo bolje negoli u prvom meču, posebno u odbrani. Plejmejkeri su preuzeli košgetersku odgovornost (Marko Jarić i Miloš Teodosić meč završili sa po 18 poena), a koliko je meč bio "tvrd" govori podatak da je treću četvrtinu Grčka rešila u svoju korist rezultatom 9:7!? Miličić i Erceg odlično su kontrolisali skok, ali je sudijska trojka Fabio Faćini (Italija), Virdžinijus Dovijavičijus (Litvanija) i Stelan Banika (Rumunija) olako dosuđivala „Helenima” prekršaje i dovela ih na korak od pobede. Da se ta pobeda, još malo, prolongira, potrudio se kapiten Milan Gurović koji pri rezultatu 56:53 za Grčku pogađa trojku sa desetak metara, od table, za produžetak [27]. U produžetku sudijski kriterijum je bio još stroži, pa je Srbija doživela i drugi poraz na šampionatu, minimalnim rezultatom 68:67. Niz kontroverznih sudijskih odluka izazvao je veliku količinu besa i nezadovoljstva kod mladih košarkaša, a prednjačio je Darko Miličić koji je u intervjuu odmah po završetku meča, otvoreno vređao sudijsku trojku, zbog čega je, kasnije, novčano bio kažnjen.[28] Za prolaz dalje bila je potrebna pobeda protiv Izraela, ali do nje nije došlo, uprkos vođstvu od 10 poena razlike. Tada Gaj Pnini pogađa dve važne trojke, unosi nemir u tim Srbije. Janiv Grin, naturalizovani Izraelac, takođe, pogađa sa distance, a kasnije u penal završnici ruka mu nije zadrhtala, pa je Izrael, neočekivano, kao autsajder grupe A, izborio plasman u nokaut rundu. Ova najmlađa reprezentacija u istoriji Evropskih košarkaških prvenstava je ipak ispisala istoriju, ali onu neslavnu stranicu. Naime, konačno 14. mesto je najgore u istoriji naše reprezentacije. Pre ovog Evrobasketa najlošiji plasman bila je 13. pozicija na Evropskom prvenstvu 1947. godine kada je u meču za ovo, tada, pretposlednje mesto savladana Albanija sa 90:13. Od nacionalnog dresa se, odmah po završetku prvenstva, oprostio Milan Gurović, a ubrzo nakon njega i Marko Jarić. Ostavka je, od strane Košarkaškog Saveza Srbije, uručena i Zoranu Slavniću.
Evropsko prvenstvo 2009.[uredi | uredi izvor]
|
Posle niza neuspešnih godina, reprezentacija Srbije je morala, prvi put još od 1995. godine u kvalifikacije za Evrobasket čiji je domaćin bila Poljska. Za selektora je izabran, najiskusniji, Dušan Ivković koji se odlučio za rad na duge staze podmladivši ekipu. Reprezentacija Srbije je došla na Prvenstvo sa skorom 7-1 u kvalifikacijama. U kvalifikacijama je od iskusnijih igrača nastupao samo Miloš Vujanić, koji zbog povrede nije igrao na prvenstvu u Poljskoj, pa ga je zamenio Bojan Popović. Za kapitena je imenovan Nenad Krstić jedini igrač u tom trenutku iz NBA lige, a selektor Ivković se oslanjao na mlade igrače čiji je prosek bio 22 godine, pa su pozvani: Miloš Teodosić, Milenko Tepić, Ivan Paunić, Nemanja Bjelica, Stefan Marković, Uroš Tripković, Miroslav Raduljica, Kosta Perović, Novica Veličković i najmlađi, 19. godišnji Milan Mačvan koji je u seniorski tim došao kao MVP Evropskog prvenstva za igrače do 20 godina.
Na početku prvenstva, potpuno neočekivano, pobeđena je, favorizovana, Španija (66:57), u drugom kolu euforija je splasnula pošto je Slovenija bila bolja sa (80:69), a zatim je pobeđena Velika Britanija (77:59). U drugoj grupnoj fazi pobeđeni su domaćin Poljska (77:72) i Litvanija (89:79), a pretrpljen je i drugi poraz na prvenstvu od Turske (64:69). U četvrtfinalu je, bez većih problema, poražena Rusija sa (79:68) pa se tako Srbija plasirala u polufinale evropskog prvenstva prvi put nakon osam godina. U polufinalu, Srbiju je čekala, ponovo, Slovenija. U meču sa Slovenijom istakao se Miloš Teodosić koji je postigao 32 poena, a serijom trojki (ukupno šest na meču) pred kraj susreta obezbedio Srbiji produžetak i pobedu (96:92). U finalu je favorizovana Španija od prvog podbacivanja držala je veliku razliku koja je često prelazila i 30 poena, da bi, na kraju, "Furija" pobedila sa (63:85), revanširajući se reprezentaciji Srbije za poraz na startu prvenstva. Tako su igrači Dušana Ivkovića osvojili prvu košarkašku medalju za samostalnu Srbiju. Ovo je, inače, bila i prva titula prvaka Evrope za reprezentaciju Španije, koja je pre ovog prvenstva šest puta gubila u finalima. Takođe, Dušan Ivković je prvi put vodio reprezentaciju na Evropskom prvenstvu, a da, pritom, nije osvojio zlatnu medalju.
2010-e[uredi | uredi izvor]
Svetsko prvenstvo 2010.[uredi | uredi izvor]
| Ovom odeljku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
Reprezentacija Srbije je igrala dobro i na Svetskom prvenstvu u Turskoj, ali nije uspela da osvoji medalju. U prvom meču na turniru ubedljivo je sa 94:44 savladana selekcija Angole, da bi u drugom, posle dva produžetka usledio poraz od Nemačke 82:81. Posle isteka suspenzije od dva meča, zbog fizičkog obračuna na Akropolis kupu [29], u tim se vraćaju Miloš Teodosić i kapiten Nenad Krstić. Usledila je još jedna rutinska pobeda nad Jordanom 112:69, te trijumfi nad Australijom 94:79 i glavnim favoritom u grupi A, Argentinom sa 84:82. Kao prvoplasirana u grupi A, sa skorom četiri pobede i jedan poraz, Srbiju je u osmini finala čekala četvrtoplasirana iz grupe B, Hrvatska. Neizvesna završnica i rezultatska klackalica potrajala je do samog kraja, kada je na jednu sekundu do kraja meča, Aleksandar Rašić iznudio dva slobodna bacanja. Prvo je pogodio, drugo, namerno, promašio za konačnih 73:72. U četvrtfinalu Srbiju je čekao drugi favorit turnira i Evropski prvak Španija. Željni revanša, "Orlovi" su odigrali najbolji meč na turniru, a heroj pobede postao je Miloš Teodosić koji je trojkom sa devet metara, tri sekunde pre kraja, preko Garbahose postavio konačan rezultat 92:89. Međutim, finale je izostalo pošto je u polufinalu, nakon sudijske greške Srbija [30], izgubila od Turske. Indisponirani nakon sijaseta sudijskih grešaka u polufinalu, "Orlovi" nisu bili dostojan rival Litvaniji koja je, već u prvom poluvremenu, ubacila devet trojki. Predvođeni odličnim Kleizom koji je meč završio sa 33 poena, mlada selekcija Litvanije je slavila sa konačnih 99:88 za prvu medalju sa Svetskih prvenstava. Ovo je, inače, prvi put da je reprezentacija Srbije/Jugoslavije, poražena u borbi za bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu.
Evropsko prvenstvo 2011.[uredi | uredi izvor]
|
Evropsko prvenstvo u Litvaniji u zadnjem trenutku je prošireno sa 16 na 24 selekcije, što je značilo još veći broj utakmica, a po prvi put na šampionatu se pojavila i košarkaška reprezentacija Crne Gore. Suočen sa otkazima na poziciji centra (Raković, Raduljica) selektor Ivković poziva, po prvi put, Bobana Marjanovića. Srpski košarkaši su, bez problema u prva četiri susreta ostvarili isto toliko pobeda protiv: Italije 80:68, zatim Letonije 92:77, Izraela 89:80 i Nemačke 75:64. Meč za prvo mesto u grupi igran je protiv Francuske koju je na ovom šampionatu predvodio NBA igrač Toni Parker. Srbija je imala zadnji napad na meču pri rezultatu 96:97 za Francuze, ali je šut sa poludistance, za pobedu, promašio Duško Savanović, pa je Srbija sa drugog mesta u grupi B otišla u novoformiranu grupu E, gde su se nalazile selekcije: Turske, Španije i Litvanije. Za prolaz u četvrtfinale bila je dovoljna jedna pobeda. Poprilično izmorena reprezentacija Srbije, poražena je u prva dva meča u novonastaloj grupi od Litvanije 90:100 i od Španije koja je silno motivisana bila da se revanšira za poraz sa Mundobasketa godinu dana ranije te je deklasirala "Orlove" sa 84:59. Međutim i Srbija je željela da se u meču biti ili ne biti revanšira Turskoj i uspela je u tome, pošto je zadnji šut na meču, za pobedu Turske, pri rezultatu 68:67 promašio Ersan Iljasova, pa je Srbija prošla u četvrtfinale. reprezentacije Rusije predvođena svojim najboljim košarkašem Kirilenkom, slavila je sa 77:67. Ostala je bila još jedna šansa da se Srbija domogne, makar, šeste pozicije i dodatnih kvalifikacija za Olimpijske igre u Londonu. Međutim, u meču za šesto mesto reprezentacije Grčke, bez problema je savladala Srbiju sa 87:77. Prvenstvo je označeno kao neuspešno pre svega zbog činjenice što se reprezentacija Srbije nije kvalifikovala na Olimpijski košarkaški turnir u Londonu, a za sledeće Evropsko prvenstvo u Sloveniji 2013. morala je u nove kvalifikacije. Ostaće upisano da je reprezentacija odigrala čak 11 mečeva na ovom turniru što je apsolutni rekord svih košarkaških prvenstava.
Evropsko prvenstvo 2013.[uredi | uredi izvor]
|
Novi Olimpijski ciklus krenuo je novim kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Sloveniji 2013. godine. U grupi sa: Crnom Gorom, Estonijom, Islandom, Izraelom i Slovačkom Srbija je imala skor 6-4, baš kao i Estonija, ali je zbog boljeg međusobnog skora otišla na Evrobasket. Srbija je po prvi put u ovim kvalifikacijama zaigrala u crvenoj garnituri dresova, umesto u tradicionalnim plavim. Na 38. Evropskom prvenstvu Srbija je otišla bez prvog plejmejkera Miloša Teodosića, njega je zamenio Nemanja Nedović, a selektor Ivković odlučio je da podmladi reprezentaciju, pa je priliku pružio i mladom Bogdanu Bogdanoviću i Nikoli Kaliniću, koji su, već tada, postali stub ekipe, ali i Danilu Anđušiću, Đorđu Gagiću, Vasiliju Miciću i najstarijem debitantu u istoriji reprezentacije Rašku Katiću. Sa velikim brojem novih igrača, Srbija je na startu prvenstva napravila iznenađenje pobedivši reprezentaciju Litvanije sa 63:56, a pored ove ostvarene su i očekivane pobede nad Bosnom i Hercegovinom 77:67 i nad Letonijom 80:71. Uprkos porazima od reprezentacije Makedonije 89:75 i Crne Gore 83:76 Srbija je zauzela prvo mesto u grupi. Usledila je, ponovo, iscrpljujuća druga grupna faza, a u novoformiranu grupu Srbija se našla sa selekcijama: Belgije, Ukrajine i Francuske. Posle, očekivane pobede nad Belgijom od 76:69, usledio je potpuno neočekivani poraz od Ukrajine koju je do trijumfa od 82:75 predvodio naturalizovani košarkaš Judžin Džeter. Za prvo mesto u grupi, Srbija je igrala protiv Francuske i zahvaljujući sjajnoj partiji Nedovića i kapitena Krstića ostvarena je, do tada, najveća pobeda na turniru od 77:65. Sreća, ipak, nije pogledala "Orlove", pošto je četvrtoplasirana selekcija iz druge grupe bila Španija koja je bila na pragu eliminacije, da bi, na kraju, sumnjivim porazom od Italije izbegla u nokaut fazi susret sa Francuskom. U četvrtfinalu Španci, ponovo, nisu dali ni promil nade srpskim košarkašima. Predvođeni iskusnim asovima Serhijom Rodrigezom sa 22, te Rudijem Fernandezom sa 19 poena, "Furija" je tokom celog meča imala 30 i više poena prednosti, do konačnih 90:60. Primarni cilj selektora Ivkovića bio je da se zauzme makar sedma pozicija, što bi značilo da se reprezentacija kvalifikovala za Mundobasket 2014. U prvom meču za razigravanje od pete do osme pozicije, Srbija je poražena od domaćina, Slovenije sa 92:74, da bi u susretu za sedmo mesto zahvaljujući sjajnim partijama Nenada Krstića i Nemanje Bjelice Srbija pobedila sa 76:64 i obezbedila odlazak na Svetsko prvenstvo. Posle ovog prvenstva od reprezentacije se posle pet godina oprostio Dušan Ivković, a na njegovo mesto doveden je proslavljeni reprezentativac Aleksandar Saša Đorđević.
Svetsko prvenstvo 2014.[uredi | uredi izvor]
| Ovom odeljku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
Nakon dolaska na mesto selektora Saša Đorđević za svoga pomoćnika, pored ostalih, imenuje Mutu Nikolića. Sa šireg spiska objavljenog pre priprema za Svetsko prvenstvo u Španiji, određen broj igrača otkazuje što zbog povreda što zbog ličnih razloga. Ipak kostur tima je ostao nepromenjen. Iako je u grupi reprezentacija doživela tri poraza od ekipa Francuske, Brazila i Španije, uspeva da se domogne osmine finala. Na prvoj eliminacionoj utakmici protiv Grčke kreće odlična igra srpske reprezentacije. Grčka i Brazil su savladani dosta ubedljivo uz odličnu igru kakva, pre toga, nije mogla da se nagovesti u grupi. Pored već ustaljenih Bjelice, Teodosića, Markovića i ostalih, pažnju na sebe su skrenuli Nikola Kalinić i heroj pobede nad Brazilom mladi Bogdan Bogdanović. U polufinalu ih je čekala Francuska koja je prethodno izbacila favorizovanu reprezentaciju Španije koja je na prvenstvo došla u najjačem mogućem sastavu i već je bila viđena u finalu protiv američkog „drim tima”. Srbija je odlično igrala u prvom poluvremenu i stigla do razlike od 18 poena. Međutim u poslednjoj četvrtini Francuska je predvođena Batumom uspela da se približi i dovede Francusku na dva poena zaostatka, ali su na kraju reprezentativci Srbije sigurnim izvođenjem slobodnih bacanja i presudnim poenima Simonovića uspeli da se domognu finala.
U finalu ih je čekala reprezentacija SAD koja je kao tokom celog prvenstva demonstrirala vrhunsku košarku. Amerikanci su želeli da ponovo, posle 1994. godine, osvoje titulu Svetskog prvaka, koja im je, na prethodnim šampionatima, izmicala. Zato Majk Šiševski okuplja jak, mladi, tim, predvođen, Kajrijem Irvingom, te Džejmsom Hardenom i ostalima. Sam početak meča pokazao je da se „Orlovi” nisu uplašili. Miloš Teodosić je uz nekoliko sjajnih asistencija razigrao svoj tim, da bi, pri rezultatu 12:5 Majk Šiševski zatražio tajm aut. Taj tajm aut, zatražen je bio na 6 minuta do kraja prve četvrtine, a rezultat na kraju iste bio je 35:19 u korist SAD. Raspucanog Irvinga i Tompsona niko nije mogao da zaustavi, te činjenica da je centar Entoni Dejvis ušao u brz problem sa faulovima nije predstavljala toliko bitan podatak. Pred kraj treće deonice, Amerikanci su imali i vođstvo od 40 poena razlike, 115:75, pa je cilj bio izbeći katastrofu. Ipak, na kraju, košarkaška reprezentacija Srbije, doživela je najubedljiviji poraz u svojoj istoriji, obuhvatajući i prethodne nazive republika, od 129:92.
Ipak osvajanje srebra je ocenjeno kao najveće iznenađenje prvenstva. Miloš Teodosić je ponovo bio član prve petorke prvenstva, dok je zakucavanje Nikole Kalinića na utakmici sa Grčkom ocenjeno kao drugi najbolji potez prvenstva.[31] Pored njih dvojice tokom prvenstva naročito su se istakli Bjelica, povratnik u reprezentaciju posle 2009. godine Miroslav Raduljica , kao i debitant iz Radničkog, Jović. Ovaj šampionat bio je zadnji za Nenada Krstića koji je posle deset godina završio reprezentativnu karijeru, a za novog kapitena imenovan je Miloš Teodosić.
Evropsko prvenstvo 2015.[uredi | uredi izvor]
| Ovom odeljku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
Na Evrobasketu 2015. Srbija je dominirala u grupi B i sa skorom 5:0 prošla u osminu finala. U prvoj utakmici grupe B, Orlovi su sjajnim preokretom porazili Špance, glavnog favorita za osvajanje nove titule Evropskog prvaka (80:70). Narednog dana, reprezentacija Srbije je savladala Nemačku (68:66) u Mercedes-Benc areni pogotkom Nemanje Bjelice u poslednjim momentima utakmice. selektor Đorđević je na 3,9sekundi do kraja meča pozvao tajm aut, zatim kreirao akciju za svog krilnog košarkaša, a Nemanja Bjelica postao je heroj susreta[32] Orlovi su do kraja zabeležili još tri pobede: protiv Islanda (93:64), Turske (91:72) i Italije (101:82). U završnom meču protiv uvek nezgodnih „Azura” zablistao je kapiten Miloš Teodosić sa 26 ubačenih poena i 8 asistencija[33]. U osmini finala su savladani uvek nezgodnu Finsku (94:81), a u četvrtfinalu Češku (89:75) kojoj nije pomogao ni, tokom prvenstva, izuzetno raspoloženi dvojac: Tomaš Satoranski i Jan Veseli. U polufinalu, Srbiju je ponovo čekao susret sa, tradicionalno, nezgodnom reprezentacijom Litvanije. Imala je Litvanija i više od deset poena prednosti, na početku poslednje četvrte četvrtine, ali su obe ekipe igrale u naletima, pa je Srbija konstantno smanjivala prednost rivala, sve do samog kraja. Miloš Teodosić je nestvarnom trojkom[34] smanjio prednost Litvanije na samo jedan poen, 13 sekundi pre kraja meča, da bi Seibutis pogodio samo jedno slobodno bacanje. Lopta je stigla u ruke Bogdanovića, koji je pokušao solo-prodorom da donese izjednačenje i produžetak, ali je, uz kontakt sa protivnikom, promašio koš, dok su sudije meča ostale neme, te su Litvanci slavili rezultatom 67:64 i plasirali se, direktno, na Olimpijski košarkaški turnir 2016. godine. U utakmici za treće mesto usledio je, očekivan, poraz od domaćina Francuske (68:81). Pred svojom publikom Francuzi su od prvog minuta nametnuli svoj ritam igre i do kraja ga, bez većih problema, održavali. Srbija je, tako, ostala bez medalje na ovom Evropskom prvenstvu iako je imala, konačni skor od 7 pobeda i 2 poraza. Prolaskom u četvrtfinale Srbija je izborila i plasman na Evrobasket 2017. godine bez kvalifikacija.
Olimpijske igre 2016.[uredi | uredi izvor]
|
Zahvaljujući četvrtom osvojenom mestu na Evrobasketu 2015. reprezentacija Srbije izborila je učešće na jednom od četiri kvalifikaciona Olimpijska turnira. Na svu sreću, izabranici Saše Đorđevića, kao domaćini jednog od turnira, dobili su poprilično lake rivale. U grupi su savladali Portoriko (87:81) i Angolu (83:60), a u polufinalu je savladana Češka. U finalu "Orlove" je čekao Portoriko, a ekipa Aleksandra Đorđevića ih je ubedljivo savladala rezultatom 108:77 i plasirala se na Olimpijske igre u Riju. Na turniru je blistao sjajni Nikola Jokić koji je zajedno sa Bogdanom Bogdanovićem beležio prosečno 17,8 poena na 4 utakmice i proglašen je za najkorisnijeg igrača ovog turnira.
U grupi A, Olimpijskog košarkaškog turnira u Rio De Žaneiru, izabranici Aleksandra Đorđevića savladali su Venecuelu sa 86:62, da bi potom usledili porazi od Australije 95:80, te i poraz od 76:75 protiv Francuske i od Amerike 94:91 pošto je Bogdan Bogdanović promašio šut za tri poena za produžetak. Usledio je meč "biti ili ne biti" za prolaz dalje protiv Kine, koja je 2004. godine na Olimpijskom košarkaškom turniru u Atini u istoj situaciji eliminisala tadašnju reprezentaciju Srbije i Crne Gore. Međutim, ovoga puta je ostvarena ubedljiva pobeda Srbije od 94:60 i zakazano četvrtfinale sa Hrvatskom. U četvrtfinalu, košarkaška reprezentacija Srbije nastavila je tradiciju nepobedivosti protiv večitog rivala, reprezentacije Hrvatske. Za pobedu od 86:83 najzaslužnija je odlična, kolektivna, odbrana kao i vrlo dobro šutersko veče Bogdana Bogdanovića koji je ubacio 18 poena, od čega, neke u ključnim trenucima meča. U polufinalu čekala ih je, ponovo, Australija. Željni revanša, za poraz u grupi, "Orlovi" su odigrali najbolju odbranu na celom turniru, limitirajući Australijance na svega 14 datih poena u prvom poluvremenu što nikada nije zabeleženo u ovoj fazi Olimpijskog košarkaškog turnira. Pitanje pobednika nijednog trenutka nije dovedeno u pitanje, pa je konačnim rezultatom 87:61 Srbija otišla u novo finale, prvo posle 20 godina i Olimpijskog košarkaškog turnira u Atlanti. Kao i pre 20 godina i ovoga puta u finalu ih je čekala selekcija SAD. Konačan rezultat bio je skoro identičan finalu iz 1996. godina - 96:66. Za razliku od finala Svetskog prvenstva iz Madrida u ovom susreta Srbija je imala samo početno vodstvo 3:0, nakon čega su Amerikanci podizali nivo igre i već na poluvremenu vodili sa 52:29, najviše zahvaljujući nezaustavljivom Kevinu Djurentu. Bilo kakva neizvesnost je izostala u trećoj i četvrtoj četvrtini, pa je selekcija SAD došla do svoje 15 zlatne olimpijske medalje. Ovo je bila prva olimpijska medalja za samostalnu košarkašku reprezentaciju Srbije, a ukupno peto srebro sa Olimpijskog košarkaškog turnira. Nakon ovih Olimpijskih igara od reprezentativnog dresa se oprostio plejmejker Stefan Marković koji je u reprezentaciji bio još od Evropskog prvenstva u košarci 2007. godine.
Evropsko prvenstvo 2017.[uredi | uredi izvor]
| Ovom odeljku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
I ranijih godina reprezentacija Srbije imala je problem sa otkazima igrača, ali nikada kao pred Evropsko prvenstvo 2017. godine koje je, ujedno, bilo i poslednje koje se održalo na svake dve godine, pošto je FIBA ranije odlučila da šampionat pomeri na svake četiri godine. Zbog obaveza prema svom klubu Denveru nastup je, prvi, otkazao Nikola Jokić, da bi, nedugo potom, nastup otkazao i novi član Memfisa Rade Zagorac. Tokom pripremnih turnira, na kojima je zabeleženo devet pobeda i jedan poraz, nastup su, zbog povreda, otkazali: Miroslav Raduljica, Marko Simonović, Nemanja Bjelica, da bi, tokom priprema svoju povredu lista obnovio kapiten i novi član L. A. Klipersa, Miloš Teodosić, pa je za novog kapitena imenovan Milan Mačvan. Četiri dana pre početka prvenstva selektor Đorđević ostao je bez Nikole Kalinića, zbog povrede leđa, a na prvenstvo nije poveo ni Nemanju Nedovića koji bi zaigrao tek u osmini finala. Uprkos rekordnom broju otkaza, selektor Đorđević uspeo je da napravi zajednicu, tim, gde su se kao dve najveće košgeterske figure isticali Bogdan Bogdanović i povratnik u nacionalni tim Boban Marjanović. Već u prvom meču u grupi D, videlo se da Đorđević s pravom i dalje cilja najviši plasman. Rezultatom 92:82 pobeđena je Letonija koja je na šampionat došla sa svojom prvom zvezdom, Kristapsom Porzingisom, ali i sa braćom Bertans, Kalnijetisom, Timom i ostalim iskusnijim igračima. Na ovom meču potvrde da je novi lider reprezentacije dokazao je novi član Sakramenta, Bogdan Bogdanović koji je meč završio sa 30 ubačenih poena. Nakon manje od 24 časa odmora, već narednog dana, Srbiju je čekala reprezentacija Rusije. U poprilično nervoznoj igri, posebno u odbrani, Rusija je ostvarila trijumf rezultatom 75:72 koju je do pobede vodio najskuplji igrač Evrolige, Aleksej Šved. Posle dana pauze, Srbiju je čekao meč sa domaćinom grupe i prvenstva (nokaut faze), reprezentacijom Turske koju je na svakom susretu bodrilo preko 10 hiljada navijača. Iako su „Orlovi” dobro kontrolisali meč, Turska na pet minuta do kraja susreta dolazi do izjednačenja, nakon čega dve vezane trojke, za manje od jednog minuta, pogađa Bogdan Bogdanović, a utakmica odlazi u mirnu završnicu do konačnih 80:74. Posle ova tri, na papiru, najteža duela, usledili su mečevi protiv autsajdera: Belgije i Velike Britanije. Iako najslabije od svih selekcija u grupi D, opuštanja nije bilo ni jednog trenutka, te je Ujedinjeno Kraljevstvo pobeđeno rezultatom 82:68 (Bogdanović 18 poena, 7 skokova, 7 asistencija), a još ubedljivije savladana je i Belgija, 74:54 uz 22 poena Marjanovića.
.jpg)
Zahvaljujući pobedi Letonije od 84:69 protiv Rusije, Srbija je završila grupnu fazu kao prvoplasirana, pa ju je u osmini finala očekivala četvrtoplasirana selekcija iz grupe C, Mađarska. Uprkos furioznom početku i vođstvu od 18:3, „Orlovi” su dozvolili da se Mađarska primakne, a do samog kraja Srbija nije uspela da napravi veću prednost, ali je na kraju, očekivano, slavila rezultatom 86:78. Na ovom meču posebno se istakao Ognjen Kuzmić sa dabl - dabl učinkom od 17 poena i 10 skokova, uz već standardnog Bogdanovića koji je imao isti broj poena. „Orlove” je u četvrtfinalu čekala Italija koja je tokom šampionata ostala bez svog NBA igrača Danila Galinarija. Susret protiv Mađarske doneo je potreban oprez, kao i podignut nivo odbrane, pa su Marko Belineli i ostali zaustavljeni bili na tek 67 datih poena, a Srbija je pobedom od 83:67 te najboljom igrom na prvenstvu prošla u četvrto polufinale u četiri godine. Nepisano pravilo je da na ovakvim prvenstvima jedna selekcija teško može dva puta da trijumfuje protiv iste reprezentacije u grupi i u borbi za medalju. To pravilo se u ovom slučaju ispostavilo kao tačno, pošto je Srbija uspela da se revanšira Rusiji za poraz u grupi. „Zbornaja komanda” je na šampionat došla sa ciljem da se dođe do medalje, prve posle 2012. godine, a i da se prekine niz katastrofalnih rezultata na prethodnim Evropskim prvenstvima. Sergej Bazarevič je tim gradio na igračima iz CSKA Moskve, glavni igrač bio je Aleksej Šved, a jedini igrač koji nije nastupao za neki tim iz VTB lige bio je centar Timofej Mozgov. I ovoga puta izabranici Aleksandra Đorđevića nisu uspevali da limitiraju ovog beka ispod svog proseka od 22 poena. Naprotiv, Šved je susret završio sa 33 poena. Većim delom meča Srbija je imala prednost, da bi na četiri minuta do kraja Andrej Voroncevič promašio trojku za rezultatski preokret. Na suprotnoj strani, upravo, trojkom bitniju razliku donosi Vasilije Micić, a do kraja dve sjajno kreirane akcije uspeva da materijalizuje Bogdanović te Srbija prolazi u finale rezultatom 87:79. Nevolju pred finale predstavljala je i povreda prvog plejmejkera, Stefana Jovića koji je u polufinalnom meču doživeo distorziju zgloba,[35] ali je najavio da će igrati u finalu. U susretu u grupi Branko Lazić zadobio je povredu butnog mišića, pa je selektor Đorđević mogao da računa na desetoricu zdravih igrača za finale. Za razliku od Srbije, drugi finalista Evropskog prvenstva, reprezentacija Slovenije imala je samo jedan otkaz pre početka prvenstva, a na putu do svog prvog finala reprezentacija koju je sa klupe predvodio Igor Kokoškov savladala je u nokaut fazi: Francusku, odličnu Letoniju i aktuelnog šampiona Španiju kojoj nije pomogla ni još jedna odlična partija braće Gasol. Do samog finala Slovenija je došla bez ijednog poraza, a najzaslužniji za ovaj perfektan niz bio je Goran Dragić kao i vunderkind i jedan od najtalentovanijih igrača Evrope, 18. godišnji Luka Dončić. Za razliku od prethodnih mečeva, visoki srpski centri, Ognjen Kuzmić i Boban Marjanović bili su van svog učinka, kako u skokovima, tako i u poenima. Slovenija je u drugoj četvrtini potpuno preokrenula rezultat najviše zahvaljujući sjajnom Dragiću koji je postigao 26 poena već u prvom poluvremenu, a na odmor, Slovenija odlazi sa prednošću od 56:47. Na početku trećeg perioda Srbija je agresivnijom igrom, kao i trojkama najmlađeg člana na ovom prvenstvu, Marka Gudurića, prišla na samo četiri poena zaostatka. U poslednji period Srbija ulazi bez klasičnog centra. Kuzmića i Marjanovića, zbog pokretljivije odbrane, zamenio je Vladimir Štimac, a na ruku „Orlovima” išla je i povreda mladog Luke Dončića, kao i to što je Goran Dragić bio izbačen iz šuterskog ritma. Na četiri minuta do kraja, poenima kapitena, Mačvana , Srbija je povela 78:77. Rezultatska neizvesnost trajala je do samog kraja, kada pri nerešenom rezultatu dva slobodna bacanja ne uspeva da iskoristi Ognjen Kuzmić, nakon čega Slovenija poenima prvo iz igre, a zatim i sa linije slobodnih bacanja, Klemen Prepelič doneo svojoj reprezentaciji nedostižnu prednost. Na kraju, Srbija nije uspela da ponovi uspeh iz 2001. godine, kada je osvojena titula šampiona, dok je Slovenija došla do svoje prve medalje u istoriji košarkaške reprezentacije. Za MVP-a prvenstva izabran je Goran Dragić dok je u idealnu petorku uvršten Bogdan Bogdanović. Selektor Aleksandar Đorđević ušao je u košarkašku istoriju pošto je samo njemu pošlo za rukom da učestvuje u finalima Evropskog prvenstva, Svetskog prvenstva i Olimpijskog košarkaškog turnira i kao igrač i kao selektor.
Svetsko prvenstvo 2019.[uredi | uredi izvor]
Kvalifikacije[uredi | uredi izvor]
Odmah po okončanju Evropskog prvenstva u košarci FIBA je objavila promenu u svom košarkaškom kalendaru uvođenjem kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, popularnih FIBA "Prozora". Ova promena je došla kao posledica višegodišnjih nesuglasica između FIBA i Evrolige[36]. Uvođenjem "Prozora" po prvi put se igrala reprezentativna košarka paralelno sa klupskom sezonom, te su sve reprezentacije bile lišene pomoći igrača koji nastupaju u NBA ligi i Evroligi, pa su selektori nacionalnih timova morali da se oslone na igrače iz Evrokupa i FIBA Lige šampiona.
Iste probleme imao je i selektor Aleksandar Đorđević jer nije mogao da računa na devet igrača sa Olimpijskog košarkaškog turnira, pa su poziv dobili igrači koji nisu bili u prvom planu u nekim prethodnim okupljanjima. U prvom krugu "Prozora", Srbija je bila u grupi sa: Nemačkom, Gruzijom i Austrijom. Ostvarene su četiri pobede i dva poraza od Nemačke[37]. Presudnu pobedu u ovom delu kvalifikacija omogućio je u Beču Aleksa Avramović, košarkaš Varezea koji je trojkom protiv Austrije obezbedio Srbiji tesnu pobedu od 82:81[38].
Druga grupna faza, ujedno i presudna za plasman na Mundobasket, bila je još teža za reprezentaciju Srbije. U novoformiranoj grupi L Srbiji, Nemačkoj i Gruziji, priključile su se selekcije: Grčke, Estonije i Izraela. Posle startnog poraza od Grčke 70:63, usledila je pobeda nad Estonijom 91:65, te poraz 30. novembra u Tel Avivu od Izraela 83:74, što je, dodatno, zakomplikovalo odlazak na Svetsko prvenstvo. Do kraja 2018. godine pobeđena je Grčka u Beogradu sa 84:61[39]. Presudni su bili zadnji, februarski "Prozori" i susreti sa Estonijom i Izraelom u Beogradu. U Talinu Estonija je minimalnim rezultatom iznenadila izabranike Aleksandra Đorđevića koji su tokom većeg dela meča imali prednost, da bi, na kraju, bili poraženi rezultatom 71:70[39]. Ovim porazom Srbija je sebe dovela u situaciju da u zadnjem kolu protiv Izraela rešava pitanje odlaska na Mundobasket[40]. U odlučujućem meču 24. februara, Srbija je pred 6 000 gledalaca u dvorani Aleksandar Nikolić, deklasirala Izrael sa 97:76[41]. Za ovaj odlučujući meč selektoru su se odazvali: Nikola Milutinov, Vladimir Lučić, Dragan Milosavljević kao i Miloš Teodosić kome se bližio kraj saradnje sa NBA ekipom Los Anđeles Klipersa. Jedini košarkaš koji je odigrao svih deset mečeva u ovim kvalifikacijama bio je Marko Simonović koji je, sasvim zasluženo, kroz ove kvalifikacije proklamovan u novog kapitena reprezentacije[42].
Finalni turnir[uredi | uredi izvor]
Srbija se plasirala na Svetsko prvenstvo osvojivši 3. mesto u Evropskim kvalifikacijama u 2. krugu.[43][44] Tim je vodio Aleksandar Đorđević, a pomoćni treneri Miroslav Nikolić, Darko Rajaković i Jovica Antonić. Na žrebu koji je održan 16. marta 2019. u kineskom gradu Šendžen, Srbija je bila u drugom šeširu. U prvoj rundi tj. grupnoj fazi takmičenja svrstana je u grupu D zajedno sa Angolom, Filipinima i Italijom. Važila je za velikog favorita u grupi. Selektor je 7. juna objavio prvi spisak od 34 igrača.[45][46] Već 1. jula selektor je skratio prvi put spisak i to na 18 igrača.[47][48]
.jpg)
Centar Nikola Jokić, koji je izabran u Idealni tim NBA lige, potvrdio je 24. maja 2019. da će igrati na Svetskom prvenstvu.[49] Svi igrači koji su osvojili srebrnu medalju na Evrobasketu 2017. godine u četiri evropske zemlje bili su uključeni u spisak od 34 igrača pored centra Vladimira Štimca koji je objavio povlačenje iz reprezentacije nakon Evrobasketa. Branko Lazić je jedini član iz 2017. godine u Srbiji koji nije bio naveden na preliminarnom spisku od 18 igrača. Centri Jokić i Ognjen Kuzmić i bek Marko Gudurić članovi su preliminarnog sastava od 18 igrača koji nisu odigrali nijednu utakmicu u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. 1. jula Plejmejker Nemanja Nedović izrazio je svoje razočarenje zbog svog odstranjenja iz preliminarnog spiska od 18 igrača..[50] Kuzmić je 14. jula doživeo tešku saobraćajnu nesreću u blizini Banja Luke, u Bosni i Hercegovini, u kojoj je imao povrede opasne po život.[51][52] Kuzmić je 15. jula bio odstranjen iz ekipe zbog slučaja sa nesrećom, pa je trener Aleksandar Đorđević pozvao centra Nikolu Jovanovića kao zamenu.[53] 8. avgusta selektor Đorđević skratio je roster na 14 igrača.[54] Kapiten tima Miloš Teodosić 10. avgusta doživeo je povredu plantarne fascije levog stopala u utakmici protiv Litvanije i ostaće na listi dok se ne saznaju novi rezultati nakon terapije oporavka.[55][56] Krilo Vladimir Lučić i plejmejker Miloš Teodosić preskočiće turnir Akropolis kup zbog povreda.[57] 16. avgusta bek Dragan Milosavljević zadobio je povredu prednjeg ukrštenog ligamenta levog kolena u utakmici protiv Turske.[58][59] Sledećeg dana objavljeno je da bek Dragan Milosavljević zbog povrede neće moći da igra na Svetskom prvenstvu.[60]
Srbija je igrala 10 pripremnih mečeva i svih deset je dobila. Redom su pobeđeni: Borac u Čačku (97:66), Finske u Zrenjaninu je pobeđena sa 20 razlike 95:75, pa onda Litvanija u Beogradu i Kaunasu je dobijena oba puta i to uzastopno. Prvo 72:68 i onda 95:91. Nakon toga usledile su i pobede protiv Turske u Atini na Akropolis kupu rezultatom 87:72. Posle Turske usledio je meč sa rivalom iz grupe na Svetskom prvenstvu, takođe, utakmica igrana na Akropolis kupu U Atini, Italija je dobijena sa neverovatnih 32 razlike 96:64. Nakon toga usledio je i finalni meč sa domaćinom na Akropolis kupu u Atini Grčkom. Nakon veoma tesne i neizvesne završnice otišlo se u produžetke gde je Srbija pobedila rezultatom 85:80. Nakon toga Srbija je otputovala u Kinu na turnir u Šenjangu. Prvu pripremnu utakmicu u Kini je odigrala ponovo sa Italijom ovog puta je pobedila ali sa mnogo manjom razlikom 71:65. Sledi utakmica sa Novim Zelandom Srbija beleži još jednu dobru partiju i lako izlazi na kraj sa Novozelanđanima 88:78. Poslednju pripremnu utakmicu Srbija igra 27. avgusta 4 dana pre početka prvenstva protiv Francuske, Srbija pobeđuje rezultatom 61:56.
Svetski kup Srbija je otvorila baš kao i 2002.godine protiv afričke selekcije Angole. Srbija je vrlo lako, kao i 2002., savladala nemoćne Afrikance sa 46 poena razlike, rezultatom 105:59.[61] U 2. kolu Srbija je igrala protiv dosta slabe azijske reprezentacije Filipina i savladala je neverovatnom razlikom 126:67. Ovo je, ujedno, bila i najubedljivija pobeda otkako se Srbija samostalno takmiči. Takođe, na ovom susretu Srbija je sa 37 asistencija postavila rekord u ovoj kategoriji na Svetskim prvenstvima.[62] U 3. kolu "Orlove" je očekivao i najteži ispit protiv Italije sa kojom je Srbija igrala dva pripremna meča i oba dobila. Srbija je i ovaj put pobedila Italiju. Iako su se "Azuri" primakli u jednom trenutku na 55:53, dobrom odbranom izabranici selektora Đorđevića ponovo prave dvocifrenu razliku do konačnih, 92:77.[63] Ovom pobedom Srbija je zauzela 1. mesto u grupi.
U drugoj rundi, nakon ukrštanja sa C grupom Srbija dobija protivnike sa kojima se i u ranijim turnirima sastajala: Španijom (zadnji put na Evropskom prvenstvu 2015) i Portorikom (kvalifikacije za Olimpijske igre 2016.godine). U 1. kolu novoformirane grupe Srbija je igrala protiv Portorika i došla do 90:47. Ovo je bila šesta uzastopna utakmica na Svetskim prvenstvima na kojoj je Srbija ubacila 90 i više poena, što je još jedan rekord.[64] Ovom pobedom Srbija je i matematički osigurala plasman u četvrtfinale, a meč sa Španijom je odlučivao da li će se u isto ići sa prve ili druge pozicije. "Orlovi" su sjajno počeli ovaj meč! Kontrolisali su skok, usporili napad Španije i posle prve četvrtine vodili sa 20:13. Međutim, nastavak susreta doneo je neuporedivo lošiju igru "Plavih" košarkaša. Španija je počela sa forsiranjem zonske odbrane za koju izabranici Aleksandra Đorđevića nisu imali rešenje. Po prvi put na šampionatu Srbija je na poluvreme otišla sa rezultatskim deficitom - 45:38. Presudni trenutak dogodio se na šest minuta do kraja treće deonice. Nakon sporne sudijske odluke da se ne dosudi faul Nikoli Jokiću, centar Denvera nastavlja sa prigovorima i dobija isključujući faul, pa je Srbija, bez Jokića, nastavila ovaj duel[65]. Španija je u jednom momentu vodila i sa 21. poenom razlike, ali je Srbija predvođena konstantno dobrim i pouzdanim Bogdanovićem došla do osam poena zaostatka, ali nije uspela da izbegne i prvi poraz na prvenstvu koji ju je sa druge pozicije poslao u četvrtfinale na Argentinu.
Poljuljanog samopouzdanja i umorni od dalekog puta iz jednog u drugi grad Kine (2000km razdaljine) svoj najlošiji meč na šampionatu košarkaši Srbije pokazali su baš onda kada to nije trebalo - u četvrtfinalu. Loša odbrana dozvolila je "Gaučosima" veliki broj otvorenih šuteva za tri poena, a upravo ovaj segment igre je perfektno služio Argentinu u prvom poluvremenu (10/18 za tri). Konsolidovanom odbranom i uz bolju distribuciju lopte u napadu, Srbija tokom treće četvrtine smanjuje prednost, da bi u četvrtoj, posle trojke iz ugla Gudurića i povela sa 70:68. Iako su "Plavi" imali priliku da uvećaju prednost, to nisu iskoristili. Argentina je odgovorila uz dve vezane trojke i sjajnu individualnu rolu u završnici Luisa Skole koji je susret završio sa 18 poena.[66] Upravo je 39.godišnji Skola uz plejmejkera Fakunda Kampaza najzaslužniji za eliminaciju Srbije iz četvrtfinala rezultatom 97:87. Dodatno razočaranje predstavljalo je i definitivno ispadanje SAD od Francuske u četvrtfinalu. Tim porazom, SAD nisu odbranile zlatnu medalju, a Srbija neće ići direktno na Olimpijske igre već će morati preko kvalifikacija, zbog toga što su dve najbolje evropske selekcije već prošle u polufinale, a to su Francuska i Španija.
U razigravanju od petog do osmog mesta na šampionatu došlo je do duela koji se očekivao u finalu. Novi duel Sjedinjenih Američkih Država i Srbije, selekcija koje su igrale finale Svetskog prvenstva 2014.godine kao i finale Olimpijskog košarkaškog turnira 2016. Novi selektor SAD, Greg Popović, imao je velikih problema sa sastavljanjem tima za ovo prvenstvo jer mu je učešće, sa prvobitnog spiska, otkazalo čak sedamnaest NBA igrača. Zato je u Kinu poveo podmlađenu reprezentaciju, takođe, sačinjenu od igrača iz NBA lige koji su imali zapažene role u prošloj sezoni (Kemba Voker, Donovan Mičel, Džo Heris, Bruk Lopez,...). Zbog svih tih promena, pred početak prvenstva, selektor Đorđević je na pitanje o potencijalnom susretu sa Amerikancima dao konstataciju koja će se dugo prepričavati: „Ako se slučajno susretnemo nek' im je Bog u pomoć!”[67]
Znatno motivisanija Srbija je impresivno odigrala prvih 10 minuta ovog susreta! Bogdan Bogdanović je bio nezaustavljiv, baš kao i Vladimir Lučić, koji je konstantno dobro odigrao celo prvenstvo. Prva četvrtina je završena krajnje nestvarnim rezultatom 32:7 u korist Srbije. Amerikanci su podigli nivo igre u nastavku i smanjili rezultatski deficit na pristojnih pet poena razlike na poluvremenu. Do kraja u dosta dinamičnom ritmu koš za koš, Srbija nije ispustila prednost i slavila je sa 94:89, što je prva pobeda nad Sjedinjenim Američkim Državama još od 2002. godine. U poslednjem meču na prvenstvu u duelu za peto mesto, pobeđena je Češka sa 90:81 uz još jednu impresivnu partiju Bogdana Bogdanovića koji je susret završio sa 31. postignutim poenom.
Odmah po okončanju susreta za peto mesto, selektor Aleksandar Đorđević je na pres konferenciji izjavio da se posle 102 meča i pet godina povlači sa mesta selektora košarkaške reprezentacije ocenivši da je za to došlo pravo vreme.[68]
Pre i tokom prvenstva povlačene su mnogobrojne paralele između ove i generacije iz 2002. godine koja je osvojila titulu Svetskog prvaka. Ovo su neke od sličnosti[69]:
- - prvi meč na šampionatu i 2002. i 2019.godine naša reprezentacija imala je protiv Angole
- - po pet igrača iz NBA lige i 2002. i 2019. godine
- - dva igrača iz Sakramento Kingsa
- - poraz od Španije u grupnoj fazi
- - plava boja dresova
- - kapiten je nosio dres sa brojem 4 (Teodosić se povredio pred početak prvenstva, pa je uloga kapitena dodeljena Miroslavu Raduljici).
2020-e[uredi | uredi izvor]
Olimpijske igre 2020.[uredi | uredi izvor]
|
Zbog neuspeha da se kvalifikuju na Olimpijske igre 2021. na Mundobasketu, košarkaši Srbije morali su da igraju kvalifikacije, koje su drugi put zaredom igrane u Beogradu. Zbog pandemije korona virusa, Olimpijske igre su pomerene za godinu dana. Za novog selektora reprezentacije odabran je Igor Kokoškov, koji je bio član stručnog štaba reprezentacije Srbije i Crne Gore pod komandom Željka Obradovića na Olimpijskim igrama 2004. i Evrobasketu 2005. Pored toga, samostalno je vodio reprezentaciju Gruzije i reprezentaciju Slovenije, sa kojom je osvojio evropsko zlato 2017. upravo u finalu pobedivši Srbiju, zatim bio asistent u brojnim NBA klubovima i čak bio glavni trener Finiks sansa.
Reprezentaciju su pratili brojni otkazi, najveći problemi bili su otkazi Nikole Jokića, tadašnjeg najkorisnijeg igrača NBA lige, zatim dugogodišnjeg nosioca ekipe Bogdana Bogdanovića, ali i bitnih igrača kao što su Miroslav Raduljica, Aleksej Pokuševski, Alen Smailagić, Nemanja Nedović, Marko Gudurić, Vladimir Lučić, Nikola Milutinov, Ognjen Jaramaz, Branko Lazić, dok su sa konačnog spiska precrtani Vanja Marinković i Dalibor Ilić. Ipak u konačnom sastavu našli su se neki od nosilaca reprezentacije prethodnih godina, kao što su kapiten Miloš Teodosić, najkorisniji igrač Evrolige te sezone Vasilije Micić, a na spisku su bili i Nemanja Bjelica, Nikola Kalinić, Stefan Jović, Dragan Milosavljević, Boban Marjanović, Aleksa Avramović, Dejan Davidovac, Ognjen Dobrić, Filip Petrušev i Danilo Anđušić.
"Orlovi" su lako savladali Dominikansku Republiku u prvom kolu grupne faze (94:76), a najefikasniji na meču bio je Marjanović sa 18 poena i 10 skokova, zatim Filipine gde je ponovo najbolji bio Marjanović sa 25 poena i 11 skokova (83:76) i tako kao prvi u grupi prošli u polufinale kvalifikacija. U polufinalu ih je čekao Portoriko, koji je kao i pet godina ranije, lako pobeđen(102:84), tako da ih je u finalu čekala Italija. Uprkos očekivanju da će i njih lako pobediti i osigurati plasman na Olimpijske igre, košarkaši Srbije su izgubili od boljeg rivala. Italijani su zahvaljujući sjajnoj igri Nikola Maniona (24 poena), Ahilea Polonare (22 poena) i Simonea Fontekija (21 poen), porazili naše košarkaše, gde su jedino raspoloženi za igru bili Anđušić sa 27 poena , Petrušev sa 22 poena i Dobrić sa 17 poena, a konačan rezultat bio je 102:95. Tako je reprezentacija Srbije ostala bez prava na učešće na Olimpijskim igrama, a Italijani su se prvi put plasirali od 2004. godine. Selektor Kokoškov je dva i po meseca kasnije sporazumno raskinuo ugovor sa Košarkaškim savezom Srbije.
Evropsko prvenstvo 2022.[uredi | uredi izvor]
|
Na mesto selektora je ponovo doveden Svetislav Pešić, koji je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio dve zlatne medalje, na Evrobasketu 2001. i Mundobasketu 2002. Nakon što se još pod vođstvom Kokoškova reprezentacija uspešno plasirala na Evrobasket 2022. (koji se održao u Nemačkoj, Italiji, Češkoj i Gruziji) zahvaljujući dvema pobedema nad Finskom (80:58 u gostima i 75:66 kod kuće) i po jedne pobede i poraza protiv Gruzije (pobeda 92:66 u gostima i poraza 94:90 kod kuće) i Švajcarske (pobeda kod kuće 88:81 i poraz u gostima 92:90), žrebom je odlučeno da će u grupi Srbije biti domaćin Češka, potom Finska, Poljska, Izrael i Holandija.
10. juna 2022. Bogdan Bogdanović je objavio da neće moći da se odazove selektoru zbog operacije desnog kolena. To je bio prvi put da reprezentacija nastupa bez Bogdana Bogdanovića na nekom velikom takmičenju od Evrobasketa 2011. Nikola Jokić, dvostruki uzastopni MVP NBA lige, potvrdio je da će igrati za Srbiju na Evropskom prvenstvu 15. juna.
Pešić je 12. jula objavio preliminarni spisak od 22 igrača na koje računa, na kom nije bilo Bobana Marjanovića i Danila Anđušića. Kasnije su sa spiska precrtani NBA igrači Nikola Jović i Aleksej Pokuševski, zbog neodobravanja njihovih klubova, Majamija i Oklahome. Nekoliko dana kasnije sa spiska su isključeni Miloš Teodosić i Alen Smailagić, a zbog povrede u Prag nije krenuo ni Nemanja Bjelica, osvajač NBA lige sa Golden Stejt Voriorsima, tako da je za kapitena odabran Vladimir Lučić.
Uoči Evropskog prvenstva, Srbija je odigrala 4 pripremne utakmice i pobedila redom Crnu Goru (82:73), Italiju (90:86) i Nemačku (83:56), ali je izgubila od Slovenije u Ljubljani (97:92) posle produžetka. Takođe, Srbija je odigrala i dve utakmice u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2023. i ostvarila dve pobede. Prvo je pobeđena Grčka sa 100:94 u prepunoj Štark areni pred 19.150 gledalaca u okršaju dva prethodna MVP-a NBA lige, Nikole Jokića koji je imao 29 poena i 8 skokova, i Janisa Adetokumba koji je zabeležio 40 poena i 8 skokova, a zatim je pobeđena i Turska u Istanbulu (79:72).
Na konačnom spisku od 12 igrača, pored kapitena Lučića i prve zvezde tima Nikole Jokića, bili su i Vasilije Micić (osvajač Evrolige sa Anadolu Efesom dve godine zaredom), Nikola Kalinić, Nemanja Nedović, Nikola Milutinov, Marko Gudurić i debitanti na velikim takmičenjima Ognjen Jaramaz, Vanja Marinković, Dejan Davidovac, Dušan Ristić i Marko Jagodić-Kuridža.
Uprkos povredi Nedovića koji je napustio tim nakon 4. utakmice u grupi i zdravstvenih problema Milutinova koji se iz tog razloga kasnije priključio saigračima na turniru, Srbija je je završila ubedljivo prva u grupi D, nakon maksimalnih 5 pobeda, redom nad Holandijom (100:76), Češkom (81:68), Finskom (100:70), Izraelom (89:78) i Poljskom (96:69).U pobedi nad Holandijom u prvom kolu, najbolji pojedinac u timu Srbije bio je Nikola Jokić sa 19 poena, a još čak četvorica igrača su bili dvocifreni po broju poena: Marinković sa 18, Micić sa 15, Ristić sa 11 i Kalinić sa 10. U drugoj utakmici, protiv Češke ponovo su isti igrači osim Ristića bili dvocifreni, a najefikasniji je ponovo bio Jokić sa 18 poena i 14 skokova. Jokić je ponovo blistao i protiv Finske sa dabl-dabl od 13 poena i 14 skokova, kao i protiv Izraela i Poljske, sa 29 i 19 poena, respektivno. Ono što je bio izuzetan podvig jeste da su svi igrači osim Jagodića-Kuridže bar jednom u toku grupne faze imali dvocifren učinak, i to je ulivalo nadu da naši košarkaši, zahvaljujući timskoj igri, mogu daleko da doguraju na ovom šampionatu. Srbija je ovim učinkom osigurala prvu poziciju i time je zakazala duel sa Italijom u osmini finala koja je bila 4. u grupi C.
Na pripremama je Srbija savladala Italiju, međutim na turniru su Italijani ponovo iznenadili Srbiju, kao i u finalu kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre. Uprkos briljantnoj partiji Jokića, koji je meč završio sa 32 poena, 13 skokova i 4 asistencije, kao i solidnoj partiji Micića sa 16 poena i Kalinića sa 12, i isključenju selektora Italije Đanmarka Poceka u trećoj četvrtini, i prednosti od čak 14 poena u jednom trenutku, Srbija je ponovo ostala bez medalje, pre svega zbog izuzetne igre Italijana Marka Spisua koji je imao 22 poena, Nikola Melija koji je imao 21, Simonea Fontekija sa 19 i Ahilea Polonare sa 16 poena ubačenih u koš Srbije, za konačan rezultat 94:86.
Svetsko prvenstvo 2023.[uredi | uredi izvor]
|
Reprezentacija Srbije je počela kvalifikacije za Mundobasket 2023. (koji se održao na Filipinima, u Japanu i Indoneziji) još u novembru 2021. godine, a završila ih u februaru 2023. U preliminarnoj grupi, Srbija je bila smeštena sa Letonijom, Belgijom i Slovačkom. U prvom novembarskom ''прозору'', kod kuće je savladana Letonija 101:100, ali je izgubljena utakmica sa Belgijom u gostima sa 73:69. Usledile su dve pobede nad Slovačkom u februaru 2022, prvo kod kuće 75:63 i potom u gostima 71:63, da bi potom Srbija iznenađujuće izgubila dve utakmice krajem juna i početkom jula iste godine, najpre u gostima kod Letonije 66:59, a onda i kod kuće od Belgije 74:73. Tako se sa 3. pozicije plasirala u drugu rundu kvalifikacija zajedno sa Letonijom koja je bila prva i Belgijom koja je bila druga, gde su novi protivnici bili Grčka, Turska i Velika Britanija. U avgustu 2022. odigrane su dve utakmice neposredno pre Evrobasketa, sa Grčkom u Beogradu gde je ostvarena pobeda 100:94 posle produžetka, a zatim i sa Turskom koja je takođe pobeđena, u Istanbulu sa 79:72. Slede dve pobede u novembru, nad Velikom Britanijom u gostima 74:68 i Turskom kod kuće 77:76. U odlučujućim utakmicama u februaru 2023. izgubljena je utakmica sa Grčkom u gostima 97:92, ali je Srbija pobedila na meču sa Velikom Britanijom kod kuće ubedljivo sa 101:83, i time je kao drugoplasirana obezbedila učešće na završnom turniru koji se održao od 25. avgusta do 10. septembra. Na žrebu koji je održan krajem aprila, Srbija je smeštena u grupi B sa Kinom, Portorikom i Južnim Sudanom.
Selektor Pešić preliminarni spisak od 20 igrača objavio je 24. jula, a na njemu nije bilo Nikole Jokića, koji je osvojio svoju prvu titulu u NBA ligi sa Denverom i proglašen za najkorisnijeg igrača NBA finala, pa je zbog kasnog završetka sezone i fizičke i mentalne iscrpljenosti odlučio da preskoči reprezentativne obaveze. Međutim, to nije bilo jedino veliko ime koje se nije našlo na spisku. Vasilije Micić je otkazao učešće da bi se što bolje pripremio za svoju prvu NBA sezonu u karijeri sa Oklahomom, kao i Nikola Kalinić, koji je rešio da se potpuno oporavi od naporne sezone sa Barselonom. Vladimir Lučić se povredio krajem sezone u nemačkoj Bundesligi u dresu Bajerna, tako da je već tada bilo izvesno da će propustiti šampionat. Sa preliminarnog spiska su precrtani Aleksej Pokuševski, Ognjen Jaramaz i Uroš Trifunović zbog povreda. Alen Smailagić takođe nije krenuo put Manile zbog jake virusne infekcije koju je imao, a Nemanja Nedović je smatrao da nije u najboljoj formi i da nije u stanju da igra na najvišem mogućem nivou za reprezentaciju, pa je napustio tim u toku priprema. Nakon svih ovih otkaza, selektor Pešić je sa spiska precrtao mladog Nikolu Topića, kao i Dušana Beslaća i Aleksu Radanova i tako odredio konačan spisak, koji je predvodio novi kapiten, Bogdan Bogdanović. Konačni spisak činili su još i Aleksa Avramović, Stefan Jović, Vanja Marinković, Marko Gudurić, Dejan Davidovac, Ognjen Dobrić, Nikola Jović, Filip Petrušev, Boriša Simanić, Nikola Milutinov i Dušan Ristić.
Pripreme je reprezentacija Srbije počela pobedama u Beogradu na utakmicama koje su bile zatvorene za javnost, protiv Bosne i Hercegovine i Poljske. Potom je odigran tradicionalno Akropolis kup u Grčkoj, sa reprezentacijom domaćina (71:64 pobeda Srbije), i selekcijom Italije, koja je ponovo pobedila Srbiju, rezultatom 89:88. Do kraja su ostvarene pobede nad rivalima iz grupe, Portorikom u Štark areni sa 110:75, i potom nad Kinom koju sa klupe predvodi bivši proslavljeni selektor Srbije i proslavljeni reprezentativac, Aleksandar Saša Đorđević, rezultatom 87:64. U poslednjoj pripremnoj utakmici, pobeđen je Brazil sa 89:85.
Tokom celog turnira, Srbija je igrala utakmice u Manili, što je išlo na ruku našem timu, jer nisu morali da putuju onoliko koliko su putovale reprezentacije koje su igrale grupnu fazu u Okinavi ili Džakarti, da bi igrale završnu fazu u glavnom gradu Filipina. Finalni turnir Mundobasketa za reprezentaciju Srbije počeo je pobedom nad Kinezima, 105:63. Srbija je od samog početka meča vodila i u potpunosti kontrolisala utakmicu, tako da protivnik nije bio ni blizu pobede. Najistaknutiji pojedinci na meču bili su Bogdanović i Marinković sa po 14 poena. Jedini problem na ovoj utakmici bila je povreda Filipa Petruševa, za koju se kasnije ispostavilo da je bila lakše prirode. On se vratio posle dve utakmice pauze. U drugoj utakmici, savladana je, sada već redovna mušterija naše selekcije, Portoriko. Na poluvremenu, Srbija je vodila 30 poena razlike, međutim, ta razlika se prepolovila u trećoj četrvrtini, ali na svu sreću konačan rezultat bio je 94:77 za Srbiju. Najefikasniji u drugoj pobedi Srbije bili su ponovo kapiten Bogdanović, kao i mladi Nikola Jović, sa po 17 poena. Nikola Milutinov je doprineo našoj pobedi sa 12 poena i 15 skokova, a odličan je bio i Avramović sa 15 poena, iako se i on lakše povredio prilikom jednog prodora, tako da je radi opreza morao da propusti utakmicu poslednjeg kola preliminarne grupe, protiv Južnog Sudana. Na ovoj utakmici Srbija je nastavila niz sjajnih rezultata, i ponovo ubedljivo završila utakmicu u svoju korist, 115:83. Ponovo su blistali Nikola Jović i Bogdan Bogdanović sa 25, odnosno 23 poena. Značajan je bio i učinak Nikole Milutinova koji je dodao 17 poena. Srbija je sa maksimalne 3 pobede osigurala prvo mesto u grupi B i plasman u narednu rundu takmičenja. Nažalost, rezultat ove utakmice pao je u drugi plan. Prilikom jednog duela ispod koša, igrač Južnog Sudana, Nuni Omot, snažno je laktom udario Borišu Simanića u predelu bubrega. Sudije su gledanjem usporenog snimka procenile da nije bilo namere da se udari protivnik, već da je to bio nekontrolisani potez. Ipak, udarac je bio toliko snažan da je Simanić u toku noći posle te utakmice imao unutrašnje krvarenje, pa je zbog toga morao hitno na operaciju, zbog čega je završio svoje učešće na Mundobasketu. Samo tri dana kasnije, Simanić je ponovo morao na operaciju, nakon koje mu je odstranjen ceo bubreg. Ovo je i te kako poremetilo ceo naš tim, svi igrači, kao i ceo stručni štab na čelu sa Pešićem, su isticali da od zabrinutosti za svog saigrača nisu mogli da spavaju.
Negativni efekti ovog događaja videli su se najviše na meču sa starim neprijateljima, Italijanima, protiv kojih je tražena osveta za dva bolna poraza na prethodna dva velika takmičenja. Na ovom meču su se vratili, posle lakših povreda, Avramović i Petrušev. Meč je počeo neizvesno, bilo je smenjivanja u vođstvu konstantno na obe strane, a Srbija je završila prvo poluvreme sa blagom prednošću, 42:40. Na početku treće deonice, naši košarkaši su napravili seriju i došli do 16 poena prednosti, 60:44. Ipak, i Italijani prave seriju, pa je na kraju treće deonice Srbija vodila samo tri poena, 62:59. Naša igra je potpuno potonula u poslednjoj četvrtini, pa je Srbija tokom većeg dela tog perioda bila u minusu. Ušlo se u neizvesnu završnicu, u kojoj su se bolje snašli Italijani, iako je Srbija imala čak i šut za pobedu, koji nije iskorišćen jer nije bilo dovoljno vremena da se organizuje neki ozbiljniji napad, pa je konačan rezultat bio 78:76. Ovo je bila treća uzastopna pobeda Italije nad Srbijom na velikim takmičenjima. Ponovo je ključni igrač u Italiji bio Simone Fontekio, sa 30 poena, dok je u našem timu najbolji bio Bogdanović sa 18 poena, dok je Milutinov imao 12 skokova. Usledio je odlučujući meč sa Dominikanskom Republikom za plasman u četvrtfinale, sa ekipom čiji je vođa iskusni NBA centar, Karl Entoni Tauns. On je na kraju meč završio sa 25 poena, međutim to nije bilo dovoljno da njegova ekipa pobedi, jer nije imao adekvatnu podršku saigrača. U Srbiji je ponovo blistao Bogdanović sa 20 poena, a još čak petorica igrača je bilo dvocifreno u našoj ekipi, tako da je konačan rezultat bio 112:79 za Srbiju[70]. Tako su izabranici Svetislava Pešića završili na drugoj poziciji grupe I, iza Italijana, i izbegli u četvrtfinalu favorita iz grupe J, Amerikance. "Drim-tim" je završio kao drugi u toj grupi, pošto su u poslednjem kolu iznenađujuće izgubili od Litvanije, 110:104, tako da su Litvanci, kao prvi u svojoj grupi, ovom pobedom zakazali četvrtfinalni duel sa Srbijom.
U četvrtfinalu, naši igrači su prikazali najbolju igru onda kada je to bilo najpotrebnije. Litvanci su minimalno vodili na kraju prvog perioda meča, da bi Srbija na poluvremenu vodila čak 11 razlike. U trećoj četvrtini prednost je porasla do čak 18 poena, da bi u mirnoj zavšnici konačan rezultat bio 87:68 za Srbiju. Ključan faktor za pobedu našeg tima bila je timska igra. Najviše pogodaka ponovo je postigao kapiten Bogdanović, 21 poen, a presudna je bila i igra Filipa Petruševa koji je odigrao meč karijere u nacionalnom dresu, postigavši 17 poena. Izuzetan doprinos dao je i najiskusniji u našem timu Stefan Jović sa 11 poena, od toga 3 veoma važne trojke u 3. četvrtini, takođe i Nikola Milutinov koji je potpuno ''затворио'' Jonasa Valančijunasa, koji nije mogao da prikaže svoju najbolju igru, dok je defanzivno najbolji bio Aleksa Avramović koji je svojom agresivnom odbranom umnogome pomogao igri Srbije. Posle ove pobede, kapiten Bogdanović je izjavio da je jedan od glavnih razloga ovako dobre igre i poruka podrške koju je poslao Boriša Simanić, dok se oporavljao od operacija, što je omogućilo našim košarkašima da budu mentalno rasterećeni i najbolje odigraju utakmicu za svog druga, tako da je ova pobeda posvećena upravo njemu. U svlačionici, selektor Pešić je napisao na beloj tabli citat koji će se dugo pamtiti: ''Svi za jednog, jedan za svi'', što je dokaz da je u našem timu vladao pravi timski duh.
Usledio je polufinalni meč sa Kanadom, koja je na ovom turniru pobedila neke od favorita za osvajanje medalje, kao što su Francuska i Letonija u prvoj rundi, zatim branilac titule Španija u drugoj rundi, i u četvrtfinalu Slovenija. Kanađane je na ovom turniru predvodio član idealne petorke NBA lige sezone 2022/23 i Ol-star igrač, Šej Gildžis-Aleksander. Ovo je bilo prvo polufinale Svetskog prvenstva u istoriji za Kanadu. Srbija je ponovo sjajno otvorila meč i na poluvremenu vodila 52:39. Nastavila je u istom ritmu i u drugom poluvremenu i na kraju zasluženo slavila pobedu od 95:86 i plasman u veliko finale. Još jednom, po ko zna koji put, Bogdanović je pokazao zašto je izabran za kapitena, postigavši 23 poena. Sjajni su bili i Ognjen Dobrić, Nikola Milutinov, Marko Gudurić i Aleksa Avramović sa dvocifrenim učinkom. Defanzivno je Avramović opet mnogo značio, jer je sveo Gildžis-Aleksandera na svega 15 poena, znatno ispod njegovog proseka. Svi igrači Kanade, osim Bereta, koji je dao 23 koša, bili su ispod svog nivoa. Tako je Srbija drugi put od osamostaljenja ušla u finale Svetskog prvenstva. U drugom polufinalu, Nemačka je iznenadila SAD 113:111 i ušla u veliko finale prvi put u istoriji.
U finalu je protivnik bila Nemačka, ekipa koju je Pešić kao selektor predvodio do evropskog zlata 1993. godine. Još na samom početku prve četvrtine, Ognjen Dobrić se povredio prilikom prodora na koš, pa je zbog toga otišao u svlačionicu, pokušao da nastavi utakmicu, ali nije uspeo. Prva četvrtina završena je minimalnom prednošću Srbije 26:23, da bi na kraju prvog poluvremena broj koševa na obe strane bio izjednačen (47:47). U drugom poluvremenu, jedna sporna sudijska odluka da nemački košarkaš Denis Šruder dobije tri slobodna bacanja umesto da mu bude dosuđen faul u napadu, uticala je na to da Nemci naprave seriju i odu na 12 poena prednosti. U poslednjoj četvrtini, Srbija se vratila rezultatski na krilima Alekse Avramovića koji je finale završio sa 21 poenom, čak je imala pred sam kraj meča i šut za 3 poena za izjednačenje, koji nažalost nije iskorišćen, pa su Nemci u penal završnici mirno priveli utakmicu kraju, za konačan rezultat 83:77 i prvo svetsko zlato u njihovoj košarkaškoj istoriji, dok je Srbija osvojila drugo svetsko srebro od osamostaljenja. Pored Avramovića, dvocifreni u ekipi Srbije bili su i Bogdan Bogdanović sa 17 poena i Filip Petrušev sa 10 poena. U sastavu Nemačke, daleko najbolji bio je Denis Šruder koji je imao 28 poena, koji je proglašen i za MVP-a Mundobasketa, a pored njega su bili dobri i Franc Vagner i Johanes Fojgtman sa 19, odnosno 12 poena. Tek posle utakmice, Pešić je otkrio da je Bogdanović imao virozu tokom finala, a da je Milutinov doživeo povredu u polufinalu protiv Kanade. Bogdan Bogdanović je uvršten u idealnu petorku prvenstva, dok je Nikola Milutinov uvršten u drugu idealnu petorku. Pošto je još pre polufinala Srbija bila među dve najbolje plasirane evropske reprezentacije, osigurala je direktan plasman na Olimpijske igre 2024. godine u Parizu.
Po povratku u Beograd, organizovan je tradicionalni svečani doček srebrnih košarkaša, među kojima je bio i Boriša Simanić, koji se oporavio od operacija, na balkonu Starog dvora, zajedno sa Novakom Đokovićem koji je osvojio svoju 24. grend slem titulu na Ju-es openu i basketašima Srbije koji su osvojili peto uzastopno evropsko zlato.
Tabela medalja[uredi | uredi izvor]
- - zbir medalja osvojenih na najvećim reprezentativnim takmičenjima košarkaša Jugoslavije do 2002. Srbije i Crne Gore do 2006. i Srbije od 2006. godine.
| Takmičenje |  |
 |
 |
|
|---|---|---|---|---|
| Letnje olimpijske igre | 1 | 5 | 1 | 7 |
| Svetsko prvenstvo | 5 | 5 | 2 | 12 |
| Evropsko prvenstvo | 8 | 7 | 4 | 19 |
| Mediteranske igre | 5 | 2 | 2 | 9 |
| Univerzijada | 4 | 2 | 3 | 9 |
| Ukupno | 23 | 20 | 12 | 55 |
Rivalstva[uredi | uredi izvor]
Od osnivanja 1936. godine, pa do danas, reprezentacije Jugoslavije i Srbije stekle su veliki broj rivala. Zbog, pre svega, političkih struja sredinom 20. veka najveće rivale tadašnja Jugoslavija imala je u nacionalnim ekipama Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država. Krajem '80ih godina pojavljuju se i rivalstva sa Grčkom i Španijom, a posle raspada SFR Jugoslavije najveći rival postaje i reprezentacija Hrvatske. Takođe '90ih godina stvorilo se i rivalstvo sa reprezentacijom Litvanije, sa kojom se naša selekcija redovno susretala na svim velikim turnirima.
Sa Sovjetskim Savezom i Rusijom[uredi | uredi izvor]
Evropska prvenstva[71][uredi | uredi izvor]
- - 1947 -
FNRJ 11:50 
SSSR - - 1953 - FNRJ 43:57 SSSR
- - 1955 - FNRJ 52:75 SSSR
- - 1957 - FNRJ 61:97
SSSR - - 1961 - FNRJ 53:60 SSSR
- - 1961 - FNRJ 58:75 SSSR
- - 1965 - SFRJ 49:58 SSSR
- - 1969 - SFRJ 72:81 SSSR
- - 1969 - SFRJ 73:61 SSSR
- - 1971 - SFRJ 64:69 SSSR
- - 1975 - SFRJ 90:84 SSSR
- - 1977 - SFRJ 74:61 SSSR
- - 1979 - SFRJ 77:96 SSSR
- - 1981 - SFRJ 67:84 SSSR
- - 1981 - SFRJ 88:108 SSSR
- - 1985 - SFRJ 97:105 SSSR
- - 1987 - SFRJ 93:100 SSSR
- - 1999 -
SR Jugoslavija 68:76 
Rusija - - 2003 - Srbija i Crna Gora 80:95 Rusija
- - 2003 - Srbija i Crna Gora 86:77 Rusija
- - 2007 -
Srbija 65:73 Rusija - - 2009 - Srbija 79:68 Rusija
- - 2011 -
Srbija 67:77 Rusija - - 2017 - Srbija 72:75 Rusija
- - 2017 - Srbija 87:79 Rusija
Svetska prvenstva[72][uredi | uredi izvor]
- - 1963 - SFRJ 69:67 SSSR
- - 1967 - SFRJ 59:71 SSSR
- - 1970 - SFRJ 72:87 SSSR
- - 1974 - SFRJ 82:79 SSSR
- - 1978 - SFRJ 82:81 SSSR
- - 1978 - SFRJ 105:92 SSSR
- - 1982 - SFRJ 94:99 SSSR
- - 1986 - SFRJ 90:91 SSSR
- - 1990 - SFRJ 92:75 SSSR
- - 1990 - SFRJ 100:77 SSSR
- - 1998 - SR Jugoslavija 92:75 Rusija
- - 1998 - SR Jugoslavija 64:62 Rusija
Olimpijske igre[72][uredi | uredi izvor]
- - 1960 - FNRJ 61:88 SSSR
- - 1968 - SFRJ 63:62 SSSR
- - 1972 - SFRJ 67:74 SSSR
- - 1976 - SFRJ 89:84 SSSR
- - 1980 - SFRJ 101:91 SSSR
- - 1988 - SFRJ 63:76 SSSR
- - 1988 - SFRJ 92:79 SSSR
- - 2000 - SR Jugoslavija 66:60 Rusija
| Protivnik | Br. odigranih mečeva | Pobede | Porazi |
|---|---|---|---|
 SSSR/ Rusija |
45 | 19 | 26 |
Sa Sjedinjenim Američkim Državama[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Svetska prvenstva[73][uredi | uredi izvor]
- - 1963 - SFRJ 75:73
SAD - - 1967 - SFRJ 73:72 SAD
- - 1967 - SFRJ 71:76 SAD
- - 1970 - SFRJ 70:63 SAD
- - 1974 - SFRJ 88:91 SAD
- - 1978 - SFRJ 60:69 SAD
- - 1982 - SFRJ 81:88 SAD
- - 1986 - SFRJ 60:69 SAD
- - 1990 - SFRJ 99:91 SAD
- - 2002 - SR Jugoslavija 81:78 SAD
- - 2014 - Srbija 92:129 SAD
- - 2019 - Srbija 94:89 SAD
Olimpijske igre[72][uredi | uredi izvor]
- - 1960 - FNRJ 42:104 SAD
- - 1964 - SFRJ 61:69 SAD
- - 1968 - SFRJ 58:73 SAD
- - 1976 - SFRJ 74:95 SAD
- - 1976 - SFRJ 93:112 SAD
- - 1996 - SR Jugoslavija 69:95 SAD
- - 2016 - Srbija 91:94 SAD
- - 2016 - Srbija 66:96 SAD
| Protivnik | Br. odigranih mečeva | Pobede | Porazi |
|---|---|---|---|
 Sjedinjene Američke Države |
20 | 6 | 14 |
Sa Hrvatskom[uredi | uredi izvor]
Evropska prvenstva[71][uredi | uredi izvor]
- - 1997 - SR Jugoslavija 64:62
Hrvatska - - 2001 - SR Jugoslavija 80:66 Hrvatska
Svetska prvenstva[74][uredi | uredi izvor]
Olimpijske igre[75][uredi | uredi izvor]
| Protivnik | Br. odigranih mečeva | Pobede | Porazi |
|---|---|---|---|
 Hrvatska |
4 | 4 | 0 |
Sa Litvanijom[uredi | uredi izvor]
Evropska prvenstva[76][uredi | uredi izvor]
- - 1995 - SR Jugoslavija 70:61
Litvanija - - 1995 - SR Jugoslavija 96:90 Litvanija
- - 1997 - SR Jugoslavija 75:60 Litvanija
- - 2003 - Srbija i Crna Gora 82:98 Litvanija
- - 2009 - Srbija 89:79 Litvanija
- - 2011 - Srbija 90:100 Litvanija
- - 2013 - Srbija 63:56 Litvanija
- - 2015 - Srbija 64:67 Litvanija
Svetska prvenstva[77][uredi | uredi izvor]
Olimpijske igre[78][uredi | uredi izvor]
- - 1996 - SR Jugoslavija 66:58 Litvanija
- - 2000 - SR Jugoslavija 63:76 Litvanija
| Protivnik | Br. odigranih mečeva | Pobede | Porazi |
|---|---|---|---|
 Litvanija |
12 | 7 | 5 |
Sa Španijom[uredi | uredi izvor]
Evropska prvenstva[79][uredi | uredi izvor]
- - 1965 - Jugoslavija 113:65
Španija - - 1967 - Jugoslavija 101:73 Španija
- - 1967 - Jugoslavija 82:68 Španija
- - 1973 - Jugoslavija 78:67 Španija
- - 1973 - Jugoslavija 65:59 Španija
- - 1975 - Jugoslavija 98:76 Španija
- - 1977 - Jugoslavija 79:76
Španija - - 1979 - Jugoslavija 108:100 Španija
- - 1981 - Jugoslavija 95:72 Španija
- - 1983 - Jugoslavija 90:91
Španija - - 1985 - Jugoslavija 99:83 Španija
- - 1987 - Jugoslavija 98:87 Španija
- - 1987 - Jugoslavija 94:76 Španija
- - 1991 - Jugoslavija 76:67 Španija
- - 1997 - SR Jugoslavija 79:70 Španija
- - 1999 - SR Jugoslavija 77:63 Španija
- - 2001 - SR Jugoslavija 78:65 Španija
- - 2003 - Srbija i Crna Gora 67:75 Španija
- - 2005 - Srbija i Crna Gora 70:89 Španija
- - 2009 - Srbija 66:57 Španija
- - 2009 - Srbija 63:85 Španija
- - 2011 - Srbija 59:84 Španija
- - 2013 - Srbija 60:90 Španija
- - 2015 - Srbija 80:70 Španija
Svetska prvenstva[80][uredi | uredi izvor]
- - 1950 - Jugoslavija 0:2 Španija
- - 1974 - Jugoslavija 79:71 Španija
- - 1982 - Jugoslavija 119:117 Španija
- - 1982 - Jugoslavija 108:91 Španija
- - 2002 - SR Jugoslavija 69:71 Španija
- - 2006 - Srbija i Crna Gora 75:87 Španija
- - 2010 - Srbija 92:89 Španija
- - 2014 - Srbija 73:89 Španija
- - 2019 - Srbija 69:81 Španija
Olimpijske igre[81][uredi | uredi izvor]
- - 1968 - Jugoslavija 92:79 Španija
- - 1980 - Jugoslavija 95:91 Španija
- - 1984 - Jugoslavija 61:74 Španija
- - 2000 - SR Jugoslavija 78:65 Španija
- - 2004 - Srbija i Crna Gora 68:76 Španija
| Protivnik | Br. odigranih mečeva | Pobede | Porazi |
|---|---|---|---|
 Španija |
38 | 25 | 13 |
Dresovi i sponzori[uredi | uredi izvor]
| Marka dresova | Godine |
|---|---|
| Nike |
1995–2001 |
| Champion |
2002–2004 |
 Kappa |
2005–2009 |
 Peak |
2010–danas |
Trenutni sastav[uredi | uredi izvor]
- Spisak za Svetsko prvenstvo 2023. godine:
| Košarkaška reprezentacija Srbije | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Igrači | Treneri | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Legenda
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Učešće na međunarodnim takmičenjima[uredi | uredi izvor]
Olimpijske igre[uredi | uredi izvor]
| Godina | Domet | Plasman | IG | P | I | DK | PK | Razl. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1936 — 1988. | Pogledati reprezentaciju Jugoslavije | |||||||
| 1992. |
Nije učestvovala zbog sankcija UN-a | |||||||
| 1996. |
Finale | 2. mesto | 8 | 7 | 1 | 741 | 578 | +163 |
 2000. |
Četvrtfinale | 6. mesto | 7 | 4 | 3 | 494 | 483 | +11 |
 2004. |
Prvi krug | 11. mesto | 6 | 2 | 4 | 462 | 450 | +12 |
| 2008. |
Nije se kvalifikovala | |||||||
 2012. |
Nije se kvalifikovala | |||||||
 2016. |
Finale | 2. mesto | 8 | 4 | 4 | 665 | 627 | +38 |
 2020. |
Nije se kvalifikovala | |||||||
 2024. |
||||||||
| Ukupno | 5/9 | - | 29 | 17 | 12 | 2362 | 2138 | +224 |
Sastavi od 1996. | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Svetska prvenstva[uredi | uredi izvor]
| Godina | Domet | Plasman | IG | P | I | DK | PK | Razl. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1950 — 1990. | Pogledati reprezentaciju Jugoslavije | |||||||
 1994. |
Nije učestvovala zbog sankcija UN-a | |||||||
| 1998. |
Finale | 1. mesto | 9 | 8 | 1 | 698 | 563 | +135 |
| 2002. |
Finale | 1. mesto | 9 | 7 | 2 | 806 | 670 | +136 |
| 2006. |
Osmina finala | 11. mesto | 6 | 2 | 4 | 481 | 439 | +42 |
 2010. |
Utakmica za 3. mesto | 4. mesto | 9 | 6 | 3 | 800 | 699 | +101 |
| 2014. |
Finale | 2. mesto | 9 | 5 | 4 | 736 | 668 | +68 |
| 2019. |
Četvrtfinale | 5. mesto | 8 | 6 | 2 | 753 | 598 | +155 |
  2023. |
Finale | 2. mesto | 8 | 6 | 2 | 761 | 617 | +144 |
| Ukupno | 7/8 | 2 titule | 58 | 40 | 18 | 5127 | 4383 | +744 |
Sastavi od 1998. | |||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Evropska prvenstva[uredi | uredi izvor]
| Godina | Domet | Plasman | IG | P | I | DK | PK | Razl. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1937 — 1991. | Pogledati reprezentaciju Jugoslavije | |||||||
 1993. |
Nije učestvovala zbog sankcija UN-a | |||||||
| 1995. |
Finale | 1. mesto | 9 | 9 | 0 | 750 | 639 | +111 |
| 1997. |
Finale | 1. mesto | 9 | 8 | 1 | 736 | 633 | +103 |
| 1999. |
Utakmica za 3. mesto | 3. mesto | 9 | 7 | 2 | 657 | 587 | +70 |
| 2001. |
Finale | 1. mesto | 6 | 6 | 0 | 549 | 409 | +140 |
 2003. |
Četvrtfinale | 6. mesto | 7 | 3 | 4 | 537 | 561 | -24 |
 2005. |
Osmina finala | 9. mesto | 4 | 2 | 2 | 316 | 307 | +9 |
| 2007. |
Grupna faza takmičenja | 14. mesto | 3 | 0 | 3 | 215 | 228 | -13 |
 2009. |
Finale | 2. mesto | 9 | 6 | 3 | 680 | 661 | +19 |
| 2011. |
Četvrtfinale | 8. mesto | 11 | 5 | 6 | 861 | 783 | +78 |
 2013. |
Četvrtfinale | 7. mesto | 11 | 6 | 5 | 809 | 828 | -19 |
 2015. |
Utakmica za 3. mesto | 4. mesto | 9 | 7 | 2 | 748 | 658 | +90 |
   2017. |
Finale | 2. mesto | 9 | 7 | 2 | 741 | 670 | +71 |
  2022. |
Osmina finala | 9. mesto | 6 | 5 | 1 | 552 | 455 | +97 |
| Ukupno | 13/14 | 3 titule | 102 | 71 | 31 | 8151 | 7419 | +732 |
Sastavi od 1995. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Selektori[uredi | uredi izvor]
| Selektor | Vreme |
|---|---|
| Dušan Ivković | 1988—1995. |
| Željko Obradović | 1996—2000. |
| Svetislav Pešić | 2000—2002. |
| Duško Vujošević | 2003. |
| Željko Obradović | 2004—2005. |
| Dragan Šakota | 2006. |
| Zoran Slavnić | 2007. |
| Dušan Ivković | 2008—2013. |
| Aleksandar Đorđević | 2013—2019 |
| Igor Kokoškov | 2019—2021 |
| Svetislav Pešić | 2021— |
Učešće i učinak pojedinaca[uredi | uredi izvor]
Nagrade[uredi | uredi izvor]
Druge nagrade[uredi | uredi izvor]
- 2016: Nagrada Braća Karić
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Košarkaška reprezentacija Jugoslavije
- Košarkaška reprezentacija Srbije do 16 i 17 godina
- Košarkaška reprezentacija Srbije do 18 i 19 godina
- Košarkaška reprezentacija Srbije do 20 i 21 godina
- Ženska košarkaška reprezentacija Srbije
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ https://www.fiba.basketball/rankingmen
- ^ a b Profile | FIBA.COM
- ^ Soviet Union - Yugoslavia | European Championship for Men (1947) | FIBA Europe
- ^ archive.fiba.com:
- ^ archive.fiba.com: 1947 European Championship for Men
- ^ archive.fiba.com:
- ^ archive.fiba.com:
- ^ archive.fiba.com:
- ^ https://www.youtube.com/watch?v=dnkoQgKeUPk
- ^ https://sportal.blic.rs/ostali-sportovi/hrvatski-olimpijski-odbor-sve-medalje-do-1988-pripadaju-srbiji/2022042702302944210
- ^ https://kss.rs/istorijat/
- ^ „PR no.22: Montenegro becomes 213th FIBA Member”. FIBA. Архивирано из оригинала 30. 10. 2013. г. Приступљено 26. 8. 2006.
- ^ archive.fiba.com:
- ^ archive.fiba.com:
- ^ Ivković: Da nije bilo rata pobedili bismo Drim tim bez Hrvata i Slovenaca | Košarka | Novosti.rs
- ^ Djordjevic 41 points vs Lithuania - YouTube
- ^ Basketball Danilovic dunks over Sabonis - YouTube
- ^ Hrvatska silazi sa postolja 1995 - YouTube
- ^ Sasa Djordjevic trojka protiv Hrvatske - YouTube
- ^ „ЕУ о санкцијама Југославији почетком септембра: Ништа од ублажавања”, Глас јавности, 19. август 1999.
- ^ Pešić je oterao Radmanovića, Obradović se kajao što nije nikog, da li je Đorđević ispravno postupio? (VIDEO) | Telegraf - Najnovije vesti
- ^ Koturoviæ: "Vujošević je grobar naše košarke..." - B92.net
- ^ Manu Ginobili beats Serbia & Montenegro at the buzzer! - YouTube
- ^ Blamaža za kraj: SCG - Kina 66-67! - B92.net
- ^ Zeljko Obradovic - Konferencija za štampu posle debakla i poraza od Francuza EP 2005 - YouTube
- ^ „Saša Pavlović: Zašto nisam igrao ni za Crnu Goru ni za Srbiju? - Šansa sport[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 27. 8. 2017. г. Приступљено 27. 8. 2017. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Milan Gurovic crazy three to force OT vs. Greece - YouTube
- ^ Milicic psuje sudije - YouTube
- ^ FIBA suspendovala Krstića i Teodosića! | Sport | Novosti.rs
- ^ FIBA se izvinila Srbiji
- ^ Nikola Kalinic's one-handed poster slam! - 2014 FIBA Basketball World Cup - YouTube
- ^ Nemanja Bjelica's Game Winner v Germany! - EuroBasket 2015 - YouTube
- ^ Milos Teodosic 26 points, 8 assists vs. Italy (Eurobasket 2015) - YouTube
- ^ EUROBASKET 2015: TEODOSIC AMAZING 3 POINTS VS LIETUVA - YouTube
- ^ Aleksandar Đorđević Stefan Jović povreda | Mondo Sport
- ^ http://www.politika.rs/scc/clanak/389217/Kroz-prozore-u-neizvesnu-kosarkasku-buducnost
- ^ http://www.fiba.basketball/basketballworldcup/2019/european-qualifiers/groups#tab=round_1
- ^ https://www.youtube.com/watch?v=g4BMjG-XTyQ
- ^ a b http://www.fiba.basketball/basketballworldcup/2019/european-qualifiers/groups#tab=round_2
- ^ https://sport.blic.rs/kosarka/svetska-kosarka/sok-u-borbi-za-mundobasket-orlovi-doziveli-poraz-u-estoniji-sve-odlucuje-mec-sa/zy0cfy3
- ^ https://sport.blic.rs/kosarka/svetska-kosarka/srbija-izrael-uzivo-live-rts1-kvalifikacije-mundobasket/2yg33e2
- ^ https://www.espreso.rs/sport/kosarka/227237/pala-je-odluka-marko-simonovic-je-novi-kapiten-reprezentacije-foto
- ^ „Seven more teams clinch China 2019 places, final three spots to be decided on Monday”. fiba.basketball. Приступљено 17. 3. 2019.
- ^ „The 2014 runners-up are back: Serbia pass their way around Israel and advance to World Cup”. fiba.basketball. Приступљено 17. 3. 2019.
- ^ „Đorđević objavio širi spisak igrača za Mundobasket”. novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 7. 6. 2019.
- ^ „Gold medal candidates? Serbia announce their deepest squad in years”. fiba.basketball. Приступљено 7. 6. 2019.
- ^ „Otpali Kalinić i Nedović sa Đorđevićevog spiska!” (на језику: српски). mozzartsport.com. 1. 7. 2019.
- ^ „Stars Jokic, Marjanovic, Bogdanovic and Teodosic headline 18-man Serbia squad”. fiba.basketball. Приступљено 1. 7. 2019.
- ^ „Star center Jokic to play at World Cup for Serbia”. fiba.basketball. Приступљено 24. 5. 2019.
- ^ „Nemanja Nedovic on exclusion from Serbian NT: “I’ve faced injustices many times””. eurohoops.net. Приступљено 3. 7. 2019.
- ^ K., A. (14. 7. 2019). „Ognjen Kuzmić teško povređen u saobraćajnoj nesreći!”. b92.net. Приступљено 15. 7. 2019.
- ^ K., A. (14. 7. 2019). „Kuzmića zbog ozbiljnosti povreda prebačen u Beograd”. b92.net. Приступљено 15. 7. 2019.
- ^ „PROMENA na spisku "orlova": Kuzmića menja Jovanović”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 17. 07. 2019. г. Приступљено 15. 7. 2019.
- ^ „SELEKTOR PRELOMIO: Đorđević skratio spisak na 14 imena”. novosti.rs. Приступљено 8. 8. 2019.
- ^ „KSS: Teodosić započeo intenzivne terapije”. b92.net. Приступљено 11. 8. 2019.
- ^ „KSS se ne predaje: Teo na intenzivnim terapijama”. mozzartsport.com. Приступљено 11. 8. 2019.
- ^ „Lučić zbog povrede nije otputovao u Atinu!”. b92.net. Приступљено 15. 8. 2019.
- ^ „Milosavljević povredio koleno”. mozzartsport.com. Приступљено 16. 8. 2019.
- ^ „BEZ GAGIJA U KINI: Povreda Milosavljevića potpuno bacila senku na pobedu protiv Turske”. novosti.rs. Приступљено 17. 8. 2019.
- ^ „Bez Milosavljevića na Svetskom prvenstvu”. kss.rs. Архивирано из оригинала 31. 08. 2020. г. Приступљено 17. 8. 2019.
- ^ „Orlovi lako sa Angolom na startu Mundobasketa – 105 poena "moćne" Srbije”. b92. Приступљено 31. 8. 2019.
- ^ „Moćna Srbija sa 126 poena najavila duel sa Italijom!”. Sportklub. Приступљено 2. 9. 2019.
- ^ „ITALIJANI DŽABE TUKLI! "Orlovi" od derbija napravili čas košarke, trijumfalan ulazak Srbije u DRUGU FAZU MUNDOBASKETA”. Blic. Приступљено 4. 9. 2019.
- ^ „"ORLOVI" ZAKORAČILI KA ČETVRTFINALU! Moćna Srbija deklasirala i Portoriko, ALI NIJE JOŠ SVE REŠENO!”. Blic. Приступљено 6. 9. 2019.
- ^ http://sportklub.rs/Kina2019/Vesti/a307615-Prvi-poraz-Srbije-sa-Gaucosima-za-polufinale.html
- ^ https://www.telegraf.rs/sport/kina-2019/3100762-srbija-argentina-mundobasket-2019-polufinale
- ^ http://www.politika.rs/scc/clanak/435387/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%90%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%BE-%D1%81%D0%B0-%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BA-%D0%B8%D0%BC-%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B8
- ^ http://www.politika.rs/scc/clanak/437825/Sport/Kosarka/Dordevic-potvrdio-da-napusta-mesto-selektora-Mislim-da-je-red-i-vreme
- ^ https://www.ekspres.net/sport/kina-kao-sudbina-sve-slicnosti-sa-cuvenim-indijanapolisom-kad-smo-postali-prvaci-sveta
- ^ „Košarkaška reprezentacija Srbije bez problema pobedila Dominikanu i ide u četvrtfinale Svetskog prvenstva”. Najnovije Vesti (на језику: српски). 2023-09-03. Приступљено 2023-09-19.
- ^ а б archive.fiba.com: Key Figures
- ^ а б в archive.fiba.com: Key Figures
- ^ archive.fiba.com: Key Figures
- ^ archive.fiba.com: Key Figures
- ^ archive.fiba.com: Key Figures
- ^ http://archive.fiba.com/pages/eng/fa/keyfigures/p/rc//lid_38179_ct/1/tid/390/tid2/2135/cid/EMSM/_//index.html
- ^ http://archive.fiba.com/pages/eng/fa/keyfigures/p/rc//lid_38179_ct/1/tid/96799/tid2/2135/cid/WMM/_//index.html
- ^ http://archive.fiba.com/pages/eng/fa/keyfigures/p/rc//lid_38179_ct/1/tid/390/tid2/2135/cid/WOLYM/_//index.html
- ^ http://archive.fiba.com/pages/eng/fa/keyfigures/p/rc//lid_38179_ct/1/tid/390/tid2/362/cid/EMSM/_//index.html
- ^ http://archive.fiba.com/pages/eng/fa/keyfigures/p/rc//lid_38179_ct/1/tid/390/tid2/362/cid/WMM/_//index.html
- ^ http://archive.fiba.com/pages/eng/fa/keyfigures/p/rc//lid_38179_ct/1/tid/390/tid2/362/cid/WOLYM/_//index.html
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Reprezentacije | Muškarci (do 20 i 21 · do 18 i 19 · do 16 i 17 · 3x3 (18) · Jugoslavija) |
|---|---|
| Ligaški sistem | Muškarci: Košarkaška liga Srbije ·
Druga liga ·
Prva regionalna liga (Sever · Centar · Zapad · Istok) ·
Druga regionalna liga (Sever · Centar · Zapad 1 i 2 · Istok) |
| Kup | Muškarci: Kup Radivoja Koraća |
| Takmičenja SRJ i SCG | Liga muškarci: Prva liga SR Jugoslavije (1992—2003) · Prva liga Srbije i Crne Gore (2003—2006) Liga žene: Prva liga SR Jugoslavije (1992—2003) · Prva liga Srbije i Crne Gore (2003—2006) Kup muškarci: Kup SR Jugoslavije (1992—2003) · Kup Radivoja Koraća (2003—2006) Kup žene: Kup SR Jugoslavije (1992—2003) · Kup Srbije i Crne Gore (2003—2006) |
| Takmičenja SFRJ | Muškarci: Prva liga SFR Jugoslavije (1945—1992) · Kup SFR Jugoslavije (1959—1992) Žene: Prva liga SFR Jugoslavije (1945—1992) · Kup SFR Jugoslavije (1960—1992) |
| Regionalna klupska takmičenja1 | |
| Nagrade | |
1 Takmičenja u kojima učestvuju srpski klubovi. | |
| Sportistkinja godine |
|
|---|---|
| Sportista godine |
|
| Mladi sportista godine |
|
| Ženska ekipa godine |
|
| Muška ekipa godine |
|
| Trener godine |
|
