Ко то тамо пева
| Ko to tamo peva | |
|---|---|
 Originalni filmski plakat koji je izradio Mirko Ilić. | |
| Izvorni naslov | Ko to tamo peva |
| Žanr | komedija |
| Režija | Slobodan Šijan |
| Scenario | Dušan Kovačević |
| Producent | Milan Žmukić |
| Glavne uloge | Pavle Vuisić Dragan Nikolić Danilo Bata Stojković Aleksandar Berček Neda Arnerić Milivoje Tomić |
| Muzika | Vojislav Kostić |
| Scenograf | Veljko Despotović |
| Snimatelj | Božidar Nikolić |
| Montaža | Ljiljana Lana Vukobratović |
| Producentska kuća | Centar film |
| Godina | 1980. |
| Trajanje | 90 minuta |
| Zemlja |  SFRJ |
| Jezik | srpskohrvatski |
| Budžet | 180.000 nemačkih maraka[1] |
| Nagrade | Pula: Zlatna arena Zlatan venac časopisa „Studio“ Nagrada časopisa „Mladost“ Vrnjačka Banja: Prva nagrada Niš: „Car Konstantin“ Kan: Nagrada publike Montreal: Gran pri Panama: Gran pri Salamanka: Gran pri Roterdam: Gran pri Vevej: Specijalno priznanje žirija Manhajm: Nagrada katoličkog žirija |
| IMDb veza | |
Ko to tamo peva je srpski film snimljen 1980. godine u režiji Slobodana Šijana, prema scenariju Dušana Kovačevića. Glavne uloge tumače Pavle Vuisić, Dragan Nikolić, Danilo Bata Stojković, Aleksandar Berček, Neda Arnerić i Milivoje Tomić. Radnja prati grupu putnika koji putuju autobusom do Beograda 1941. godine, tokom poslednjih dana Kraljevine Jugoslavije, neposredno pred početak Aprilskog rata.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Dotrajalim autobusom firme „Krstić i sin”, za Beograd kreće grupa putnika. Svako od njih ima neodložne razloge da što pre stigne u prestonicu. Proleće je 1941. Dan uoči nemačkog napada na Jugoslaviju. Autobus kreće iz zabiti.
Zbog nepredviđenih okolnosti putovanje će se odužiti, iako je polazna stanica od Beograda udaljena svega stotinak kilometara. Na putu, putnici se svađaju i sukobljavaju zbog rata u Evropi. Nagoveštaj buduće katastrofe se naslućuje. Stari, rastureni autobus sa svojim neobičnim i pomalo otkačenim putnicima komična je slika jedne epohe u raspadanju, kraj jednog sveta koji će nestati u plamenu i eksploziji.
I pored početne netrpeljivosti, putnici se na kraju ujedinjuju, iz čega će proizići otvoreno nasilje nad dva Roma muzikanta.
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Pavle Vuisić | Kondukter, Krstić |
| Dragan Nikolić | Šlager pevač |
| Danilo Bata Stojković | Brka |
| Aleksandar Berček | Miško Krstić, sin |
| Neda Arnerić | Mlada |
| Milivoje Tomić | Aleksa Simić |
| Taško Načić | Lovac |
| Boro Stjepanović | Ćelavi |
| Slavko Štimac | Mladoženja |
| Miodrag Kostić | Muzikant 1 |
| Nenad Kostić | Muzikant 2 |
| Bora Todorović | Ožalošćeni |
| Slobodan Aligrudić | Poručnik |
| Petar Lupa | Pop |
| Ljubomir Ćipranić | Kaplar Rajković |
| Stanojlo Milinković | Orač |
| Milovan Tasić | Oračev sin koji buši gumu |
| Đenadija Rogić | Starica |
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
- Dušan Kovačević je o inspiraciji za scenario rekao: [2]
Ovaj film je inspirisan istinitim događajem jer je zaista istorijska činjenica da je taj autobus dolazio tog dana i da su njegovi putnici bili sličnih sudbina, rešeni da stignu u Beograd.
- Veći deo filma sniman je u Deliblatskoj peščari.[3] Prema Šijanu, glumci su se okupljali ispred crkve Sv. Marka u Beogradu i minibusima odlazili na lokacije za snimanje.
- Bogdan Diklić zbog rada u pozorištu nije mogao da prihvati ulogu Miška.[4]
- Ljubiša Samardžić je odbio jednu ulogu u ovom filmu, navodno pevača, koju je u poslednjem trenutku prihvatio Dragan Nikolić.[5][3]
- Jednu od najvećih misterija predstavlja lik stare žene koja sedi na kraju autobusa. Postoje velike nesuglasice u vezi sa tim da li je njeno prisustvo spontano ili simbolično. Naime, prema pojedinim analitičarima, njena pojava simboliše nadolazeću smrt, o čemu svedoči i činjenica da je ona tek sporadično prisutna, da nije deo radnje, te da je u autobusu od pre prve stanice.[3] Ipak, u jednom razgovoru sa studentima Fakulteta dramskih umetnosti, reditelj Slobodan Šijan je indirektno odbacio ove tvrdnje, objašnjavajući da je želeo da scena sadrži lika kome ne mora naročito da se posveti (kao svim ostalim likovima), te je njeno sporadično "odsustvo" pripisao lošem osvetljenju.[3] U istom razgovoru, Šijan je istakao da je za ovu "ulogu" angažovana obična starica Đenadija Rogić (1896—1991) iz sela između Beograda i Deliblatske peščare.[3]
- Zagrebačka grupa Azra je snimila pesmu koja nosi naziv „Tko to tamo pjeva” na albumu Filigranski pločnici.[6]
- Jugoslovenska kinoteka je u saradnji sa kompanijom Vip mobajl i Centar filmom izradila restaurisanu verziju ovog filmskog klasika. Restaurisana verzija je premijerno prikazana 14. decembra 2017. godine u sali Jugoslovenske kinoteke.
- Tokom snimanja filma Bata Stojković je imao problem sa ronilačkim odelom koje je počelo u nekom trenutku da ga steže i guši, brzom reakcijom Pavla Vuisića sve se dobro završilo.[7]
Plakat[uredi | uredi izvor]
Plakat za film izradio je zagrebački dizajner Mirko Ilić na poziv Slobodana Šijana. Nakon 26 godina, Šijan je ovim rečima prokomentarisao plakat:
Vitalnost lošeg ukusa ne treba potcenjivati. Kao primer dozvolite mi lično iskustvo — poster za film „Ko to tamo peva“. Sada već daleke 1980. godine, pozvao sam mladog dizajnera iz Zagreba, Mirka Ilića, da napravi poster za film, što je on i uradio — napravio je moderan plakat koji i danas izgleda moćno. Na prikazivanju ovog filma u Francuskoj, godinu dana kasnije, direktorka festivala uzbuđeno mi je istrgla plakat iz ruku, i kasnije mi je poslala razglednicu postera, uramljenog, kako visi na zidu u njenoj dnevnoj sobi. Međutim, producenti filma nikada nisu bili zadovoljni ovim modernim dizajnerskim rešenjem, i dvadeset godina kasnije, dok su pripremali DVD izdanje ovog filma, konačno su izgurali svoje „gedžovansko“ rešenje dizajna omota. Bez obzira na činjenicu da im je film, umotan u Ilićev dizajn, doneo neviđenu količinu novca, nisu mogli da se smire sve dok nisu izrazili svoj kičerski senzibilitet i podelili ga s publikom. Da, istrajnost lošeg ukusa i lošeg dizajna u našem okruženju ne treba potcenjivati.
— 20px, in Slobodan Šijan, govor na otvaranju izložbe Grifon, Beograd, 29. maj 2006.[8], 20p
Nagrade[uredi | uredi izvor]
- Pula: Zlatna arena za epizodnu ulogu – Aleksandar Berček, Zlatan venac časopisa „Studio“ – Slobodan Šijan, nagrada časopisa „Mladost“ – Slobodan Šijan
- Vrnjačka Banja: Prva nagrada - Dušan Kovačević, Zlatna značka – Aleksandar Berček
- Niš: „Car Konstantin“ – Aleksandar Berček, Zlatna klapa – Aleksandar Berček
- Kan: Nagrada publike
- Montreal: Gran pri
- Panama: Gran pri
- Salamanka: Gran pri
- Roterdam: Gran pri
- Vevej: Specijalno priznanje žirija
- Manhajm: Nagrada katoličkog žirija
Međunarodni festivali[uredi | uredi izvor]
Kulturno dobro[uredi | uredi izvor]
Jugoslovenska kinoteka je, u skladu sa svojim ovlašćenjima na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, 28. decembra 2016. godine proglasila sto srpskih igranih filmova (1911−1999) za kulturno dobro od velikog značaja. Na toj listi se nalazi i film Ko to tamo peva.[10]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Po izjavi Dušana Kovačevića na DVD izdanju filma
- ^ „Istinita priča“
- ^ a b v g d kako je sniman film "Ko to tamo peva" - YouTube
- ^ Blic Online | Glumci su tokom snimanja "Ko to tamo peva" mislili da prave svoj najgori film
- ^ Ljubiša Samardžić i Mira: Ova je ljubav jača od svih izazova - 24sata
- ^ Azra - Filigranski Pločnici (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2022-09-22
- ^ „ŽIVOT MU SPASAO KOLEGA: Snimanje filma "Ko to tamo peva" umalo završilo kobno za našeg glumca”. Večernje novosti. 16. 4. 2023. Pristupljeno 17. 4. 2023.
- ^ „First Movie Poster”. Mirko Ilić. 19. 7. 2012. Pristupljeno 30. 3. 2016. (jezik: engleski)
- ^ „Ko to tamo peva” ponovo u Kanu („Politika”, 17. jul 2020)
- ^ „Sto srpskih igranih filmova (1911—1999) proglašenih za kulturno dobro od velikog značaja”. Jugoslovenska Kinoteka. Pristupljeno 5. 2. 2021.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Ko to tamo peva na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Ko to tamo peva - Centar film
- Glumac iz filma „Ko to tamo peva“ - autobus kao sudbina („Blic“, 13. februar 2011)
- Šta predstavlja misteriozna baba u crnom u klasiku „Ko to tamo peva“? (23. septembar 2011)
- „Krstić i sin“ ponovo „vozi“ („Večernje novosti“, 11. april 2015)
- Autobus iz filma „Ko to tamo peva“ opet kreće za Beograd („Politika“, 2. jun 2015)
- “Ko to tamo peva”: 28 stvari o koje niste znali o ovom kultnom filmu (bosonoga.com, 22. septembar 2017) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. jul 2019)
- „Umivene” kopije filma „Ko to tamo peva” („Politika”, 5. decembar 2017)
- Kako sam pronašao Miću i Nenada („Politika”, 13. decembar 2017)
- Dušan Kovačević o filmu Ko to tamo peva, koji je odabran za Kan klasik („Večernje novosti”, 17. jul 2020)
- „KO TO TAMO PEVA” OSVOJIO FRANCUZE: Legendarni film Slobodana Šijana ponovo puni sale i dobija pohvale („Večernje novosti”, 24. jun 2021)
- 28 zanimljivosti o filmu "Ko to tamo peva" koje niste znali (Nportal, 14. mart 2022)
