Крављи грашак

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kravlji grašak
Mahune kravljeg graška
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Fabales
Porodica: Fabaceae
Rod: Vigna
Vrsta:
V. unguiculata
Binomno ime
Vigna unguiculata
Sinonimi[1][2][3]
Lista
  • Dolichos biflorus L.
  • Dolichos catiang L.
  • Dolichos catjang Burm.f. nom. illeg.
  • Dolichos catjang L.
  • Dolichos hastifolius Schnizl.
  • Dolichos lubia Forssk.
  • Dolichos melanophthalamus DC.
  • Dolichos monachalis Brot.
  • Dolichos obliquifolius Schnizl.
  • Dolichos sesquipedalis L.
  • Dolichos sinensis Forssk. nom. illeg.
  • Dolichos sinensis L.
  • Dolichos sphaerospermus (L.) DC.
  • Dolichos tranquebaricus Jacq.
  • Dolichos unguiculata L.
  • Dolichos unguiculatus Thunb.
  • Liebrechtsia scabra De Wild.
  • Phaseolus cylindricus L.
  • Phaseolus sphaerospermus L.
  • Phaseolus unguiculatus (L.) Piper
  • Scytalis hispida E.Mey.
  • Scytalis protracta E.Mey.
  • Scytalis tenuis E.Mey.
  • Vigna alba (G.Don) Baker f.
  • Vigna angustifoliolata Verdc.
  • Vigna baoulensis A.Chev.
  • Vigna catjang (Burm.f.) Walp.
  • Vigna coerulea Baker
  • Vigna dekindtiana Harms
  • Vigna hispida (E.Mey.) Walp.
  • Vigna huillensis Baker
  • Vigna malosana Baker
  • Vigna protracta (E.Mey.) Walp.
  • Vigna pubescens R.Wilczek
  • Vigna rhomboidea Burtt Davy
  • Vigna scabra (De Wild.) T.Durand & H.Durand
  • Vigna scabrida Burtt Davy
  • Vigna sesquipedalis (L.) F. Agcaoili nom. illeg.
  • Vigna sesquipedalis (L.) Fruwirth
  • Vigna sinensis (L.) Endl. ex Hassk. nom. illeg.
  • Vigna sinensis (L.) Savi ex Hausskn.
  • Vigna tenuis (E.Mey.) F.Dietr.
  • Vigna triloba var. stenophylla Harv.

Kravlji grašak, poznat i kao crni okasti grašak (Vigna unguiculata) jednogodišnja je zeljasta biljka koja pripada rodu Vigna iz porodice bobova (Fabaceae).

Kravlji grašak se smatra jednom od najvrednijih leguminoza koje se sa uspehom uzgajaju u semiaridnim tropskim područjima Azije, Afrike i Centralne Amerike. Jedna je od najtolerantijih leguminoza na suše i visoke temperature. Dobro uspeva u zemljištima slabijeg kvaliteta i može da toleriše zemljišta sa više od 85% peska, sa manje od 0,2% organskih materija, te sa jako niskim vrednostima fosfora.[4] Dobro podnosi zasenčenost, zbog čega se često uzgaja kao međukultura zajedno sa kukuruzom, prosom, sirkom, šećernom trskom i pamukom. Osušene stabljike koriste se kao stočna hrana, pošto su njihovi listovi jako proteinima.[5] Kako su stabljike ove vrste korišćene u ishrani stoke otuda verovatno i potiče naziv kravlji grašak (engl. сowpea).

Kravlji grašak je odličan azotofiksator.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Iako ne postoje precizni arheološki podaci koji bi ukazivali na tačno mesto gde je ova biljka prvi put kultivisana, veruje se da je prvi put kultivisana na području zapadne Afrike. U pećinama ccentralne Gane arheolozi su pronašli ugljenisane ostatke kravljeg graška čija starost je procenjena na drugi milenijum pre nove ere.[6] U tom periodu ova vrsta se proširila i na Jugoistočnu Aziju, a u pisanim izvorima prvi put se pominje oko 300. godine pre nove ere. Na teritoriju Centralne i Severne Amerike dospeo je verovatno tokom XVII veka.

Nutritivne vrednosti[uredi | uredi izvor]

zreli kuvani plodovi
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija484 kJ (116 kcal)
20,76 g
Šećeri3,3 g
Prehrambena vlakna6,5 g
0,53 g
7,73 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(18%)
0,202 mg
Riboflavin (B2)
(5%)
0,055 mg
Niacin (B3)
(3%)
0,495 mg
Vitamin B5
(8%)
0,411 mg
Vitamin B6
(8%)
0,1 mg
Folat (B9)
(52%)
208 μg
Vitamin E
(2%)
0,28 mg
Vitamin K
(2%)
1,7 μg
Minerali
Kalcijum
(2%)
24 mg
Gvožđe
(19%)
2,51 mg
Magnezijum
(15%)
53 mg
Mangan
(23%)
0,475 mg
Fosfor
(22%)
156 mg
Kalijum
(6%)
278 mg
Natrijum
(0%)
4 mg
Cink
(14%)
1,29 mg
Link to USDA Database entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Kravlji grašak je visokokalorijska namirnica koja sadrži značajne koncentracije proteina, minerala i vitamina. Osušeno seme može da sadrže i do 25% proteina.

Gajenje[uredi | uredi izvor]

Kravlji grašak se danas najviše uzgaja u Africi, posebno u Nigeriji i Nigeru gde se proizvede više od dve trećine od ukupne svetske produkcije.[7] Značajni proizvođači su još i Burkina Faso, Gana, Senegal i Mali. Niger je najveći svetski izvoznik, a Nigerija najveći svetski uviznik ovog povrća.

Prema statističkim podacima iz 1997. godine, pod ovom kulturom bilo je zasađeno oko 12,5 miliona hektara, a ukupna svetska produkcija iznosila je oko 3 miliona tona. Prema podacima UN-ovog odela za poljoprivredu i hranu (FAO) prosečni prinosi 2012. bili su oko 483 kg/ha, što je upola manje od procenjenih mogućnosti uzgoja.

Drugi najveći svetski proizvođač kravljeg graška je Brazil sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od oko 600.000 tona.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. 
  2. ^ „International Plant Names Index, entry for Vigna sinensis”. 
  3. ^ „International Plant Names Index, entry for Pl. Jav. Rar. (Hasskarl)”. 
  4. ^ Singh, B.; Ajeigbe, H. A.; Tarawali, S. A.; Fernandez-Rivera, S.; Abubakar, M. (2003). „Improving the production and utilization of cowpea as food and fodder”. Field Crops Research. 84: 169—150. doi:10.1016/S0378-4290(03)00148-5. 
  5. ^ Shaw, Monica (28. 10. 2007). „100 Most Protein Rich Vegetarian Foods”. SmarterFitter Blog. Arhivirano iz originala 27. 08. 2011. g. Pristupljeno 06. 04. 2008. 
  6. ^ D'Andrea; et al. (1. 09. 2007). „Early domesticated cowpea (Vigna unguiculata) from Central Ghana”. Antiquity. 81 (313): 686—698. doi:10.1017/S0003598X00095661. Pristupljeno 20. 05. 2016. 
  7. ^ 24/01/2015 FAO 2012 FAOSTAT Gateway Arhivirano 2015-09-06 na sajtu Wayback Machine

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kravlji grašak na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Kravlji grašak.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крављи_грашак&oldid=25350661”