Ko to tamo peva

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ko to tamo peva
Ko to tamo peva originalni poster.jpg
Originalni filmski plakat koji je izradio Mirko Ilić.
Izvorni naslov Ko to tamo peva
Žanr komedija
Režija Slobodan Šijan
Scenario Dušan Kovačević
Producent Milan Žmukić
Glavne uloge Pavle Vuisić
Dragan Nikolić
Danilo Bata Stojković
Aleksandar Berček
Neda Arnerić
Milivoje Tomić
Muzika Vojislav Kostić
Scenografija Veljko Despotović
Kamera Božidar Nikolić
Montaža Ljiljana Lana Vukobratović
Izdavačka kuća Centar film
Godina 1. januar 1980.
Trajanje 86 minuta
Zemlja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija SFRJ
Jezik srpski
Budžet 180.000 nemačkih maraka[1]
Nagrade Pula: Zlatna arena
Zlatan venac časopisa „Studio“
Nagrada časopisa „Mladost“
Vrnjačka Banja: Prva nagrada
Niš: „Car Konstantin“
Kan: Nagrada publike
Montreal: Gran pri
Panama: Gran pri
Salamanka: Gran pri
Roterdam: Gran pri
Vevej: Specijalno priznanje žirija
Manhajm: Nagrada katoličkog žirija
IMDb veza

Ko to tamo peva“ je srpski film snimljen 1980. godine u režiji Slobodana Šijana, prema scenariju Dušana Kovačevića.

Kratak sadržaj[uredi]

Applications-multimedia.svgUPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Dotrajalim autobusom firme „Krstić i sin“, za Beograd kreće grupa putnika. Svako od njih ima neodložne razloge da što pre stigne u prestonicu. Proleće je 1941. Dan uoči nemačkog napada na Jugoslaviju. Autobus kreće iz zabiti.

Zbog nepredviđenih okolnosti putovanje će se odužiti, iako je polazna stanica od Beograda udaljena svega stotinak kilometara. Na putu, putnici se svađaju i sukobljavaju zbog rata u Evropi. Nagoveštaj buduće katastrofe se naslućuje. Stari, rastureni autobus sa svojim neobičnim i pomalo otkačenim putnicima komična je slika jedne epohe u raspadanju, kraj jednog sveta koji će nestati u plamenu i ekploziji.

I pored početne netrpeljivosti, putnici se na kraju ujedinjuju, iz čega će proizići otvoreno nasilje nad dva Roma muzikanta.

Uloge[uredi]

Glumac Uloga
Pavle Vuisić Kondukter, Krstić
Dragan Nikolić Šlager pevač
Danilo Bata Stojković Brka
Aleksandar Berček Miško Krstić, sin
Neda Arnerić Mlada
Milivoje Tomić Aleksa Simić
Taško Načić Lovac
Boro Stjepanović Ćelavi
Slavko Štimac Mladoženja
Miodrag Kostić Muzikant 1
Nenad Kostić Muzikant 2
Bora Todorović Ožalošćeni
Slobodan Aligrudić Poručnik
Petar Lupa Pop
Đenadija Rogić Starica u autobusu
Ljubomir Ćipranić Kaplar
Stanojlo Milinković Orač
Milovan Tasić Oračev sin koji buši gumu

Neotkrivenost[uredi]

Gledaocima u filmu nije jasna jedna glumica. Radi se o starijoj ženi Đenadiji Rogić. U prvom delu filma se ona pojavljuje na krajnjem uglu autobusa. Mnogi misle da ta osoba im donosi sve nevolje koje će ih snaći u filmu.

Zanimljivost[uredi]

Vikicitati „Ovaj film je inspirisan istinitim događajem jer je zaista istorijska činjenica da je taj autobus dolazio tog dana i da su njegovi putnici bili sličnih sudbina, rešeni da stignu u Beograd.”

  • Veći deo filma sniman je u Deliblatskoj peščari.[3] Prema Šijanu, glumci su se okupljali ispred crkve Sv. Marka u Beogradu i minibusima odlazili na lokacije za snimanje.
  • Bogdan Diklić zbog rada u pozorištu nije mogao da prihvati ulogu Miška.[4]
  • Ljubiša Samardžić je odbio jednu ulogu u ovom filmu, navodno pevača, koju je u poslednjem trenutku prihvatio Dragan Nikolić.[5][3]
  • Jednu od najvećih misterija predstavlja lik stare žene koja sedi na kraju autobusa. Postoje velike nesuglasice u vezi sa tim da li je njeno prisustvo spontano ili simbolično. Naime, prema pojedinim analitičarima, njena pojava simboliše nadolazeću smrt, o čemu svedoči i činjenica da je ona tek sporadično prisutna, da nije deo radnje, te da je u autobusu od pre prve stanice.[3] Ipak, u jednom razgovoru sa studentima Fakulteta dramskih umetnosti, reditelj Slobodan Šijan je indirektno odbacio ove tvrdnje, objašnjavajući da je želeo da scena sadrži lika kome ne mora naročito da se posveti (kao svim ostalim likovima), te je njeno sporadično "odsustvo" pripisao lošem osvetljenju.[3] U istom razgovoru, Šijan je istakao da je za ovu "ulogu" angažovana obična starica Đenadija Rogić (1896-1991) iz sela između Beograda i Deliblatske peščare.[3]

Plakat[uredi]

Plakat za film izradio je zagrebački dizajner Mirko Ilić na poziv Slobodana Šijana. Nakon 26 godina, Šijan je ovim rečima prokomentarisao plakat:

Vitalnost lošeg ukusa ne treba potcenjivati. Kao primer dozvolite mi lično iskustvo — poster za film „Ko to tamo peva“. Sada već daleke 1980. godine, pozvao sam mladog dizajnera iz Zagreba, Mirka Ilića, da napravi poster za film, što je on i uradio — napravio je moderan plakat koji i danas izgleda moćno. Na prikazivanju ovog filma u Francuskoj, godinu dana kasnije, direktorka festivala uzbuđeno mi je istrgla plakat iz ruku, i kasnije mi je poslala razglednicu postera, uramljenog, kako visi na zidu u njenoj dnevnoj sobi. Međutim, producenati filma nikada nisu bili zadovoljni ovim modernim dizajnerskim rešenjem, i dvadeset godina kasnije, dok su pripremali DVD izdanje ovog filma, konačno su izgurali svoje „gedžovansko“ rešenje dizajna omota. Bez obzira na činjenicu da im je film, umotan u Ilićev dizajn, doneo neviđenu količinu novca, nisu mogli da se smire sve dok nisu izrazili svoj kičerski senzibilitet i podelili ga s publikom. Da, istrajnost lošeg ukusa i lošeg dizajna u našem okruženju ne treba potcenjivati.
 
— Slobodan Šijan, govor na otvaranju izložbe Grifon, Beograd, 29. maj 2006.[6]

Nagrade[uredi]

Međunarodni festivali[uredi]

Izvori[uredi]

  1. Po izjavi Dušana Kovačevića na DVD izdanju filma
  2. „Istinita priča“
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 kako je sniman film "Ko to tamo peva" - YouTube
  4. Blic Online | Glumci su tokom snimanja "Ko to tamo peva" mislili da prave svoj najgori film
  5. Ljubiša Samardžić i Mira: Ova je ljubav jača od svih izazova - 24sata
  6. „First Movie Poster”. Mirko Ilić. 19. 7. 2012. Pristupljeno 30 mart 2016.  (engleski)

Spoljašnje veze[uredi]